Балтичко море

Балтик
Сателитски снимак Балтика

Балтичко море (краће Балтик), налази се на северу Европе и са Северним морем повезано је тесним мореузима: Сунда, Велики Белт, Мали Белт, Скагерак, Категат и Килским каналом. Назива се и као Источно море и Западно море. Оно запљускује обале Скандинавског полуострва, већег броја земаља источне, северне и централне Европе.[1] Због његове велике површине (422.300 km²) и лоше повезаности са Северним морем-што онемогућава размену воде, а великог прилива слатке воде ово море је једно од мора са најнижим салинитетом на свету.

Највећа дубина Балтичког мора износи 459 m. Велики заливи су: Ботнички залив, Фински залив, Ришки залив, Куронски залив, Гдањски залив, Шћећински залив, Либечки залив и Килски залив.

Садржај

ДефиницијеУреди

 
Дански теснаци и југозападно Балтичко море

Администрација

Хелсиншка конвенција о заштити морске средине подручја Балтичког мора обухвата Балтичко море и Категат, без називања Категата делом Балтичког мора, „За потребе ове конвенције „подручје Балтичког мора” је Балтичко море и улаз у Балтичко море, ограничено паралелом Скава у Скагераку на 57° 44,43'С.”[2]

Историја саобраћаја

Историјски Данско краљевство је наплаћивало бродовима пролаз кроз теснаце на граници између океана и копном окруженог Балтичког мора. Наплата је вршена у Ересунду код Кронборшког дворца у близини Хелсингер, у Великом Белту код Ниборга. У Малом Белту, место наплате је било премештено у Фредерицију, након израдње утврђења. Најужи део Малог Белта је „Миделфарт Сунд” у близини Миделфарта.[3]

Океанографија

Постоји широко прихваћена конвенција међу географима да је преферентна физичка граница Балтика линија која је повућена преко јужних данских острва, Дрогден-Сил и Лангелан.[4] Дрогден Сил је смештен северно од Кеге Бурт и повезује Драгер јужно од Копенхагена са Малмеом; ово острво се користи као улаз на Ересундски мост с једне стране, и Дрогденски тунел с друге. По тој дефиницији, Дански пролази су део улаза, док су Мекленбуршки залив и Килски залив делови Балтичког мора. Још једна необична граница је линија између Фалстербоа, Шведска и Стевнс Клинта, Данска, која је јужна граница Ересунда. То је исто тако граница између плитког јужног Ересунда (са типичном дубином од само 5–10 метера) и знатно дубље воде.

Хидрографија и биологија

Дрогденски канал (дубине 7 m (23 ft)) одређује границу Ересунда, а Дарски канал (дубине 18 m (59 ft)) гранцу Белтског мора.[5] Плитки силови су препрека за проток тешке слане воде из Категата у базен око Борнхолма и Готланда.

Категат и југозападно Балтичко море су добро оксигенисани и имају богату биологију. Остатак мора је сланкаст, сиромашан у кисеонику и биолошким врстама. Стога, статистички, што је више улаза укључено у његову дефиницију, то здравије Балтик изгледа, и што је уже дефинисан, то угроженије његова биологија изгледа.

Балтичке државеУреди

Веће рекеУреди

Острва Балтичког мораУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди