Копенхаген
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Копенхаген (дан. København, у матерњем изговору Кобенхавн) je главни и највећи град Данске. Савремени назив је искварен облик старог имена Købmandshavn које значи „трговачка лука“. Простире се на површини од 526 km². У самом граду живи око 542 хиљаде становника, а на ширем подручју око 1,2 милиона.
| Копенхаген дан. København | |
|---|---|
 Знаменитости Копенхагена | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Данска |
| Регија | Велики Копенхаген |
| Основан | 1167. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 580.184 [1] |
| — густина | 6.574,32 ст./km2 |
| Агломерација | 1.263.698[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 40′ 00″ С; 12° 34′ 00″ И / 55.666667° С; 12.566667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0-30 m |
| Површина | 88,25 km2 |
  Копенхаген Копенхаген на карти Данске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Франк Јенсен |
| Поштански број | 1000 |
| Позивни број | 3 |
| Веб-сајт | |
| kk.dk | |
Копенхаген је политичко, привредно и културно средиште Данске. Последњих деценија, са јачањем сарадње са Шведском, Копенхаген је заједно са шведским Малмеом постао средиште велике регије Ересунд са око 3,8 милиона становника. Ово је једна од најразвијенијих области у Европској унији.
Копенхаген је већ годинама један од градова са најквалитетнијим животом. Истовремено, то је један од најскупљих градова на Свету.
Географија Уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Географски положај Копенхагена је изразито повољан. Копенхаген се налази на најужем мореузу Ересунд, који одваја Категат и Скагерак, односно Балтичко и Северно море. На тај начин Копенхаген се налази на спони средње и северне Европе (Скандинавије).
Најближи већи град Копенхагену је шведски Малме, преко мореуза, 40 km источно, спојен новим Ересундским мостом-тунелом. Од другог по величини града у држави, Орхуса, Копенхаген је удаљен 300 km источно. Од Берлина Копенхаген је удаљен 430 км северно, а од Стокхолма 660 км југозападно.
Копенхаген се налази на источној обали великог данског острва Сјеланд, на месту где оно најближе приближава скандинавском полуострву. Мањи део града налази се на острву Амагер, које је од Сјеланда раздвојено Великим каналом. Надморска висина града иде од 0 до 30 m.
Копенхаген се развио као морска лука на мореузу Ересунд између Северног и Балтичког мора. Море је и данас главни чинилац развоја града (привреда, градски предео са многобројним каналима и маринама).
Клима Уреди
Клима у Копенхагену је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Стога град одликује блага клима. просечна годишња температура је 8 °C. Најнижа просечна температура је у фебруару, -1 °C, а највећа је током јула и августа, 17 °C. Годишња количина падавина је око 613 милиметара.
| Клима Копенхагену, Данска (1981–2010 нормале, екстреми 1768–садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 11,8 (53,2) |
15,8 (60,4) |
20,8 (69,4) |
26,2 (79,2) |
28,5 (83,3) |
32,7 (90,9) |
33,0 (91,4) |
33,8 (92,8) |
29,8 (85,6) |
23,2 (73,8) |
16,6 (61,9) |
12,8 (55) |
33,8 (92,8) |
| Максимум, °C (°F) | 3,4 (38,1) |
3,6 (38,5) |
6,5 (43,7) |
11,8 (53,2) |
16,7 (62,1) |
19,6 (67,3) |
22,2 (72) |
21,8 (71,2) |
17,5 (63,5) |
12,6 (54,7) |
7,6 (45,7) |
4,4 (39,9) |
12,3 (54,1) |
| Просек, °C (°F) | 1,4 (34,5) |
1,4 (34,5) |
3,5 (38,3) |
7,7 (45,9) |
12,5 (54,5) |
15,6 (60,1) |
18,1 (64,6) |
17,7 (63,9) |
13,9 (57) |
9,8 (49,6) |
5,5 (41,9) |
2,5 (36,5) |
9,1 (48,4) |
| Минимум, °C (°F) | −0,7 (30,7) |
−0,8 (30,6) |
0,7 (33,3) |
4,2 (39,6) |
8,6 (47,5) |
11,9 (53,4) |
14,3 (57,7) |
14,1 (57,4) |
10,8 (51,4) |
7,1 (44,8) |
3,3 (37,9) |
0,5 (32,9) |
6,2 (43,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −26,3 (−15,3) |
−20,0 (−4) |
−18,5 (−1,3) |
−8,8 (16,2) |
−3,4 (25,9) |
1,0 (33,8) |
0,7 (33,3) |
0,6 (33,1) |
−3,2 (26,2) |
−7,0 (19,4) |
−15,2 (4,6) |
−16,0 (3,2) |
−26,3 (−15,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 53,0 (2,087) |
36,9 (1,453) |
42,3 (1,665) |
35,8 (1,409) |
47,2 (1,858) |
63,9 (2,516) |
60,9 (2,398) |
67,5 (2,657) |
61,0 (2,402) |
63,3 (2,492) |
56,4 (2,22) |
57,4 (2,26) |
645,7 (25,421) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 14,9 | 11,4 | 13,5 | 11,5 | 10,8 | 12,0 | 12,4 | 12,0 | 13,6 | 14,5 | 15,4 | 15,4 | 157,4 |
| Дани са снегом | 5,9 | 4,4 | 4,1 | 1,3 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 1,7 | 3,9 | 21,4 |
| Релативна влажност, % | 86 | 84 | 82 | 76 | 72 | 72 | 73 | 75 | 78 | 83 | 84 | 85 | 79 |
| Сунчани сати — месечни просек | 51,5 | 68,1 | 119,7 | 180,9 | 230,2 | 213,3 | 228,1 | 198,9 | 141,9 | 100,9 | 55,3 | 40,6 | 1.629,7 |
| UV индекс | 0 | 1 | 2 | 3 | 5 | 6 | 5 | 5 | 3 | 1 | 1 | 0 | 2,7 |
| Извор: DMI (precipitation days and snowy days 1971–2000, humidity 1961–1990),[2][3][4] Meteo Climat (record highs and lows)[5] and Weather Atlas[6] | |||||||||||||
Историја Уреди
Средњи век: Подручје града било је насељено још у доба праисторије. Данашње насеље је око 1000. године основао Свен Рашљобради. 1167. године уз дотадашње рибарско и лучко насеље изграђен је замак, на месту данашњег дворца Кристијанборг, па оно добија црте града. Град убрзо постаје важна лука, што очувало у имену града (у преводу Лука трговаца). Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Повељом епископа Јакоба Ерландсена из 1254. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета Ханзе. Међутим, Копенхаген постаје престоница Данске тек у 15. веку, уместо дотадашње престонице Роскилдеа.
Нови век: Од времена премештања престонице у Копенхаген град утврђује положај стожера данске круне, али и данске привреде и културе. 1658–59. град се успешно одупро нападу Швеђана. Међутим, много већи ударац граду задала је куга 1711. године, када је број пређашњег становништва (око 65 хиљада) сведен на трећину.
Савремено доба: У две битке, 1801. и 1807. године, Данско-норвешка флота је доживела велики пораз у бици код Копенхагена од стране британске. У исто време град је веома страдао, а погинуло је и много грађана. И поред тога, следећих деценија 19. века град и цела држава бележе нагли развој, па се градско становништво брзо увећавало.
Током Другог светског рата Копенхаген је био окупиран као и остатак државе. И поред окупације, Копенхаген и Данска много мање страдали него многе друге окупиране области.
После рата брзо је текла обнова и осавремењавање града. Од 1961. је отворена прва пешачка улица на свету, Строгет, и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.
Од 2000. године Копенхаген је повезан са шведским градом Малмеом преко моста-тунела Ересунд. Последњих пар деценија Копенхаген се увек укључује међу најбоље светске градове за живот на свету без обзира на високе трошкове живота.
Становништво Уреди
У 17. веку Копенхаген је био један од највећих градова Европе, али је касније потиснут. Током друге половине 19. века и пре половине 20. века град је брзо растао, повећавши број становника неколико пута. После Другог светског рата број становника је споро растао, а касније и стагнирао. У то време почела су расти предграђа Копенхагена. Данас у градским границама живи око 540 хиљада становника, а у широј градској зони око 1,2 милиона.
Етнички састав: Становништво Копенхагена је до пре пар деценија било било готово искључиво етнички данско. Међутим, бројни усељеници из страних земља изменили су састав становништва. Тако данас у Копенхагену преко 21% чини становништво рођено у иностранству (7% из ЕУ и 14% изван ЕУ), што је знатно више од просека државе.
Привреда Уреди
Копенхаген је „привредно срце" Данске. Град је и данас велика лука, а последњих деценијама посебно су се развиле делатности из области пословања, трговине и услуга. Све важније светске компаније имају своје испоставе или пословнице у Копенхагену.
Саобраћај Уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Међународни Аеродром Копенхаген удаљен је 8 километара од центра града. 2018. године овај аеродром је имао промет већи од 30 милиона путника. Повезан је метроом са средиштем града.
Копенхаген има развијену мрежу путева који повезују град са другим деловима Данске путем Ересундског моста. У Копенхагену поред С-воза и аутобуса постоје и 2 линије подземне железнице, тј. метроа. Метро линије су у дужини од 20,4 километара.[7]
Бицикл је једно од најчешћих превозних средстава становника Копенхагена. Процењује се да у овом граду има више бицикала него становника. Саобраћајна инфраструктура прилагођена је овом начину превоза. Стазе, предвиђене искључиво за бициклисте, дужине су преко 400 километара.[8]
Знаменитости града Уреди
Копенхаген има добро очувано старо градско језгро са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). Град поседује и једну од највећих пешачких зона, која је истовремено и најстарија на свету, па је понос града.
Округли торањ представља једну од главних туристичких знаменитости Копенхагена. Она се налази у самом средишту града. Заједно са њим је грађена и Црква свете Тројице. Државна скупштина је био некадашњи двор данских краљева, а у данашње време је седиште законодавства и министарства спољних послова. Монументална зграда берзе се налази на обали канала Фредериксхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, којег чине четири уплетена змајева репа.
Збирка слика Уреди
-
Опера у Копенхагену
-
Градска кућа
-
Краљевска палата — Амалиенборг
-
Парламент Данске у палати Кристијансборг
-
Дворац Розенборг
-
Улазак у главну пешачку улицу Строгет
-
Музеј лепих уметности
-
Краљевска библиотека
-
Копенхаген ноћу
Партнерски градови Уреди
Референце Уреди
- ^ а б „Број становника (подаци од 1. јануара 2015) — Данска Статистика”. Приступљено 29. 7. 2015.
- ^ „DMI Report 18–19: Climatological Standard Normals 1981–2010 Denmark, The Faroe Islands and Greenland Based on Data Published in DMI Reports 18–08, 18–04 and 18–05” (PDF). Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2019. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „Danish Climatological Normals 1971–2000 for selected stations” (PDF). Danish Meteorological Institute. Приступљено 17. 11. 2015.
- ^ „Observed Air Temperature, Humidity, Pressure, Cloud Cover and Weather in Denmark with Climatological Standard Normals, 1961–90” (PDF). Danish Meteorological Institute. Приступљено 17. 11. 2015.
- ^ „Station Copenhague” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ d.o.o, Yu Media Group. „Copenhagen, Denmark – Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas. Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ Градски превоз у КОпенхагену приступљено 04. 08. 2019.
- ^ Копенхаген - рајски град за бициклисте
Литература Уреди
- Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8.
- Booth, Michael (1. 1. 2003). Time Out Copenhagen. Penguin Group USA. ISBN 978-0-14-100839-4.
- Brebbia, C. A. (1. 5. 2013). Sustainable Development and Planning VI. WIT Press. ISBN 978-1-84564-714-8.
- Cardarelli, François (19. 3. 2008). Materials Handbook: A Concise Desktop Reference. Springer. ISBN 978-1-84628-669-8.
- Cervero, Robert (1. 10. 1998). The Transit Metropolis: A Global Inquiry. Island Press. ISBN 978-1-59726-931-5.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Copenhagen”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press.
- Christopher, Paul J. (31. 7. 2006). Greatest Cities in the World You Should Visit. Encouragement Press, LLC. ISBN 978-1-933766-01-0.
- Cowie, Leonard W. (1. 9. 1990). Lord Nelson, 1758–1805: A Bibliography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-28082-5.
- Cunningham, Antonia (2. 4. 2013). DK Eyewitness Top 10 Travel Guide: Copenhagen. Dorling Kindersley Limited. ISBN 978-1-4093-2964-0.
- Davies, Elwyn (1944). Denmark. Naval Intelligence Division.
- Fountain, Jane; Korf, Dirk J. (1. 1. 2007). Drugs in Society: European Perspectives. Radcliffe Publishing. ISBN 978-1-84619-093-3.
- Harding, Paul (2009). Scandinavian Europe. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-928-2.
- Hinde, Wendy (1973). George Canning. Collins.
- Jason, Heda; Segal, Dimitri (1. 1. 1977). Patterns in Oral Literature. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-081002-8.
- Kjaer, Michael; Krogsgaard, Michael; Magnusson, Peter; Lars Engebretsen, Harald Roos, Timo Takala, Savio L-Y. Woo (15. 4. 2008). Textbook of Sports Medicine: Basic Science and Clinical Aspects of Sports Injury and Physical Activity. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4057-7.
- Lauring, Kåre (2003). Byen brænder – den store brand i København 1728 (на језику: Danish). Copenhagen: Gyldendal. ISBN 87-02-01895-0.
- Nelson, Viscount Horatio Nelson (2005). Nelson, the New Letters. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-130-3.
- O'Brien, Sally (2005). Copenaghen. Ediz. Inglese. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-035-7.
- Phillips, Ron (јануар 2011). Arts Entrepreneurship and Economic Development: Can Every City be "Austintatious"?. Now Publishers Inc. ISBN 978-1-60198-412-8.
- Pocock, Tom (1994). Horatio Nelson
. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6123-2. - Raabyemagle, Hanne (1998). „Harsdorff shows the way”. Ур.: Raabyemagle, H.; Smidt, C. Classicism in Copenhagen. Denmark: Gyldendal. ISBN 87-00-34356-0.
- Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8.
- Skaarup, Bi; Jensen, Johan R. M. (2002). Arkæologien i metroens spor — The archaeology in the tracks of the metro (на језику: Danish и енглески). The Orestad Development Corporation and Copenhagen City Museum. ISBN 87-90143-15-9.
- Smith, Digby George (1998). The Greenhill Napoleonic wars data book. Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-276-7.
- Woodward, Christopher (1998). Copenhagen. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5193-7.
Спољашње везе Уреди
- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт
- VisitCopenhagen.dk – Official VisitCopenhagen tourism website