Отворите главни мени

Фиренца (итал. Firenze) је велики град у централној Италији, који је октобра 2009. имао 371.060 становника.[1] У ширем подручју Фиренца-Прато-Пистоја живи 1,5 милиона људи. Фиренца је главни град истоименог округа и главни град покрајине Тоскана.

Фиренца
итал. Firenze
Sunset over florence 1.jpg
Панорама Фиренце
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаТоскана
Становништво
Становништво
 — 371.060
 — густина3.637,84 ст./km2
Агломерација696.767
Географске карактеристике
Координате43°46′23″ СГШ; 11°15′17″ ИГД / 43.77313° СГШ; 11.25473° ИГД / 43.77313; 11.25473Координате: 43°46′23″ СГШ; 11°15′17″ ИГД / 43.77313° СГШ; 11.25473° ИГД / 43.77313; 11.25473
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина50 m
Површина102 km2
Фиренца на мапи Италије
Фиренца
Фиренца
Фиренца на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникДарио Нардела
Поштански број50121–50145
Позивни број055
Регистарска ознакаFI
Веб-сајт
comune.fi.it

У средњем веку Фиренца је постала важно економско, културно и финансијско средиште. Током новог века, била је престоница Великог војводства Тоскане под доминацијом породица Медичи и Лорена. Град је био прва престоница Италије у периоду 1865-1871. године, после уједињења Италије.

За Италијане, али и за читав Западни свет, Фиренца има огроман историјски, образовни, културни и уметнички значај, због чега је и позната као „Италијанска Атина“. Посебна вредност града је бројна вредна заоставштина из времена Ренесансе.

Фиренца спада у ред туристички најпознатијих градова света. Као град са добро сачуваним старим градским језгром у држави и низом вредних грађевина и амбијената Фиренца је и важно туристичко одредиште у Италији. Такође, стари део Фиренце је под заштитом УНЕСКО-а.

Порекло називаУреди

 
Палата Векио

Име Фиренца град је добио при свом оснивању у време Римљана под Гај Јулије Цезаром, који су овде основали утврђено насеље под називом Florentia (цветна). Овај назив очувао се и данас са променама у неким језицима (обично Фиренца или Флоренца).

ГеографијаУреди

Фиренца се налази у средишњој Италији. Стратешки положај града изузетно повољан - Фиренца је важно раскршће путева који са севера (са континента) силазе на југ (на „Италијанску чизму“). Стога је град важно чвориште путева који се овде окупљају са разних северних праваца ка југу - престоници Риму. Од Рима град је удаљен 284 км северно, а од Милана 317 км југозападно.

ГеографијаУреди

 
Поглед на град са градске катедрале
 
Трг Републике, један од средишњих у граду
 
Јединствени мост-базар Понте Векио

РељефУреди

Фиренца се развила у северном делу покрајине Тоскане. Град је већим делом на равничарском терену (долина реке Арно), али је мањи, јужни део брежуљкастог карактера. Са севера се лако сагледавају оближње планине из ланца Апенина. Град се простире на висини од око 100 m, али су ободни делови приметно виши.

КлимаУреди

Клима у Фиренци је измењена средоземна клима са утицајем удаљености града од мора. Стога је у лето веома топло, а зими је снег могућа појава и хладније је у односу на већи део Италије јужно.

Клима (Фиренца)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,0
(66,2)
23,4
(74,1)
25,8
(78,4)
31,2
(88,2)
35,0
(95)
40,0
(104)
42,6
(108,7)
41,1
(106)
36,7
(98,1)
31,6
(88,9)
27,0
(80,6)
20,4
(68,7)
42,6
(108,7)
Средњи максимум, °C (°F) 10,1
(50,2)
12,0
(53,6)
15,0
(59)
18,8
(65,8)
23,4
(74,1)
27,3
(81,1)
31,1
(88)
30,6
(87,1)
26,6
(79,9)
21,1
(70)
14,9
(58,8)
10,4
(50,7)
31,1
(88)
Средњи минимум, °C (°F) 1,4
(34,5)
2,8
(37)
4,9
(40,8)
7,7
(45,9)
11,3
(52,3)
14,7
(58,5)
17,2
(63)
17,0
(62,6)
14,2
(57,6)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
2,4
(36,3)
1,4
(34,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −23,2
(−9,8)
−11,4
(11,5)
−11,6
(11,1)
−3,2
(26,2)
1,0
(33,8)
5,6
(42,1)
8,0
(46,4)
9,2
(48,6)
3,6
(38,5)
−2,6
(27,3)
−6,0
(21,2)
−10,2
(13,6)
−23,2
(−9,8)
Количина падавина, mm (in) 73,1
(28,78)
69,2
(27,24)
80,1
(31,54)
77,5
(30,51)
72,6
(28,58)
54,7
(21,54)
39,6
(15,59)
76,1
(29,96)
77,5
(30,51)
87,8
(34,57)
111,2
(43,78)
91,3
(35,94)
910,7
(358,54)
[тражи се извор]

ВодеУреди

Фиренца се налази на реци Арно, у средњем делу њеног тока. Река Арно је толико срасла са градом да заједно са бројним мостовима и кејом представља један од важних симбола града. Са друге стране, река Арно често плави град, што је посебна тешкоћа с обзиром на огромно архитектонско наслеђе Фиренце. Тиренско море на 80 км источно.

ИсторијаУреди

 
Градска катедрала, Света Марија Цветна

Праисторија и антикаУреди

На реци Арно у области данашње Фиренце већ у осмом веку п. н. е. живели су антички народ Етрурци. Римљани су овде основали мало утврђење са војним насељем у првом веку п. н. е. и назвали га Florentia (цветна). Међутим, добар положај града на важном путу од Рима ка северу омогућио је брз развој града са форумом, термама и амфитеатром у следећим вековима. Староримска градска мрежа се толико развила током овог раздобља да се ни до дан-данас није много променила у мрежи данашњих улица градског језгра Фиренце око катедрале.

Средњи векУреди

После пропасти Римског царства град је у неколико бурних векова проминио неколико господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци), па је био готово уништен. Почетак поновног оживљавања града је 9. век, када град добија извесну самосталност, да би око 1000. године Фиренца преузела вођство међу градовима у Тоскани. Са доласком феудализма град се у 12. веку проширио и постао самосталан. Грађани су преузели власт, што је довело до сукоба грађана присталица царства, гибелина, и присталица папства, гвелфа, који су на крају извојевали победу. Последњи важан корак у развоју средњовековне фирентинске државе било је покоравање Пизе, некадашњег супарника, која постаје фирентинска лука.

Нови векУреди

У 14. и 15. веку град се снажно развио и наметнуо се као средиште свеколике европске културе и уметности. Средином 15. века породица Медичи се наметнула као владајућа у Фиренци, али је значај града подигао важност Медичијевих до еврпског нивоа. Образовање владајућег слоја, образованог и васпитаног, омогућило је развој уметности, филозофије и науке у граду. Многи уметници и учени људи епохе Ренесансе живели су и стварали у Фиренци: Донатело, Ботичели; касније Микеланђело, Макијавели, Леонардо да Винчи, Галилео Галилеј. Међутим, померањем тежишта развоја на Атлантик, у 17. веку, културни значај Фиренце је опао. 1737. Медичи породица је изумрла. Тада утицај над градом остварују Хабзбурзи.

Савремено добаУреди

Тек у 19. веку у Фиренци настаје нов период развоја и то под утицајем индустријске револуције. Овај развој био је и исход промене друштвених односа током неколико бурних деценија. Током Наполеонових ратова Фиренца је била део његове Краљевине Италије, да би потом поново била полузависна од стане Хабзбурга. 1859. године дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Фиренца је чак била главни град ове младе државе у раздобљу 1865-1870. године до премештања у Рим. Нова владавина је поново донела привредни и културни процват, а град полако почиње бити прворазредно туристичко одредиште. У 20. веку Фиренца се успела развити се у високоразвијен град Италије, пре свега захваљујући туризму.

СтановништвоУреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 358.079 становника.[2]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
304.160321.176374.625436.516457.803448.331403.294356.118358.079

2008. године. Фиренца је имао нешто око 370.000 становника, 1,5 пута више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске и досељеничке популације.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега - 9,5% укупног становништва. Међу њима, највише је Кинеза.

Фиренца има велико градско подручје са око 700 хиљада становника и још веће метрополитенско подручје од око милион и по становника ("Велика Фиренца").

ПривредаУреди

Туризам је далеко најважнија грана градске привреде и он покреће друге граде у граду и околини (угоститљство, саобраћај, производња хране и вина).

Индустрија је слабо развијена спрам величине града и махом смештена на ободу града и у предграђима.

Фиренца има веома развијен саобраћај. Градска железничка станица „Санта Марија Новела“ је једна од најупошљенијих у држави. Аеродром „Перетола“ се сматра градским аеродромом и везан је највише за туристички саобраћај.

Градске знаменитостиУреди

Фиренца
Firenze
 
Светска баштина Унеска
Званично имеИсторијски центар Фиренце
МестоФиренца, Metropolitan City of Florence, Италија  
Координате43°46′17″ СГШ; 11°15′15″ ИГД / 43.7714° СГШ; 11.2542° ИГД / 43.7714; 11.2542
Површина102, 10.232 km2 (1,10×109, 1,1014×1011 sq ft)
Укључује
  • Historical quarters in Florence  
Критеријумкултурна: i, ii, iii, iv, vi
Референца174.
Упис1982. (6. седница)
Угроженостне
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/174

ЦрквеУреди

ПалатеУреди

Остали споменициУреди

СпортУреди

У Фиренци је смештен познати италијански фудбалски прволигаш Фиорентина.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Bilancio demografico ottobre 2009, dati ISTAT, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везеУреди


Претходник:
Атина
Европски град културе
1986. године

Наследник:
Амстердам