Википедија

Amfiteatar

Amfiteatar (lat. amphitheatrum, od grč. αμφι — „okolo, naokolo” i θέατρον — „pozorište”, od θεάομαι — „gledam”) je arhitektonski pojam za prostranu građevinu sa stepenastim sedištima eliptičnog ili kružnog oblika osnove.[1] [2][3] Iako grčkog imena, nepoznata je Starim Grcima već je karakteristična produkcija rimske arhitekure.[3] Ta ovalna zona može biti struktura koju je napravio čovek ili prirodna geografska formacija.[4] Osnovna karakteristika te zone je da može da posluži za sedenje publike koja gleda određeni događaj — sportski meč, koncert, predstavu, ili druge pozorišne performanse. U antičko doba u sredini arene su se odigravale bitke gladijatora i raznih zveri.[3] Prema vrsti, amfiteatar se može klasifikovati na drevni, moderni i prirodni amfiteatar.

Drevni amfiteatri uredi

 
Koloseum u Rimu

Tokom klasičnog perioda, amfiteatri su se koristili za najrazličitije vrste javnih događaja. U Rimskom carstvu, za razliku od grčkog klasičnog pozorišta (koji je bio polukružnog oblika), amfiteatri su bili okruglog ili ovalnog oblika i formirali su pun krug ili elipsu. Koristili su se za sportske događaje, igre i pozorišne predstave, kao i za gladijatorske borbe.[5] Amfiteatar se takođe razlikovao od rimskog cirkusa ili grčkog hipodroma koji su se koristili za trke dvokolica i konjske trke i imali su oblik veoma izdužene i uzane konjske potkovice. Ispod arene se najčešće nalazio vrlo komplikovan sistem prolaza, prostorija (u kojima su za vreme trajanja igara boravili gladijatori i zveri), dizalica (kojima su gladijatori, životinje i elementi scenografije podizani u arenu) i pumpi (kojima se arena punila vodom). Arena je od gledališta bila odvojena visokim zidom. Gledalište se sastojalo od koncentričnih redova sedišta koji se stepenasto uzdižu prema obimnim zidovima. Koncentričnim prolazima gledalište je bilo podeljeno na nekoliko delova – galerija, a one su bile ispresecane radijalno raspoređenim stazama koje su vodile ka brojnim izlazima iz amfiteatra. U najnižem redu, najbližem areni, nalazila se loža u kojoj su sedeli car i njegova pratnja a ostali gledaoci su se raspoređivali po tribinama u zavisnosti od svog socijalnog položaja i ugleda (pripadnici viših društvenih slojeva sedeli su bliže areni).[6],[7]

Najpoznatiji amfiteatar na svetu je rimski Koloseum [1](oko 75. godine nove ere), koji se još naziva i Flavijevskim amfiteatrom (lat. Amphitheatrum Flavium), po Flavijevcima koji su ga izgradili. U značajne primere spadaju i amfiteatri u Veroni i drevnoj Kapua|Kapui (danas Santa Marija di Kapua Vetere, Italija), Nimu, Arlu (Ftancuska), Puli (Hrvatska) i El Džemu (Tunis).[2] Pronađeni su ostaci od oko 230 amfiteatara na teritoriji nekadašnjeg Rimskog carstva.

Moderni amfiteatri uredi

Moderni amfiteatar je zaobljen i akustički adaptiran prostor i može biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Moderni amfiteatri obično imaju i prostore za stajanje koji se nalaze iza scene ili iza publike i formiraju zonu koja odbija eho i širi zvuk čime čini amfiteatar idealnim mestom za muzičke koncerte ili pozorišne predstave. Većina njih je polukružnog oblika, tako da ih u suštini ne bi trebalo zvati amfiteatrima. Prefiks „amfi-” na grčkom znači „duplo” — dupli teatar, za razliku od grčkog pozorišta (teatar) koji je bio polukružnog oblika.

Prirodni amfiteatri uredi

Prirodni amfiteatar je mesto gde se strme planine ili neka druga stenovita formacija prirodno širi te stoga proizvodi eho. Reč amfiteatar se takođe može koristiti za opiše prirodne formacije koje bi bile idealne za održavanje muzičkih ili pozorišnih predstava. Neki od prirodnih amfiteatara su amfiteatri u Draknsbergu (Južna Afrika), Eho amfiteatar (SAD), nacionalni spomenik Sedar brejks (SAD), i amfiteatar Red roks (SAD).

Galerija uredi

  •  
    Koloseum
  •  
    Koloseum u Rimu
  •  
    Unutrašnjost Koloseuma u Rimu
  •  
    Amfiteatar u Veroni, Italija
  •  
    Amfiteatar u Santa Marija di Kapua Vetere, Italija
  •  
    Amfiteatar u Pompejima, Italija
  •  
    Amfiteatar u Arlu, Francuska
  •  
    Amfiteatar u Nimu, Francuska
  •  
    Amfiteatar u Puli, Hrvatska
  •  
    Amfiteatar u Saloni, Hrvatska
  •  
    Amfiteatar u El Džemu, Tunis
  •  
    Holivud bol amfiteatar, Holivud, Kalifornija
  •  
    Gibson amfiteatar, prostor za koncerte
  •  
    Prirodni amfiteatar

Reference uredi

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 45. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 19. ISBN 86-19-00635-5. 
  3. ^ a b v Nestorović 1952, str. 499–504.
  4. ^ Gwilt 1842, str. 891.
  5. ^ Bunson 1991, str. 411
  6. ^ (march.), Francesco Scipione Maffei (1730). A compleat history of the ancient amphitheatres ... and in particular that of Verona. Made Engl. by A. Gordon. str. 253—282. 
  7. ^ Lugli, Giuseppe (1969). The Flavian Amphitheatre (the Colosseum). Bardi. 

Literatura uredi

  • Nestorović, Bogdan N. (1952). Arhitektura Starog veka (Arhitektura). Beograd, Srbija, Jugoslavija: Naučna knjiga. 
  • Bunson, Matthew (1991). A Dictionary of the Roman Empire. Oxford University Press. ISBN 9780195102338. 
  • Gwilt, Joseph (1842). An Encyclopædia of Architecture: Historical, Theoretical, and Practical. Longman, Brown, Green, and Longmans. str. 891. 
  • Maffei, Scipione (1728). De gli anfiteatri e singolarmente del veronese libri due. - Verona, Tumermani 1728. Tumermani. 
  • Parker, John Henry (1876). The Flavian amphitheatre, commonly called the Colosseum. J. Parker. 
  • Neppi Modona, Aldo (1961). Gli edifici teatrali greci e romani teatri, odei, anfiteatri, circhi. Firenze: L. S. Olschki. 
  • Lugli, Giuseppe (1969). The Flavian Amphitheatre (the Colosseum). Bardi. 
  • Lachaux, Jean Claude (1979). Théâtres et amphithéâtres d'Afrique proconsulaire. Aix-en-Provence: Diffusion Édisud. 
  • Hönle, Augusta; Henze, Anton (1982—11). Römische Amphitheater und Stadien. Gladiatorenkämpfe und Circusspiele. Zürich: Atlantis. ISBN 9783761106273.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Golvin, Jean-Claude (1988). L'amphithéâtre romain: essai sur la théorisation de sa forme et de ses fonctions. Paris: Diffusion de Boccard. 
  • Spectacula I: Gladiateurs et amphithéatres: actes du colloque tenu à Toulouse et à Lattes les 26, 27, 28 et 29 mai 1987. Claude Domergue, Christian Landes, Jean-Marie Pailler, France) Musée archéologique de Lattes (Lattes (editors). Lattes (Hérault, France): Imago : Musée archéologique Henri Prades. 1990. ISBN 978-2-9501586-6-69782950158666 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  • Golvin, Jean-Claude; Landes, Christian (1990). Amphithéâtres & gladiateurs. [France]: Presses du CNRS. ISBN 978-2-87682-046-3. 
  • Alicu, Dorin; Opreanu, Coriolan (2000). Les amphitheatres de la Dacie romaine. [Place of publication not identified]: Editura Napoca Star. ISBN 978-973-9455-62-69789739455626 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  • Thomas Hufschmid: Amphitheatrum in Provincia et Italia. Architektur und Nutzung römischer Amphitheater von Augusta Raurica bis Puteoli. 3 Bände. Römermuseum, Augst. 2009. ISBN 978-3-7151-0043-2.. (Forschungen in Augst 43).
  • Bomgardner, D. L (2000). The story of the Roman amphitheatre. London; New York: Routledge. ISBN 9780203187982. 
  • La Regina, A; Italy; Soprintendenza archeologica di Roma; Colosseum (Rome, Italy) (2001). Sangue e arena. Milano: Electa. ISBN 978-88-435-7981-5. 
  • Cambi, Nenad; Dolmjan, Žarko (2002). Antika. Zagreb: Naklada Ljevak. ISBN 9789531781442. 
  • Marin Buovac: Amphitheatres in the Republic of Croatia. 13th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists, Sveučilište u Zadru, Zadar 2007.
  • Welch, Katherine E. (10. 9. 2007). The Roman Amphitheatre: From Its Origins to the Colosseum. Cambridge University Press. ISBN 9780521809443. 
  • Wilmott, Tony (2008). The Roman Amphitheatre in Britain. Tempus. ISBN 9780752441238. 

Spoljašnje veze uredi

 
Amfiteatar na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амфитеатар&oldid=26810174”