Калињинград
Калињинград (рус. Калининград) град је на крајњем западу Руске Федерације, главни и највећи центар Калињинградске области, руске ексклаве стешњене између Пољске на југу и Литваније на северу и истоку и најзападнији је обласни центар у земљи. Обухвата територију површине 224,7 км2 и има званичан административни статус градског округа. Основан је 1255. године на ушћу реке Прегоље у Калињинградски залив Балтичког мора, на месту некадашњег старопруског насеља Твангсте (стпрус. Twangste, рус. Твангсте). Калињинград је важно саобраћајно и трговачко средиште Русије и друга по значају руска лука на Балтику, а у граду се налази и главни штаб Балтичке флоте руске морнарице.
| Калињинград рус. Калининград | |
|---|---|
 Градски колаж | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | СеверозападниФО |
| Покрајина |  Калињинградска област |
| Основан | 1255. |
| Стара имена | до 1255. Твангсте до 1946. Кенигсберг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 467.289 |
| — густина | 2.079,61 ст./km2 |
| Агломерација (2017.) | 715.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54°43′00″ СГШ; 20°31′00″ ИГД / 54.716667° СГШ; 20.516667° ИГДКоординате: 54°43′00″ СГШ; 20°31′00″ ИГД / 54.716667° СГШ; 20.516667° ИГД |
| Временска зона | UTC+2 |
| Апс. висина | 4,8 m |
| Површина | 224,7 km2 |
.svg)  Калињинград Калињинград на мапи Русије | |
 Калињинград Калињинград на мапи Калињинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 236ХХХ |
| Позивни број | +7 4012 |
| Регистарска ознака | 39 |
| ОКАТО код | 27 401 000 000 |
| ОКТМО код | 27 701 000 001 |
| Веб-сајт | |
| http://www.klgd.ru/ | |
Све до 4. јула 1946. био је познат по германском имену Кенигсберг (нем. Königsberg, рус. Кёнигсберг, стпрус. Kunnegsgarbs, пољ. Królewiec, литв. Karaliaučius, лат. Regiomontium). Током историје Калињинград је био значајан административни центар више држава и области, почев од Државе Тевтонског реда, преко Пруског војводства и Прусије, па до немачке покрајине Источне Пруске. Након Другог светског рата град улази у састав Совјетског Савеза и добија садашње име у част совјетског револуционара и државника Михаила Калињина.
Према статистичким подацима националне статистичке службе Русије, град Калињинград је 2017. имао 467.289 становника и седми је по величини град на обалама Балтичког мора. У ширем градском подручју живи око 720.000 становника, или трећина од укупне обласне популације.
ГеографијаУреди
ИсторијаУреди
Држава витешког редаУреди
Кенигзберг (нем. Königsberg = „Краљева гора“) су основали 1255. Тевтонски витезови за време освајања Пруске. Именован је тако у част чешког краља Отокара II, који је дошао да помогне реду у освајањима, која је изводио под изговором покрштаватељских мисија познатих као Северни крсташки ратови.
Током наредних деценија, Тевтонски ред, уз помоћ разних витезова из западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.
Кенигзберг је био главни град Самбије, која је била једна од четири бискупије на које је папски легат Вилим Моденски поделио Пруску 1243. године. Свети Адалберт Прашки је именован за главног свеца заштитника тамошње катедрале, Кенигсбершке катедрале. Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.
Као резултат Тринаестогодишњег рата (познатог још и под именом Рат градова), рата између Тевтонског реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торуњског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.
ДемографијаУреди
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2014. живело 448.548 становника, 7.172 (1,59%) више него 2013.
| 1897. | 1956. | 1959. | 1962. | 1967. | 1970. | 1976. | 1979. | 1982. | 1986. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 162.000 | 188.000 | 203.570 | 232.000 | 270.000 | 296.962 | 338.000 | 354.788 | 370.000 | 389.000 |
| 1989. | 1992. | 1998. | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005 | 2006. |
| 401.280 | 410.700 | 426.300 | 424.400 | 421.700 | 430.003 | 430.000 | 428.000 | 425.600 | 423.700 |
| 2007. | 2008. | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | ||
| 422.000 | 421.700 | 420.000 | 431.902 | 431.900 | 433.532 | 441.376 | 448.548 |
ГеографијаУреди
Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је 54°43′N 20°31′E / 54.717° СГШ; 20.517° ИГД. Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.
| Клима Калињинграда | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 12,7 (54,9) |
15,6 (60,1) |
23,0 (73,4) |
27,9 (82,2) |
30,6 (87,1) |
33,5 (92,3) |
36,3 (97,3) |
36,5 (97,7) |
31,2 (88,2) |
26,4 (79,5) |
19,4 (66,9) |
13,3 (55,9) |
36,5 (97,7) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 0,4 (32,7) |
1,2 (34,2) |
5,4 (41,7) |
11,4 (52,5) |
17,6 (63,7) |
20,5 (68,9) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
17,0 (62,6) |
11,8 (53,2) |
5,4 (41,7) |
2,1 (35,8) |
11,5 (52,7) |
| Просек, °C (°F) | −1,9 (28,6) |
−1,4 (29,5) |
1,7 (35,1) |
6,6 (43,9) |
12,1 (53,8) |
15,4 (59,7) |
17,4 (63,3) |
17,1 (62,8) |
12,7 (54,9) |
8,2 (46,8) |
3,1 (37,6) |
−0,1 (31,8) |
7,6 (45,7) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −4,3 (24,3) |
−3,9 (25) |
−1,3 (29,7) |
2,6 (36,7) |
7,0 (44,6) |
10,8 (51,4) |
13,0 (55,4) |
12,6 (54,7) |
9,0 (48,2) |
5,1 (41,2) |
0,9 (33,6) |
−2,4 (27,7) |
4,1 (39,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −32,5 (−26,5) |
−33,3 (−27,9) |
−21,7 (−7,1) |
−5,6 (21,9) |
−3,1 (26,4) |
0,7 (33,3) |
4,5 (40,1) |
1,6 (34,9) |
−2,0 (28,4) |
−11,2 (11,8) |
−18,7 (−1,7) |
−25,6 (−14,1) |
−33,3 (−27,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 62 (24,4) |
46 (18,1) |
45 (17,7) |
40 (15,7) |
51 (20,1) |
78 (30,7) |
74 (29,1) |
84 (33,1) |
83 (32,7) |
85 (33,5) |
78 (30,7) |
78 (30,7) |
804 (316,5) |
| Извор #1: Погода и климат[1] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[2] | |||||||||||||
Временска зонаУреди
Град Калињинград, као и све Калињинградске области, су у временској зони UTC+2 (Калињинградско време). Калињинградско време поклапа се зими са балтичким државама, Финском, Румунијом, Бугарском, Грчком, Украјином и Молдавијом, односно са источноевропским временом. Разликује од времена у Белорусији и од московског времена -1.
Партнерски градовиУреди
|
|
Познате личности градаУреди
- Имануел Кант - филозоф
- Алексеј Леонов - космонаут
- Јуриј Романенко - космонаут
- Давид Хилберт - математичар
- Виталиј Асовскиј - песник
- Олга Арнтгољц - глумица
- Татјана Арнтгољц - глумица
- Анатолиј Баранкевић - пуковник од Јужној Осетије
- Роман Баранјук - музичар
- Борис Бејненсон - наставник
- Анатолиј Безоглазов - атлетичар
- Сергеј Безоглазов - атлетичар
- Илја Бледниј - глумац
- Алексеј Бровковић - поручник
- Игор Буланов - фудбалер
- Евгениј Винокуров - економист
- Владимир Целишјев - свештеник
- Александар Волков - тенисер
- Родион Газманов - певач
- Александар Гвардис - фудбалски судија
- Александар Горбунов - музичар
- Игорь Гудејев - глумац
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Weather and Climate-The Climate of Kaliningrad” (на језику: руски). Погода и климат. Приступљено 5. 4. 2016.
- ^ „Kaliningrad Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 5. 11. 2016.
Спољашње везеУреди
- Историја града (језик: немачки)
- Локална самоуправа (језик: енглески)
- http://www.territorial.de/ostp/koen/koen.htm (језик: немачки)
- Локалне новине (језик: руски)
- Прича о Калињинграду у издању Би-Би-Сија