Отворите главни мени

Амфитеатар (лат. amphitheatrum, од грч. αμφι, около, наоколо, и θέατρον, позориште, од θεάομαι, гледам) је архитектонски појам за пространу грађевину са степенастим седиштима елиптичног или кружног облика основе.[1] Иако грчког имена, непозната је Старим Грцима већ је карактеристична продукција римске архитекуре.[1] Та овална зона може бити структура коју је направио човек или природна географска формација.[2] Основна карактеристика те зоне је да може да послужи за седење публике која гледа одређени догађај — спортски меч, концерт, представу, или друге позоришне перформансе. У античко доба у средини арене су се одигравале битке гладијатора и разних звери.[1] Према врсти, амфитеатар се може класификовати на древни, модерни и природни амфитеатар.

Садржај

Древни амфитеатриУреди

 
Колосеум у Риму

Током класичног периода, амфитеатри су се користили за најразличитије врсте јавних догађаја. У Римском царству, за разлику од грчког класичног позоришта (који је био полукружног облика), амфитеатри су били округлог или овалног облика и формирали су пун круг или елипсу. Користили су се за спортске догађаје, игре и позоришне представе, као и за гладијаторске борбе.[3] Амфитеатар се такође разликовао од римског циркуса или грчког хиподрома који су се користили за трке двоколица и коњске трке и имали су облик веома издужене и узане коњске потковице. Испод арене се најчешће налазио врло компликован систем пролаза, просторија (у којима су за време трајања игара боравили гладијатори и звери), дизалица (којима су гладијатори, животиње и елементи сценографије подизани у арену) и пумпи (којима се арена пунила водом). Арена је од гледалишта била одвојена високим зидом. Гледалиште се састојало од концентричних редова седишта који се степенасто уздижу према обимним зидовима. Концентричним пролазима гледалиште је било подељено на неколико делова – галерија, а оне су биле испресецане радијално распоређеним стазама које су водиле ка бројним излазима из амфитеатра. У најнижем реду, најближем арени, налазила се ложа у којој су седели цар и његова пратња а остали гледаоци су се распоређивали по трибинама у зависности од свог социјалног положаја и угледа (припадници виших друштвених слојева седели су ближе арени).[4],[5]

Најпознатији амфитеатар на свету је римски Колосеум (око 75. године нове ере), који се још назива и Флавијевским амфитеатром (лат. Amphitheatrum Flavium), по Флавијевцима који су га изградили. У значајне примере спадају и амфитеатри у Верони и древној Капуа|Капуи (данас Санта Марија ди Капуа Ветере, Италија), Ниму, Арлу (Фтанцуска), Пули (Хрватска) и Ел Џему (Тунис). Пронађени су остаци од око 230 амфитеатара на територији некадашњег Римског царства.

Модерни амфитеатриУреди

Модерни амфитеатар је заобљен и акустички адаптиран простор и може бити отвореног или затвореног типа. Модерни амфитеатри обично имају и просторе за стајање који се налазе иза сцене или иза публике и формирају зону која одбија ехо и шири звук чиме чини амфитеатар идеалним местом за музичке концерте или позоришне представе. Већина њих је полукружног облика, тако да их у суштини не би требало звати амфитеатрима. Префикс „амфи-“ на грчком значи „дупло“ — дупли театар, за разлику од грчког позоришта (театар) који је био полукружног облика.

Природни амфитеатриУреди

Природни амфитеатар је место где се стрме планине или нека друга стеновита формација природно шири те стога производи ехо. Реч амфитеатар се такође може користити за опише природне формације које би биле идеалне за одржавање музичких или позоришних представа. Неки од природних амфитеатара су амфитеатри у Дракнсбергу (Јужна Африка), Ехо амфитеатар (САД), национални споменик Седар брејкс (САД), и амфитеатар Ред рокс (САД).

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Несторовић 1952, стр. 499–504.
  2. ^ Gwilt 1842, стр. 891.
  3. ^ Bunson, Matthew (1991). A Dictionary of the Roman Empire. Oxford University Press. стр. 411. ISBN 9780195102338. 
  4. ^ (march.), Francesco Scipione Maffei (1730). A compleat history of the ancient amphitheatres ... and in particular that of Verona. Made Engl. by A. Gordon. стр. 253—282. 
  5. ^ Lugli, Giuseppe (1969). The Flavian Amphitheatre (the Colosseum). Bardi. 

ЛитератураУреди

  • Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 
  • Gwilt, Joseph (1842). An Encyclopædia of Architecture: Historical, Theoretical, and Practical. Longman, Brown, Green, and Longmans. стр. 891. 
  • Maffei, Scipione (1728). De gli anfiteatri e singolarmente del veronese libri due. - Verona, Tumermani 1728. Tumermani. 
  • Parker, John Henry (1876). The Flavian amphitheatre, commonly called the Colosseum. J. Parker. 
  • Neppi Modona, Aldo (1961). Gli edifici teatrali greci e romani teatri, odei, anfiteatri, circhi. Firenze: L. S. Olschki. 
  • Lugli, Giuseppe (1969). The Flavian Amphitheatre (the Colosseum). Bardi. 
  • Lachaux, Jean Claude (1979). Théâtres et amphithéâtres d'Afrique proconsulaire. Aix-en-Provence: Diffusion Édisud. 
  • Hönle, Augusta; Henze, Anton (1982-11). Römische Amphitheater und Stadien. Gladiatorenkämpfe und Circusspiele. Zürich: Atlantis. ISBN 9783761106273.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Golvin, Jean-Claude (1988). L'amphithéâtre romain: essai sur la théorisation de sa forme et de ses fonctions. Paris: Diffusion de Boccard. 
  • Spectacula I: Gladiateurs et amphithéatres: actes du colloque tenu à Toulouse et à Lattes les 26, 27, 28 et 29 mai 1987. Claude Domergue, Christian Landes, Jean-Marie Pailler, France) Musée archéologique de Lattes (Lattes (editors). Lattes (Hérault, France): Imago : Musée archéologique Henri Prades. 1990. ISBN 978-2-9501586-6-69782950158666 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Golvin, Jean-Claude; Landes, Christian (1990). Amphithéâtres & gladiateurs. [France]: Presses du CNRS. ISBN 978-2-87682-046-39782876820463 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Alicu, Dorin; Opreanu, Coriolan (2000). Les amphitheatres de la Dacie romaine. [Place of publication not identified]: Editura Napoca Star. ISBN 978-973-9455-62-69789739455626 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Thomas Hufschmid: Amphitheatrum in Provincia et Italia. Architektur und Nutzung römischer Amphitheater von Augusta Raurica bis Puteoli. 3 Bände. Römermuseum, Augst. 2009. ISBN 978-3-7151-0043-2.. (Forschungen in Augst 43).
  • Bomgardner, D. L (2000). The story of the Roman amphitheatre. London; New York: Routledge. ISBN 978-0-203-27122-3 9780203271223 0415165938 9780415165938 0203187989 9780203187982 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • La Regina, A; Italy; Soprintendenza archeologica di Roma; Colosseum (Rome, Italy) (2001). Sangue e arena. Milano: Electa. ISBN 978-88-435-7981-59788843579815 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Cambi, Nenad; Dolmjan, Žarko (2002). Antika. Zagreb: Naklada Ljevak. ISBN 9789531781442. 
  • Marin Buovac: Amphitheatres in the Republic of Croatia. 13th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists, Sveučilište u Zadru, Zadar 2007.
  • Welch, Katherine E. (10. 9. 2007). The Roman Amphitheatre: From Its Origins to the Colosseum. Cambridge University Press. ISBN 9780521809443. 
  • Wilmott, Tony (2008). The Roman Amphitheatre in Britain. Tempus. ISBN 9780752441238. 

Спољашње везеУреди