Инвазија Русије на Украјину 2022.

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима. Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”, док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.

Инвазија Русије на Украјину 2022.
Део Руско-украјинског рата
Војно стање од 28. маја 2023.        Под контролом Украјине        Под окупацијом Русије и проруских снага За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата
Време 24. фебруар 2022. (2022-02-24) — данас (1 година, 3 месеца, 1 седмица и 1 дан) Место Украјина Статус У току Копнена војска Руске Федерације улази у Украјину из Русије, Крима и Белорусије Руски авијацијски и ракетни напади на велике градове широм Украјине, укључујући престоницу Кијев, Харков и Одесу
Сукобљене стране
Русија Доњецка НР Луганска НР Подржава: Белорусија	Украјина Подржава: НАТО ЕУ
Команданти и вође
Владимир Путин Сергеј Шојгу Валериј Герасимов Сергеј Суровикин Денис Пушилин Леонид Пасечник	Володимир Зеленски Олексиј Резњиков Валериј Залужњи Сергиј Шаптала
Јачина
Русија: ~250.000 Доњецка НР: 20.000 Луганска НР: 14.000	Украјина: 209.000 (оружане снаге) 102.000 (паравојне снаге) 900.000 (резервне снаге)
Жртве и губици
Према Русији: 1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта 2022.) 2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду) 3 Су-25 оборена 1 Ан-26 оборен (посада погинула) Према Украјини: 150.000+ погинулих преко 250 система ПВО уништено преко 3.460 тенкова уништено преко 6.760 оклопних возила уништено преко 300 авиона оборено преко 250 хеликоптера уништено преко 1.400 дронова уништено	Према Украјини: 10.000–13.000 војника убијено; 30.000+ рањено 1 транспортни авион оборен (пет погинулих) Према Русији: Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 420 система ПВО преко 6.480 војника предато преко 9.250 тенкова и оклопних возила уништено преко 425 оборених авиона 235 хеликоптера уништено преко 4.260 дронова уништено
Према УН: најмање 8.401 цивила убијено, 14.023 повређено (до 26. марта 2023.) преко 11 милиона цивила напустило Украјину 1 турски брод оштећен Према Украјини: 9.000+ Украјинаца убијено, 15.000+ рањено

Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.

Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО. Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност. Покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована. Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини. Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом. Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу. Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.

Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења. И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.

Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину, док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица. Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.

Позадина

Постсовјетски контекст

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају блиске везе. Украјина је 1994. пристала да напусти свој нуклеарни арсенал и потписала Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о европској безбедности, где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“. Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини Канада према САД или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља Белорусија која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од Балтика до делте Дунава, преко Кавказа и средње Азије, последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са Москвом и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају прокси ратови.

НАТО пакт примајући бивше чланице Варшавског уговора у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у Пољској и Румунији представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док Америка због своје удаљености не дели такав степен ризика још од Кубанске кризе. Руски председник Владимир Путин је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине НАТО пакту Румунски аналитичар Јулијан Чифу и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију доктрине Брежњевљева, који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица Варшавског пакта пре колапса совјетске сфере утицаја током касних 1980-их и почетком 1990-их. Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим Михаилу Горбачову и Едуарду Шеварднадзеу да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.

Украјинска револуција и рат

После вишенедељних протеста у склопу покрета Евромајдан (2013–2014), проруски украјински председник Виктор Јанукович и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали споразум о нагодби којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из Кијева уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника. Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало проруске немире у Украјини 2014. године. Немире је пратила анексија Крима од стране Русије у марту 2014. и рат у Донбасу, који је почео у априлу 2014. стварањем самопроглашених држава Доњецке и Луганске Народне Републике које подржава Русија.

Проамерички председник Украјине Володимир Зеленски је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“. Зеленски је 24. марта 2021. године потписао Указ бр. 117/2021 којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља“.

Украјински председник Володимир Зеленски током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.

У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом О историјском јединству Руса и Украјинаца, у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „један народ“. Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје.

Русија је рекла да могући улазак Украјине у НАТО и проширење НАТО-а уопште угрожавају њену националну безбедност. Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај руског иредентизма и за вођење агресивне милитаристичке политике.

Почетак инвазије

Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.

Руске оптужбе

Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који говоре руски изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је русофобија први корак ка геноциду. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“ Русија је такође осудила украјински закон о језику. Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”. Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник Володимир Зеленски и сам говори руски језик.

Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија. Неколико међународних организација, укључујући Високог комесара Уједињених нација за људска права, Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини и Савет Европе, није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње. Европска комисија је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.

Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину. Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је САД да одобравају „присилну асимилацију Руса у Украјини“.

У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа. Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у Холокаусту. Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.

Сукоби

Борбе у Донбасу су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара. Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана. Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали обданиште у Станици Луганској користећи артиљерију, при чему су ранила три цивила. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачем, бацачима граната и митраљеском ватром.

Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци. Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као и покушаја да се испровоцира украјинска војска.

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 m од границе између Русије и Украјине у Ростовској области. Одвојено, прес-служба Јужног војног округа саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два борбена возила пешадије, при чему су возила уништена. Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их операцијом под лажном заставом. Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 km северно од Доњецка.

Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт Белингкат, објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.

Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у Луганској Народној Републици. Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.

Ескалација

Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске Народне Републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас у, како је Русија назвала, „мировну мисију“. Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба. Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас. Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио Савет безбедности УН и Русија није добила никакву подршку. Амбасадор Кеније Мартин Кимани упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”

Амерички председник Џо Бајден је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и канадски премијер Џастин Тридо рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да су „руске трупе стигле на украјинско тло“ у „непуноправној инвазији“. Истог дана, Савет Федерације је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу мобилизацију.

Врховна рада Украјине прогласила је 23. фебруара 30-дневно ванредно стање широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине. Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде. Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су ДоС нападима.

Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар Антонио Гутерес је изјавио: „Дајте шансу миру“. Русија је извршила напад док је била председавајућа Саветом безбедности УН у фебруару 2022. и има право вета као једна од пет сталних чланица. У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.

Ток инвазије

24. фебруар

Анимирана карта инвазије Украјине. (Ажурирано: 2. новембра 2022.)

Нешто пре 04:00 по московском времену 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини. Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на самоопредељење. Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и денацификацију“ Украјине — потоњу тврдњу коју је Си-Ен-Ен назвао „неоснованом“ — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама. У светлу захтева руског Министарства одбране којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније сматра цело подручје активном зоном сукоба.

У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, Одеси и Донбасу. Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у Мариупољу и лансирала крстареће и балистичке ракете на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и Дњепру. Војна возила су у Украјину ушла преко Сенкивке на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену. Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија. Амерички сенатор Марко Рубио, високо рангирани члан Комитета за обавештајне послове, тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави супериорност у ваздуху, покрене покрет клијешта из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе командовања и контроле.

Центар Кијева после дејства руске ракете земља-земља.

Према речима украјинског државног министра Антона Херашченка нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова и пријављено је велико амфибијско искрцавање на град Мариупољ. BBC је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије. Украјинске граничне снаге известиле су о нападима на локације у Луганску, Суми, Харкову, Чернигову и Житомиру, као и са Крима. Руско Министарство одбране тврди да нема отпора украјинских граничних снага. Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и Милове у Луганску. Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.

Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер. Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење ванредног стања у Украјини. Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима. Зеленски је такође најавио да се прекидају дипломатски односи са Русијом, који ступају на снагу одмах. Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и кијевски аеродром Бориспољ. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове. Такође, истог дана је био гађан и међународни аеродром у Ивано-Франкивску. (користио се и за цивилне и за војне авионе)

Руске снаге су напале војну јединицу у Подиљску, у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду Мариупољу. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у Чугујиву је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо. Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске (Одеска област).

У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5 km дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у Харковској области, Черниговској области и у близини Сумија. Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у Волинској области. У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени. Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила. Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила. Украјински главнокомандујући Валериј Залужњи објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског 423. гардијског Јампољског моторног пука (војна јединица 91701). Руске снаге заузеле су међународни аеродром Антонов у Хостомелу, предграђу Кијева.

Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у Вилчи (Кијевска област), а граничари у Житомирској области су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно БМ-21 Град). Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије. У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су Кијев, Одеса, Харков и Лавов. Тешке копнене борбе вођене су у Доњецкој и Луганској области. Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску. Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.

У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код Сумија („у правцу Конотопа“) и Старобилска (Луганска област). У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу. Неколико станица Кијевског метроа и Харковског метроа коришћено је као склоништа за локално становништво. Извештава се да је бомбардована локална болница у Вухледару (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара). Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков (патролни брод пројекта 22160) и Москва напали и покушали да заузму мало Змијско острво у близини делте Дунава.

У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у градовима духова Чернобиљу и Припјату, који су добро познати по катастрофи у Чернобиљу 1986. године.

У 16:18 по локалном времену градоначелник Кијева Виталиј Кличко прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.

Високи комесар Уједињених нација за избеглице Филипо Гранди проценио је да је више од 100.000 Украјинаца напустило своје домове, а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.

У 22:00 по локалном времену, украјинска државна гранична стража саопштила је да су руске снаге заузеле Змијско острво након поморског и ваздушног бомбардовања.

Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у јужној Украјини, три у Мариупољу и један у Харкову

25. фебруар

До 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана. Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова Антон Херашченко пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом. Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је. Касније је потврђено да је реч о украјинском Су-27.

Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.

Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте. Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места. Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ Оболон у Кијеву и да су биле удаљене око 9 km из зграде Врховне Раде. Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.

Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух. Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.

Градоначелник Горловке у Доњецкој Народној Републици коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.

Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“. Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику Си Ђинпингу да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.

Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме молотовљеве коктеле како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да збаци владу. Украјина је поделила 18.000 пушака становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала Територијалне одбрамбене снаге, резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога. Руске трупе Спетсназа инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.

Пентагон је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила ваздушну превласт над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске противваздушне одбране су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине. Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.

Украјински ракетни напад покренут је на ваздушну базу Милерово у Русији. Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.

26. фебруар

Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)

У поноћ по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града Васиљкива и његове ваздушне базе. Украјински генералштаб тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион Ил-76 који је превозио падобранце у близини града. Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.

Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу Тројешчине. BBC је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини Кијевског зоолошког врта и насеља Шуљавка. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; такође је тврдио да је одбио руски напад на град Николајев на Црном мору. Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини Беле Цркве, педесетак миља јужно од Кијева. Председник Зеленски је остао у Кијеву, а CNN је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.

Асошиејтед прес је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. Руско министарство одбране саопштило је да је заузело Мелитопољ, у близини Азовског мора, иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу. Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.

До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама. Ројтерс је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку. Као одговор на захтев Михаила Федорова, премијера Украјине, Илон Маск је објавио да је укључио своју услугу Старлинк у Украјини, са „више терминала на путу“.

Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка Енергодару и Запоришкој нуклеарној електрани. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику. Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 km из града, истог дана.

Теретни брод у власништву Јапана, MV Namura Queen са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV Millennial Spirit такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.

Рамзан Кадиров, шеф Чеченске Републике, потврдио је да су Кадировци, јединице лојалне Чеченској Републици, распоређене и у Украјину.

CNN је добио снимак руског система ТОС-1, који носи термобаричко оружје, у близини украјинске границе. The Daily Telegraph је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље. Руска војска је користила ову врсту оружја у Првом чеченском рату 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.

Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву. Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у Черниговској области који су превозили дизел за руске снаге.

До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима. Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 батаљонских тактичких група (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева. Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву. На југу је Русија заузела Бердјанск и запретила да ће опколити Мариупољ.

Институт за проучавање рата (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини. Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања. На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и оклопних транспортера који су насукани поред пута. Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.

27. фебруар

Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у Одеској области

Током ноћи је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима. Тешке борбе у близини ваздушне базе Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар. Такође је објављено да је група украјинских Рома (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу Каховке, у Херсонској области. Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и аеродром Жуљани. Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду Ровењки. Државна служба за ванредне ситуације Украјине спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.

Градоначелник Нове Каховке Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља Козатске и Веселе. Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града. У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и међународног аеродрома Херсон у Чернобајевки. До раног поподнева, гувернер Харковске области Олех Сињехубов изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало. Хенадиј Мацегора, градоначелник Купијанска, касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.

Сергеј Меликов, шеф Републике Дагестан, саопштио је да је убијен високи дагестански официр. Врховна рада је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица кадировских војника.

Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а. Ова изјава наишла је на оштре критике НАТО-а, Европске уније (ЕУ) и Уједињених нација (УН); Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".

Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у Гомељу. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова. Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником Александром Лукашенком и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.

Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска. Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск. Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка Запорожју, док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле Николајеву.

The Guardian је известио да су руске снаге потиснуте у Бучу и Ирпињу северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву. Гувернер Луганске области Серхи Хајдај оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер Доњецке области Павло Кириленко такође оптужио за уништавање Волновахе.

ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.

28. фебруар

Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином. The Kyiv Independent је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или Житомира.

Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи. Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 km северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.

Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке нуклеарне електране. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком. Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.

1. март

Више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у Охтирки, граду између Харкова и Кијева. Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35. На југу Украјине, град Херсон је нападнут од стране руских снага.

Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву.

2. март

Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница. Украјински саветник Алексеј Арестович рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.

Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.

3. март

Током друге рунде преговора, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.

Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.

Зеленски је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.

4. март

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је одбио захтев Украјине да се затвори небо изнад те земље, наводећи да би то довело до правог оружаног сукоба са Русијом.

Руске трупе су погодиле школу у Житомиру.

5. март

Русија је најавила примирје како би 200.000 цивила напустило Маријупољ, у коме није било воде ни струје. Убрзо након тога, примирје је окончано тако што су се две стране међусобно оптуживале за кршење примирја.

6. март

Међународни аеродром у Виници је погођен, па је Зеленски поново замолио НАТО да затвори небо изнад Украјине, Међутим, молба је поново одбијена.

7. март

Објављено је да су Руске снаге убиле градоначелника Хостомела, Јурија Прилипка .

Гувернер Николајевске области Виталиј Ким је саопштио да су Украјинске снаге ослободиле међународни аеродром у Николајеву .

8. март

Још један покушај евакуације цивила из Маријупоља је био неуспешан, а Украјина је поново оптужила Русију за бомбардовање коридора за евакуацију. Са друге стране, цивили су успели да се евакуишу из Сумија, што је прва таква евакуација у оквиру споразума између Украјине и Русије о хуманитарним коридорима.

9. март

Пољска је понудила да Сједињеним Државама бесплатно пребаци сва своја 23 борбена авиона МиГ-29 и испоручи их у ваздухопловну базу Рамштајн у Немачкој, како би их САД потом испоручиле Украјини. САД су одбациле предлог, а Пентагон је прогласио предлог Пољске „неодрживим“.

10. март

Турска је била домаћин трилатералног састанка министара иностраних послова у Анталији. Дмитро Кулеба, украјински министар спољних послова, описао је свој састанак са Лавровом као тежак и рекао да није дао резултат. Министарство одбране Русије саопштило је да ће руске снаге отварати хуманитарне коридоре за Русију сваког дана од 10:00.

Високи званичник америчког Министарства одбране рекао је да је западно од Кијева руска војска напредовала за око 5 km (3,1 mi) ближе центру Кијева, у близини аеродрома Хостомел. Колона која је напредовала са истока била је у међувремену 40 km удаљена од Кијева. Такође је рекао да је Чернигов сада „изолован“. Украјинске снаге су направиле заседу руској колони у Броварском округу и натерале је да се повуче након што су уништиле неколико тенкова и убиле команданта тенка.

Беспилотна летелица из времена Совјетског Савеза се срушила у Загребу, главном граду Хрватске. Претходно је прешла преко ваздушног простора Румуније, Мађарске и потом ушла у Хрватску до тренутка нестанка горива и пада.

11. март

Руске ракете су погодиле аеродроме у Ивано-Франкивску и Луцку. Пројектили су погодили и Дњепропетровск, убивши једног цивила, док је руско Министарство одбране саопштило да је онеспособило војну базу на међународном аеродрому Ивано-Франкивск.

Борбе су се током дана појачале на североистоку и истоку Кијева.

Руски тенк је гранатирао дом за старе у Кремини, убивши 56 особа.

12. март

Дмитро Кулеба је оптужио руску владу да планира намештени референдум у Херсону за стварање "Херсонске Народне Републике", коју би имала власт наклоњену Русији.

Украјински званичници оптужили су Русију за употребу фосфорних бомби у Попасни током 12. марта. Манастир Свјатохирска лавра је оштећен у руском бомбардовању.

13. март

Руске снаге бомбардовале су Међународни центар за очување мира и безбедности Јаворив (војну базу коју украјинска војска користи за одржавање већине својих вежби са земљама НАТО-а) са више од 30 пројектила, према речима гувернера Лавовске области Максима Козицког. Касније је саопштио да је 35 људи убијено, а 134 рањено, док је руско Министарство одбране навело да је убијено до 180 неукрајинских плаћеника и да је уништено много оружја које су друге нације испоручиле Украјини. Ово је био најзападнији удар Русије од почетка рата.

Такође се наводи да је погођен још један украјински војни објекат, док је градоначелник Ивано-Франкивска изјавио да је градски аеродром поново погођен.

14. март

Денис Пушилин, лидер ДНР, рекао је да су оборили украјинску ракету "Точка-У" изнад града Доњецка, али је центар града погођен фрагментима ракете. Руско Министарство одбране саопштило је да су погинула 23 цивила. Украјинска војска је међутим рекла да иза напада стоје руске снаге. У знак одмазде, руско Министарство одбране је обећало да ће предузети кораке да уништи опрему украјинске одбрамбене индустрије. Такође је речено да Русија зна локације свих „страних плаћеника у Украјини“ и да ће руске снаге наставити да их прецизно погађају.

Према речима гувернера Ривненске области Виталија Коваља, руски ракетни удар погодио је торањ за телекомуникације у селу Антопи. Ковал је касније изјавио да је убијен 21 цивил, а девет је рањено. Гувернер Дњепропетровске области Валентин Резниченко изјавио је да је руско бомбардовање међународног аеродрома "Дњепар" уништило писту и оштетило терминал.

Цивили су први пут успели да се евакуишу из Маријупоља.

15. март

Руско Министарство одбране је 15. марта саопштило да су руске снаге преузеле потпуну контролу над Херсонском облашћу и да је за 24 сата оборено шест дронова Бајрактар ​​ТБ2. Руски десантни бродови су се приближили обали Одесе.

Истог дана, премијери Чешке Републике, Словеније и Пољске и заменик премијера Пољске су посетили Кијев и састали се са Зеленским како би показали подршку Украјини.

16. март

Амбасада САД у Кијеву известила је да су руске снаге убиле 10 особа које су стајале у реду за хлеб у Чернигову, иако није пружила доказе. Касније су други извори објавили видео снимке на друштвеним мрежама који показују наводне последице.

Андриј Јермак, шеф кабинета председника Украјине, касније је известио да су руске снаге ослободиле градоначелника Мелитопоља Ивана Федорова.

Регионално драмско позориште у Маријупољу, у коме се налазило око 1.000 цивила, бомбардовано је касније тог дана. На два места изван позоришта, реч „дети” (у преводу на српски "деца") је била исписана у покушају да се објекат идентификује као цивилно склониште од ваздушних напада у којем се налазе деца, а не као војни циљ.

17. март

У току дана, градови Рубижне и Изјум су пали под контролу Русије. У Маријупољу је настављена евакуација цивила који су својим путничким аутомобилима покушали да напусте град.

18. март

Руска артиљерија је погодила украјинску војну касарну у Николајеву, где је било стационирано око 200 војника. Једна особа је преживела напад и извучена је из рушевина наредног дана.

19. март

Погођена је школа уметности у Маријупољу која је служила као склониште за око 400 цивила.

20. март

Потврђено је да су украјинске снаге убиле заменика команданта руске Црноморске флоте Андреја Палија.

Око 11 сати увече, тржни центар Ретровил, који се налази у Кијеву (у Подилском округу) погођен је руском ракетом Калибар. У тржном центру се налазила опрема за украјинске снаге. У нападу је погинуло 8 људи.

21. март

Настављене су борбе око Маријупоља као и у регионима Кијева и Доњецке и Луганске области.

22. март

Украјинска државна агенција одговорна за зону искључења у Чернобиљу саопштила је да су руске снаге уништиле нову лабораторију у нуклеарној електрани Чернобиљ. Лабораторија је била отворена 2015. године и служила је за унапређење управљања и одлагања радиоактивог отпада.

23. март

Високи званичник одбране САД-а рекао је да су украјинске снаге потиснуле руске снаге назад на линије фронта источно од Кијева. Званичник је додао да су руске снаге све активније у источном делу Украјине у области Донбаса, рекавши да „примењују много више енергије“ у областима Луганска и Доњецка.

24. март

Експлозија се догодила на десантном броду руске морнарице "Саратов" док је брод био усидрен у Бердјанску. Украјинске снаге су саопштиле да су гађале брод балистичком ракетом Точка-У, али узрок експлозије тек треба да буде проверен. Друга два десантна брода која су пратила пловило брзо су напустила луку, али је остало неразјашњено да ли су и они оштећени.

25. март

Украјинске снаге су извеле контранападе у источним деловима Кијева, поново заузевши неке одбрамбене положаје и насеља као што је Лукјановка. Северозападно од престонице, борбе за Ирпињ су настављене, а већи део града је остао у украјинским рукама упркос непрекидној руској артиљеријској ватри.

Руси су наставили да гађају војну и цивилну инфраструктуру у кампањи бомбардовања. 25. марта мета је био командни центар украјинског ваздухопловства у Виници у западно-централној Украјини.

26. март

Украјинска војска је известила да је поново заузела град Тростјанец у Сумској области. Украјински контранапад је такође настављен источно од Харкова, што је довело до ослобађања неколико насеља, попут села Вилхивка.

Руски ракетни удари такође су гађали индустријске и војне објекте, укључујући складишта горива и фабрику за поправку радија у Лавову, у западној Украјини, погодивши град први пут у току инвазије.

Напад се поклопио са тренутком када је амерички председник Бајден држао говор у Варшави, главном граду суседне Пољске, у којем је обећао сталну подршку Украјини и рекао да председник Путин не може да „остане на власти“. Бела кућа је касније појаснила да то није био позив на промену режима у Русији.

27. март

Руска војска наставила је ракетне ударе широм Украјине, укључујући градове Луцк, Харков, Житомир и Ривне, док је Маријупољ поново био изложен континуираном гранатирању. Званичници украјинске одбране известили су да су руске снаге , тачније њихова копнена офанзива , углавном заустављена – они покушавају да се прегрупишу и успоставе „коридор“ око Кијева како би блокирали путеве снабдевања ка престоници.

Начелник обавештајне службе одбране Украјине, бригадни генерал Кирило Буданов, изјавио је да су напори Русије да збаци украјинску владу пропали и да Путин сада покушава да подели Украјину по „корејском сценарију“. Зеленски је рекао у интервјуу руским независним новинарима да је његова влада спремна да прихвати неутрални, ненуклеарни статус као део мировног споразума са Русијом, али да би сваки споразум захтевао одобрење на националном референдуму.

28. март

Украјинска војска је 28. марта саопштила да су у претходна 24 сата оборена четири руска авиона, један хеликоптер, две беспилотне летелице и две крстареће ракете.

Жестоке борбе су настављене у Маријупољу, док су украјинске власти оптужиле Русију за присилну депортацију становништва, укључујући и децу, у Русију.

29. март

Украјински и руски преговарачи састали су се у Истанбулу на новој рунди разговора. Украјина је предложила усвајање неутралног статуса у замену за безбедносне гаранције у складу са чланом 5 НАТО-а. Предлози су такође укључивали 15-годишњи период консултација о статусу Крима који је анектиран од стране Русије и враћање свих руских снага на њихове положаје пре инвазије.

У касно вече 29. марта, локални званичници су известили о серији експлозија у близини руског града Белгорода, близу границе са Украјином. Како преноси ТАСС, гранатом испаљене са украјинске стране погођен је привремени руски војни камп, при чему су најмање четири особе рањене.

30. март

Локални званичници су пријавили константно гранатирање Чернигова као и подручја под контролом Украјине у региону Донбаса, укључујући Маријупољ, Маринку, Краснохоривку, Авдејевку, Лисичанск и друга насеља.

31. март

Међународни комитет Црвеног крста (енгл. ICRC) је у току дана известио да је хуманитарни конвој на путу да испоручи залихе помоћи и евакуише цивиле из опкољеног града Маријупоља. Заменица премијера Украјине Ирина Верешчук је касније у току дана изјавила да је дванаест украјинских камиона могло да испоручи хуманитарне залихе у Маријупољ, али су те залихе заплениле руске трупе.

1. април

Регионални гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков изјавио је да су два украјинска војна хеликоптера Ми-24 у петак ударила у складиште горива у граду Белгороду након што су на малој висини ушли у територију Русије. Снимци сигурносних камера у депоу показују бљесак светлости из нечега што је изгледало као ракета испаљена са мале висине на небу, након чега је уследила експлозија на земљи.

Украјинска војска је потврдила да се Изјум налази под руском контролом.

2. април

Руске ракете погодиле су градове Полтаву и Кременчук у централној Украјини, оштетивши инфраструктуру и стамбене објекте, рекао је шеф Полтавске области Дмитро Луњин.

Кијевска офанзива је пропала неколико дана након што је Русија рекла да ће повући неке трупе са севера. Руси су се повукли све до Чернобила. Заменица украјинског министра одбране Хана Малијар касније је потврдила да су украјинске снаге поново преузеле контролу над целом Кијевском облашћу.

3. април

У Бучи су пронађени лешеви који потичу од масакра у Бучи. Новинари су видели најмање 20 мртвих украјинских цивила, а према речима градоначелника Буче, 280 тела је сахрањено у масовним гробницама.

Human Rights Watch је пријавио ратне злочине у окупираним областима Украјине.

Министарство одбране Украјине саопштило је да је литвански режисер Мантас Кведаравичијус убијен у Маријупољу док је покушавао да побегне.

4. април

Зеленски је оптужио Русију за геноцид и рекао да санкције са запада нису „довољан“ одговор на руске акције. Сједињене Државе су почеле да се залажу за суспендовање Русије из Савета за људска права Уједињених нација.

Путин је потписао декрет којим се ограничавају визе за држављане земаља које се сматрају "непријатељским" према гледишту Русије.

5. април

Зеленски се обратио Савету безбедности Уједињених нација поводом догађаја у Бучи.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да се Русија не противи састанку Путина и Зеленског, али да ће такав састанак бити одржан само ако претходно буде договорен оквирни документ.

6. април

Папа Фрања је критиковао немоћ међународних организација да зауставе инвазију.

У руској артиљеријској ватри погинуле су најмање четири особе, а четири су рањене на пункту за дистрибуцију хуманитарне помоћи док су руске снаге бомбардовале градове, градове и железничку инфраструктуру на истоку Украјине, саопштили су локални званичници. Касније је из компаније "Украјинске железнице" саопштено да је било више жртава након што су три ракете погодиле неодређену железничку станицу на истоку, не износећи даље детаље.

7. април

Ракете су уништиле складишта горива у Николајеву, Харкову, Запорожју и Чугујеву, саопштило је Руско министарство одбране, које је такође навело да је Украјина користила те објекте за снабдевање својих трупа у близини Николајева и Харкова и у региону Донбаса.

Генерална скупштина Уједињених нација искључила је Русију из Савета УН за људска права.

8. април

Железничка станица у Краматорску је погођена руском ракетом. Убијено је 57 особа док је 109 повређено.

Павло Кириленко, гувернер Доњецке области, рекао је да је на хиљаде људи било на станици у време када су је две ракете погодиле. Кириленко је на интернету објавио фотографију на којој се види неколико тела на земљи поред гомиле кофера и другог пртљага.

9. април

Руски председник Путин именовао је генерала руске армије Александра Дворникова, команданта Јужног војног округа Русије, за команданта руске војне кампање у Украјини. Дворников је био познат по командовању руским снагама током руске војне интервенције у Сирији.

10. април

Валентин Резниченко, главни представник Дњепропетровске војне администрације је саопштио да је међународни аеродром у граду потпуно уништен као резултат ракетног напада од стране Русије.

11. април

Аустријски канцелар Карл Нехамер се срео у Москви са Владимиром Путином. То је била прва посета лидера са Запада од почетка инвазије. Нехамер је изјавио да је разговор био директан и отворен, али да састанак са Путином није пријатељска посета.

12. април

Министарство одбране Русије саопштило је да су ракете високе прецизности уништиле једно складиште муниције и хангар у коме су се налазили украјински авиони на војном аеродрому Старокостјантинов у Хмељничкој области, као и једно складиште муниције код Гавриловке (близу Кијева).

13. април

Према саопштењу руског Министарства одбране, 1.026 војника 36. украјинске бригаде маринаца, укључујући 162 официра, предало се у опкољеном лучком граду Мариупољу. Министарство одбране Украјине саопштило је да нема информација о томе, али је Денис Прокопенко, командант пука Азов, касније потврдио да су се неки украјински браниоци предали.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков упозорио је да ће Русија третирати америчка и НАТО возила која превозе оружје на украјинској територији као легитимне војне мете. Он је додао да ће сваки покушај Запада да нанесе значајну штету руској војсци или њеним сепаратистичким савезницима у Украјини бити „оштро сузбијен”.

14. април

Русија је саопштила да су два тешко наоружана украјинска борбена хеликоптера ушла у руски ваздушни простор и извела најмање шест ваздушних удара на стамбене зграде у Брјанској области. Гувернер Белгородске области је рекао да је нападнуто и једно село, али да нико није повређен.

Руске власти оптужиле су Украјину да је гранатирала град Климово и село Сподорашино. Поред тога, руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да су украјинске оружане снаге отвориле ватру на гранични пункт Нови Јурковичи у региону Брјанска.

15. април

Министарство одбране Русије саопштило је да је одбрамбени систем С-400 оборио украјински хеликоптер Ми-8, који је наводно коришћен за напад на Климово.

Руско Министарство одбране је такође саопштило да је Фабрика челика и гвожђа Иљич у Маријупољу „ослобођена“ од украјинских снага, што имплицира на то да су руске снаге преузеле контролу над фабриком.

Такође је наведено да су њене стратешке ракетне снаге „елиминисале до 30 пољских плаћеника“ у удару на село Изјумске.

Украјинске снаге су повратиле контролу над Роханом у Харковској области.

16. април

Русија је саопштила да је уништила производне зграде фабрике оклопних возила у Кијеву и војноремонтног погона у Николајеву користећи високопрецизно ваздушно лансирано оружје великог домета.

Руски званичници саопштили су да је генерал-мајор Владимир Петрович Фролов погинуо у борбама у Украјини.

17. април

Русија је саопштила да је уништила фабрику муниције у близини Бровара у Кијевској области, користећи високопрецизне ракете.

18. април

Лавов је погођен са пет пројектила, рекао је гувернер Лавовске области Максим Козицки. Три пројектила су оштетила војну инфраструктуру, а једна је погодила продавницу гума, што је изазвало смрт неколико цивила.

Володимир Зеленски је саопштио да је Русија започела офанзиву у региону Донбаса.

19. април

Гувернер Луганске области Сергеј Хајдај рекао је да су руске снаге заузеле град Кремину и да су се украјинске трупе повукле из града.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је саопштио да је почела "друга фаза" инвазије.

20. април

Украјина је оптужила Русију за бомбардовање болнице у Маријупољу која је служила као склониште за око 300 особа.

21. април

Путин је прогласио победу у Маријупољу упркос преосталим украјинским отпорима у челичани Азовстаљ.

Премијер Шпаније и премијерка Данске су посетили Украјину и састали се са Володмириом Зеленским.

22. април

Генерал-мајор Рустам Минекајев, заменик команданта руског Централног војног округа, саопштио је да је циљ „друге фазе” инвазије земље на Украјину потпуно заузимање Донбаса и јужне Украјине и успостављање копненог коридора са Придњестровљем (отцепљена република која је међународно непризната и третира се као део Молдавије). Он је додао да постоје „докази да је становништво које говори руски језик угњетавано“ у Придњестровљу, не износећи даље детаље у својим оптужбама. Министарство одбране Украјине је то критиковало и оптужило Русију за империјализам.

23. април

Руска ракета је погодила јужни украјински лучки град Одесу. Антон Герашченко, саветник министра унутрашњих послова Украјине, рекао је да је најмање једна ракета пала и експлодирала, а погођени су и стамбени објекти. Званичници су рекли да је најмање шест особа погинуло. Русија је потврдила напад.

24. април

Министарство одбране Русије саопштило је да су њихове високопрецизне ракете током ноћи погодиле девет украјинских војних циљева, укључујући четири складишта оружја у близини Харкова где је било складиштено артиљеријско оружје. Такође се наводи да су њене ракетне и артиљеријске снаге уништиле још четири складишта у истом региону и погодиле објекат за производњу експлозива за украјинску војску у близини Дњепропетровска.

25. април

Русија је саопштила да је погођена рафинерија нафте у Кременчугу.

Неколико експлозија се догодило у Министарству државне безбедности у отцепљеном молдавском региону Придњестровља, саопштило је Министарство унутрашњих послова на свом Телеграм каналу. Министарство одбране Украјине саопштило је да је инцидент „планирана провокација“ саме Русије да би унела „панику и антиукрајинско расположење“.

Амерички државни секретар Антони Блинкен и министар одбране Лојд Остин кренули су возом из Пољске да се састану са украјинским званичницима, укључујући Зеленског, у Кијеву.

26. април

Генерални секретар УН-а Антонио Гутерес боравио је у тродневној посети Русији и Украјини. Од почетка рата постоје критике због ограничене улоге Уједињених нација у актуелној кризи.

27. април

Русија је навела да се серија експлозија догодила у руским провинцијама које се граниче са Украјином. Руски званичници су такође пријавили пожар на складишту муниције у региону и да је пресретнут украјински дрон.

28. април

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес састао се са Зеленским и посетио Борођанку, Бучу и Ирпин, где је рекао: „Рат је зло. И када човек види ове ситуације, наше срце, наравно, остаје уз жртве“. Док се враћао у Кијев, један пројектил је наводно погодио доње спратове стамбене зграде од 25 спратова, ранивши најмање 10 људи и убивши једну, према украјинским званичницима.

29. април

Роман Старовојт, гувернер руске Курске области, рекао је да су минобацачи испаљени на контролни пункт у селу Крупец. Он је додао да су руски граничари и војска узвратили.

30. април

Русија је навела да је током ноћи уништила 389 војних објеката у Украјини, укључујући 35 контролних центара и 15 складишта оружја.

Украјинска војска је саопштила да је Русија извела ракетни удар на међународни аеродром у Одеси, оштетивши писту и учинивши је неупотребљивом.

1. мај

Министарство одбране Русије саопштило је да су ПВО системи током ноћи оборили два украјинска бомбардера Су-24М изнад дела Харковске области која је под њиховом контролом.

2. мај

Локалне власти у Одеској области су саопштиле да је руски ракетни удар погодио стратешки важан мост преко делте Дњестра.

3. мај

Дмитро Живицки, начелник Сумске области, рекао је да је Русија током ноћи гранатирала три села у региону, без пријављених жртава.

4. мај

Руска војска је саопштила да је користила прецизне ракете за уништавање електроенергетских објеката на пет железничких станица широм Украјине, док су артиљерија и авиони такође напали упоришта трупа и складишта горива и муниције.

5. мај

Министарство одбране Русије саопштило је да су ракете уништиле авијацијску опрему на аеродрому Канатово у украјинској централној Кировоградској области и велико складиште муниције у јужном граду Николајеву.

6. мај

Олег Синегубов, гувернер Харковске области, пријавио је вишеструке нападе гранатирања, од којих је један изазвао пожар који је скоро уништио Књижевни спомен-музеј Григорија Сковороде.

7. мај

Гувернер Луганске области Сергеј Гајдај рекао је да је Русија бацила бомбу на школу у селу Билохоривка. Две особе су погинуле. Поред тога, он је рекао да је, према прелиминарним информацијама, гранатирање у селу Шипилово уништило кућу, а 11 људи је остало испод рушевина.

8. мај

Руско гранатирање је поново погодило Сумску област, оштетивши јеврејско гробље у Глухову које има историјски значај.

9. мај

Шопинг центар и два хотела у Одеси су погођена руским ракетама, што је резултирало са неколико жртава.

10. мај

Украјина је одбила покушај Русије да пређе реку Северски Доњец, узрокујући десетине губитака руске опреме и стотине жртава.

11. мај

Кирил Стремусов је саопштио да ће Херсон затражити да регион Херсона постане пуноправни, конститутивни субјект Руске Федерације.

Владимир Лијах, градоначелник Словјанска, саопштио је да су руске ракете погодиле два рејона у том граду.

12. мај

Русија је навела да су њене снаге погодиле два складишта муниције у Черниговској области. Такође је речено да је уништен украјински ракетни систем противваздушне одбране С-300 у области Харкова и радарска станица у близини Одесе. Такође је саопштено да су руске снаге заузеле Рубижне.

13. мај

Лојд Остин и Сергеј Шојгу су обавили телефонски разговор, по први пут од почетка инвазије.

14. мај

Украјински генералштаб је саопштио да се Руси повлаче из Харкова и да се фокусирају на чување путева снабдевања.

15. мај

Украјински званичници су саопштили да су извели контранапад на руске трупе у Изјуму. Такође, речено је да су војници стигли до границе са Русијом (након повратка територије око Харкова под своју контролу).

16. мај

Министарство одбране Русије је саопштило да су њене снаге обориле авион Су-25 у близини насеља Јевгенивка у Николајевској области, други Су-25 код Велике Комишвахе у Харкову и Су-24 у близини Змијског острва.

Градоначелник Николајева Олександр Сенкевич је изјавио да је Русија гранатирала стамбено насеље у Николајеву, запаливши продавницу и аутомобил, а напад је оштетио и гасовод.

17. мај

Украјинске снаге су се предале руским трупама (као и трупама ДНР) које су се евакуисале из челичане "Азовстаљ". Тај догађај је означио крај опсаде Маријупоља. Заменица министра одбране Хана Маљар је изјавила: „Захваљујући браниоцима Маријупоља, Украјина је добила критично важно време за формирање резерви и прегруписавање снага и добијање помоћи од партнера. И испунили су све своје задатке. Али немогуће је војним путем деблокирати Азовстаљ." 211 војника евакуисано је хуманитарним коридором у Оленивку (град који је под контролом власти ДНР). Још 260 војника, укључујући 53 која су тешко рањена, пребачено је у болницу у град Новоазовск ( такође под контролом ДНР).

18. мај

Руске трупе су обезбедиле потпуну контролу у центру и околини Маријупоља.

19. мај

Званичници Русије су саопштили да су користили нову генерацију моћног ласерског оружја на територији Украјине за спаљивање дронова.

20. мај

Русија је ракетама погодила зграду Палате културе у Лозови (Харковска област). Зеленски је осудио напад, описујући га као "апсолутно зло" и "апсолутну глупост".

Званичници Русије су саопштили да су скоро у потпуности заузели Луганску област.

21. мај

Из Русије је саопштено да су коришћене крстареће ракете "Калибар" из мора да уништи велику пошиљку наоружања и војне опреме коју су Украјини испоручиле Сједињене Државе и Европске земље. Русија је такође саопштила да су погођена складишта горива у близини Одесе. Такође је наведено да су оборена два украјинска авиона Су-25 и 14 дронова.

22. мај

Украјински председник Володимир Зеленски је продужио ванредно стање у земљи за три месеца (до 22. августа 2022. године).

Русија је саопштила да је ударила украјинске снаге ваздушним ударима и артиљеријом у регионима Николајева и Донбаса, гађајући првентсвено командне центре, трупе и складишта муниције.

23. мај

Денис Пушилин (лидер ДНР-а) је изјавио да ће Украјинске трупе које су се предале у Маријупољу имати суђење на територији ДНР-а. Међутим, није прецизирао која кривична дела се заробљеним војницима стављају на терет.

24. мај

Украјина је саопштила да су руске снаге покренуле свеобухватни напад са циљем да се опколе украјинске трупе у Северодоњецку и Лисичанску, који се налазе на источној и западној обали реке Северски Доњец.

Павло Кириленко, начелник доњецке регионалне војне администрације, рекао је да су руске снаге преузеле контролу над градом Свитлодарском у источном региону Донбаса и да су се украјинске снаге повукле како би се прегруписале.

Председник Зеленски је рекао да дневно страда 50-100 украјинских војника. Он је такође навео да је претходне недеље убијено 70+ војника у једном нападу на војну базу у близини Кијева.

25. мај

Државна дума Руске Федерације усвојила је закон којим се дозвољава регрутација старијих војника. У белешци уз предложени закон писало је: „За употребу високопрецизног наоружања, руковање наоружањем и војном опремом потребни су високостручни специјалисти. Искуство показује да они то и постају са 40-45 година."

Према извештају, Русија је гранатирала Северодоњецк из минобацача. Званичници Украјине су саопштили да је погинуло 6 људи.

26. мај

Украјина је навела да Русија спроводи офанзивне операције на више делова фронта, са напорима усредсређеним на успостављање пуне контроле над селом и железничким чвориштем Лиман, као део припрема за поновни напад на Славјанск.

Село Устиновка, јужно од Северодоњецка, наводно је нападнуто у покушају да се побољшају руски положаји у тој области. Такође је саопштено да руске снаге настављају нападе у близини пута Лисичанск-Бахмут, уз нападе на Комишваху, Липове и Нахирне. Пријављени су и напади у околини Авдијивке и у близини села Золота Нова. Поред тога, пријављено је да руске снаге настављају офанзиве како би успоставиле потпуну контролу у региону Херсонске области, са нападима на село Тавријско јужно од Николајева и Николајевку јужно од Кривог Рога. Такође је пријављено гранатирање цивилних и војних циљева широм фронта.

27. мај

Украјински званичници су саопштили да је оштећено око 90% зграда у Северодоњецку.

Британски премијер Борис Џонсон рекао је да руске снаге „настављају да жваћу кроз земљу“, додајући да остварују спор, али опипљив напредак. После захтева Украјине да им САД и Велика Британија обезбеде ракетне системе за вишеструко лансирање (МЛРС), Џонсон је изјавио да би то омогућило Украјинцима да се бране од руске артиљерије и да „ту свет треба да иде“.

28. мај

Сергеј Хајдај је рекао да ће украјинске снаге у близини Северодоњецка можда морати да се повуку из области како не би биле опкољене и заробљене од стране руских снага.

Председник Зеленски је рекао да је ситуација у Украјини веома тешка, посебно у областима Донбаса и Харкова.

29. мај

Институт за проучавање рата је саопштио да су руске снаге претрпеле "страшне жртве" у бици код Северодоњецка, али да је и Украјина изгубила снаге. Гувернер Хајдај је изјавио да је пут Лисичанск-Бахмут био последњи који повезује Северодоњецк са остатком земље, и да се очекивало да ће он бити фокус наставка напада Руса, пошто су покушали да заврше "маневар клешта".

30. мај

Сергеј Хајдај је рекао да су руске трупе ушле у предграђе Северодоњецка, усред тешких борби.

САД су саопштиле 2. јнеће слати Украјини системе који испаљују ракете домета 185 миља, које би биле способне да погоде територију Русије. Бивши руски председник Дмитриј Медведев рекао је да је та одлука "разумна". САД су навеле да и даље разматрају слање МЛРС-ова краћег домета (20–40 миља).

31. мај

Украјина је навела да је имала ограничену контраофанзиву у северном делу Херсонске области.

Руске снаге су извеле бројне нападе током претходна 2 дана на украјинске положаје у близини реке Инхулец, очигледно без напретка са обе стране.

1. јун

Сједињене Државе су пристале да пошаљу у Украјину ракетни систем високе покретљивости ("М142 HIMARS") уз уверавање од стране лидера те земље да неће бити коришћен против циљева у Русији. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да овај потез „долива уље на ватру“.

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да ће Немачка снабдевати Украјину савременим ракетама земља-ваздух за заштиту градова од руских ваздушних напада.

2. јун

Сајбер команда Сједињених Америчких Држава потврдила је да спроводи сајбер операције у име Украјине. Генерал Пол Накасон, командант USCYBERCOM," рекао је: „Спровели смо серију операција у целом спектру: офанзивне, одбрамбене, [и] информативне операције.

Председник Зеленски је рекао да је на дан 2. јуна Русија контролисала 20 одсто украјинске територије, што је еквивалентно скоро 125.000 km².

3. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да су украјинске трупе ушле у борбу блок по блок за град Северодоњецк и успеле да потисну руске снаге.

4. јун

Александар Богомаз, гувернер руске Брјанске области, рекао је да су украјинске снаге извршиле ударе на једно село у региону.

Русија је саопштила да је у близини Одесе оборила украјински војни транспортни авион са оружјем и муницијом.

Украјина је саопштила да је руска ракета летела "критично ниско" изнад велике нуклеарне електране.

5. јун

Украјина је саопштила да је убила команданта 29. комбиноване армије, генерала-потпуковника Романа Бердникова. Поред тога, смрт генерал-мајора Романа Кутузова потврдила је руска државна телевизија.

6. јун

Украјинска армија је саопштила да је потиснула руску Црноморску флоту на удаљеност већу од 100 km од украјинске обале Црног мора.

7. јун

7. јуна је био хакован сајт руског Министарства грађевинарства и стамбено-комуналних услуга. Покушаји отварања веб странице путем интернет претраге доводили су кориснике до натписа „Слава Украјини“ на украјинском језику.

8. јун

До 100 тела пронађених у рушевинама високих зграда у Маријупољу превезено је у мртвачнице и депонији, рекао је у среду помоћник градоначелника, а вест је пренео АП. Петро Андрјушченко је уклањање тела описао као „бескрајни караван смрти“ у посту на Телеграму.

Главни рабин Москве Пинхас Голдшмит побегао је из Русије након што је одбио да јавно подржи рат у Украјини.

9. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да руске снаге контролишу велики део Северодоњецка, док се украјинске снаге налазе у индустријској зони.

10. јун

Званичници Украјине су саопштили да су залихе артиљеријске муниције скоро исцрпљене, уз употребу 5.000-6.000 метака дневно, и да се сада ослањају на Запад како би их поново снабдевао. Са стране Украјине је такође наведено да дневно губе 100-200 војника. Такође, Украјина је тврдила да Русија испаљује 60.000 метака и ракета дневно. Украјинска обавештајна служба је саопштила да је Русија извукла из складишта тенкове Т-62, нагазне мине из 1950-их и друге системе „MLRS“.

Дмитро Живицки, гувернер Сумске области, рекао је да су руске трупе напале села у региону помоћу дронова камиказа и квадрокоптера. Он је навео да нико није повређен и да је оштећена једна кућа.

11. јун

Володимир Зеленски је рекао да је Украјина извела ваздушне ударе на јужни регион Херсона који је окупиран од стране Русије.

Према речима локалних званичника, први руски пасоши су подељени грађанима у Херсонској и Запорошкој области.

12. јун

Руско Министарство одбране је саопштило да је користило крстареће ракете "Калибар" како би уништили велико складиште западног оружја у украјинској Тернопољској области. Такође је речено да су оборена три украјинска Су-25 авиона у близини Доњецка и Харкова.

13. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да је уништен последњи од три моста који повезују Северодоњецк са остатком Украјине. Он је рекао да се становници који су остали у граду суочавају са „изузетно тешким условима“. Такође је изјавио да руске снаге контролишу 80 одсто града.

14. јун

Сепаратисти које подржава Русија саопштили су да је петоро људи погинуло, а двадесет двоје рањено у украјинском гранатирању Доњецка.

15. јун

Оружане снаге Русије су саопштиле да су уништиле складиште муниције у Доњецкој области и радарску станицу за контролу ваздуха у Лисичанску. Русија је такође саопштила да је убила 300 украјинских војника као резултат жестоких борби.

Украјинске снаге су наводно постигле успех у Херсонској области.

16. јун

Украјина је саопштила да је потопила руски тегљач Спаситељ Василиј Бех са две ракете "Харпун".

17. јун

Адмирал Тони Радакин, начелник штаба одбране Уједињеног Краљевства, изјавио је: „Председник Путин је искористио око 25% моћи своје војске да освоји сићушну територију и 50.000 људи је мртво или повређено. Русија пропада.“

Председник Путин је на економском форуму у Санкт Петербургу разговарао са инвеститорима о економским санкцијама, рекавши да „економски блицкриг против Русије није имао шансе да успе од самог почетка“. Он је даље рекао да ће више повредити оне који их намећу него Русију, називајући иһ „лудим и непромишљеним“. Руским инвеститорима је рекао: „Улажите овде. Безбедније је у сопственој кући. Они који ово нису хтели да слушају изгубили су милионе у иностранству.”

18. јун

САД су саопштиле да размишљају о удвостручавању броја "HIMARS" система који се испоручују Украјини. Украјина је такође затражила ракете дугог домета које "HIMARS" може да лансира.

Према саопштењу аустралијске владе, од 14 оклопних транспортера М113АS4 које је Аустралија поклонила Украјини, 4 је утоварено у украјински авион Ан-24.

19. јун

Руски званичници су се жалили на ограничења Литваније у транспорту железничке робе између Русије и Калињинграда. Константин Косачов је на Телеграму написао: „Као држава чланица ЕУ, Литванија крши читав низ правно обавезујућих међународних правних аката." Он је такође рекао да ова "почетна блокада" утиче на 40-50% железничке робе.

Њујорк тајмс је детаљно истражио руско оружје које се користи у Украјини и навео да је више од 210 типова оружја забрањено различитим међународним уговорима. Додаје се да је већина оружја које су користиле руске снаге била ненавођена (у смислу слободног лансирања).

20. јун

Жозеп Борељ, дипломата у ЕУ, назвао је руско блокирање жита "правим ратним злочином".

21. јун

Русија је позвала на разговор амбасадора ЕУ у Москви због забране Литваније да одређена роба иде железничким путем у Калињинград. Руско министарство спољних послова је саопштило: „Русија задржава право да предузме акције за заштиту својих националних интереса“, назвавши тај чин „без преседана“ и „незаконитим“. Литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис је изјавио: „Не ради Литванија ништа: то су европске санкције које су почеле да функционишу од 17. јуна... То је урађено уз консултације Европске комисије и према смерницама Европске комисије.“

22. јун

Две беспилотне летелице које су летеле из правца Украјине удариле су у велику руску рафинерију нафте у близини границе у Новошахтинску.

23. јун

Руске трупе су опколиле украјинске трупе у насељима Золоте и Хирске.

24. јун

Украјинским снагама је наређено да се повуку из града Северодоњецка. Према Сергеју Гајдају (гувернеру Луганске области): „Останак на положајима који су месецима немилосрдно гранатирани једноставно нема смисла. Добили су наређење да се повуку на нове положаје... и одатле да наставе њихове операције. Нема смисла остати на положајима који су уништени већ неколико месеци само ради останка“.Старешина Хирске општине Алексиј Бабченко саопштио је да је цео град под руском контролом. Руско Министарство одбране саопштило је да је опколило 2.000 украјинских војника у региону Золоте/Хирске.

25. јун

Украјина је почела да распоређује HIMARS. Према речима команданта украјинског Генералштаба, Валерија Залужног: „Артиљерац Оружаних снага Украјине вешто гађа одређене циљеве – војне циљеве непријатеља на нашој, крајинској, територији“.

26. јун

Русија је испалила 14 пројектила на Кијев (од којих су неке биле ракете X101 испаљене из бомбардера Ту-95 и Ту-160 изнад Каспијског мора), оштетивши стамбене зграде и једно обданиште. То су били први удари на Кијев након три недеље. Једна особа је погинула, а шесторо је повређено као последица овог напада.

27. јун

Русија је лансирала пројектиле на тржни центар у Кременчуку. У том тренутку, у објекту је било око 1.000 људи. Погинуло је најмање 20 људи. Русија је наводно негирала да је ударила у тржни центар, наводећи да је циљ била фабрика у чијој се близини налази тржни центар. Председник Зеленски је изјавио: „Миран град, обичан тржни центар са женама унутра, децом, обичним цивилима унутра. Само потпуно луди терористи, којима не би требало да буде место на Земљи, могу да гађају пројектиле на такав објекат."

28. јун

Руске снаге су наставиле да гранатирају град Харков и насеља у његовој близини. Штавише, покренули су неуспешне операције на северозападу Харковске области, вероватно да би спречили украјинске снаге да дођу до границе Русије и Украјине и да би одбранили своје положаје у близини Изјума.

BBC је урадио детаљну анализу напада на тржни центар у Кременчуку који се догодио претходног дана. На основу свих расположивих информација закључено је да је једна ракета погодила тржни центар а друга оближњи парк, те се не може тврдити да је намера била искључиво погодити индустријско постројење које се налази између њих.

29. јун

Руске снаге су се повукле са Змијског острва, дозвољавајући тим потезом украјинској војсци да врати острво под своју контролу.

Сирија је званично признала ДНР и ЛНР на међународном нивоу.

30. јун

Доњи дом Државне думе усвојио је нове законе којима се руском главном тужиоцу дозвољава да угаси стране медије из земаља које су забраниле руске медије, због наратива према рату у Украјини.

1. јул

Руска војска је испалила три пројектила на једно насеље у Одеској области , уништивши стамбену зграду и рекреативни центар. Убијена је најмање 21 особа.

Влада Сједињених Америчких Држава објавила је 14. пакет помоћи Украјини, укупне вредности 820 милиона долара.

2. јул

Двојицу Британаца, Ендру Хила и Дилана Хилија, власт ДНР је оптужила као плаћенике, по истој оптужби за коју су још два Британца, Шон Пинер и Ејден Аслин, осуђени у јуну.

Русија је тврдила да је уништила пет украјинских командних места у областима Донбаса и Николајева.

Роб Ли (познати блогер), објавио је на Твитеру видео снимак чеченских војника Росгвардије испред зграде управе у Лисичанску. Штавише, руске снаге су твитовале видео снимак совјетске заставе у рушевинама исте зграде. Украјина је тврдила да контролише град. Међутим, њене снаге су „трпеле интензивно руско гранатирање“.

3. јул

На територији Руске Федерације, У Белгороду, три особе су погинуле у украјинском гранатирању, рекао је локални гувернер Вјачеслав Гладков, који је такође навео да је уништено 11 стамбених зграда и 39 приватних резиденција. Ове тврдње нису могле бити независно проверене.

Председник Зеленски је признао губитак Луганске области, рекавши: „Ако команданти наше војске повуку људе са одређених тачака на фронту, где непријатељ има највећу предност у ватреној моћи, а то се односи и на Лисичанск, то значи само једно - да ћемо се вратити захваљујући нашој тактици, захваљујући повећаном снабдевању модерног наоружања“. Украјинска војска је у саопштењу о повлачењу из Лисичанска рекла: „Наставак одбране града довео би до кобних последица. У циљу очувања живота украјинских бранилаца донета је одлука о повлачењу.“ Сергеј Шојгу, руски министар одбране, обавестио је руског председника Путина да је цела Луганска област „ослобођена“.

Аустралијски премијер Ентони Албаниз посетио је Кијев и обећао санкције Русији због рата у Украјини, забрану увоза руског злата и увођење санкција и забрана путовања за 16 високих руских политичара и олигарха. Војна помоћ ће укључивати 14 оклопних возила М113, још 20 покретних возила "Бушмастер" и другу војну опрему.

4. јул

Председник Путин је рекао да руске снаге „које су учествовале у активним непријатељствима и постигле успех, победу... треба да се одморе, повећају своје борбене способности."

5. јул

Руска Државна Дума почела је да припрема законе за прелазак на ратну економију како би могла да нареди компанијама да производе ратне залихе и обавежу раднике да раде прековремено.

Према Сједињеним Државама, Русија је покушала да набави војне беспилотне летелице од Ирана, наводећи да је руска делегација посетила аеродром Кашан, јужно од Техерана, раније у јуну и 5. јула 2022. како би посматрала беспилотне летелице које је произвео Иран.

6. јул

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да западна артиљерија дата Украјини коначно почиње да утиче на руске снаге. У међувремену, високи руски званичник упозорио је САД да не кажњавају руске акције у Украјини, рекавши да ризикује да навуче гнев Божији ако то учини.

Тешко гранатирање настављено је дуж линије фронта у Донбасу у среду, а руске снаге оствариле ограничен успех, према обавештајним подацима Министарства одбране Велике Британије.

7. јул

Председник Зеленски је дао коментар о западној артиљерији: „Ово значајно смањује офанзивни потенцијал руске војске. Губици окупатора ће се само повећавати сваке недеље, као и потешкоће у њиховом снабдевању. Чини се да руске снаге регрутују ветеране и регруте интензивније, нудећи им уговоре да служе као професионални војници у војсци на ограничено време. У Чеченији постоје извештаји о киднаповању људи и њиховом приморавању да се боре у Украјини.

8. јул

Саветник украјинског председника Михаило Подољак рекао је да је погинуло 37.000 руских војника, а да је рањено још 98.000-117.000 људи, укључујући 10 генерала. Он је рекао и да је уништено 1.605 руских тенкова, као и 405 авиона и хеликоптера. Ово је био један од ретких дана када су украјински извори коментарисали укупан број рањених руских снага.

9. јул

Ракете које су испалиле руске снаге погодиле су стамбену зграду у Часив Јару, при чему је погинуло најмање 48 људи.

10. јул

Ирина Верешчук, потпредседница украјинске владе и министарка за реинтеграцију привремено окупираних територија, позвала је украјинске избеглице које „чекају крај рата“ на руској територији да се одмах врате у Украјину или да се евакуишу у земље Европске уније, упозоравајући да постоји „гвоздена завеса“ која умањује њихову могућност да побегну. Она је тврдила да су Руси већ почели да постављају "филтрационе кампове" на њеним границама према Естонији како би спречили Украјинце да напусте Русију. Она је такође уверила украјинске избеглице у Русији да се неће сматрати колаборационистима и да имају право на помоћ владе.

11. јул

Олех Котенко, украјински омбудсман, тврди да је 7.200 украјинских припадника нестало од почетка рата, ревидирајући претходну тврдњу о 2.000 несталих. Он је изразио наду да би ово особље, које укључује „Националну гарду, граничаре и службу безбедности“, могло да буде враћено у Украјину путем размене заробљеника са Русијом.

Први NASAMS систем за Украјину стигао је у Пољску из Норвешке. Транспорт је обављен украјинским авионом Ан-124.

12. јул

Председник Зеленски је рекао да је Украјина постала придружени члан НАТО-овог програма мултилатералне интероперабилности. Ово омогућава Украјини не само да примењује стандарде НАТО-а, већ и доприноси развоју нових стандарда. Он је тврдио да је то „допринос развоју колективне безбедности у Европи”. Он је такође рекао о артиљерији коју снабдева Запад: „Окупатори су већ добро осетили шта је модерна артиљерија. Руски војници – а то знамо из пресретнутих разговора – заиста се плаше наших оружаних снага.“ Он је, међутим, признао украјинске губитке: „Има жртава – рањених и погинулих. У Донбасу покушаји офанзиве не престају, ситуација тамо не постаје лакша, а губици не постају мањи.“

13. јул

Северна Кореја је признала независност Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР), што је навело Украјину да уведе санкције против владе Северне Кореје.

Министарство унутрашњих послова ЛНР саопштило је да су њихове и руске трупе ушле у Сиверск.

14. јул

Ракетни напад у Виници је убио 26 особа, укључујући троје деце.

Русија је започела „добровољну мобилизацију“: очекивало се да ће до краја месеца 85 федералних области, укључујући Крим и Севастопољ, регрутовати по 400 људи. Они који потпишу шестомесечни уговор добијали би "3.750 до 6.000 америчких долара месечно". Неки региони су такође понудили бонус од 3,400 долара. Група "Вагнер" је такође почела да регрутује затворенике.

15. јул

Володимир Зеленски је позвао међународну заједницу да призна Руску Федерацију као „терористичку државу“.

Са украјинске стране је саопштено да Русија користи нуклеарну електрану у Запорожју за складиштење оружја и као базу за испаљивање оружја.

16. јул

Током инспекције трупа на неименованом „командном месту“ у Донбасу, руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио је трупама да повећају нагомилавање „у свим оперативним правцима“ у Украјини, сугеришући да руска војска вероватно ставља тачку на пријављене „оперативне паузе“ дуж линије фронта.

17. јул

Украјински председник је предложио разрешење Ивана Баканова, шефа Службе безбедности Украјине и Ирине Венедиктове, главне тужитељке; утврђено је да је до 60 запослених у обе агенције сарађивало са руским снагама.

18. јул

Председник Володимир Зеленски рекао је да Украјина може нанети "значајне губитке" руским снагама због модерног западног наоружања. Командант Оружаних снага Украјине Валериј Залужњи рекао је: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак М142 HIMARS, који наносе хируршки прецизне ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива."

Руске снаге су појачале своју позицију на југу Украјине. Украјинска војска је тврдила да руске снаге сада покушавају да се сакрију „иза цивилног становништва“

19. јул

Мост Антонивка (преко реке Дњепар) оштећен је украјинском ракетом.

20. јул

Сирија је званично прекинула дипломатске односе са Украјином.

У свом 16. пакету помоћи америчка влада је најавила испоруку додатних HIMARS система, ракета и артиљеријских граната Украјини.

21. јул

Украјина је тврдила да је направила довољно штете да спречи Русију да користи друмски мост Антонивка за транспорт муниције.

Генерални директор Метинвеста, компаније која је власник железаре Азовстал, оптужио је Русију да је из Украјине узела челик у вредности од 500 милиона фунти, који је требао да буде извезен у бројне земље Африке и Азије. Одређени део материјала су већ платиле поједине европске земље, укључујући Велику Британију.

22. јул

Русија и Украјина су, уз посредовање УН и Турске потписали споразум о ослобађању извоза житарица који је блокирала Русија у украјинским лукама на Црном мору.

САД су најавиле нови пакет помоћи, који укључује 580 дронова.

Литванија је укинула забрану превоза санкционисане робе у Калињинград, из Русије, железницом преко литванске територије.

23. јул

Русија је мање 24 сата након потписивања уговора о извозу житарица са Украјином лансирала ракете Каалибар на Одесу. Према Украјини, пресретнуте су две од четири ракете. Руски званичници су колегама из Турске пренеле да Русија „нема никакве везе“ са ракетним ударом. Међутим, следећег дана, Игор Конашенков, портпарол руског Министарства одбране, потврдио је напад, тврдећи да је уништен украјински ратни брод и складиште противбродских ракета Харпун.

24. јул

Руско министарство одбране је саопштило да је уништено 100 HIMARS ракета приликом удара на Дњепропетровск. Међутим, та тврдња није могла да се потврди од стране медија.

25. јул

Словачка је отворила могућност пребацивања својих 11 авиона (Миг-29) у Украјину када буду приземљени у августу, ако може да добије замену за авионе од НАТО-а.

26. јул

Руске снаге су наводно заузеле Вухлехирску електрану, другу по величини електрану у Украјини, на прилазу Бахмуту. Украјина је следећег дана потврдила заузимање електране.

За пожар на складишту нафте у Доњецку окривљенаа је украјинска артиљерија, према речима градоначелника Доњецка Алексеја Кулемзина који је именован од стране ДНР.

Украјина је добила шест британских система противваздушних ракета "Stormer HVM".

Украјина је тврдила да је поново ударила на друмски мост Антонивка ракетама из HIMARS система.

САД су биле спремне да лече рањене украјинске војнике у њиховом регионалном медицинском центру у Немачкој. Ово је био први пут да је такав третман одобрен украјинским војницима у војним уместо у цивилним болницама.

27. јул

Мост Антонивка је затворен за цивилни саобраћај. Портпарол украјинских оружаних снага рекао је да они немају за циљ да униште мост. Како преноси Би-Би-Си, западни званичници описали су мост као "потпуно неупотребљив", а званичници Велике Британије су рекли да је град Херсон сада "практично одсечен од других окупираних територија. Оштећен је и железнички мост у близини.

Украјински саветник Алексиј Арестович рекао је да постоји „масовнан премештај“ руских снага у Херсонску област.

28. јул

Украјински војници и официри који се боре у Доњецку понудили су анегдотске доказе о значајном смањењу руске артиљеријске ватре. Неколико група бивших западних војника пружало је неформалну основну обуку украјинским регрутима.

29. јул

У затвору Оленивка догодила се експлозија у којој је, према агенцији РИА Новости, погинуло 40 заробљених украјинских ратних заробљеника а рањено их је 75. Украјински генералштаб је навео да је удар починила Русија да би сакрила мучења и погубљења украјинских ратних заробљеника. Русија је тврдила да је затвор погођен пројектилима ХИМАРС и понудила је фрагменте ракете као доказ. Украјина тражи од УН и Црвеног крста да истраже овај случај. Црвени крст је затражио од руских званичника приступ заробљеничком логору Оленивка, али одговор није добио.

Руске снаге су поставиле понтонски мост испод горње конструкције моста Антонивка како би га заштитиле од напада; обавља се и цивилни и војни саобраћај.

30. јул

Према речима главног портпарола регионалне државне администрације Одесе, украјинска ракета HIMARD је уништила руски воз који је у ноћи 30. јула са Крима стигао на станицу у Бриливки, у Херсонској области. Ракета је уништила 40 аутомобила, убила 80 и ранила 200 руских војника. Погинули су и машиновође и инжењери у возу, иако украјински тврде да је посада која је била ангажована била запослена у компанији "Руске железнице".

31. јул

Русија је оптужила Украјину за напад дроном на штаб Црноморске флоте у Севастопољу, при чему је повређено петоро људи и отказана прослава Дана морнарице. Дрон је описан као „домаћи” и носио је експлозивну направу „мале снаге”.

Званичници из ДНР-а тврде да су украјинске трупе гранатирале центар града Доњецка противпешадијским минама ПФМ-1, при чему је једна особа рањена.

1. август

Први брод напуњен житом напустио је Одесу у складу са споразумом Украјине и Русије уз посредовање УН-а и Турске о извозу хране из Украјине. Према Турској, брод је кренуо ка Либану, као крајњој дестинацији.

САД су објавиле 17. пакет помоћи за Украјину, у вредности од 550 милиона долара, укључујући 75.000 метака од 155 мм и више ХИМАРС муниције.

2. август

Први брод са украјинским житом стигао је у Турску, а према украјинској влади следи још један брод. Касније те недеље, три брода натоварена украјинским кукурузом, око 58.000 тона, стигла су из Черноморска и Одесе, а још четири брода за жито су напустила украјинске луке на путу за Турску.

Руски Врховни суд прогласио је пук Азов терористичком групом, што је омогућило да се припадницима пука Азов изричу оштрије казне. Чланови су се суочили са затвором до 10 година, лидерима до 20 година затвора.

3. август

Рафаел Гроси, шеф међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), рекао је да је нуклеарна електрана Запорожје била „потпуно ван контроле“ под руском окупацијом. Планирана је мисија са циљем инспекцију постројења, а чекало се на одобрење украјинске и руске стране. Украјинска државна нуклеарна компанија се успротивила уз образложење да би „свака посета легитимисала присуство Русије тамо“.

4. август

Северна Македонија је саопштила да ће поклонити Украјини четири Су-25 авиона које је Украјина продала тој земљи 2001. године.

5. август

Влада САД је припремала нови пакет војне помоћи Украјини, у вредности од приближно милијарду долара.

Министарство одбране Велике Британије саопштило је да ће рат ући у „нову фазу“, са руским снагама које ће се кретати са Крима и других делова Украјине на линију фронта која се протеже од Запорожја до Херсона, дуж реке Дњепар. Ова тактика се третира као одговор на могућу украјинску контраофанзиву у региону.

Украјина и Русија су се међусобно оптуживале за гранатирање Запорошке нуклеарне електране, при чему су гранате погодиле далеководе и приморале оператере да искључе реактор.

Како преносе руски медији, званичници Северне Кореје су понудили да Русији дају 100.000 војника добровољаца за употребу у рату. Руски званичници нису донели одлуку да ли ће прихватити понуду.

Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у Сарајеву.

Осуде и санкције

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН. Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Канада и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини. Напад су такође осудиле Француска, Шпанија, Јапан, Италија и Грузија.

Пољска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према члану 4. Естонска влада објавила је саопштење премијерке Каје Калас: „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“ Председник Чешке Милош Земан позвао је на избацивање Русије из Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ). Аустралијски премијер Скот Морисон је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.

Ујутро 24. фебруара, председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.

Хрватски премијер Андреј Пленковић објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“ Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.

Председница Молдавије Маја Санду такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“ Она је рекла да је Молдавија спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.

Истог дана, израелски министар спољних послова Јаир Лапид издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [... ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“

Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у Индији, изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело индијско Министарство спољних послова. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“. Портпарол индонежанског Министарства спољних послова Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине. Индонежански председник Џоко Видодо је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“

Организација америчких држава издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.

Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније Росњефт и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре." Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.

Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб Шалке 04 најавио је да ће уклонити лого Гаспрома, његовог главног спонзора, са својих униформи.

Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године, тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе, ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга, ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима, ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.

Кинеска и остале реакције

Руски надзор над медијима, Роскомнадзор, наредио је медијима у земљи да "користе само информације и податке из званичних руских извора", упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада. Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.

Народна Република Кина је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК Хуа Чуњин позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. Асошиејтед прес је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.

Српска православна црква упутила је материјалну помоћ народу Украјине.

Економске последице

Московска берза је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00. Берза у Санкт Петербургу је такође обуставила трговање до даљњег. Рубља је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.

Народна банка Украјине је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. ПФТС берза је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја. Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала. Слично, океанска тржишта су пала, а Аустралијска берза хартија од вредности и новозеландска берза пале су за више од 3%. Индијски индекс Нифти је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је Сенсек пао за више од 2.700 поена.

Протести

Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.

Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.

Википедија

Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао задужбини Викимедија тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) са Википедије на руском језику, тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".

Напади на Русе

Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је изражена русофобија и напади на руску културу. Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације. У пакету санкција је било забрањено мачкама из Русије да иду на међународне изложбе, а дела руских писаца попут Фјодора Достојевског су забрањивани у Италији. Кардифска филхармонија је уклонила дела Чајковског са репертоара. Главни диригент Минхенске филхармоније Валериј Георгијев отпуштен је због тога што није осудио руску операцију. Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима Немачке руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла. Руски медији као што су Раша тудеј и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи јутјуб.

Види још

• Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини