Вилњус

главни град Литваније

Вилњус (литв. Vilnius, пољ. Wilno, блр. Вільня, рус. Вильнюс) је престоница и највећи град Литваније. То је и други по величини град у Балтичким земљама. Вилњус чини истоимену општину у оквиру округа Вилњус, који чини шире градско подручје, које са градом има око 800 хиљада становника.[6]

Вилњус
лит. Vilnius
надимци: Јерусалим Литваније,[1] Rome of the North,[2] Атина севера,[3] Нови Вавилон,[4] Град/престоница Палемона[5]
Vilnus Montage (2016).png
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Литванија
ОкругВилњус округ
Основан1323.
Становништво
Становништво
 — 539.939
 — густина1.346,48 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54°41′00″ СГШ; 25°17′00″ ИГД / 54.683333° СГШ; 25.283333° ИГД / 54.683333; 25.283333Координате: 54°41′00″ СГШ; 25°17′00″ ИГД / 54.683333° СГШ; 25.283333° ИГД / 54.683333; 25.283333
Површина401 km2
Вилњус на мапи Литваније
Вилњус
Вилњус
Вилњус на мапи Литваније
Остали подаци
ГрадоначелникРемидијус Шимашијус
Поштански број01001
Позивни број5
Веб-сајт
vilnius.lt

Стари део града Вилњуса, једно од највећих очуваних градских језгара у источној Европи, је данас на списку светске баштине УНЕСКОа.

Одлуком Европског парламента Вилњус и Линц су проглашени културним престоницама Европе за 2009. године, што су успешно и остварили.

Овде постоји ФК Жалгирис.

ГеографијаУреди

 
Река Виљња при току кроз град

Вилњус се налази у југоисточној Литванији, на свега 20 km од белоруске границе. Од Балтичког мора на западу земље град је удаљен око 320 km. Други по град у Литванији, Каунас, налази се на 102 km западно од Вилњуса.

Вилњус се налази у западном делу простране Источноевропске низије. Град је смештен на 112 м надморске висине, у долини реке Нерис. Подручје града је благо заталасано. Градско управно подручје заузима данас 402 km². Град Вилњус се образовао на месту ушћа реке Виљње у значајнију реку Нерис. Река меандрира кроз град. На подручју градске управе налази и низ малих језера ледничког порекла, око којих су данас смештени градски паркови.

КлимаУреди

Клима области Вилњуса је умерено континентална.

Клима Vilnius (1981–2010 normals, sun 1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 11,0
(51,8)
14,4
(57,9)
19,8
(67,6)
29,0
(84,2)
31,8
(89,2)
34,2
(93,6)
36,4
(97,5)
34,9
(94,8)
33,1
(91,6)
24,5
(76,1)
15,5
(59,9)
10,5
(50,9)
36,4
(97,5)
Максимум, °C (°F) −1,9
(28,6)
−1,2
(29,8)
3,8
(38,8)
12,0
(53,6)
18,4
(65,1)
20,8
(69,4)
23,2
(73,8)
22,4
(72,3)
16,6
(61,9)
10,2
(50,4)
3,2
(37,8)
−0,8
(30,6)
10,6
(51,1)
Просек, °C (°F) −4,3
(24,3)
−4
(25)
0,2
(32,4)
7,1
(44,8)
12,9
(55,2)
15,7
(60,3)
18,1
(64,6)
17,3
(63,1)
12,3
(54,1)
6,9
(44,4)
1,1
(34)
−3
(27)
6,7
(44,1)
Минимум, °C (°F) −6,6
(20,1)
−6,8
(19,8)
−3,4
(25,9)
2,1
(35,8)
7,3
(45,1)
10,6
(51,1)
13,0
(55,4)
12,1
(53,8)
7,9
(46,2)
3,6
(38,5)
−1,1
(30)
−5,2
(22,6)
2,4
(36,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −37,2
(−35)
−35,8
(−32,4)
−29,6
(−21,3)
−14,4
(6,1)
−4,4
(24,1)
0,1
(32,2)
3,5
(38,3)
1,0
(33,8)
−4,8
(23,4)
−14,4
(6,1)
−22,8
(−9)
−30,5
(−22,9)
−37,2
(−35)
Количина падавина, mm (in) 48,7
(1,917)
38,2
(1,504)
42,1
(1,657)
41,6
(1,638)
56,3
(2,217)
78,6
(3,094)
86,3
(3,398)
72,3
(2,846)
63,3
(2,492)
54,7
(2,154)
47,7
(1,878)
52,6
(2,071)
682,3
(26,862)
Дани са падавинама 12,4 10,5 9,6 8,6 9,6 11,4 10,7 9,6 9,6 10,1 10,4 12,2 124,8
Сунчани сати — месечни просек 36 71 117 164 241 231 219 217 140 94 33 25 1.588
UV индекс 0 1 2 3 5 6 6 5 3 2 1 0 2,8
Извор: WMO (avg high and low)[7] NOAA (sun, extremes, and mean temperatures)[8], Météo Climat[9] and Weather Atlas[10]

Свега 20% градске површине је изграђено подручје, а остатак су паркови, шуме, поља и обрадиво земљиште. Због тога је Вилњус један од „најзеленијих“ главних градова у Европи.

ИсторијаУреди

 
Панорама старог града
 
Остробрамска улица у старом Вилњусу
 
Православна Богородичина црква у Вилњусу

Насеље на месту Вилњуса је први пут спомиње 1252. г под именом Ворута, легендарни главни град Миндаугас, а под данашњи називом 1323. године. Већ 1387. године насеље Вилњус добија градска права. У прво време град је био у оквиру Велике кнежевине Литваније. Почетком 16. века ова држава доживљава свој зенит, а средњовековни Вилњус свој процват. Град се обзиђује бедемима од 1503. до 1522. са чак девет градских врата и три куле. Владар Сигисмунд II Август је имао свој двор у Вилњусу 1544. Универзитет у Вилњусу је основао краљ Стефан Батори 1579. године. Међутим, стални ратови са Русима на истоку државе довели су до пада града под њихову власт и његовог пустошења крајем 17. века. Град се брзо опорављао и ускоро поново био један од највећих градова овог дела Европе.

Године 1795. Вилњус потпада под власт Царске Русије. Град је и даље задржао положај важног привредног средишта, али су буне Литванаца довеле до низа мера, којима је бројност и значај литванског живља у граду сведена на минимум у корист Пољака, Јевреја и Белоруса.

У раздобљу од 1918—41. године. Вилњус је био део пољске државе. Град је у ово време био један од највећих градова међуратне Пољске, а Пољаци су чинили претежно градско становништво. Вилњус је био познат као једно од најживљих места државе са јаком индустријом. Пред Други светски рат град је имао око 200 хиљада становника.

Други светски рат донео је бројне последице по слику дотадашњег Вилњуса. Вилњус и већи део Литваније је прикључен 1939. г. Совјетском Савезу. Заправо, руководство Литваније је пристало на присуство војске Совјетског Савеза на својој територији у замену за прикључење Вилњуса Литванији. Већ 1941. године град заузимају Немци, који су веома брзо уништили јеврејско градско становништво. Одмах после рата већи део дотад претежних Пољака иселио се у матицу, а град је постепено добијао литвански карактер захваљујући наглој индустријализацији и урбанизацији, која привукла бројно литванско становништво из свих делова земље.

Године 1991. у Вилњусу је руководство дотадашње совјетске републике Литваније изгласало осамостаљење Литваније. 2009. године град је био Европска престоница културе.

СтановништвоУреди

У граду живи око 533.000 становника (2003. ), док је густина насељености око 1350 ст./km².

По последњем попису већину становништва чине етнички Литванци са 58%, али град има веома хетерогену националну и верску структуру. Поред њих, значајан део становништва чине Пољаци (19%), Руси (15%) и Белоруси (4%). Пољаци су до Другог светског рата били претежно становништво у граду и околини. До тог рата у граду су живели и Јевреји (веома бројни) и Немци.

Од пада комунизма присутан је стални пад броја становника у Вилњусу (као и у целој Литванији). Иако је последњих година овај процес успорен, он је и даље присутан.

ПривредаУреди

Иако у Вилњусу живи око 15% становништва Литваније, он даје 35% државног дохотка. Данас је Вилњус главно економско средиште земље, иако је некадашња индустрија знатно мање заступљена у односу на пре 20 година. Са друге стране, терцијарни сектор доживео је прави процват, највише захваљујући добијању статуса престонице и туризму, заснованом на добром очуваном старом градском језгру.

СаобраћајУреди

ЗнаменитостиУреди

Град Вилњус је препознатљив по добро очуваном старом градском језгру, једном од највећих у целој Европи (око 3,5 km²). стари град је и данас окружен старим зидинама са капијама, а у средишњем делу се налази катедрала и градска кућа. Посебно је занимљив доживљај сплета верских храмова (католичке, православне и протестанске цркве, синагоге), као одраза бурне прошлости, који су притом на веома малим растојањима.

Партнерски градовиУреди

Вилњус је партнерски град са низом градова:[11]Шаблон:Colbebin

РеференцеУреди

  1. ^ Widespread nickname of Vilnius, that appeared because of a strong Litvak community. Today it is used primarily speaking about the past of the Jewish community of Vilnius, e.g. A book "Vilnius, in search of Jerusalem of Lithuania".
  2. ^ Widespread use of the nickname from the 16th century to this day as a reference to the many Catholic churches and monasteries in Vilnius and overall religious atmosphere in the centre. This nickname was/is used not only by the foreigners, but also by the local population, e.g. Lithuanian cultural figure of the 19th century Dionizas Poška nicknamed Vilnius "Rome of the North", as, according to him, Vilnius is "the old religious centre, that transformed from a pagan city into the bastion of Christianity". D. Poška, 'Raštai', Vilnius, 1959, p. 67
  3. ^ Cultural newspaper, that is published in Vilnius from 1990, is named "Šiaurės Atėnai" (The Athens of the North) as a reference to one of the nicknames of Vilnius, that was widespread nickname of the city, esp. in the first half of the 19th century and the first half of the 20th century mostly because of Vilnius University. During the interwar period, Polish scientific newspaper, published in Vilnius, was also named "Atheneum Wileńskie".
  4. ^ Especially in the 16th–17th centuries, Vilnius was referred to as the ‘New Babylon’ because of many languages, spoken in the city as well as many religions presented (there were various Christian communities as well as Jews and even Muslim Tatar community). E.g.: S. Bodniak, "Polska w relacji włoskiej z roku 1604", Pamiętnik biblioteki kórnickiej, 2, (Kórnik, 1930), p. 37.
  5. ^ This nickname was very popular among the Lithuanian nobility, citizens of Vilnius and used among the poets, esp. during the Baroque period. Many poets of the period, including Maciej Kazimierz Sarbiewski, nicknamed Vilnius "the capital of Palemon" or "the city of Palemon". Živilė Nedzinskaitė, Vilnius XVII–XVIII a. LDK lotyniškojoje poezijoje, Acta Academiae Artium Vilnensis, Vilnius, 2010, p. 16; Eugenija Ulčinaitė, Motiejus Kazimieras Sarbievijus: Antikos ir krikščionybės sintezė; Vilniaus pasveikinimas, Lietuvių literatūros ir tautosakos institutas, Vilnius, 2001, pp. 47, 59, 61, 63; etc.
  6. ^ „Statistinės suvestinės: Gyventojų skaičius pagal savivaldybes 2020 m. sausio 1 d.” [Statistical summaries: number of inhabitants in municipalities as of 1 January 2019]. Vilnius (на језику: литвански). Valstybės įmonė Registrų centras [State Enterprise Center of Registers of Lithuania]. 1. 1. 2020. Приступљено 8. 1. 2020. 
  7. ^ „World Weather Information Service – Vilnius”. World Meteorological Organization. Приступљено 2. 2. 2013. 
  8. ^ „Vilnius Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2. 2. 2013. 
  9. ^ „Météo Climat 1981–2010 averages for Lithuania”. Météo Climat. Приступљено 15. 10. 2017. 
  10. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Vilnius, Lithuania - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-06. 
  11. ^ „Miestai partneriai”. ivilnius.lt (на језику: литвански). Vilnius. Приступљено 28. 8. 2019. 

Спољашње везеУреди