Отворите главни мени

Чикаго

град у САД

Чикаго (енгл. Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2010. у њему је живело 2.695.598 становника.[1]

Чикаго
енгл. Chicago
Chicago montage.jpg
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна држава Илиноис
ОкругКук
Основаноко 1770.
Становништво
Становништво
 — 2010.2.695.598
 — густина4.448,18 ст./km2
Агломерација9.785.747
Географске карактеристике
Координате41°52′18″ СГШ; 87°38′50″ ЗГД / 41.87167° СГШ; 87.64725° ЗГД / 41.87167; -87.64725Координате: 41°52′18″ СГШ; 87°38′50″ ЗГД / 41.87167° СГШ; 87.64725° ЗГД / 41.87167; -87.64725
Временска зонаUTC-6, лети UTC-5
Ндм. висина179 m
Површина606 km2
Чикаго на мапи САД
Чикаго
Чикаго
Чикаго на мапи САД
Остали подаци
ГрадоначелникРам Емануел
Позивни број872, 312, 773
ФИПС код17-14000
Веб-сајт
cityofchicago.org

Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.

ГеографијаУреди

 
Обала језера Мичиген код Чикага

КлимаУреди

Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942), и измерено је 33 °C у марту (1982), а 8. фебруара 1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.

Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула 1935., док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула 1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.

Клима Чикага
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,4
(66,9)
23,9
(75)
31,1
(88)
32,8
(91)
36,7
(98,1)
40
(104)
40,6
(105,1)
38,9
(102)
38,3
(100,9)
34,4
(93,9)
27,2
(81)
21,7
(71,1)
40,6
(105,1)
Средњи максимум, °C (°F) −0,7
(30,7)
2,3
(36,1)
8,6
(47,5)
15,1
(59,2)
21,8
(71,2)
27,1
(80,8)
29,3
(84,7)
27,9
(82,2)
23,9
(75)
17,3
(63,1)
8,89
(48)
2
(36)
15,3
(59,5)
Просек, °C (°F) −3,7
(25,3)
−1,5
(29,3)
4,1
(39,4)
10,3
(50,5)
16,2
(61,2)
21,7
(71,1)
24,3
(75,7)
23,4
(74,1)
19,3
(66,7)
12,4
(54,3)
5,5
(41,9)
−1,5
(29,3)
10,9
(51,6)
Средњи минимум, °C (°F) −8,8
(16,2)
−5,9
(21,4)
−0,8
(30,6)
4,6
(40,3)
10,5
(50,9)
15,9
(60,6)
19,1
(66,4)
18,3
(64,9)
13,7
(56,7)
7,6
(45,7)
0,9
(33,6)
−5,4
(22,3)
5,8
(42,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32,8
(−27)
−29,4
(−20,9)
−24,4
(−11,9)
−13,9
(7)
−2,8
(27)
1,7
(35,1)
7,2
(45)
6,1
(43)
−1,7
(28,9)
−10
(14)
−18,9
(−2)
−31,7
(−25,1)
−32,8
(−27)
Количина падавина, mm (in) 49,5
(19,49)
45,2
(17,8)
111
(43,7)
71,9
(28,31)
97
(38,2)
98
(38,6)
105,7
(41,61)
97
(38,2)
99,3
(39,09)
87,6
(34,49)
70,9
(27,91)
81,8
(32,2)
974,1
(383,5)
Извор: [1]
Панорама Чикага

ИсторијаУреди

Подручје данас познато као Чикаго некада је било некада село Веа Индијанаца, племена из групе Мајами, и касније, Потаватоми племена. Данашње име града настало је од потаватоми речи checagou, који су од Мајамија преузели реч shikaakwa (назив биљке Allium tricoccum, врсте дивљег лука типичног за ово подручје). У седамдесетим годинама 18. века први досељеник Жан Баптист Поинт ду Сабле, Хаићанин афричког порекла, населио се на насипу реке Чикаго. Године 1795. Индијанци су подручје Чикага споразумом из Гринвила препустили Сједињеним Државама у сврхе војног коришћења. Године 1803. изграђена је тврђава Дирборн, која је уништена у масакру током Рата из 1812, али је била поново изграђена 1816, и остала у употреби до 1837.

Чикаго је као насеље настао 12. августа 1833. и тада је имао само 350 становника, а статус града добио је 4. марта 1837.

Отварање канала „Илиноис енд Мичиген канал“ 1848. омогућило је бродски превоз од Великих језера кроз Чикаго, па реком Мисисипи све до Мексичког залива. Прва железница изграђена је такође 1848. - „Галина енд Чикаго Јунион Рејлроуд“. Чикаго је са својим путним, железничким, водним и касније ваздушним везама убрзо постао транспортно средиште Сједињених Држава, а тиме и дом трговаца на мало попут компанија Монтгомери Ворд и Сирс, Ребик енд Комапани које су нудиле каталошку продају користећи те везе.

Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 центиметара како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре.

 
Уметнички приказ пожара из 1871.

Године 1871. већина града изгорела је у великом пожару. Но, у следећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна широм света. Први облакодер саграђен је 1883. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Повратак Чикага на светску сцену запечаћен је светским сајмом „Ворлд Коламбијан Експозишн“, одржаним 1893.

Током двадесетих и тридесетих година 20. века контролу над великим делом града имали су гангстери Џони Торио и Ал Капоне.

Године 1974. завршена је градња Сирс Тауера, који је још увек највиши облакодер у САД и трећи највиши на свету, ако се узима у обзир само висина на коју се уздижу просторије за боравак људи. Сирс Тауер је висок 442 метра и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 m изнад тла, те је по том правилу мерења највиши облакодер на свету.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 2.695.598 становника, што је 200.418 (6,9%) становника мање него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 907.166 (31,3%) 854.717 (31,7%)
Афроамериканци 1.065.009 (36,8%) 887.608 (32,9%)
Азијати 125.974 (4,3%) 147.164 (5,5%)
Хиспаноамериканци 753.644 (26,0%) 778.862 (28,9%)
Укупно 2.896.016 2.695.598

РелигијаУреди

Становништво у Чикагу је претежно хришћанске вероисповести. Такође су присутне и друге религије, између осталих и оне попут јудаизма, хиндуизма и ислама.

ПривредаУреди

Чикаго има трећи по величини бруто метрополитански производ у САД са око 532 милијарде долара према проценама из 2010. године, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса, на првом, односно другом месту, респективно. Град је оцењен као град са највише уравнотеженом привредом у Сједињеним Државама, а због високог степена диверзификације, Чикаго је такође проглашен четвртим најважнијим пословним центром у свету према Мастер Кард Ворлвајд трговинском индексу. Поред тога, Чикаго је у свом градском подручју забележио највећи број нових или проширених корпоративних објеката у Сједињеним Америчким Државама за шест од седам година, тачније од 2001. до 2008. године. У 2009. години, Чикаго је постављен на девето место најбогатијих светских градова на листи Уједињене Банке Швајцарске.

Чикаго је велики светски финансијски центар и други по величини пословни центар у Сједињеним Америчким Државама. Град је седиште Банке Федералних Резерви (Седми округ Федералних Резерви). Град је такође дом великих финансијских и берзи деривата.

Производња, штампање, издавање и прехрамбена индустрија такође играју главне улоге у привреди града. Неколико медицинских производа и услуга предузећа имају седиште у Чикагу, укључујући Бактер Интернационал, Боеинг, Абот лабораторије и финансијске услуге здравствене управе Џенерал Електрик.

Чикаго је седиште 12 најбогатијих компанија, као и 17 најбогатијих финансијских компанија.

У Чикагу се налази седиште Макдоналдса, Крафт Фудса, Мотороле и многих других.

СаобраћајУреди

Чикаго има два међународна аеродрома, Охеј аеродром и Мидвеј аеродром. Постоје и мањи аеродроми у околини. Градски превоз у Чикагу је под управом предузећа CTA-а.

Административна поделаУреди

 
Карта области

Град је подељен на седамдесет и седам области.

СпортУреди

Чикаго је град из ког долазе бројне познате спортске екипе из америчких професионалних лига. Најпознатија је наравно кошаркашка екипа шестероструких НБА првака Чикаго Булса, а осим ње Чикаго има и клуб америчког фудбала Чикаго Берс, хокејашки Чикаго Блекхокс, бејзболске Чикаго Кабс и Чикаго Вајтсокс, и фудбалски Чикаго Фајер.

Своје домаће утакмице кошаркаши Булса и хокејаши Блекхокса играју у дворани Јунајтед центар, која годишње угосто више од 200 манифестација. Фудбалски тимови деле стадион Солџер Филд, а бејзболске имају засебне стадионе, па тако Кабси играју на Ригли Филду, а Вајтсокси на Целулар Филду.

Партнерски градовиУреди

Чикаго је побратимљен са следећим градовима:[2]

Криминал у ЧикагуУреди

Чикаго спада међу средње сигурне велике градове у САД. Као и у остатку земље стопа криминала је опала након врхунца током деведесетих.

У периоду од 1990. до 2007. 12.639 лица је убијено.

Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава
1990. 851 2000. 633 2010. 436
1991. 927 2001. 667 2011. 435
1992. 943 2002. 656 2012. 506
1993. 855 2003. 601
1994. 931 2004. 453
1995. 828 2005. 451
1996. 796 2006. 471
1997. 761 2007. 448
1998. 704 2008. 513
1999. 643 2009. 459


РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Illinois Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала на датум 03. 04. 2012. Приступљено 31. 12. 2012. 
  2. ^ „Chicago Sister Cities”. Chicago Sister Cities International. 2009. Приступљено 22. 7. 2009.  Град Чикаго - градови побратими


Спољашње везеУреди