Википедија

Малме

О овој звучној датотеци Малме (помоћ·инфо) (швед. Malmö) је по броју становника трећи по реду град у Шведској. Налази се у јужном делу земље, у регији Сканији чије је и средиште. Ересундским мостом је повезан са Копенхагеном, главним градом Данске, који је од Малмеа удаљен 25 km.

Малме
швед. Malmö
Malmö Collage2.jpg
Колажни приказ градских знаменитости
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ПокрајинаСконе
Основан1275.
Становништво
Становништво‍
 — 286.535
 — густина854,97 ст./km2
Агломерација635 224
Географске карактеристике
Координате55° 36′ 09″ С; 13° 00′ 03″ И / 55.6025° С; 13.000833° И / 55.6025; 13.000833Координате: 55° 36′ 09″ С; 13° 00′ 03″ И / 55.6025° С; 13.000833° И / 55.6025; 13.000833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина12 m
Површина335,14 km2
Малме на мапи Шведске
Малме
Малме
Малме на мапи Шведске
Остали подаци
ГрадоначелникИлмар Репалу
Веб-сајт
malmo.se

Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[1][2].

Сматра се да је Малме основан у XIII веку а најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353.[3] када је град био под влашћу Данске државе. Малме је вековима био други по величини град те земље, док није постао део Шведске Роскилдским миром 1658. године.

ЕтимологијаУреди

Оригинално име Малмеа је Малмхауг (Malmöghae), што би у преводу значило „гомила шљунка“. Има и других места у Шведској са истим називом и истим значењем.

ГеографијаУреди

Малме се налази на крајњем југу Шведске у југозападном делу регије и историјске покрајине Сканије, на обали мореуза Ересунда. На супротној обали Ересунда налази се главни град Данске, Копенхаген, са којим је Малме од 2000. године повезан Ересундском везом, односно комбинованим тунелом-мостом, за сада најдужим таквог типа у Европи. Удаљеност Малмеа од Копенхагена је око 25 km. Сам мост дугачак је 8 km.

Шире градско подручје Малмеа које чини општина Малме и још 11 општина захвата површину од 2.535,76 km²,[4] општина Малме 156,46 km² а урбани део општине Малме 71,76 km².

КлимаУреди

Клима је на овим просторима океанска и умерена. Релативно је блага у поређењу са климом на другим локацијама које се налазе и јужније од Малмеа захваљујући Голфској струји. Летњи дан у Малмеу има до 16 сунчаних сати, а најкраћи зимски дан има тек 8.

Лета су умерена и дешава се да периодично буде више од 25 °C. Најтоплији месец је јул са просечном високом температуром од 21 °C и просечном ниском од 13 °C. Зиме су умерено хладне и најхладнији месеци су јануар и фебруар са просечном високом температуром од 2 °C и просечном ниском од -3 °C. Снегова има од децембра до марта, али када снег падне брзо се истопи.

Падавине годишње износе 603 mm и просечно има 169 кишних дана.

Климатски подаци[5]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Просечне високе температуре (°C) 2 2 5 10 16 20 21 21 17 12 7 4 11.4
Просечне ниске температуре (°C) -3 -3 -1 2 7 11 13 12 10 7 3 -1 4.8
Просечне месечне падавине (mm) 49 30 40 38 41 52 61 58 59 57 61 58 603
Просек кишних дана 17 13 14 12 12 12 14 13 14 15 17 16 169

ИсторијаУреди

У XII веку постојало је насеље које се налазило на подручју данашње четврти Тријангелн. У XIV веку је започета изградња града на обалама Ересунда, чему је иницијатор вероватно био тадашњи дански надбискуп. Богати риболовни терен допринео је брзом развоју Малмеа који је по значају превазишао до тада културно средиште Сканије, град Лунд. Најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353. године[3]. У овом веку изграђене су најстарије данас сачуване грађевине Малмеа, комплекс зграда Тунелн и Црква Св. Петра.

 
Илустрација Малмеа у немачком атласу из 1580. године

У XV веку Малме је спадао у највеће градове Данске са својих око 5.000 становника. Постао је и најважнији трговински град на Ересунду и град Ханзе, под заштитом Ерика Померанског. Изграђен је већи број тврђава од којих је данас сачуван само дворац Малмехус који је конструисан 1434. године. Свој садашњи изглед дворац је добио у XI веку, који представља златно доба економског развоја Малмеа. Тада су до Малмеа стигла и лутеранска учења и становништво је конвертовало у протестантизам (1527–1529).

Економија града је стагнирала у XII веку због данско-шведских ратова. Године 1658. Малме је припао Шведској Роскилдским миром. Данци су у неколико наврата покушали да врате Малме под своју власт, на пример у јуну 1677. када је данска војска са 16.000 људи покушала да освоји град, али без успеха. Ускоро град погађа и црна смрт, односно куга, и Малме 1728. године има тек 1.500 становника.

Затим Малме почиње да се опоравља и до 1800. број становника је порастао на 38.054.[6] Крајем XVIII века изграђена је и права лука у Малмеу што је допринело развоју града. Иницијатор тога био је Франс Суел.

У XIX веку изграђена је железница (1850–1870) која је условила индустријализацију града. Малме је од тада традиционално раднички град. Године 1870. Малме је превазишао Норћепинг и постао трећи по величини град Шведске. 1900. године имао је 60.000 становника, 1915. године 100.000, 1952. године 200.000 и 1971. године 265.000. Затим су уследиле деценије рецесије и број становника је опадао па је Малме 1985. имао 229.000 становника. Од 1990. до 1995. Малме је изгубио 25.000 радних места.

 
Вестра Хамнен

Од тада економија се полако поправља, али Малме остаје град са прилично високим бројем незапослених и град социјалне поделе и сегрегације.[7] Богатија насеља се углавном налазе у западним деловима града, а сиромашнија у источним. 1990—их година број становника је порастао, између осталог због прилива избеглица из ратом погођене Југославије. Године 1995. започета је градња Ересундског моста која је трајала до 2. јула 2000. када је мост свечано отворен. Истовремено је изграђено читаво ново градско насеље под именом Вестра хамнен (Западна лука). Године 2005. започета је градња Сититунела, подземног тунела за железнички саобраћај који ће побољшати комуникације са Копенхагеном.

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Малме
Година
Становништво


Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[8][9]. Процењује се да ће град до 2013. године имати 301.600 становника.[10]

Малме је мултикултурни град у коме живе припадници 166 националних група који говоре око 100 језика. Чак 35,9% становништва (не укључујући шире подручје града) пореклом је из других држава, а код деце до 17 године тај број је износио 42,8% 2006. године.[11]

Према подацима из 2005. емигранти у Малмеу рођени су у следећим државама:[12]

У Малмеу живи и највећа група Рома у Шведској која броји око 8.000 особа 2007. године.[13]

Године 2005. само две општине у Шведској имају већи проценат особа који су рођени у иностранству, Хапаранда и Бутширка.[14]

Кретање броја становникаУреди

Кретање броја становика на прелому 20. и 21. века:[15]

СегрегацијаУреди

 
Зграда у градској четврти Русенгорд

Малме је један од најподељенијих градова у Европи што се тиче етничке структуре. Странци углавном живе у североисточном и јужном делу града. Градска четврт са највећом стопом странаца је Русенгорд, где 25% становништва чине муслимани и постоји бојазан да ће они постати нижа класа.[16]

Познате личностиУреди

ПолитикаУреди

Малме је традиционално раднички град и на челу градске власти била је Социјалдемократска партија од 1919. све до 1985. године. Од 1995. године градоначелник је Илмар Репалу из исте партије.[17]

Скупштина општине Малме има 61 посланика који се бирају у изборима сваке четврте године. Од 1919. Социјалдемократска партија само два пута није формирала већину у скупштини, 1985—1988. и 1991–1994. године, када су већину чиниле коалиције деснице.

Градови побратимиУреди

Списак градова побратима:[18]

Галерија фотографијаУреди

  • Сателитски снимак

  • Панорама Малмеа

  • Поглед према центру и старом делу града

  • Поглед према јужном делу града

  • Градска кућа

  • Црква св. Петра

  • Пилдамски парк

  • Дворац Малмехус

  • Зграда Кокумс

  • Градска библиотека

  • Казино Космопол

РеференцеУреди

  1. ^ (језик: шведски) Folkmängd i riket, län och kommuner 30 juni 2008 och befolkningsförändringar första halvåret 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2012), Приступљено 12. 10. 2008.
  2. ^ (језик: шведски) Storstadsområden Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2006), Приступљено 12. 10. 2008.
  3. ^ а б (језик: шведски) www.foteviken.se/malmo Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2010), Приступљено 29. 11. 2008.
  4. ^ (језик: шведски) Kommunarealer den 1 januari 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2011), Приступљено 2. 12. 2008.
  5. ^ (језик: енглески) World Weather Information Service, Приступљено 2. 12. 2008.
  6. ^ (језик: енглески) Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (1911), article Malmö
  7. ^ (језик: шведски) Runeberg, NF, History, start, Приступљено 8. 12. 2008.
  8. ^ (језик: шведски)Приступљено 12. 10. 2008.
  9. ^ Приступљено 12. 10. 2008.
  10. ^ (језик: шведски) Befolkningsprognos för Malmö Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 29. 11. 2008.
  11. ^ (језик: шведски) www.ssd.scb.se Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2018), Приступљено 29. 11. 2008.
  12. ^ (језик: шведски) Födelseländer och kön, Приступљено 29. 11. 2008.
  13. ^ (језик: шведски) Sydsvenskan: Romsk nationaldag firades med träd Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2009), Приступљено 29. 11. 2008.
  14. ^ (језик: шведски) Malmöbor med utländsk bakgrund, Приступљено 29. 11. 2008.
  15. ^ (језик: шведски) Folkmängden per tätort. Vart femte år 1990-2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2011), Приступљено 29. 11. 2008.
  16. ^ (језик: енглески) Migration News - Migration Dialogue, Приступљено 29. 11. 2008.
  17. ^ (језик: енглески) Malmö City Council Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступљено 8. 12. 2008.
  18. ^ (језик: шведски) Malmö stads vänortssamarbete Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 29. 11. 2008.

НапоменеУреди

1Означава особе које су емигрирале пре распада СФРЈ.

Спољашње везеУреди

 
Малме на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малме&oldid=25397655”