Инвазија Русије на Украјину

инвазија започета 24. фебруара 2022.

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,[35] широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима,[36] а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима.[37][38] Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,[39] док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.[40][41][42]

Инвазија Русије на Украјину 2022.
Део Руско-украјинског рата

Војно стање од 25. фебруара 2024.
       Под контролом Украјине
       Под окупацијом Русије и проруских снага
За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата
Време24. фебруар 2022. (2022-02-24) — данас (2 године и 5 дана)
Место
Статус

У току

Сукобљене стране
Подржава:
Подржава:
Команданти и вође
Јачина
  •  Русија:
    ~300.000[6][7]
  • Доњецка НР:
  • 20.000[8]
  • Луганска НР:
  • 14.000[8]
  •  Украјина:
  • 700.000 (оружане снаге)
  • 102.000 (паравојне снаге)
  • 900.000 (резервне снаге)[8]
Жртве и губици

Русија
Према Русији:
1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта 2022.)[9]
2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду)[10]
3 Су-25 оборена[11][12]
1 Ан-26 оборен (посада погинула)[13]

Према Украјини:
150.000+ погинулих[14]
преко 250 система ПВО уништено[15]
преко 3.460 тенкова уништено[16]
преко 6.760 оклопних возила уништено[17]
преко 300 авиона оборено[18]
преко 250 хеликоптера уништено[19]
преко 1.400 дронова уништено[20]

Украјина
Према Украјини:
10.000–13.000 војника убијено; 30.000+ рањено[21][22]
1 транспортни авион оборен (пет погинулих)[23]

Према Русији:
Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 460 система ПВО[24]
преко 6.480 војника предато[25]
преко 14.950 тенкова и оклопних возила уништено[26]
570 оборених авиона[27]
преко 260 хеликоптера уништено[28]
преко 12.130 дронова уништено[29]
Према УН: најмање 8.401 цивила убијено, 14.023 повређено (до 26. марта 2023.)[30][31]
преко 11 милиона цивила напустило Украјину[32]
1 турски брод оштећен[33]
Према Украјини: 9.000+ Украјинаца убијено, 15.000+ рањено[34]

Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.[43]

Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО.[44] Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.[45][46] Покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је у Западним земљама описана као неоснована.[47][48] Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.[49][50]

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.[51] Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом.[52][53] Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.[44] Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.[54]

Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.[55][56] И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.

Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,[57] док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица.[58] Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.[59][60][61][62]

Позадина

Постсовјетски контекст

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају блиске везе. Украјина је 1994. пристала да напусти свој нуклеарни арсенал и потписала Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о европској безбедности, где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.[63] Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини Канада према САД или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља Белорусија која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од Балтика до делте Дунава, преко Кавказа и средње Азије, последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са Москвом и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају прокси ратови.

НАТО пакт примајући бивше чланице Варшавског уговора у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у Пољској[64] и Румунији представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док Америка због своје удаљености не дели такав степен ризика још од Кубанске кризе. Руски председник Владимир Путин је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине НАТО пакту[65][66] Румунски аналитичар Јулијан Чифу и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију доктрине Брежњевљева, који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица Варшавског пакта пре колапса совјетске сфере утицаја током касних 1980-их и почетком 1990-их.[67] Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим Михаилу Горбачову и Едуарду Шеварднадзеу да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.[68]

Украјинска револуција и рат

После вишенедељних протеста у склопу покрета Евромајдан (2013–2014), проруски украјински председник Виктор Јанукович и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали споразум о нагодби којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из Кијева уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника.[69][70][71] Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало проруске немире у Украјини 2014. године.[72][73] Немире је пратила анексија Крима од стране Русије у марту 2014. и рат у Донбасу, који је почео у априлу 2014[74]. стварањем самопроглашених држава Доњецке и Луганске Народне Републике које подржава Русија.[75][76]

Проамерички председник Украјине Володимир Зеленски је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“.[77][78][79] Зеленски је 24. марта 2021. године потписао Указ бр. 117/2021 којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља“.[80]

 
Украјински председник Володимир Зеленски током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.[81]

У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом О историјском јединству Руса и Украјинаца, у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „један народ“.[82] Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје.[83][84][85][86][87]

Русија је рекла да могући улазак Украјине у НАТО и проширење НАТО-а уопште угрожавају њену националну безбедност.[88][89][90] Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај руског иредентизма и за вођење агресивне милитаристичке политике.[91][92][93][94][95]

Почетак инвазије

Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.[96][97]

Руске оптужбе

Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који говоре руски изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је русофобија први корак ка геноциду. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“[98][99] Русија је такође осудила украјински закон о језику.[100][101][102] Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”.[103] Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник Володимир Зеленски и сам говори руски језик.[104]

Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија.[105] Неколико међународних организација, укључујући Високог комесара Уједињених нација за људска права, Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини и Савет Европе, није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње.[106][107][108][109] Европска комисија је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.[110]

Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину.[111][112] Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је САД да одобравају „присилну асимилацију Руса у Украјини“.[113]

У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа.[114][115] Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у Холокаусту.[115] Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.[116]

Сукоби

Борбе у Донбасу су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара.[117] Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана.[117] Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали обданиште у Станици Луганској користећи артиљерију, при чему су ранила три цивила. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачем, бацачима граната и митраљеском ватром.[118][119]

Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци.[120][121][122][123] Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као и покушаја да се испровоцира украјинска војска.[124][125]

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 m од границе између Русије и Украјине у Ростовској области.[126] Одвојено, прес-служба Јужног војног округа саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два борбена возила пешадије, при чему су возила уништена.[127] Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их операцијом под лажном заставом.[128][129] Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 km северно од Доњецка.[130]

Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт Белингкат, објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.[131][132][133][134]

Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у Луганској Народној Републици.[135] Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.[136]

Ескалација

Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске Народне Републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас у, како је Русија назвала, „мировну мисију“.[137][138] Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба.[139] Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас.[140][141][142][143] Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио Савет безбедности УН и Русија није добила никакву подршку.[144] Амбасадор Кеније Мартин Кимани упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”[145]

Амерички председник Џо Бајден је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар НАТОЈенс Столтенберг и канадски премијер Џастин Тридо рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да су „руске трупе стигле на украјинско тло“ у „непуноправној инвазији“.[146] Истог дана, Савет Федерације је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу мобилизацију.[147]

Врховна рада Украјине прогласила је 23. фебруара 30-дневно ванредно стање широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине.[148][149][150] Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде.[151] Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су ДоС нападима.[152]

Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар Антонио Гутерес је изјавио: „Дајте шансу миру“.[153] Русија је извршила напад док је била председавајућа Саветом безбедности УН у фебруару 2022. и има право вета као једна од пет сталних чланица.[81][154] У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.[155][156]

Ток инвазије

Фебруар 2022.

 
Анимирана карта инвазије Украјине. (Ажурирано: 2. новембра 2022.)

Нешто пре 04:00 по московском времену 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини.[157][158] Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на самоопредељење.[157] Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и денацификацију“ Украјине — потоњу тврдњу коју је Си-Ен-Ен назвао „неоснованом“[159][160] — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама.[161][162][163] У светлу захтева руског Министарства одбране којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније сматра цело подручје активном зоном сукоба.[164]

У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, Одеси и Донбасу.[165] Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у Мариупољу и лансирала крстареће и балистичке ракете на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и Дњепру.[166][167][168] Војна возила су у Украјину ушла преко Сенкивке на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену.[169] Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија.[170][171] Амерички сенатор Марко Рубио, високо рангирани члан Комитета за обавештајне послове, тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави супериорност у ваздуху, покрене покрет клијешта из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе командовања и контроле.[172]

 
Центар Кијева после дејства руске ракете земља-земља.

Према речима украјинског државног министра Антона Херашченка нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова[173] и пријављено је велико амфибијско искрцавање на град Мариупољ.[174][175][176] BBC је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије.[177] Украјинске граничне снаге известиле су о нападима на локације у Луганску, Суми, Харкову, Чернигову и Житомиру, као и са Крима.[178] Руско Министарство одбране тврди да нема отпора украјинских граничних снага.[179] Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и Милове у Луганску.[176] Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.[180]

Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер.[181] Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење ванредног стања у Украјини.[182] Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима.[183] Зеленски је такође најавио да се прекидају дипломатски односи са Русијом, који ступају на снагу одмах.[184] Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и кијевски аеродром Бориспољ. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.[185] Такође, истог дана је био гађан и међународни аеродром у Ивано-Франкивску.[186] (користио се и за цивилне и за војне авионе)

Руске снаге су напале војну јединицу у Подиљску, у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду Мариупољу. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у Чугујиву је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо.[187][188] Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске (Одеска област).[188]

У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5 km дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у Харковској области, Черниговској области и у близини Сумија.[189] Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у Волинској области.[190] У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени.[191] Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила.[191] Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила.[192] Украјински главнокомандујући Валериј Залужњи објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског 423. гардијског Јампољског моторног пука (војна јединица 91701).[193] Руске снаге заузеле су међународни аеродром Антонов у Хостомелу, предграђу Кијева.[194][195]

Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у Вилчи (Кијевска област), а граничари у Житомирској области су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно БМ-21 Град).[196] Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије.[197] У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су Кијев, Одеса, Харков и Лавов. Тешке копнене борбе вођене су у Доњецкој и Луганској области.[198] Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску.[199] Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.[200]

У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код Сумија („у правцу Конотопа“) и Старобилска (Луганска област).[201] У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу.[201] Неколико станица Кијевског метроа и Харковског метроа коришћено је као склоништа за локално становништво.[201] Извештава се да је бомбардована локална болница у Вухледару (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара).[201] Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков (патролни брод пројекта 22160) и Москва напали и покушали да заузму мало Змијско острво у близини делте Дунава.[201]

У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у градовима духова Чернобиљу и Припјату, који су добро познати по катастрофи у Чернобиљу 1986. године.[202]

У 16:18 по локалном времену градоначелник Кијева Виталиј Кличко прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.[203]

Високи комесар Уједињених нација за избеглице Филипо Гранди проценио је да је више од 100.000 Украјинаца напустило своје домове, а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.[204]

У 22:00 по локалном времену, украјинска државна гранична стража саопштила је да су руске снаге заузеле Змијско острво након поморског и ваздушног бомбардовања.[205]

Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у јужној Украјини, три у Мариупољу и један у Харкову[206][207]

До 25. фебруара 2022. у 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана.[208] Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова Антон Херашченко пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом.[209] Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је.[210] Касније је потврђено да је реч о украјинском Су-27.

Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.[211]

Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте.[212] Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места.[213] Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ Оболон у Кијеву и да су биле удаљене око 9 km из зграде Врховне Раде.[214] Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.[215]

Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух.[216][217] Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.[218]

Градоначелник Горловке у Доњецкој Народној Републици коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.[219]

Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“.[220] Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику Си Ђинпингу да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.[221]

Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме молотовљеве коктеле како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да збаци владу.[222][223] Украјина је поделила 18.000 пушака становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала Територијалне одбрамбене снаге, резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. [224] Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога.[225] Руске трупе Спетсназа инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.[226]

Пентагон је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила ваздушну превласт над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске противваздушне одбране су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине.[227] Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.[228]

Украјински ракетни напад покренут је на ваздушну базу Милерово у Русији.[229] Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.[230][231][232]

 
Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)[233]

У поноћ између 25. и 26. фебруара по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града Васиљкива и његове ваздушне базе.[234] Украјински генералштаб тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион Ил-76 који је превозио падобранце у близини града.[235] Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.[236]

Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу Тројешчине.[237] BBC је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини Кијевског зоолошког врта и насеља Шуљавка. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; [238] такође је тврдио да је одбио руски напад на град Николајев на Црном мору.[239] Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини Беле Цркве, педесетак миља јужно од Кијева.[240] Председник Зеленски је остао у Кијеву, а CNN је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.[241]

Асошиејтед прес је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. Руско министарство одбране саопштило је да је заузело Мелитопољ, у близини Азовског мора, иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу.[242][243] Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.[244]

До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама.[245] Ројтерс је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку.[246] Као одговор на захтев Михаила Федорова, премијера Украјине, Илон Маск је објавио да је укључио своју услугу Старлинк у Украјини, са „више терминала на путу“.[247][248]

Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка Енергодару и Запоришкој нуклеарној електрани. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику.[249] Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 km из града, истог дана.[250]

Теретни брод у власништву Јапана, MV Namura Queen са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV Millennial Spirit такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.[251]

Рамзан Кадиров, шеф Чеченске Републике, потврдио је да су Кадировци, јединице лојалне Чеченској Републици, распоређене и у Украјину.[252]

CNN је добио снимак руског система ТОС-1, који носи термобаричко оружје, у близини украјинске границе.[253] The Daily Telegraph је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље.[254] Руска војска је користила ову врсту оружја у Првом чеченском рату 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.[255]

Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву.[256] Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у Черниговској области који су превозили дизел за руске снаге.[257]

До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима.[258] Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 батаљонских тактичких група (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева.[259] Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву.[258] На југу је Русија заузела Бердјанск и запретила да ће опколити Мариупољ.[259]

Институт за проучавање рата (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини.[260] Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања.[261] На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и оклопних транспортера који су насукани поред пута.[262] Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.[263]

 
Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у Одеској области

Током ноћи почетком 27. фебруара је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима.[264][265] Тешке борбе у близини ваздушне базе Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар.[266] Такође је објављено да је група украјинских Рома (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу Каховке, у Херсонској области.[267][268] Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и аеродром Жуљани.[269] Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду Ровењки.[270] Државна служба за ванредне ситуације Украјине спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.[271]

Градоначелник Нове Каховке Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља Козатске и Веселе.[272] Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града.[273] У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. [274] У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и међународног аеродрома Херсон у Чернобајевки.[275][276] До раног поподнева, гувернер Харковске области Олех Сињехубов изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало.[277][278] Хенадиј Мацегора, градоначелник Купијанска, касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.[279]

Сергеј Меликов, шеф Републике Дагестан, саопштио је да је убијен високи дагестански официр.[280] Врховна рада је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица кадировских војника.[281]

Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а.[282][283][284] Ова изјава наишла је на оштре критике НАТО-а, Европске уније (ЕУ) и Уједињених нација (УН); Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".[285][286]

Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у Гомељу. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова.[287][288][289] Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником Александром Лукашенком и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.[290]

Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска.[291] Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск.[292] Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка Запорожју, док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле Николајеву.[293]

The Guardian је известио да су руске снаге потиснуте у Бучу и Ирпињу северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву.[294] Гувернер Луганске области Серхи Хајдај оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер Доњецке области Павло Кириленко такође оптужио за уништавање Волновахе.[295]

ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.[296]

Дана 28. фебруара, Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином.[297] The Kyiv Independent је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или Житомира.[298]

Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи.[299] Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 km северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.[300]

Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке нуклеарне електране. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком.[301] Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.[302]

Март 2022.

Дана 1. марта, више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у Охтирки, граду између Харкова и Кијева.[303] Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35.[304] На југу Украјине, град Херсон је нападнут од стране руских снага.

Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву.[305][306]

Дана 2. марта, Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница.[307] Украјински саветник Алексеј Арестович рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.[308]

Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.[309]

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.[310]

Током друге рунде преговора 3. марта, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.[311]

Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.[312]

Зеленски је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.[313]

Генерални секретар НАТОЈенс Столтенберг је одбио захтев Украјине да се затвори небо изнад те земље 4. марта, наводећи да би то довело до правог оружаног сукоба са Русијом.[314] Руске трупе су погодиле школу у Житомиру.[315]

Русија је 5. марта најавила примирје како би 200.000 цивила напустило Маријупољ, у коме није било воде ни струје. Убрзо након тога, примирје је окончано тако што су се две стране међусобно оптуживале за кршење примирја.[316] Међународни аеродром у Виници је погођен 6. марта, па је Зеленски поново замолио НАТО да затвори небо изнад Украјине, Међутим, молба је поново одбијена.[317][318]

Дана 7. марта, објављено је да су Руске снаге убиле градоначелника Хостомела, Јурија Прилипка.[319] Гувернер Николајевске области Виталиј Ким је саопштио да су Украјинске снаге ослободиле међународни аеродром у Николајеву .[320]

Дана 8. марта је још један покушај евакуације цивила из Маријупоља био неуспешан, а Украјина је поново оптужила Русију за бомбардовање коридора за евакуацију.[321] Са друге стране, цивили су успели да се евакуишу из Сумија, што је прва таква евакуација у оквиру споразума између Украјине и Русије о хуманитарним коридорима.

Пољска је 9. марта понудила да Сједињеним Државама бесплатно пребаци сва своја 23 борбена авиона МиГ-29 и испоручи их у ваздухопловну базу Рамштајн у Немачкој, како би их САД потом испоручиле Украјини. САД су одбациле предлог, а Пентагон је прогласио предлог Пољске „неодрживим“.[37][38][39]

Турска је била домаћин трилатералног састанка министара иностраних послова у Анталији 10. марта. Дмитро Кулеба, украјински министар спољних послова, описао је свој састанак са Лавровом као тежак и рекао да није дао резултат. Министарство одбране Русије саопштило је да ће руске снаге отварати хуманитарне коридоре за Русију сваког дана од 10:00.[40]

Високи званичник америчког Министарства одбране рекао је да је западно од Кијева руска војска напредовала за око 5 km (3,1 mi) ближе центру Кијева, у близини аеродрома Хостомел. Колона која је напредовала са истока била је у међувремену 40 km удаљена од Кијева. Такође је рекао да је Чернигов сада „изолован“. Украјинске снаге су направиле заседу руској колони у Броварском округу и натерале је да се повуче након што су уништиле неколико тенкова и убиле команданта тенка.[41][42][46]

Беспилотна летелица из времена Совјетског Савеза се срушила у Загребу, главном граду Хрватске. Претходно је прешла преко ваздушног простора Румуније, Мађарске и потом ушла у Хрватску до тренутка нестанка горива и пада.[52]

Руске ракете су погодиле аеродроме у Ивано-Франкивску и Луцку 11. марта. Пројектили су погодили и Дњепропетровск, убивши једног цивила, док је руско Министарство одбране саопштило да је онеспособило војну базу на међународном аеродрому Ивано-Франкивск.[53][55] Борбе су се током дана појачале на североистоку и истоку Кијева.[56] Руски тенк је гранатирао дом за старе у Кремини, убивши 56 особа.[58]

Дана 12. марта, Дмитро Кулеба је оптужио руску владу да планира намештени референдум у Херсону за стварање Херсонске Народне Републике, која би имала власт наклоњену Русији.[59] Украјински званичници су истог дана оптужили Русију за употребу фосфорних бомби у Попасни. Манастир Свјатохирска лавра је оштећен у руском бомбардовању.[60][61]

Дана 13. марта, Руске снаге су бомбардовале Међународни центар за очување мира и безбедности Јаворив (војну базу коју украјинска војска користи за одржавање већине својих вежби са земљама НАТО-а) са више од 30 пројектила, према речима гувернера Лавовске области Максима Козицког. Касније је саопштио да је 35 људи убијено, а 134 рањено, док је руско Министарство одбране навело да је убијено до 180 неукрајинских плаћеника и да је уништено много оружја које су друге нације испоручиле Украјини. Ово је био најзападнији удар Русије од почетка рата.[62][63] Такође се навело да је погођен још један украјински војни објекат, док је градоначелник Ивано-Франкивска изјавио да је градски аеродром поново погођен.

Денис Пушилин, лидер ДНР, рекао је 14. марта да је ДНР оборила украјинску ракету „Точка-У” изнад града Доњецка, али је центар града погођен фрагментима ракете. Руско Министарство одбране саопштило је да су погинула 23 цивила. Украјинска војска је међутим рекла да иза напада стоје руске снаге. У знак одмазде, руско Министарство одбране је обећало да ће предузети кораке да уништи опрему украјинске одбрамбене индустрије. Такође је речено да Русија зна локације свих „страних плаћеника у Украјини“ и да ће руске снаге наставити да их прецизно погађају.[65][66]

Према речима гувернера Ривненске области Виталија Коваља, руски ракетни удар погодио је торањ за телекомуникације у селу Антопи. Ковал је касније изјавио да је убијен 21 цивил, а девет је рањено.[68] Гувернер Дњепропетровске области Валентин Резниченко изјавио је да је руско бомбардовање међународног аеродрома "Дњепар" уништило писту и оштетило терминал.

Цивили су први пут успели да се евакуишу из Маријупоља.[72]

Руско Министарство одбране је 15. марта саопштило да су руске снаге преузеле потпуну контролу над Херсонском облашћу и да је за 24 сата оборено шест дронова Бајрактар ​​ТБ2. Руски десантни бродови су се приближили обали Одесе.[73][74]

Истог дана, премијери Чешке, Словеније и Пољске и заменик премијера Пољске су посетили Кијев и састали се са Зеленским како би показали подршку Украјини.[75]

Амбасада САД у Кијеву известила је 16. марта да су руске снаге убиле 10 особа које су стајале у реду за хлеб у Чернигову, иако није пружила доказе. Касније су други извори објавили видео снимке на друштвеним мрежама који показују наводне последице.[322]

Андриј Јермак, шеф кабинета председника Украјине, касније је известио да су руске снаге ослободиле градоначелника Мелитопоља Ивана Федорова.

Регионално драмско позориште у Маријупољу, у коме се налазило око 1.000 цивила, бомбардовано је касније тог дана. На два места изван позоришта, на бетону, великим словима је исписана је реч „дети” (прев. деца) је била исписана у покушају да се објекат идентификује као цивилно склониште од ваздушних напада у којем се налазе деца, а не као војни циљ.[323]

Током 17. марта, градови Рубижне и Изјум су пали под контролу Русије. У Маријупољу је настављена евакуација цивила који су својим путничким аутомобилима покушали да напусте град.[324]

Руска артиљерија је погодила украјинску војну касарну у Николајеву 18. марта, где је било стационирано око 200 војника. Једна особа је преживела напад и извучена је из рушевина наредног дана.[325]

Дана 19. марта је погођена школа уметности у Маријупољу која је служила као склониште за око 400 цивила.[326]

Дана 20. марта, потврђено је да су украјинске снаге убиле заменика команданта руске Црноморске флоте Андреја Палија.[327] Око 11 сати увече, тржни центар Ретровил, који се налази у Кијеву (у Подилском округу) погођен је руском ракетом Калибар. У тржном центру се налазила опрема за украјинске снаге. У нападу је погинуло 8 људи.[328][329]

Украјинска државна агенција одговорна за зону искључења у Чернобиљу саопштила је да су руске снаге уништиле нову лабораторију у нуклеарној електрани Чернобиљ 22. марта. Лабораторија је била отворена 2015. године и служила је за унапређење управљања и одлагања радиоактивог отпада.[330]

Високи званичник одбране САД-а рекао је 23. марта да су украјинске снаге потиснуле руске снаге назад на линије фронта источно од Кијева. Званичник је додао да су руске снаге све активније у источном делу Украјине у области Донбаса, рекавши да „примењују много више енергије“ у областима Луганска и Доњецка.[331]

Дана 24. марта, догодила се експлозија на десантном броду руске морнарице „Саратов" док је брод био усидрен у Бердјанску. Украјинске снаге су саопштиле да су гађале брод балистичком ракетом Точка-У, али узрок експлозије тек треба да буде проверен. Друга два десантна брода која су пратила пловило брзо су напустила луку, али је остало неразјашњено да ли су и они оштећени.

Украјинске снаге су извеле контранападе у источним деловима Кијева 25. марта, поново заузевши неке одбрамбене положаје и насеља као што је Лукјановка. Северозападно од престонице, борбе за Ирпињ су настављене, а већи део града је остао у украјинским рукама упркос непрекидној руској артиљеријској ватри. Русија су наставила да гађа војну и цивилну инфраструктуру у кампањи бомбардовања. истог дана, мета је био командни центар украјинског ваздухопловства у Виници у западно-централној Украјини.

Украјинска војска је известила 26. марта да је поново заузела град Тростјанец у Сумској области. Украјински контранапад је такође настављен источно од Харкова, што је довело до ослобађања неколико насеља, попут села Вилхивка.[332] Руски ракетни удари такође су гађали индустријске и војне објекте, укључујући складишта горива и фабрику за поправку радија у Лавову, у западној Украјини, погодивши град први пут у току инвазије.[333][334]

Напад се поклопио са тренутком када је амерички председник Бајден држао говор у Варшави, главном граду суседне Пољске, у којем је обећао сталну подршку Украјини и рекао да председник Путин не може да „остане на власти“. Бела кућа је касније појаснила да то није био позив на промену режима у Русији.[335]

Руска војска је 27. марта наставила ракетне ударе широм Украјине, укључујући градове Луцк, Харков, Житомир и Ривне, док је Маријупољ поново био изложен континуираном гранатирању. Званичници украјинске одбране известили су да су руске снаге , тачније њихова копнена офанзива , углавном заустављена – они покушавају да се прегрупишу и успоставе „коридор“ око Кијева како би блокирали путеве снабдевања ка престоници.

Начелник обавештајне службе одбране Украјине, бригадни генерал Кирило Буданов, изјавио је да су напори Русије да збаци украјинску владу пропали и да Путин сада покушава да подели Украјину по „корејском сценарију“. Зеленски је рекао у интервјуу руским независним новинарима да је његова влада спремна да прихвати неутрални, ненуклеарни статус као део мировног споразума са Русијом, али да би сваки споразум захтевао одобрење на националном референдуму.[336][337]

Украјинска војска је 28. марта саопштила да су у претходна 24 сата оборена четири руска авиона, један хеликоптер, две беспилотне летелице и две крстареће ракете. Борбе су настављене у Маријупољу, док су украјинске власти оптужиле Русију за присилну депортацију становништва, укључујући и децу, у Русију.[338][339]

29. март

Украјински и руски преговарачи састали су се у Истанбулу на новој рунди разговора. Украјина је предложила усвајање неутралног статуса у замену за безбедносне гаранције у складу са чланом 5 НАТО-а. Предлози су такође укључивали 15-годишњи период консултација о статусу Крима који је анектиран од стране Русије и враћање свих руских снага на њихове положаје пре инвазије.[340]

У касно вече 29. марта, локални званичници су известили о серији експлозија у близини руског града Белгорода, близу границе са Украјином. Како преноси ТАСС, гранатом испаљене са украјинске стране погођен је привремени руски војни камп, при чему су најмање четири особе рањене.[341]

30. март

Локални званичници су пријавили константно гранатирање Чернигова као и подручја под контролом Украјине у региону Донбаса, укључујући Маријупољ, Маринку, Краснохоривку, Авдејевку, Лисичанск и друга насеља.[342]

31. март

Међународни комитет Црвеног крста (енгл. ICRC) је у току дана известио да је хуманитарни конвој на путу да испоручи залихе помоћи и евакуише цивиле из опкољеног града Маријупоља. Заменица премијера Украјине Ирина Верешчук је касније у току дана изјавила да је дванаест украјинских камиона могло да испоручи хуманитарне залихе у Маријупољ, али су те залихе заплениле руске трупе.[343]

1. април

Регионални гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков изјавио је да су два украјинска војна хеликоптера Ми-24 у петак ударила у складиште горива у граду Белгороду након што су на малој висини ушли у територију Русије. Снимци сигурносних камера у депоу показују бљесак светлости из нечега што је изгледало као ракета испаљена са мале висине на небу, након чега је уследила експлозија на земљи.[344]

Украјинска војска је потврдила да се Изјум налази под руском контролом.[345]

2. април

Руске ракете погодиле су градове Полтаву и Кременчук у централној Украјини, оштетивши инфраструктуру и стамбене објекте, рекао је шеф Полтавске области Дмитро Луњин.[346]

Кијевска офанзива је пропала неколико дана након што је Русија рекла да ће повући неке трупе са севера. Руси су се повукли све до Чернобила. Заменица украјинског министра одбране Хана Малијар касније је потврдила да су украјинске снаге поново преузеле контролу над целом Кијевском облашћу.[347]

3. април

У Бучи су пронађени лешеви који потичу од масакра у Бучи. Новинари су видели најмање 20 мртвих украјинских цивила, а према речима градоначелника Буче, 280 тела је сахрањено у масовним гробницама.

Human Rights Watch је пријавио ратне злочине у окупираним областима Украјине.[348]

Министарство одбране Украјине саопштило је да је литвански режисер Мантас Кведаравичијус убијен у Маријупољу док је покушавао да побегне.

4. април

Зеленски је оптужио Русију за геноцид и рекао да санкције са запада нису „довољан“ одговор на руске акције. Сједињене Државе су почеле да се залажу за суспендовање Русије из Савета за људска права Уједињених нација.

Путин је потписао декрет којим се ограничавају визе за држављане земаља које се сматрају "непријатељским" према гледишту Русије.[349]

5. април

Зеленски се обратио Савету безбедности Уједињених нација поводом догађаја у Бучи.[350]

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да се Русија не противи састанку Путина и Зеленског, али да ће такав састанак бити одржан само ако претходно буде договорен оквирни документ.[351]

6. април

Папа Фрања је критиковао немоћ међународних организација да зауставе инвазију.[352]

У руској артиљеријској ватри погинуле су најмање четири особе, а четири су рањене на пункту за дистрибуцију хуманитарне помоћи док су руске снаге бомбардовале градове, градове и железничку инфраструктуру на истоку Украјине, саопштили су локални званичници. Касније је из компаније "Украјинске железнице" саопштено да је било више жртава након што су три ракете погодиле неодређену железничку станицу на истоку, не износећи даље детаље.[353]

7. април

Ракете су уништиле складишта горива у Николајеву, Харкову, Запорожју и Чугујеву, саопштило је Руско министарство одбране, које је такође навело да је Украјина користила те објекте за снабдевање својих трупа у близини Николајева и Харкова и у региону Донбаса.[354]

Генерална скупштина Уједињених нација искључила је Русију из Савета УН за људска права.

8. април

Железничка станица у Краматорску је погођена руском ракетом. Убијено је 57 особа док је 109 повређено.

Павло Кириленко, гувернер Доњецке области, рекао је да је на хиљаде људи било на станици у време када су је две ракете погодиле. Кириленко је на интернету објавио фотографију на којој се види неколико тела на земљи поред гомиле кофера и другог пртљага.

9. април

Руски председник Путин именовао је генерала руске армије Александра Дворникова, команданта Јужног војног округа Русије, за команданта руске војне кампање у Украјини. Дворников је био познат по командовању руским снагама током руске војне интервенције у Сирији.[355]

10. април

Валентин Резниченко, главни представник Дњепропетровске војне администрације је саопштио да је међународни аеродром у граду потпуно уништен као резултат ракетног напада од стране Русије.[356]

11. април

Аустријски канцелар Карл Нехамер се срео у Москви са Владимиром Путином. То је била прва посета лидера са Запада од почетка инвазије. Нехамер је изјавио да је разговор био директан и отворен, али да састанак са Путином није пријатељска посета.[357]

12. април

Министарство одбране Русије саопштило је да су ракете високе прецизности уништиле једно складиште муниције и хангар у коме су се налазили украјински авиони на војном аеродрому Старокостјантинов у Хмељничкој области, као и једно складиште муниције код Гавриловке (близу Кијева).

13. април

Према саопштењу руског Министарства одбране, 1.026 војника 36. украјинске бригаде маринаца, укључујући 162 официра, предало се у опкољеном лучком граду Мариупољу. Министарство одбране Украјине саопштило је да нема информација о томе, али је Денис Прокопенко, командант пука Азов, касније потврдио да су се неки украјински браниоци предали.[358][359]

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков упозорио је да ће Русија третирати америчка и НАТО возила која превозе оружје на украјинској територији као легитимне војне мете. Он је додао да ће сваки покушај Запада да нанесе значајну штету руској војсци или њеним сепаратистичким савезницима у Украјини бити „оштро сузбијен”.[360]

14. април

Русија је саопштила да су два тешко наоружана украјинска борбена хеликоптера ушла у руски ваздушни простор и извела најмање шест ваздушних удара на стамбене зграде у Брјанској области. Гувернер Белгородске области је рекао да је нападнуто и једно село, али да нико није повређен.[361]

Руске власти оптужиле су Украјину да је гранатирала град Климово и село Сподорашино. Поред тога, руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да су украјинске оружане снаге отвориле ватру на гранични пункт Нови Јурковичи у региону Брјанска.

15. април

Министарство одбране Русије саопштило је да је одбрамбени систем С-400 оборио украјински хеликоптер Ми-8, који је наводно коришћен за напад на Климово.

Руско Министарство одбране је такође саопштило да је Фабрика челика и гвожђа Иљич у Маријупољу „ослобођена“ од украјинских снага, што имплицира на то да су руске снаге преузеле контролу над фабриком.[362]

Такође је наведено да су њене стратешке ракетне снаге „елиминисале до 30 пољских плаћеника“ у удару на село Изјумске.[363]

Украјинске снаге су повратиле контролу над Роханом у Харковској области.[364]

16. април

Русија је саопштила да је уништила производне зграде фабрике оклопних возила у Кијеву и војноремонтног погона у Николајеву користећи високопрецизно ваздушно лансирано оружје великог домета.[365]

Руски званичници саопштили су да је генерал-мајор Владимир Петрович Фролов погинуо у борбама у Украјини.[366]

17. април

Русија је саопштила да је уништила фабрику муниције у близини Бровара у Кијевској области, користећи високопрецизне ракете.[367]

18. април

Лавов је погођен са пет пројектила, рекао је гувернер Лавовске области Максим Козицки. Три пројектила су оштетила војну инфраструктуру, а једна је погодила продавницу гума, што је изазвало смрт неколико цивила.[368][369]

Володимир Зеленски је саопштио да је Русија започела офанзиву у региону Донбаса.

19. април

Гувернер Луганске области Сергеј Хајдај рекао је да су руске снаге заузеле град Кремину и да су се украјинске трупе повукле из града.[370]

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је саопштио да је почела "друга фаза" инвазије.[371]

20. април

Украјина је оптужила Русију за бомбардовање болнице у Маријупољу која је служила као склониште за око 300 особа.[372]

21. април

Путин је прогласио победу у Маријупољу упркос преосталим украјинским отпорима у челичани Азовстаљ.[373]

Премијер Шпаније и премијерка Данске су посетили Украјину и састали се са Володмириом Зеленским.[374]

22. април

Генерал-мајор Рустам Минекајев, заменик команданта руског Централног војног округа, саопштио је да је циљ „друге фазе” инвазије земље на Украјину потпуно заузимање Донбаса и јужне Украјине и успостављање копненог коридора са Придњестровљем (отцепљена република која је међународно непризната и третира се као део Молдавије). Он је додао да постоје „докази да је становништво које говори руски језик угњетавано“ у Придњестровљу, не износећи даље детаље у својим оптужбама. Министарство одбране Украјине је то критиковало и оптужило Русију за империјализам.[375][376]

23. април

Руска ракета је погодила јужни украјински лучки град Одесу. Антон Герашченко, саветник министра унутрашњих послова Украјине, рекао је да је најмање једна ракета пала и експлодирала, а погођени су и стамбени објекти. Званичници су рекли да је најмање шест особа погинуло. Русија је потврдила напад.[377]

24. април

Министарство одбране Русије саопштило је да су њихове високопрецизне ракете током ноћи погодиле девет украјинских војних циљева, укључујући четири складишта оружја у близини Харкова где је било складиштено артиљеријско оружје. Такође се наводи да су њене ракетне и артиљеријске снаге уништиле још четири складишта у истом региону и погодиле објекат за производњу експлозива за украјинску војску у близини Дњепропетровска.[378]

25. април

Русија је саопштила да је погођена рафинерија нафте у Кременчугу.[379]

Неколико експлозија се догодило у Министарству државне безбедности у отцепљеном молдавском региону Придњестровља, саопштило је Министарство унутрашњих послова на свом Телеграм каналу. Министарство одбране Украјине саопштило је да је инцидент „планирана провокација“ саме Русије да би унела „панику и антиукрајинско расположење“.[380]

Амерички државни секретар Антони Блинкен и министар одбране Лојд Остин кренули су возом из Пољске да се састану са украјинским званичницима, укључујући Зеленског, у Кијеву.[381]

26. април

Генерални секретар УН-а Антонио Гутерес боравио је у тродневној посети Русији и Украјини. Од почетка рата постоје критике због ограничене улоге Уједињених нација у актуелној кризи.[382]

27. април

Русија је навела да се серија експлозија догодила у руским провинцијама које се граниче са Украјином. Руски званичници су такође пријавили пожар на складишту муниције у региону и да је пресретнут украјински дрон.[383]

28. април

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес састао се са Зеленским и посетио Борођанку, Бучу и Ирпин, где је рекао: „Рат је зло. И када човек види ове ситуације, наше срце, наравно, остаје уз жртве“. Док се враћао у Кијев, један пројектил је наводно погодио доње спратове стамбене зграде од 25 спратова, ранивши најмање 10 људи и убивши једну, према украјинским званичницима.[384][385]

29. април

Роман Старовојт, гувернер руске Курске области, рекао је да су минобацачи испаљени на контролни пункт у селу Крупец. Он је додао да су руски граничари и војска узвратили.[386]

30. април

Русија је навела да је током ноћи уништила 389 војних објеката у Украјини, укључујући 35 контролних центара и 15 складишта оружја.[387]

Украјинска војска је саопштила да је Русија извела ракетни удар на међународни аеродром у Одеси, оштетивши писту и учинивши је неупотребљивом.[388]

1. мај

Министарство одбране Русије саопштило је да су ПВО системи током ноћи оборили два украјинска бомбардера Су-24М изнад дела Харковске области која је под њиховом контролом.[389]

2. мај

Локалне власти у Одеској области су саопштиле да је руски ракетни удар погодио стратешки важан мост преко делте Дњестра.[390]

3. мај

Дмитро Живицки, начелник Сумске области, рекао је да је Русија током ноћи гранатирала три села у региону, без пријављених жртава.[391]

4. мај

Руска војска је саопштила да је користила прецизне ракете за уништавање електроенергетских објеката на пет железничких станица широм Украјине, док су артиљерија и авиони такође напали упоришта трупа и складишта горива и муниције.[392]

5. мај

Министарство одбране Русије саопштило је да су ракете уништиле авијацијску опрему на аеродрому Канатово у украјинској централној Кировоградској области и велико складиште муниције у јужном граду Николајеву.[393]

6. мај

Олег Синегубов, гувернер Харковске области, пријавио је вишеструке нападе гранатирања, од којих је један изазвао пожар који је скоро уништио Књижевни спомен-музеј Григорија Сковороде.[394]

7. мај

Гувернер Луганске области Сергеј Гајдај рекао је да је Русија бацила бомбу на школу у селу Билохоривка. Две особе су погинуле. Поред тога, он је рекао да је, према прелиминарним информацијама, гранатирање у селу Шипилово уништило кућу, а 11 људи је остало испод рушевина.[395]

8. мај

Руско гранатирање је поново погодило Сумску област, оштетивши јеврејско гробље у Глухову које има историјски значај.[396][397]

9. мај

Шопинг центар и два хотела у Одеси су погођена руским ракетама, што је резултирало са неколико жртава.[398]

10. мај

Украјина је одбила покушај Русије да пређе реку Северски Доњец, узрокујући десетине губитака руске опреме и стотине жртава.[399][400]

11. мај

Кирил Стремусов је саопштио да ће Херсон затражити да регион Херсона постане пуноправни, конститутивни субјект Руске Федерације.[401]

Владимир Лијах, градоначелник Словјанска, саопштио је да су руске ракете погодиле два рејона у том граду.[402]

12. мај

Русија је навела да су њене снаге погодиле два складишта муниције у Черниговској области. Такође је речено да је уништен украјински ракетни систем противваздушне одбране С-300 у области Харкова и радарска станица у близини Одесе. Такође је саопштено да су руске снаге заузеле Рубижне.[403][404]

13. мај

Лојд Остин и Сергеј Шојгу су обавили телефонски разговор, по први пут од почетка инвазије.[405]

14. мај

Украјински генералштаб је саопштио да се Руси повлаче из Харкова и да се фокусирају на чување путева снабдевања.[406]

15. мај

Украјински званичници су саопштили да су извели контранапад на руске трупе у Изјуму.[407][408] Такође, речено је да су војници стигли до границе са Русијом (након повратка територије око Харкова под своју контролу).[409]

16. мај

Министарство одбране Русије је саопштило да су њене снаге обориле авион Су-25 у близини насеља Јевгенивка у Николајевској области, други Су-25 код Велике Комишвахе у Харкову и Су-24 у близини Змијског острва.[410]

Градоначелник Николајева Олександр Сенкевич је изјавио да је Русија гранатирала стамбено насеље у Николајеву, запаливши продавницу и аутомобил, а напад је оштетио и гасовод.[411]

17. мај

Украјинске снаге су се предале руским трупама (као и трупама ДНР) које су се евакуисале из челичане "Азовстаљ". Тај догађај је означио крај опсаде Маријупоља. Заменица министра одбране Хана Маљар је изјавила: „Захваљујући браниоцима Маријупоља, Украјина је добила критично важно време за формирање резерви и прегруписавање снага и добијање помоћи од партнера. И испунили су све своје задатке. Али немогуће је војним путем деблокирати Азовстаљ." 211 војника евакуисано је хуманитарним коридором у Оленивку (град који је под контролом власти ДНР). Још 260 војника, укључујући 53 која су тешко рањена, пребачено је у болницу у град Новоазовск ( такође под контролом ДНР).

18. мај

Руске трупе су обезбедиле потпуну контролу у центру и околини Маријупоља.[412]

19. мај

Званичници Русије су саопштили да су користили нову генерацију моћног ласерског оружја на територији Украјине за спаљивање дронова.[413]

20. мај

Русија је ракетама погодила зграду Палате културе у Лозови (Харковска област). Зеленски је осудио напад, описујући га као "апсолутно зло" и "апсолутну глупост".[414][415]

Званичници Русије су саопштили да су скоро у потпуности заузели Луганску област.[416]

21. мај

Из Русије је саопштено да су коришћене крстареће ракете "Калибар" из мора да уништи велику пошиљку наоружања и војне опреме коју су Украјини испоручиле Сједињене Државе и Европске земље. Русија је такође саопштила да су погођена складишта горива у близини Одесе. Такође је наведено да су оборена два украјинска авиона Су-25 и 14 дронова.[417]

22. мај

Украјински председник Володимир Зеленски је продужио ванредно стање у земљи за три месеца (до 22. августа 2022. године).

Русија је саопштила да је ударила украјинске снаге ваздушним ударима и артиљеријом у регионима Николајева и Донбаса, гађајући првентсвено командне центре, трупе и складишта муниције.[418]

23. мај

Денис Пушилин (лидер ДНР-а) је изјавио да ће Украјинске трупе које су се предале у Маријупољу имати суђење на територији ДНР-а. Међутим, није прецизирао која кривична дела се заробљеним војницима стављају на терет.[419]

24. мај

Украјина је саопштила да су руске снаге покренуле свеобухватни напад са циљем да се опколе украјинске трупе у Северодоњецку и Лисичанску, који се налазе на источној и западној обали реке Северски Доњец.[420]

Павло Кириленко, начелник доњецке регионалне војне администрације, рекао је да су руске снаге преузеле контролу над градом Свитлодарском у источном региону Донбаса и да су се украјинске снаге повукле како би се прегруписале.[421]

Председник Зеленски је рекао да дневно страда 50-100 украјинских војника. Он је такође навео да је претходне недеље убијено 70+ војника у једном нападу на војну базу у близини Кијева.[422]

25. мај

Државна дума Руске Федерације усвојила је закон којим се дозвољава регрутација старијих војника. У белешци уз предложени закон писало је: „За употребу високопрецизног наоружања, руковање наоружањем и војном опремом потребни су високостручни специјалисти. Искуство показује да они то и постају са 40-45 година."[423]

Према извештају, Русија је гранатирала Северодоњецк из минобацача. Званичници Украјине су саопштили да је погинуло 6 људи.[424]

26. мај

Украјина је навела да Русија спроводи офанзивне операције на више делова фронта, са напорима усредсређеним на успостављање пуне контроле над селом и железничким чвориштем Лиман, као део припрема за поновни напад на Славјанск.

Село Устиновка, јужно од Северодоњецка, наводно је нападнуто у покушају да се побољшају руски положаји у тој области. Такође је саопштено да руске снаге настављају нападе у близини пута Лисичанск-Бахмут, уз нападе на Комишваху, Липове и Нахирне. Пријављени су и напади у околини Авдијивке и у близини села Золота Нова. Поред тога, пријављено је да руске снаге настављају офанзиве како би успоставиле потпуну контролу у региону Херсонске области, са нападима на село Тавријско јужно од Николајева и Николајевку јужно од Кривог Рога. Такође је пријављено гранатирање цивилних и војних циљева широм фронта.[425]

27. мај

Украјински званичници су саопштили да је оштећено око 90% зграда у Северодоњецку.[426]

Британски премијер Борис Џонсон рекао је да руске снаге „настављају да жваћу кроз земљу“, додајући да остварују спор, али опипљив напредак. После захтева Украјине да им САД и Велика Британија обезбеде ракетне системе за вишеструко лансирање (МЛРС), Џонсон је изјавио да би то омогућило Украјинцима да се бране од руске артиљерије и да „ту свет треба да иде“.[427][428]

28. мај

Сергеј Хајдај је рекао да ће украјинске снаге у близини Северодоњецка можда морати да се повуку из области како не би биле опкољене и заробљене од стране руских снага.[429]

Председник Зеленски је рекао да је ситуација у Украјини веома тешка, посебно у областима Донбаса и Харкова.[430]

29. мај

Институт за проучавање рата је саопштио да су руске снаге претрпеле "страшне жртве" у бици код Северодоњецка, али да је и Украјина изгубила снаге. Гувернер Хајдај је изјавио да је пут Лисичанск-Бахмут био последњи који повезује Северодоњецк са остатком земље, и да се очекивало да ће он бити фокус наставка напада Руса, пошто су покушали да заврше "маневар клешта".[431]

30. мај

Сергеј Хајдај је рекао да су руске трупе ушле у предграђе Северодоњецка, усред тешких борби.

САД су саопштиле 2. јнеће слати Украјини системе који испаљују ракете домета 185 миља, које би биле способне да погоде територију Русије. Бивши руски председник Дмитриј Медведев рекао је да је та одлука "разумна". САД су навеле да и даље разматрају слање МЛРС-ова краћег домета (20–40 миља).[432]

31. мај

Украјина је навела да је имала ограничену контраофанзиву у северном делу Херсонске области.

Руске снаге су извеле бројне нападе током претходна 2 дана на украјинске положаје у близини реке Инхулец, очигледно без напретка са обе стране.[433]

1. јун

Сједињене Државе су пристале да пошаљу у Украјину ракетни систем високе покретљивости ("М142 HIMARS") уз уверавање од стране лидера те земље да неће бити коришћен против циљева у Русији. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да овај потез „долива уље на ватру“.[434][435]

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да ће Немачка снабдевати Украјину савременим ракетама земља-ваздух за заштиту градова од руских ваздушних напада.[436]

2. јун

Сајбер команда Сједињених Америчких Држава потврдила је да спроводи сајбер операције у име Украјине. Генерал Пол Накасон, командант USCYBERCOM," рекао је: „Спровели смо серију операција у целом спектру: офанзивне, одбрамбене, [и] информативне операције.[437]

Председник Зеленски је рекао да је на дан 2. јуна Русија контролисала 20 одсто украјинске територије, што је еквивалентно скоро 125.000 km².[438]

3. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да су украјинске трупе ушле у борбу блок по блок за град Северодоњецк и успеле да потисну руске снаге.[439]

4. јун

Александар Богомаз, гувернер руске Брјанске области, рекао је да су украјинске снаге извршиле ударе на једно село у региону.[440]

Русија је саопштила да је у близини Одесе оборила украјински војни транспортни авион са оружјем и муницијом.[441]

Украјина је саопштила да је руска ракета летела "критично ниско" изнад велике нуклеарне електране.[442]

5. јун

Украјина је саопштила да је убила команданта 29. комбиноване армије, генерала-потпуковника Романа Бердникова. Поред тога, смрт генерал-мајора Романа Кутузова потврдила је руска државна телевизија.[443]

6. јун

Украјинска армија је саопштила да је потиснула руску Црноморску флоту на удаљеност већу од 100 km од украјинске обале Црног мора.[444]

7. јун

7. јуна је био хакован сајт руског Министарства грађевинарства и стамбено-комуналних услуга. Покушаји отварања веб странице путем интернет претраге доводили су кориснике до натписа „Слава Украјини“ на украјинском језику.[445]

8. јун

До 100 тела пронађених у рушевинама високих зграда у Маријупољу превезено је у мртвачнице и депонији, рекао је у среду помоћник градоначелника, а вест је пренео АП. Петро Андрјушченко је уклањање тела описао као „бескрајни караван смрти“ у посту на Телеграму.[446]

Главни рабин Москве Пинхас Голдшмит побегао је из Русије након што је одбио да јавно подржи рат у Украјини.[447]

9. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да руске снаге контролишу велики део Северодоњецка, док се украјинске снаге налазе у индустријској зони.[448]

10. јун

Званичници Украјине су саопштили да су залихе артиљеријске муниције скоро исцрпљене, уз употребу 5.000-6.000 метака дневно, и да се сада ослањају на Запад како би их поново снабдевао. Са стране Украјине је такође наведено да дневно губе 100-200 војника. Такође, Украјина је тврдила да Русија испаљује 60.000 метака и ракета дневно. Украјинска обавештајна служба је саопштила да је Русија извукла из складишта тенкове Т-62, нагазне мине из 1950-их и друге системе „MLRS“.[449][450][451][452][453]

Дмитро Живицки, гувернер Сумске области, рекао је да су руске трупе напале села у региону помоћу дронова камиказа и квадрокоптера. Он је навео да нико није повређен и да је оштећена једна кућа.[454]

11. јун

Володимир Зеленски је рекао да је Украјина извела ваздушне ударе на јужни регион Херсона који је окупиран од стране Русије.[455]

Према речима локалних званичника, први руски пасоши су подељени грађанима у Херсонској и Запорошкој области.[456]

12. јун

Руско Министарство одбране је саопштило да је користило крстареће ракете "Калибар" како би уништили велико складиште западног оружја у украјинској Тернопољској области. Такође је речено да су оборена три украјинска Су-25 авиона у близини Доњецка и Харкова.[457]

13. јун

Сергеј Гајдај је изјавио да је уништен последњи од три моста који повезују Северодоњецк са остатком Украјине. Он је рекао да се становници који су остали у граду суочавају са „изузетно тешким условима“. Такође је изјавио да руске снаге контролишу 80 одсто града.[458]

14. јун

Сепаратисти које подржава Русија саопштили су да је петоро људи погинуло, а двадесет двоје рањено у украјинском гранатирању Доњецка.[459]

15. јун

Оружане снаге Русије су саопштиле да су уништиле складиште муниције у Доњецкој области и радарску станицу за контролу ваздуха у Лисичанску. Русија је такође саопштила да је убила 300 украјинских војника као резултат жестоких борби.[460]

Украјинске снаге су наводно постигле успех у Херсонској области.[461]

16. јун

Украјина је саопштила да је потопила руски тегљач Спаситељ Василиј Бех са две ракете "Харпун".[462]

17. јун

Адмирал Тони Радакин, начелник штаба одбране Уједињеног Краљевства, изјавио је: „Председник Путин је искористио око 25% моћи своје војске да освоји сићушну територију и 50.000 људи је мртво или повређено. Русија пропада.“[463]

Председник Путин је на економском форуму у Санкт Петербургу разговарао са инвеститорима о економским санкцијама, рекавши да „економски блицкриг против Русије није имао шансе да успе од самог почетка“. Он је даље рекао да ће више повредити оне који их намећу него Русију, називајући иһ „лудим и непромишљеним“. Руским инвеститорима је рекао: „Улажите овде. Безбедније је у сопственој кући. Они који ово нису хтели да слушају изгубили су милионе у иностранству.”[464]

18. јун

САД су саопштиле да размишљају о удвостручавању броја "HIMARS" система који се испоручују Украјини. Украјина је такође затражила ракете дугог домета које "HIMARS" може да лансира.[465][466]

Према саопштењу аустралијске владе, од 14 оклопних транспортера М113АS4 које је Аустралија поклонила Украјини, 4 је утоварено у украјински авион Ан-24.[467]

19. јун

Руски званичници су се жалили на ограничења Литваније у транспорту железничке робе између Русије и Калињинграда. Константин Косачов је на Телеграму написао: „Као држава чланица ЕУ, Литванија крши читав низ правно обавезујућих међународних правних аката." Он је такође рекао да ова "почетна блокада" утиче на 40-50% железничке робе.[468]

Њујорк тајмс је детаљно истражио руско оружје које се користи у Украјини и навео да је више од 210 типова оружја забрањено различитим међународним уговорима. Додаје се да је већина оружја које су користиле руске снаге била ненавођена (у смислу слободног лансирања).[469][470]

20. јун

Жозеп Борељ, дипломата у ЕУ, назвао је руско блокирање жита "правим ратним злочином".[471]

21. јун

Русија је позвала на разговор амбасадора ЕУ у Москви због забране Литваније да одређена роба иде железничким путем у Калињинград. Руско министарство спољних послова је саопштило: „Русија задржава право да предузме акције за заштиту својих националних интереса“, назвавши тај чин „без преседана“ и „незаконитим“. Литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис је изјавио: „Не ради Литванија ништа: то су европске санкције које су почеле да функционишу од 17. јуна... То је урађено уз консултације Европске комисије и према смерницама Европске комисије.“[472]

22. јун

Две беспилотне летелице које су летеле из правца Украјине удариле су у велику руску рафинерију нафте у близини границе у Новошахтинску.[473]

23. јун

Руске трупе су опколиле украјинске трупе у насељима Золоте и Хирске.[474][475]

24. јун

Украјинским снагама је наређено да се повуку из града Северодоњецка. Према Сергеју Гајдају (гувернеру Луганске области): „Останак на положајима који су месецима немилосрдно гранатирани једноставно нема смисла. Добили су наређење да се повуку на нове положаје... и одатле да наставе њихове операције. Нема смисла остати на положајима који су уништени већ неколико месеци само ради останка“.Старешина Хирске општине Алексиј Бабченко саопштио је да је цео град под руском контролом. Руско Министарство одбране саопштило је да је опколило 2.000 украјинских војника у региону Золоте/Хирске.[476][477][478]

25. јун

Украјина је почела да распоређује HIMARS. Према речима команданта украјинског Генералштаба, Валерија Залужног: „Артиљерац Оружаних снага Украјине вешто гађа одређене циљеве – војне циљеве непријатеља на нашој, крајинској, територији“.[479]

26. јун

Русија је испалила 14 пројектила на Кијев (од којих су неке биле ракете X101 испаљене из бомбардера Ту-95 и Ту-160 изнад Каспијског мора), оштетивши стамбене зграде и једно обданиште. То су били први удари на Кијев након три недеље. Једна особа је погинула, а шесторо је повређено као последица овог напада.[480][481]

27. јун

Русија је лансирала пројектиле на тржни центар у Кременчуку. У том тренутку, у објекту је било око 1.000 људи. Погинуло је најмање 20 људи. Русија је наводно негирала да је ударила у тржни центар, наводећи да је циљ била фабрика у чијој се близини налази тржни центар. Председник Зеленски је изјавио: „Миран град, обичан тржни центар са женама унутра, децом, обичним цивилима унутра. Само потпуно луди терористи, којима не би требало да буде место на Земљи, могу да гађају пројектиле на такав објекат."[482]

28. јун

Руске снаге су наставиле да гранатирају град Харков и насеља у његовој близини. Штавише, покренули су неуспешне операције на северозападу Харковске области, вероватно да би спречили украјинске снаге да дођу до границе Русије и Украјине и да би одбранили своје положаје у близини Изјума.[483]

BBC је урадио детаљну анализу напада на тржни центар у Кременчуку који се догодио претходног дана. На основу свих расположивих информација закључено је да је једна ракета погодила тржни центар а друга оближњи парк, те се не може тврдити да је намера била искључиво погодити индустријско постројење које се налази између њих.[484]

29. јун

Руске снаге су се повукле са Змијског острва, дозвољавајући тим потезом украјинској војсци да врати острво под своју контролу.[485]

Сирија је званично признала ДНР и ЛНР на међународном нивоу.[486]

30. јун

Доњи дом Државне думе усвојио је нове законе којима се руском главном тужиоцу дозвољава да угаси стране медије из земаља које су забраниле руске медије, због наратива према рату у Украјини.[487]

1. јул

Руска војска је испалила три пројектила на једно насеље у Одеској области , уништивши стамбену зграду и рекреативни центар. Убијена је најмање 21 особа.[488]

Влада Сједињених Америчких Држава објавила је 14. пакет помоћи Украјини, укупне вредности 820 милиона долара.[489]

2. јул

Двојицу Британаца, Ендру Хила и Дилана Хилија, власт ДНР је оптужила као плаћенике, по истој оптужби за коју су још два Британца, Шон Пинер и Ејден Аслин, осуђени у јуну.[490]

Русија је тврдила да је уништила пет украјинских командних места у областима Донбаса и Николајева.[491]

Роб Ли (познати блогер), објавио је на Твитеру видео снимак чеченских војника Росгвардије испред зграде управе у Лисичанску. Штавише, руске снаге су твитовале видео снимак совјетске заставе у рушевинама исте зграде. Украјина је тврдила да контролише град. Међутим, њене снаге су „трпеле интензивно руско гранатирање“.[492]

3. јул

На територији Руске Федерације, У Белгороду, три особе су погинуле у украјинском гранатирању, рекао је локални гувернер Вјачеслав Гладков, који је такође навео да је уништено 11 стамбених зграда и 39 приватних резиденција. Ове тврдње нису могле бити независно проверене.[493][494]

Председник Зеленски је признао губитак Луганске области, рекавши: „Ако команданти наше војске повуку људе са одређених тачака на фронту, где непријатељ има највећу предност у ватреној моћи, а то се односи и на Лисичанск, то значи само једно - да ћемо се вратити захваљујући нашој тактици, захваљујући повећаном снабдевању модерног наоружања“. Украјинска војска је у саопштењу о повлачењу из Лисичанска рекла: „Наставак одбране града довео би до кобних последица. У циљу очувања живота украјинских бранилаца донета је одлука о повлачењу.“[495] Сергеј Шојгу, руски министар одбране, обавестио је руског председника Путина да је цела Луганска област „ослобођена“.[496]

Аустралијски премијер Ентони Албаниз посетио је Кијев и обећао санкције Русији због рата у Украјини, забрану увоза руског злата и увођење санкција и забрана путовања за 16 високих руских политичара и олигарха. Војна помоћ ће укључивати 14 оклопних возила М113, још 20 покретних возила "Бушмастер" и другу војну опрему.[497]

4. јул

Председник Путин је рекао да руске снаге „које су учествовале у активним непријатељствима и постигле успех, победу... треба да се одморе, повећају своје борбене способности."[498]

5. јул

Руска Државна Дума почела је да припрема законе за прелазак на ратну економију како би могла да нареди компанијама да производе ратне залихе и обавежу раднике да раде прековремено.[499][500]

Према Сједињеним Државама, Русија је покушала да набави војне беспилотне летелице од Ирана, наводећи да је руска делегација посетила аеродром Кашан, јужно од Техерана, раније у јуну и 5. јула 2022. како би посматрала беспилотне летелице које је произвео Иран.[501]

6. јул

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да западна артиљерија дата Украјини коначно почиње да утиче на руске снаге. У међувремену, високи руски званичник упозорио је САД да не кажњавају руске акције у Украјини, рекавши да ризикује да навуче гнев Божији ако то учини.

Тешко гранатирање настављено је дуж линије фронта у Донбасу у среду, а руске снаге оствариле ограничен успех, према обавештајним подацима Министарства одбране Велике Британије.[502]

7. јул

Председник Зеленски је дао коментар о западној артиљерији: „Ово значајно смањује офанзивни потенцијал руске војске. Губици окупатора ће се само повећавати сваке недеље, као и потешкоће у њиховом снабдевању. Чини се да руске снаге регрутују ветеране и регруте интензивније, нудећи им уговоре да служе као професионални војници у војсци на ограничено време. У Чеченији постоје извештаји о киднаповању људи и њиховом приморавању да се боре у Украјини.[503][504]

8. јул

Саветник украјинског председника Михаило Подољак рекао је да је погинуло 37.000 руских војника, а да је рањено још 98.000-117.000 људи, укључујући 10 генерала. Он је рекао и да је уништено 1.605 руских тенкова, као и 405 авиона и хеликоптера. Ово је био један од ретких дана када су украјински извори коментарисали укупан број рањених руских снага.[505]

9. јул

Ракете које су испалиле руске снаге погодиле су стамбену зграду у Часив Јару, при чему је погинуло најмање 48 људи.[506]

10. јул

Ирина Верешчук, потпредседница украјинске владе и министарка за реинтеграцију привремено окупираних територија, позвала је украјинске избеглице које „чекају крај рата“ на руској територији да се одмах врате у Украјину или да се евакуишу у земље Европске уније, упозоравајући да постоји „гвоздена завеса“ која умањује њихову могућност да побегну. Она је тврдила да су Руси већ почели да постављају "филтрационе кампове" на њеним границама према Естонији како би спречили Украјинце да напусте Русију. Она је такође уверила украјинске избеглице у Русији да се неће сматрати колаборационистима и да имају право на помоћ владе.[507]

11. јул

Олех Котенко, украјински омбудсман, тврди да је 7.200 украјинских припадника нестало од почетка рата, ревидирајући претходну тврдњу о 2.000 несталих. Он је изразио наду да би ово особље, које укључује „Националну гарду, граничаре и службу безбедности“, могло да буде враћено у Украјину путем размене заробљеника са Русијом.[508]

Први NASAMS систем за Украјину стигао је у Пољску из Норвешке. Транспорт је обављен украјинским авионом Ан-124.[509]

12. јул

Председник Зеленски је рекао да је Украјина постала придружени члан НАТО-овог програма мултилатералне интероперабилности. Ово омогућава Украјини не само да примењује стандарде НАТО-а, већ и доприноси развоју нових стандарда. Он је тврдио да је то „допринос развоју колективне безбедности у Европи”. Он је такође рекао о артиљерији коју снабдева Запад: „Окупатори су већ добро осетили шта је модерна артиљерија. Руски војници – а то знамо из пресретнутих разговора – заиста се плаше наших оружаних снага.“ Он је, међутим, признао украјинске губитке: „Има жртава – рањених и погинулих. У Донбасу покушаји офанзиве не престају, ситуација тамо не постаје лакша, а губици не постају мањи.“[510]

13. јул

Северна Кореја је признала независност Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР), што је навело Украјину да уведе санкције против владе Северне Кореје.[511]

Министарство унутрашњих послова ЛНР саопштило је да су њихове и руске трупе ушле у Сиверск.

14. јул

Ракетни напад у Виници је убио 26 особа, укључујући троје деце.[512]

Русија је започела „добровољну мобилизацију“: очекивало се да ће до краја месеца 85 федералних области, укључујући Крим и Севастопољ, регрутовати по 400 људи. Они који потпишу шестомесечни уговор добијали би "3.750 до 6.000 америчких долара месечно". Неки региони су такође понудили бонус од 3,400 долара. Група "Вагнер" је такође почела да регрутује затворенике.[513][514]

15. јул

Володимир Зеленски је позвао међународну заједницу да призна Руску Федерацију као „терористичку државу“.[515]

Са украјинске стране је саопштено да Русија користи нуклеарну електрану у Запорожју за складиштење оружја и као базу за испаљивање оружја.[516]

16. јул

Током инспекције трупа на неименованом „командном месту“ у Донбасу, руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио је трупама да повећају нагомилавање „у свим оперативним правцима“ у Украјини, сугеришући да руска војска вероватно ставља тачку на пријављене „оперативне паузе“ дуж линије фронта.[517]

17. јул

Украјински председник је предложио разрешење Ивана Баканова, шефа Службе безбедности Украјине и Ирине Венедиктове, главне тужитељке; утврђено је да је до 60 запослених у обе агенције сарађивало са руским снагама.[518]

18. јул

Председник Володимир Зеленски рекао је да Украјина може нанети "значајне губитке" руским снагама због модерног западног наоружања. Командант Оружаних снага Украјине Валериј Залужњи рекао је: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак М142 HIMARS, који наносе хируршки прецизне ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива."[519]

Руске снаге су појачале своју позицију на југу Украјине. Украјинска војска је тврдила да руске снаге сада покушавају да се сакрију „иза цивилног становништва“[520]

19. јул

Мост Антонивка (преко реке Дњепар) оштећен је украјинском ракетом.[521]

20. јул

Сирија је званично прекинула дипломатске односе са Украјином.[522]

У свом 16. пакету помоћи америчка влада је најавила испоруку додатних HIMARS система, ракета и артиљеријских граната Украјини.[523]

21. јул

Украјина је тврдила да је направила довољно штете да спречи Русију да користи друмски мост Антонивка за транспорт муниције.[524]

Генерални директор Метинвеста, компаније која је власник железаре Азовстал, оптужио је Русију да је из Украјине узела челик у вредности од 500 милиона фунти, који је требао да буде извезен у бројне земље Африке и Азије. Одређени део материјала су већ платиле поједине европске земље, укључујући Велику Британију.[525]

22. јул

Русија и Украјина су, уз посредовање УН и Турске потписали споразум о ослобађању извоза житарица који је блокирала Русија у украјинским лукама на Црном мору.

САД су најавиле нови пакет помоћи, који укључује 580 дронова.[526]

Литванија је укинула забрану превоза санкционисане робе у Калињинград, из Русије, железницом преко литванске територије.[527]

23. јул

Русија је мање 24 сата након потписивања уговора о извозу житарица са Украјином лансирала ракете Каалибар на Одесу. Према Украјини, пресретнуте су две од четири ракете. Руски званичници су колегама из Турске пренеле да Русија „нема никакве везе“ са ракетним ударом. Међутим, следећег дана, Игор Конашенков, портпарол руског Министарства одбране, потврдио је напад, тврдећи да је уништен украјински ратни брод и складиште противбродских ракета Харпун.[528][529][530]

24. јул

Руско министарство одбране је саопштило да је уништено 100 HIMARS ракета приликом удара на Дњепропетровск. Међутим, та тврдња није могла да се потврди од стране медија.[531]

25. јул

Словачка је отворила могућност пребацивања својих 11 авиона (Миг-29) у Украјину када буду приземљени у августу, ако може да добије замену за авионе од НАТО-а.[532]

26. јул

Руске снаге су наводно заузеле Вухлехирску електрану, другу по величини електрану у Украјини, на прилазу Бахмуту. Украјина је следећег дана потврдила заузимање електране.[533][534][535]

За пожар на складишту нафте у Доњецку окривљенаа је украјинска артиљерија, према речима градоначелника Доњецка Алексеја Кулемзина који је именован од стране ДНР.[536][537]

Украјина је добила шест британских система противваздушних ракета "Stormer HVM".[538]

Украјина је тврдила да је поново ударила на друмски мост Антонивка ракетама из HIMARS система.[539]

САД су биле спремне да лече рањене украјинске војнике у њиховом регионалном медицинском центру у Немачкој. Ово је био први пут да је такав третман одобрен украјинским војницима у војним уместо у цивилним болницама.[540]

27. јул

Мост Антонивка је затворен за цивилни саобраћај. Портпарол украјинских оружаних снага рекао је да они немају за циљ да униште мост.[541] Како преноси Би-Би-Си, западни званичници описали су мост као "потпуно неупотребљив", а званичници Велике Британије су рекли да је град Херсон сада "практично одсечен од других окупираних територија. Оштећен је и железнички мост у близини.[542][543]

Украјински саветник Алексиј Арестович рекао је да постоји „масовнан премештај“ руских снага у Херсонску област.[544]

28. јул

Украјински војници и официри који се боре у Доњецку понудили су анегдотске доказе о значајном смањењу руске артиљеријске ватре. Неколико група бивших западних војника пружало је неформалну основну обуку украјинским регрутима.[545]

29. јул

У затвору Оленивка догодила се експлозија у којој је, према агенцији РИА Новости, погинуло 40 заробљених украјинских ратних заробљеника а рањено их је 75. Украјински генералштаб је навео да је удар починила Русија да би сакрила мучења и погубљења украјинских ратних заробљеника. Русија је тврдила да је затвор погођен пројектилима ХИМАРС и понудила је фрагменте ракете као доказ. Украјина тражи од УН и Црвеног крста да истраже овај случај. Црвени крст је затражио од руских званичника приступ заробљеничком логору Оленивка, али одговор није добио.[546][547]

Руске снаге су поставиле понтонски мост испод горње конструкције моста Антонивка како би га заштитиле од напада; обавља се и цивилни и војни саобраћај.[548]

30. јул

Према речима главног портпарола регионалне државне администрације Одесе, украјинска ракета HIMARD је уништила руски воз који је у ноћи 30. јула са Крима стигао на станицу у Бриливки, у Херсонској области. Ракета је уништила 40 аутомобила, убила 80 и ранила 200 руских војника. Погинули су и машиновође и инжењери у возу, иако украјински тврде да је посада која је била ангажована била запослена у компанији "Руске железнице".[549]

31. јул

Русија је оптужила Украјину за напад дроном на штаб Црноморске флоте у Севастопољу, при чему је повређено петоро људи и отказана прослава Дана морнарице. Дрон је описан као „домаћи” и носио је експлозивну направу „мале снаге”.[550]

Званичници из ДНР-а тврде да су украјинске трупе гранатирале центар града Доњецка противпешадијским минама ПФМ-1, при чему је једна особа рањена.[551]

1. август

Први брод напуњен житом напустио је Одесу у складу са споразумом Украјине и Русије уз посредовање УН-а и Турске о извозу хране из Украјине. Према Турској, брод је кренуо ка Либану, као крајњој дестинацији.[552]

САД су објавиле 17. пакет помоћи за Украјину, у вредности од 550 милиона долара, укључујући 75.000 метака од 155 мм и више ХИМАРС муниције.[553]

2. август

Први брод са украјинским житом стигао је у Турску, а према украјинској влади следи још један брод.[554] Касније те недеље, три брода натоварена украјинским кукурузом, око 58.000 тона, стигла су из Черноморска и Одесе, а још четири брода за жито су напустила украјинске луке на путу за Турску.[555]

Руски Врховни суд прогласио је пук Азов терористичком групом, што је омогућило да се припадницима пука Азов изричу оштрије казне. Чланови су се суочили са затвором до 10 година, лидерима до 20 година затвора.[556]

3. август

Рафаел Гроси, шеф међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), рекао је да је нуклеарна електрана Запорожје била „потпуно ван контроле“ под руском окупацијом. Планирана је мисија са циљем инспекцију постројења, а чекало се на одобрење украјинске и руске стране. Украјинска државна нуклеарна компанија се успротивила уз образложење да би „свака посета легитимисала присуство Русије тамо“.[557]

4. август

Северна Македонија је саопштила да ће поклонити Украјини четири Су-25 авиона које је Украјина продала тој земљи 2001. године.[558]

5. август

Влада САД је припремала нови пакет војне помоћи Украјини, у вредности од приближно милијарду долара.[559]

Министарство одбране Велике Британије саопштило је да ће рат ући у „нову фазу“, са руским снагама које ће се кретати са Крима и других делова Украјине на линију фронта која се протеже од Запорожја до Херсона, дуж реке Дњепар. Ова тактика се третира као одговор на могућу украјинску контраофанзиву у региону.[560]

Украјина и Русија су се међусобно оптуживале за гранатирање Запорошке нуклеарне електране, при чему су гранате погодиле далеководе и приморале оператере да искључе реактор.[561]

Како преносе руски медији, званичници Северне Кореје су понудили да Русији дају 100.000 војника добровољаца за употребу у рату. Руски званичници нису донели одлуку да ли ће прихватити понуду.[562]

6. август

Званичник Министарства Доњецке Народне Републике, коју је признала Русија, извештава да је након инцидента украјинског гранатирања забележен пожар који је захватио кров дрвених структура на територији Економско-трговинског универзитета.Kострубицки, портпарол за одбрану ове републике, наглашава да су украјинске снаге употребиле касетну муницију у свом нападу

Прелиминарни подаци показују да је ватра захватила површину од око 3.000 квадратних метара, оштећујући кров и плафон на тој површини.[563]

Претходне ноћи, руске оружане снаге је извела групни напад дугодометним прецизним наоружањем из ваздуха и с мора на ваздухопловне базе украјинске војске близу насеља Староконстантинов у Хмељницком и Дубно у области Ровно.[564]

Експлозије на два моста ка Криму изазване су ракетама дугог домета "Сторм Шедоу" из Велике Британије, које је Украјина добила. Владимир Салдо, вршилац дужности начелника Херсонске области, којег је именовала Русија, потврдио је да су ова оштећења приписана наведеном наоружању. Овај инцидент је резултировао прекидом снабдевања гасом за 20.000 становника града Хеническа у Херсонској области.[565]

7. август

Украјински министар спољних послова, Дмитро Кулеба, током разговора с америчким колегом, Ентонијем Блинкеном, захтева испоруку ракета дугог домета АТАЦМС Украјини.[566]

Председник Русије Владимир Путин на састанку с генералним директором компаније "Ростех", Сергејем Чемезовим, наредио је повећање производње дронова "Куб" и "Лансет".[567]

8. август

САД су официјално одобриле испоруку прве серије тенкова "Абрамс" Украјини, а према изјави представника војске САД, Дага Буша, ови тенкови треба да пристигну у Украјину до ране јесени.[568]

Британска влада је додала 25 додатних особа и компанија на листу санкција с циљем ограничавања приступа председнику Русије Владимиру Путину страној војној опреми.[569]

9. август

Министарство одбране Русије обавестило је да је рано јутрос уништило два украјинска дрона која су покушавала да нападну Москву.[570]

Пољска ће послати 10.000 војника на границу са Белорусијом, од којих ће 4.000 директно бити подршка Граничној стражи, а 6.000 ће бити у резервама рекао је заменик министра унутрашњих послова Мачеј Васик.[571]

Украјинска војска покушала је да погоди складиште истрошеног нуклеарног горива у нуклеарки Запорожје.Раније је саопштено да је у Енергодару пресретнут јуришни дрон, који се кретао у правцу нуклеарке.[572]

10. август

Преко ноћи је беспилотним летелицама нападнут рејон Ривне, а сладиште нафте у рејону Дубена је уништено

Руско министарство обране саопштило је да су њене снаге обориле 11 украјинских беспилотних летелица у близини Севастопоља, града на Криму.[573]

Руски министар пољопривреде, Дмитриј Патрушев, објавио је да ће Русија поклонити до 50.000 тона жита шест афричких земаља.[574]

11. август

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су шефови свих украјинских регионалних војних центара за регрутацију смењени са својих позиција из разлога забринутости у вези с корупцијом.[575]

Руско министарство одбране саопштило је да су његове снаге погодиле локацију у украјинском региону Запорожје где су били смештени "страни плаћеници", након што је Кијев изјавио да је руски пројектил погодио хотел. У инциденту је једна особа на жалост изгубила живот, а 16 је повређено.[576]

САД су наложиле нове санкcије на четворицу руских грађана повезаних са финансијским и инвестиционим конгломератом по имену Алфа група. Алфа група представља један од најзначајних финансијских и инвестиционих конгломерата у Русији.[577]

12. август

Руске снаге ноћас су спречиле покушај кијевског режима да изведе терористички напад на полуострво Крим са 20 беспилотних летелица. Спречени терористички напад није изазвао жртве ни материјалну штету, према саопштењу руског министарства одбране.

Премa том саопштењу, 14 украјинских дронова је уништила руска противваздушна одбрана, док су још шест дронова неутралисана ометањем системима за електронско ратовање.[578]

Борбени авион Су-30 с два седишта срушио се данас приликом извођења тренажног лета у Калињинградској области, саопшила је прес-служба Западног војног округа (ЗВО).

"При извођењу тренажног лета у Калињинградској области, 12. августа, авион Су-30 се срушио на пустом подручју. Лет је изведен без муниције. На жалост, посада је погинула", наведено је у саопштењу.[579]

13. август

Руске артиљерске јединице уништеле су понтонски прелаз који је покушала да изгради украјинска војска у области Урожајноје у Доњецкој области, преко реке Мокри Јали. "Понтони су уништени артиљеријском ватром, као и осматрачнице украјинских војски у тој области", саопштило је Министарство одбране Русије.[580]

У Украјини је на снази ваздушна опасност у осам региона, пре свега у источним и централним деловима земље. Због опасности од руских ваздушних удара, грађани су упозорени да остану у склоништима.

14. август

Сједињене Америчке Државе су саопштиле да ће послати Украјини нову војну помоћ у вредности од 200 милиона долара.

"Помоћ укључује муницију за ПВО, артиљеријске метке, противоклопне системе,као и опрему за чишћење минског наружја", изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.[581]

Руско министарство спољних послова саопштило је да ће протеривање њихових дипломата из Молдавије имати последице на

билатералне односе и утицаће на становнике обе земље.[582]

15. август

Прелиминарни резултати борбених дејстава показују да су војни ресурси Украјине скоро исцрпљени, оценио је данас руски министар одбране Сергеј Шојгу.[583]

Руско министарство одбране саопштило је да су његове снаге током ноћи погодиле важне војне индустријске објекте у Украјини високопрецизними пројектилима.

16. август

У резултату руских ваздушних напада дроновима на југу Украјине током ноћи, силоси за жито и складишта у граду Измаил, који је од изузетног значаја за извоз жита, су оштећени, изјавио је начелник Одеске области, Олег Кипер.[584]

У првом теретном броду, који плови под заставом Хонг Конга, напустио је јутрос украјинску црноморску луку Одеса користећи "нови привремени коридор" за трговачке бродове до и из украјинских лука које је блокирала Русија, саопштио је потпредседник Владе Украјине, Олександр Кубраков. Овај брод се нашао у луци од 23. фебруара 2022. године, један дан пре руске инвазије.[585]

Влада Литваније је објавила да је одлучила да затвори два од шест граничних прелаза са Белорусијом због "геополитичких околности". Ова одлука је дошла само неколико недеља након што су припадници приватне војне групе Вагнер стигли у Белорусију.[586]

17. август

Министарство одбране Русије саопштило је да су руске снаге имале успеха у офанзиви у региону Доњецка.

Премa тврдњама министарства, Украјина је изгубила четири оклопна возила "страјкер". Ово представља први пут да Русија тврди да је погодила возила која су испоручена од стране САД.[587]

Лидер Белорусије, Александар Лукашенко, тврди да су постојали директни контакти измeђу Украјине и Белорусије, али да их је укинуо украјински председник Володимир Зеленски. [588]

18. август

Декларацију Г7 о подршци Украјини, премијери балтичких земаља навели су у саопштењу, како је објавила литванска национална телевизија ЛРТ. Декларација Г7 представља обавезујућу изјаву земаља које припадају Групи седам индустријски најразвијенијих земаља у свету и обично се користи за изражавање заједничке ставке о различитим геополитичким питањима. У овом случају, премијери Литваније, Летоније и Естоније се придружују Декларацији Г7 у изразу подршке Украјини.[589]

Руска власт је забранила улазак молдавским званичницима након "непријатељске" одлуке Кишињева да протера двадесет двоје руских дипломата, саопштило је руско Министарство спољних послова, што далеко услојевњава већ напете односе између две земље.[590]

Први теретни брод који је прошао кроз украјински хуманитарни црноморски коридор упловио је у Босфорски морски пролаз у Турској.

У питању је теретни контејнерски брод "Јозеф Шулц", који плови под заставом Хонг Конга, а који је раније ове недеље напустio украјинску црноморску луку Одесу.[591]

19. август

Руска војска данас је напала објекте Украјинских Оружаних снага у различитим областима, укључујући Кијевску, Житомирску, Хмељничку, Черниговску и Запорошку област.

У подневним часовима, Руска војска је извела ракетни напад на зграду Драмског позоришта "Тараса Шевченка" у Чернигову, где се одржавала презентација украјинских произвођача дронова, организована уз подршку регионалне администрације.

Украјинске снаге су одговориле покушајем напада на руски војни аеродром Солци у Новгородској области помоћу дрона, и успеле су оштетитi једну летелицу.

Такође, Оружане снаге Украјине су извеле нови покушај напада на Москву и Крим, али су системи за електронско ратовање и противваздушна одбрана пресрели све њихове циљеве. На Криму, Војно ваздухопловство Украјине је користило модификовану противваздушну ракету из система С-200 за напад.[592]

20. август

Данска је данас саопштила да ће поред Холандије и Украјини, испоручити 19 авиона Ф-16. Ова вест представља значајан корак у сарадњи и подршци Украјини.[593]

Украјински председник Володимир Зеленски је изјавио да ће Кијев реаговати на руски напад на Чернигов, у коме је седам особа изгубило живот, а 144 њих је рањено.[594]

21. август

Командант копнених снага иранске војске, бригадни генерал Кијумарс Хејдари, изразио је готовност за проширење војне сарадње са Русијом.

На састанку са главнокомандујућим руских копнених снага, Олегом Леонидовичем Саљуковим, у Москви, договорено је јачање војне сарадње и реализација пројеката који ће унапредити борбену готовност обе земље[595]

Након неуспелог напада дроном на Москву, власти су на четири главна московска аеродрома - Внуково, Домодедово, Шереметјево и Жуковски, ограничиле доласке и поласке. Ове мере су предузете како би се засилиле безбедносне прегледе и мере за заштиту у ваздушном саобраћају.[596]

22. август

Хрватски премијер Андреј Пленковић се срео у Атини са украјинским председником Володимиром Зеленским и потврдио снажну подршку украјинском народу. Током састанка, најавио је нови пакет помоћи Украјини у вредности од 30 милиона евра. Ова вест одражава дубоку ангажованост Хрватске у пружању подршке Украјини.[597]

Оружане снаге Данске су саопштиле да је осам украјинских пилота стигло у ту земљу ради обучавања на данским борбеним авионима Ф-16, који су обећани Кијеву. Ова вест усмерава пажњу на важан корак у подршци Украјини од стране Данске и њиховом ангажовању у подизању борбене способности украјинских пилота.[598]

23. август

Шеф приватне војне компаније "Вагнер",Јевгениј Пригожин, налазио се на списку путника авиона који се срушио северно од Москве, што је саопштило и руско Министарство за ванредне ситуације. Смрт Пригожина потврдио је и "Вагнер" на свом Телеграм каналу. Специјална комисија Федералне агенције за ваздушни саобраћај ће истражити пад авиона.[599]

У нападу руске беспилотне летелице на дунавску луку Измаил на југу Украјине уништено je 13.000 тона житарица, изјавио је заменик украјинског премијера Олександр Кубраков. Овим нападом је капацитет луке смањен за 15 одсто. Ова истиче озбиљне последице руских напада на инфраструктуру и ресурсе Украјине.[600]

24. август

Сједињене Америчке Државе су у октобру огласиле почетак обуке украјинских пилота на борбеним авионима Ф-16, пренело је Пентагон.

Портпарол Пентагона, генерал Пат Рајдер, објавио је да ће обука почети након што украјински пилоти заврше обуку енглеског језика у септембру. Ова обука ће се одржати у Аризони.[601]

Министарство одбране Литваније је објавило нови пакет војне помоћи Кијеву у вредности од 41 милион евра (око 44 милиона долара), у част Дана независности Украјине.

Овај пакет помоћи укључује муницију за ручне бацаче граната Карл Густаф, пушке, поморске радаре за надзор, муницију калибра 5,56 милиметара, генераторе, системе за одбрану од беспилотних летелица и другу војну опрему. Ово истиче ангажованост Литваније у пружању подршке Украјини у оквиру текућег конфликта.[602]

25. август

Саули Нинисте, као председник Финске, одобрио слање осамнаестог пакета војне помоћи Украјини у вредности од 94 милиона евра на предлог финске Владе.[603]

Холандска министарка одбране Кајса Олонгрен изразила да ће проћи најмање шест до осам месеци да се заврши обука за летење на авионима F-16 за прву групу украјинских пилота која тренира у Данској. То би значило да ће они бити спремни најраније у фебруару.[604]

Руска ПВО је данас саопштила да је уништила 42 украјинска дрона изнад Крима и једну ракету изнад Калушке области у Русији. Министарство је прецизирало да је ПВО уништила девет дронова, док су остала 33 потиснута електронским ратовањем и да су се срушила изнад Крима пре него што су стигла до циља.[605]

26. август

Три украјинска пилота су настрадала након судара два тренажна авиона Л-39 у ваздуху у централној Украјини, саопштиле су ваздухопловне снаге те земље. Несрећа се догодила у петак изнад Житомирске области, западно од главног града Украјине, Кијева.[606]

27. август

Тело власника приватне војске "Вагнер", Јевгенија Пригожина, идентификовано је међу жртвама пада авиона у руској Тверској области, извештавају руски медији.

Истражни комитет Руске Федерације саопштио је да је успостављен идентитет свих десет особа које су настрадале у несрећи 23. августа и да се идентификација поклапа са списком путника.[607]

Да би заштитила мађарске пољопривреднике, влада ће забранити увоз украјинског жита у Мађарску од 16. септембра. Министар пољопривреде Иштван Нађ је данас изјавио да ће ова одлука, ако буде потребно, бити једнострана суверена одлука[608]

28. август

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да планира "максимално" повећање обима домаће производње оружја, укључујући гранате, дронове, ракете и оклопна возила. Он такође нагласио да држава има средства за остварење овог плана.[609]

Министарство одбране Русије саопштило је да су два руска борбена авиона подигнута како би спречила извиђање две америчке беспилотне летелице на подручју Кримског полуострва[610]

Пољска и Балтичке државе разматрају потпуно затварање својих граница са Белорусијом у случају "критичног инцидента" са "Вагнеровим" плаћеницима, изјавио је пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински. Чланице ЕУ - Летонија, Литванија и Пољска, које деле границу са Белорусијом, изразиле су забринутост за безбедност граница, након доласка стотина плаћеника из паравојне групе "Вагнер" у Белорусију на позив председника Александра Лукашенка.[611]

29. август

Одбрамбене и безбедносне снаге Украјине, према изјави Јурија Шчихола, губе у просеку између 40 и 45 извиђачких дронова на дневном нивоу. Шчихол је шеф украјинске Државне службе за специјалне комуникације.[612]

Сахрана шефа руских плаћеника Јевгенија Пригожина, који је погинуо у авионској несрећи прошле недеље, одржана је "иза затворених врата", на приватном гробљу на периферији његовог родног града Санкт Петербурга, саопштила је његова прес-служба.[613]

Јужна Кореја је обезбедила 394 милиона долара помоћи за Украјину у 2024. години, што је осам пута више него ове године. Ова помоћ укључује близу 100 милиона долара за реконструкцију, око 200 милиона у хуманитарној помоћи, и око 100 милиона које ће бити прослеђено преко међународних организација, према буџету Јужне Кореје за 2024. годину.[614]

30.август

Румунија и Холандија су потписале писмо о намерама за успостављање базе за обуку украјинских пилота за управљање авионима Ф-16 и одржавање ових летелица у једном од центара за обуку у Румунији. Холандска министарка одбране Кајса Олонгрен је изјавила да ће ова иницијатива допринети јачању противваздушне одбране Украјине и ову вест је саопштила на неформалном састанку министара одбране ЕУ у Толеду.[615]

Председница Владе Србије, Ана Брнабић, изјавила је да је Србија данас упутила 14 камиона хуманитарне помоћи Украјини. Такође, Србија је спремна да прихвати још избеглих особа из Украјине и да настави да помаже украјинском народу.Што се тиче хуманитарне помоћи, ова помоћ се састоји од основних потребних предмета које народ Украјине може користити, посебно онима који су изгубили своје домове после пуцања бране. Ова хуманитарна помоћ укључује ћебад, јастуке, сунђере за спавање на поду, филтере за прочишћавање воде и воду за пиће.[616]

31. август

Одложено је више од 40 летова са московских аеродрома Внуково и Домодедово, без навођења разлога за кашњење, преноси Комерсант. Више пута претходних недеља, аеродроми у руској престоници су обустављали летове због, како су руске власти навеле, напада дроновима из Украјине на град.[617]

Руске снаге одбиле су нападе јуришних украјинских група, укључујући припаднике Азовске бригаде, у правцу Краснолиманска. У току ове акције, руске снаге уништиле су више борбених оклопних возила и обориле две беспилотне летелице. Такође, потиснуто је око 30 артиљеријских украјинских позиција, према информацијама руских војних извора.[618]

1. септембар

Руско Министарство одбране је објавило да је уништило укупно 281 украјинску беспилотну летелицу током протекле недеље, укључујући 29 које су летеле над западним регионима Русије.

У саопштењу се наводи да су међу уништеним беспилотним летелицама били и један Ту-141 стриж, као и 29 дронова који су оперисали у западним регионима Руске Федерације.[619]

Шеф руске свемирске агенције "Роскосмос" изјавио је да су интерконтиненталне балистичке ракете "сармат", које могу да носе десет или више нуклеарних бојевих глава, стављене на борбено дежурство.[620]

2. септембар

Министарство одбране Руске Федерације саопштило је да су руске снаге уништиле три украјинска беспилотна чамца која су покушала да нападну Кримски мост. Око 02:20 по московском времену, у Црном мору је уништен трећи украјински беспилотни чамац, који је кијевски режим послао да изврши терористички напад на Кримски мост, стоји у саопштењу.[621]

3. септембар

Украјина је од почетка руске инвазије, у фебруару прошле године, добила око 100 милијарди долара војне помоћи, према изјави украјинског министра одбране Олексија Резникова. Од тих средстава, око 60 милијарди долара је дошло од Сједињених Држава.[622]

Украјинске снаге су успеле да пробију прву руску одбрамбену линију у близини Запорожја након недеља чишћења терена од мина. Сада очекују бржи напредак док притискају другу, слабију линију одбране. Информацију је представио генерал Олександар Тарнавски, који је предводио контраофанзиву на југу Украјине.[623]

4. септембар

Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, састаће се данас у Сочију. Поред билатералних питања, главна тема разговора биће договор о извозу жита из црноморских лука. Анкара је последњих недеља интензивирала своје напоре да обнови коридор за извоз жита, са циљем да помогне у ублажавању глобалне кризе хране.[624]

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Кијев постигао договор са Паризом о организовању обуке украјинских пилота у Француској. Данска и Холандија су већ најавиле планове за обуку украјинских пилота, а очекује се да ће у обуку бити укључено још девет земаља.[625]

5. септембар

Руске трупе на југу Украјине први пут су уништиле тенк "Челенџер 2" који је испоручила Британија, преноси званичник из дела Запорожја који је под контролом Москве. Објављујући видео-снимак олупине оклопног возила које гори, ова информација потврђује догађање на терену.

Украјина је у марту захвалила Британији на "фантастичним машинама" након што је Лондон послао Кијеву 14 својих главних борбених тенкова "челенџер 2".[626]

6. септембар

Амерички државни секретар Антони Блинкен најавио је током посете Кијеву нови пакет помоћи Украјини вредан више од милијарду долара. Ова помоћ укључује 175 милиона долара вредно оружје, укључујући и контроверзну муницију са осиромашеним уранијумом.

Пакет помоћи такође укључује опрему за противваздушну одбрану, артиљеријску муницију, противтенковско оружје, муницију за тенкове, хуманитарну помоћ и средства за реформе, борбу против корупције и јачање владавине права у Украјини.[627]

7. септембар

Руско Министарство одбране објавило је да је један украјински дрон оборен у близини Москве, док су још два дрона оборена у близини Ростова на југу Русије. Такође, према информацијама агенције Тас, три зграде су оштећене у Ростову на Дону, а једна особа је повређена када се једна беспилотна летелица срушила у центру града.[628]

8. септембар

Румунија је појачала мере заштите цивила у пограничним насељима на Дунаву, у непосредној близини зоне сукоба у Украјини, због руског гранатирања украјинских лука. Национални комитет за ванредне ситуације Румуније (ЦНСУ) овластио је Министарство националне одбране да идентификује подручја на обалама Дунава у којима је потребно предузети мере за заштиту становништва.[629]

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је његовој земљи све теже да обезбеди оружје. Он је додао да би тромесечна контраофанзива украјинских снага на југу и истоку земље брже напредовала када би војска у Кијеву добила више оружја.[630] Првих 10 тенкова "Леопард 1" које су донирале Данска, Немачка и Холандија стигло је у Украјину, а још их је на путу, саопштиле су данске оружане снаге. Три земље су у фебруару најавиле да ће донирати укупно 100 тенкова немачке производње у наредним месецима.[631]

9. септембар

Украјинска контраофанзива против руских снага наставиће се и након доласка хладнијег времена, упркос потешкоћама, изјавио је шеф кијевске обавештајне службе Кирило Буданов. Украјина је овог лета покренула контраофанзиву против руских снага, вративши под своју контролу више од десет села на југу и истоку за три месеца. "Борбена дејства ће се наставити на овај или онај начин.[632]

10. септембар

Украјински званичници саопштили су да је Русија током ноћи извела напад дроновима на Кијев, као и да су експлозије одјекивале током два сата. Делови оборених дронова пали су на неколико централних градских четврти, укључујући Дарњицки, Соломјански, Шевченковски, Свјатошински и Подил. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко рекао је да је једна особа повређена у насељу Подил, а избио је и пожар у једном од градских паркова.[633]

11. септембар

Заменица министra одбране Украјине Хана Маљар изјавила је да су украјинске војске освојиле 49 квадратних километара на истоку земље у правцу ка Бахмуту. "Прошле недеље освојили смо око два квадратна километра, а током офанзиве ослободили смо 49 квадратних километара код Бахмута", истакла је Маљарова.[634]

Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун посетиће Русију на позив председника Владимира Путина, саопштио је Кремљ. Ким Џонг Ун ће боравити у званичној посети Руској Федерацији у наредним данима.[635]

Министарка спољних послова Немачке, Анален Бербок, током посете Кијеву објавила је да ће Берлин обезбедити додатних 20 милиона евра за Украјину. Ово допунско финансирање ће повећати вредност овогодишње помоћи Немачке Украјини на 380 милиона евра.[636]

12. септембар

Председник Владимир Путин изјавио је да од 1.000 до 1.500 Руса потписује добровољне уговоре да се придружу војсци сваког дана. Путин је одговарао на питање да ли Русија треба да уведе нову принудну мобилизацију да би појачала своје војне напоре у Украјини. Он је такође нагласио да је у прошлих шест или седам месеци 270.000 људи потписало добровољне уговоре да служе у војсци.[637]

Данска ће Украјини донирати пакет војне помоћи вредан 833 милиона долара. Ова помоћ укључује тенкове, пешадијска борбена возила, тенковску муницију и противавионске топове.

Планирана укупна помоћ Данске биће расподељена у три фазе и обухвата период до 2025. године.[638]

13. септембар

Лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ун, стигао је на железничку станицу космодрома Восточни у руској Амурској области. Тамо га је дочекао руски председник, Владимир Путин. На почетку сусрета, они су прегледали лансирни комплекс космичког ракетног система Сојуз 2. Сусрет је био придружен почасном гардом из Источног војног округа Русије са заставама обе земље.[639]

Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска су се договориле да уведу забрану на увоз житарица из Украјине ако Европска унија не продужи важећу забрану која истиче 15. септембра. Ова мера има за циљ да заштити домаћу пољопривредну производњу и тржишта ових земаља.[640]

Естонија се придружила Летонији и Литванији у забрани за возила са руским регистарским таблицама да уђу на њихову територију.[641]

14. септембар

Министарство одбране Русије саопштило је да је противваздухопловна одбрана ранo јутрос оборила 11 непријатељских дронова изнад Крима. Додатно, још пет беспилотних летелица уништено је у нападу на брод руске морнарице у Црном мору.[642]

15. спетембар

Украјинске трупе заузеле су село Андрејевку, које је било под руском контролом, у близини града Бахмута на истоку земље, тврде војне власти Кијева. Борбе су најтеже у граду Бахмуту од почетка рата у Украјини, а заузимање села Андрејевка представља значајан корак у контраофанзиви украјинских трупа на том подручју.[643]

Руске војске су уништиле скоро 20 украјинских војника и 2 самоходне артиљеријске хаубице у правцу Купјанска.Такође су уништиле скоро 75 војника и 2 самоходне артиљеријске хаубице "Акација" украјинске војске на Херсонском правцу.[644]

16. спетембар

Пољска је забранила улазак путничким возилима са руским регистарским таблицама, а камионима са руским ознакама је раније већ било забрањено улазак у Пољску. Ово део санкција и ограничења уведених у односима са Русијом у контексту конфликта у Украјини.[645]

17. спетембар

Руска војска је погодила фабрику оклопних тенкова у Харкову, а ова фабрика се користи за поправке и рестаурацију оклопних возила Оружаних снага Украјине.[646]

Канада ће допринети са 23 милиона евра партнерству предвођеном Великом Британијом за куповину ПВО опреме за Украјину.Ова помоћ ће помоћи Украјини да се одбрани од руских напада ракета и беспилотних летелица. Канада је већ донирала значајну помоћ Украјини од почетка рата, укључујући војну помоћ у износу од око 1,8 милијарди канадских долара.[647]

18. спетембар

Руске снаге су јутрос извеле велики напад пројектилима и беспилотнима летелицама на Одесу на југу Украјине, саопштила је украјинска војска.[648]

Украјина је поднела жалбе Светској трговинској организацији против Пољске, Словачке и Мађарске због забране увоза хране из Украјине, саопштило је Министарство економије у Кијеву.[649]

Немачка је представила нови пакет помоћи Украјини од 400 милиона евра уочи кључних преговора међу савезницима Кијева у ваздухопловној бази Рамштајн. Пакет ће укључивати одећу и агрегате како се зима приближава.[650]

19. спетембар

У руском ваздушном нападу на град Лавов на западу Украјине, рано јутрос, теже је повређена једна особа и избио је велики пожар у индустријском складишту, саопшили су украјински званичници.[651]

Ваздушно-космичке снаге Русије (ВКС) уништеле су три моста која су користиле Оружане снаге Украјине. Један мост је срушен у области Купјанска, а два у Невској области Луганска и Макејевке у Доњецку. Користили су нове типове прилагодљиве високопрецизне авио-муниције за ове операције.[652]

20. спетембар

Русија је током ноћи извршила напад дроновима на рафинерију нафте у Кременчугу, који је резултирао пожаром.Као последица тог напада, рад рафинерије у централној Полтавској области Украјине је привремено заустављен.[653]

Украјинске снаге су напале командно место руске Црноморске флоте код Севастопоља на Криму у среду ујутру, саопштила је украјинска војск.Напад је прошао успешно, али додатне детаље о овом инциденту није објавила.[654]

21. спетембар

Руске посаде тенкова Т-80 уништиле су команду и упоришта Оружаних снага Украјине (АФУ) у правцу Купјанска, саопштило је руско Министарство одбране.[655]

22. септембар

Сједињене Америчке Државе су објавиле детаље новог пакета војне помоћи Украјини од 325 милиона долара. Овај пакет укључује касетну муницију, противтенковско наоружање и ракете за ХИМАРС системе противваздушне одбране, противоклопне системе Џавелин и АТ-4, 59 тактичких возила, преко три милиона комада муниције за малокалибарско оружје, резервне делове, опрему за одржавање и друго. Ова помоћ има за циљ да помогне Украјини у одбрани од руских агресија.[656]

Канада ће предати Украјини војну помоћ у вредности од преко 480 милиона америчких долара у наредне три године, према најави канадског премијера Џастина Тридоа. Ова помоћ укључује испоруку тенкова "Леопард 2" и оклопних возила, укључујући медицинска евакуациона возила, која ће бити произведена у Онтарију. Такође ће се обезбедити тренажери за пилоте и одржавање авиона Ф-16.[657]

23. септембар

Руске снаге напале су Дњепропетровску област ноћу користећи дронове-самоубице, познате као "шахиди", оштећујући критични инфраструктурни објекат на Дњепру. Информације о овом нападу објавио је Сергеј Лисак, начелник Дњепропетровске регионалне војне управе, на свом Телеграм профилу.[658]

24. септембар

Британски министар одбране Грант Шапс изјављује да Велика Британија пружа подршку Украјини и да ће обезбедити обучавање за 30.000 украјинских војника.[659]

25. септембар

Украјински председник Володимир Зеленски је потврдио да је његова војска преузела америчке борбене тенкове "абрамс". Ова вести указује на америчку подршку Украјини и обећање из Вашингтона да ће Кијеву бити обезбеђено 31 такав тенк "абрамс".[660]

Начелник Белгородске области, Вјачеслав Глатков, известио је да су руске снаге обориле седам украјинских дронова у ваздушним инцидентима изнад ове области. Према прелиминарним информацијама, није било жртава у овим инцидентима, али је један аутомобил погођен крхотинама од оборених дронова.[661]

26. септембар

Начелник Курске области у Русији, Роман Старовојт, извео је да је трафостаница у његовој области оштећена у нападу украјинског дрона. Према његовим објавама на Телеграму, срећом, у нападу није било повређених особа, али је седам насеља остало без струје.[662]

27. септембар

Аутомобилски саобраћај на Кримском мосту је на кратко обустављен, према извештајима руских власти у апликацији за размену порука Телеграм. Овај вид обуставе саобраћаја често се примењује као превентивна мера против могућих напада дронова или ракета које се могу испаљивати из Украјине.

Срећом, мост је брзо поново отворен, а власти су саопштиле да није било застоја у саобраћају у ниједном правцу[663]

28. септембар

Из државне дистрибутерске мреже Украјине саопштено је да су руске снаге приликом последњег гранатирања јужних украјинских подручја оштетиле термоелектрану на југу земље[664]

29. септембар

Руски председник Владимир Путин потписао је указ о регрутацији 130.000 грађана Руске Федерације за служење војног рока у 2023. години. Процес регрутације ће се одвијати од 1. октобра до 31. децембра 2023. године и обухвата грађане узраста од 18 до 27 година који нису у резервном саставу и подлежу регрутацији у складу са савезним законом.[665]

Влада Швајцарске одобрила је пакет финансирања од 100 милиона швајцарских франака (104 милиона евра) за разминирање подручја на Украјини која су била погодена ратом. Ова средства ће се користити за хуманитарне активности разминирања на Украјини између 2024. и 2027. године. Пројекат ће се заједнички финансирати од стране Министарства одбране, цивилне заштите и спорта (ДДПС) и Федералног министарства спољних послова (ФДФА).Ова инвестиција ће помоћи да се области Украјине ослободе минских поља и обезбеде безбедни услови за живот грађана.[666]

30. септембар

Русија је обележила Дан уједињења нових региона са Руском Федерацијом, Владимир Путин је упутио честитке грађанима који живе у четири области Украјине – Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској области – чије је припајање Руској Федерацији проглашено пре годину дана од стране Москве[667]

Шест особа, укључујући двоје деце, повређено је у великом пожару на нафтоводу у Ивано-Франковској области на западу Украјине, према информацијама украјинске државне службе за ванредне ситуације. Пожар је настао као последица пуцања нафтовода у близини села Стримба у округу Надвирна, при чему је нафта излила на површину од 100 квадратних метара и изазвала пожар који је захватио једну кућу. Спасилачке службе су излазиле на место инцидента и успеле да угасе пожар који је настао услед пуцања нафтовода.[668]

1. октобар

Градоначелник Горловке, Иван Приходко, саопштио је да су делови цеви водоканала "Северски Донјец-Донбас" и филтер-станца оштећени у нападу украјинских снага.Овакав напад може имати озбиљне последице по снабдевање водом у тој области. [669]

Изнад града Џанкој на Криму, Противваздушна одбрана (ПВО) је оборила две украјинске ракете "Гром", преноси Министарство одбране Русије. Лидер Крима, Сергеј Аксјонов, изјавио је да су остаци ракете оштетили једно складиште, а да жртава и повређених нема.[670]

2. октобар

Немачки извоз војне опреме у Украјину значајно се увећао у периоду од јануара до септембра, саопштило је немачко Министарство економије. У том периоду ове године, Немачка је извезла војну опрему у укупној вредности од 8,76 милијарди евра, од чега вредност извоза у Украјину износи 3,3 милијарде евра. То представља значајан раст у односу на исти период претходне године, када је извезена војна опрема за 775 милиона евра у Украјину.[671]

Бугарска царинска служба је данас увела забрану уласка руских аутомобила на територију Бугарске. Препорука се односи и на транзитне путнике који пролазе кроз територију земље, а ова мера објављена је на званичном сајту царине.[672]

3. октобар

Министар одбране Руске Федерације, Сергеј Шојгу, изјавио је да руска војска не планира да додатно мобилизује људе за борбу у Украјини, јер војска има довољно војника. Он је такође нагласио да је од почетка године више од 335.000 људи ступило у војну службу по уговору и у добровољачким формацијама. Само у септембру, према његовим речима, уговоре је потписало више од 50.000 грађана. [673]

Губернатор руске области Брјанск известио је да је Украјина у уторак испалила касетну муницију на руско село у близини украјинске границе, при чему је оштећено неколико кућа. Прелиминарне информације наговештавају да у овом гранатирању села Климово није било жртава.[674]

Министарство одбране Белорусије најавило је да ће војне трупе у најкраћем могућем року бити деплоиране на назначена подручја, након чега ће се извршавати нормативни стандарди борбене обуке. Ови маневри ће се одржавати у регионима Минска и Витебска, укључујући војну опрему и авијацију. [675]

4. октобар

Руско министарство одбране обавестило је да су руске снаге обориле 31 украјински дрон изнад Белгородске, Брјанске и Курске области, које се граниче са Украјином.[676]

Сједињене Америчке Државе испоручују хиљаде комада заплењеног иранског оружја и муниције Украјини. Овај потез може да помогне у ублажавању несташица са којима се украјинска војска тренутно суочава. Према информацијама из Централне команде Оружаних снага САД, већ је пребачено више од милион комада заплењене иранске муниције украјинским снагама. [677]

5. октобар

Шпанија је понудила Украјини нове системе противваздушне одбране и против беспилотних летелица како би заштитила своју енергетску и лучку инфраструктуру.Осим обезбеђивања ових система, шпанска војска такође ће обучити украјинске војнике како да користе ову опрему и обезбедити додатну опрему за деминирање.[678]

У ракетирању села Гроза код Купјанска у Харковској области страдало је 51 особа, преноси Укринформ на основу саопштења власти у Кијеву. Из тужилаштва у Харковској области су обавестили да се напад догодио око 13:25 и да је погођен угоститељски објекат у селу Гроза, при чему је у близини било доста цивила. Међу страдалима је и једно дете, а седам особа је повређено. [679]

6. октобар

Северна Кореја је почела да пребацује артиљерију Русији, што јача снаге председника Владимира Путина у сукобу у Украјини.[680]

Руске беспилотне летелице напале су јутрос на лучку инфраструктуру у украјинској области Одеса, оштетивши силос за жито у округу Измаил. Ово је резултирало и пожаром у којем се запалило девет камиона на тој локацији. Губернатор Одеске области, Олег Кипер, изјавио је да је пожар успешно угашен и да у овом нападу није било жртава.[681]

7. октобар

Руске снаге напале су Одеску област суперсоничним противбродским ракетама типа "оникс", које су испалили из ракетног система "бастион", који је стациониран на Криму. У овом нападу, погођена је зграда пансиона у рекреативној зони и лучко складиште жита, при чему је четворо особа повређено. Фрагменти ракете и експлозивни талас изазвали су пожар у гаражи, оштећено је и неколико стамбених зграда.[682]

Администрација председника САД Џозефа Бајдена треба да објави нови пакет помоћи у наоружању за Украјну следеће недеље, користећи средства која су откривена због грешке у прорачуну од више милијарди долара, саопштили су амерички званичници. Ова средства омогућавају администрацији да пошаље оружје, залихе и муницију Украјини.[683]

8. октобар

Десетине људи су рањене у руском нападу на регион Херсон, по речима начелника те области, Олександра Прокудина. У овом нападу, оштећено је више кућа и гасовод. Руске снаге су извеле 59 напада на Херсон у протекла 24 сата, укључујући 19 случајева гранатирања града Херсона, саопштила је администрација региона. [684]

9. октобар

Русија тврди да је одбила пет напада украјинских оружаних снага у близини Лимана и Торска.

Украјински Суспилне извештава, позивајући се на оружане снаге, да су Украјинци одбили руски напад у Новопрокопивки у регији Запорожја, и да су имали деломичан успех у оближњем Вербовеу и рејонима Клишчијевка и Андрејевка у правцу Бахмута. [685]

10. октобар

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да ће у Румунији бити основан центар за обуку украјинских пилота на вишенаменским ловцима Ф-16. [686]

Украјинско ваздухопловство саопштило је да је током ноћи било 36 напада дроновима, а да је противваздухопловна одбрана уништила 27 летелица. Ови напади десили су се изнад Одеске, Николајевске и Херсонске области. [687]

11. октобар

Белгија ће до 2025. године испоручити Украјини неколико авиона Ф-16, најавила је министарка одбране те земље, Лудовин Дедондер. Министарка је такође истакла да ће Брисел наставити да обучава украјинске пилоте. [688]

Амерички министар одбране, Лојд Остин, објавио је у Бриселу да ће САД послати нови пакет војне помоћи Украјини вредан 200 милиона долара. У пакету се налази муниција за нови ПВО систем који ће ускоро бити испоручен Украјини, као и муниција за артиљерију, ракете, противтенковско оружје и опрема за одбрану од руских дронова. [689]

Украјина је добила бесповратна средства од САД у укупном износу од 1,15 милијарди долара у оквиру програма ''Мир у Украјини'', саопштено је из тамошњег Министарства финансија. Пројекат ''Мир у Украјини'' представља важан финансијски инструмент подршке САД Украјини у рату против Русије и у обнови земље.[690]

12. октобар

Чешка и Данска ће заједно испоручивати тешку војну опрему Украјини у наредним месецима, саопштило је чешко Министарство одбране. Наведено је да ће снабдевање бити из чешких одбрамбених компанија, а финансираће се из данског буџета. Прва пошиљка ће укључивати скоро 50 борбених пешадијских возила и борбених тенкова, 2.500 ручних бацача, 7.000 пушака, 500 лаких митраљеза, 500 снајперских пушака и опрему за електронско ратовање и обавештајну службу.[691]

Током ноћи, руске снаге погодиле су складиште жита у јужном украјинском региону Одеса, саопштила је украјинска војска. На жалост, дошло је до оштећења лучке инфраструктуре, а објекат за складиштење житарица је погођен, изјавила је портпаролка јужне војне команде Наталија Хумењук на онлајн брифингу. Ватрогасци су брзо реаговали на избијене пожаре, али зграде магацина и приватне куће су понешто оштећене.[692]

13. октобар

У руском нападу на град Покровск у Доњецкој области на истоку Украјине, једна особа је погинула, а 13 је повређено, саопштиле су Доњецка обласна администрација и хитне службе. Нападом су погођене две управне зграде, а испод рушевина су спасене три особе.[693]

14. октобар

Руске противваздушне јединице обориле су 12 украјинских дронова изнад Курске области на југу Русије, без забележених жртaвa на земљи, потврдио је губернатор овог региона, Роман Старовоит.[694]

15. октобар

Изнад Курске и Белгородске области током ноћи, дежурни ПВО системи оборили су 27 украјинских беспилотних летелица, од којих је 18 срушено изнад Курске, а два у ваздуху изнад Белгородске области, саопштило је Министарство одбране Русије.[695]

16. октобар

Руске снаге извеле су ноћас масован напад дроновима и ракетама на Украјину, преноси украјинска агенција УНИАН.Команда Ваздухопловства Оружаних снага Украјине упозорила је на могућност напада у Черниговској, Сумској, Полтавској, Хмељничкој, Виничкој и Житомирској области.[696]

17. октобар

Украјинска војска је саопштила да су њене снаге током ноћи успешно извршиле ударе на руске аеродроме и опрему у близини Луганска и Бердјанска.[697]

18. октобар

Министарство одбране Русије саопштило је да је током ноћи пресретнуто 28 украјинских беспилотних летелица над територијом неколико руских региона, при чему су дронови оборени изнад територије Белгородске и Курске области, као и изнад Црног мора.[698]

19. октобар

Два руска борбeнa авиона Су-27 спречила су три британска војна авиона да уђу у ваздушни простор Русије изнад Црног мора, саопштило је руско Министарство одбране.

Руске борбене снаге откриле су три ваздушне мете, укључујући амерички авион за електронско ратовање РЦ-135 и два британска авиона "тајфун". Британски авиони направили су полукружно окретање након што су им пришли руски ловци и удаљили се од ваздушног простора Русије.[699]

20. октобар

Прошле ноћи, експлозије су регистроване у градовима Николајев, Криви Рог и Дњепропетровска, преносе украјински медији. У Павлограду, Дњепропетровска област Украјине, пријављено је оштећење инфраструктурног објекта, а о томе је известио шеф регионалне администрације, Сергеј Лисак.[700]

21. октобар

Преко трећине територије Украјине обухваћено је минама и експлозивним објектима у контексту рата са Русијом, објавио је Генерални штаб оружаних снага те земље.Током протекле недеље, стручњачки прегледано и очишћено више од 260 хектара пољопривредног земљишта и других територија од експлозивних објеката, укључујући и неутрализацију 3.530 експлозивних направа. Од почетка рата, деминери су очистили више од 11.285 хектара пољопривредног земљишта од експлозивних направа, наглашава украјински генерални штаб.[701]

22. октобар

На дужини линије фронта у протекла 24 сата било је преко 80 борбених окршаја, док је ваздухопловство Украјине извршило 12 напада на непријатељске положаје, преноси Укринформ. Генерални штаб Оружаних снага Украјине је у јутарњем ажурирању на Фејсбуку изјавио да је непријатељ извео 6 ракетних напада и 53 ваздушна удара, као и 54 напада вишецевним ракетним системима на положаје украјинских трупа.[702]

23. октобар

У недељу, преко 11.000 избеглица стигло је у Мађарску из Украјине, како је саопштила мађарска полиција. Јуче је регистровано 6.100 Украјинаца који су ушли у Мађарску на украјинско-мађарској граници, док се 4.949 особа на румунско-мађарској граници изјаснило да стиже из Украјине. Од укупног броја, само 88 лица је затражило привремену дозволу за боравак у Мађарској, важећу 30 дана.[703]

24. октобар

Три беспилотна чамца Ратне морнарице Украјине откривена су у северном делу Црног мора, на која је отворена ватра из ракетних система. У току је рад на уклањању мина, саопштила је Црноморска флота.[704]

Русија је известила да је подигла борбене авионе како би пресрела два америчка бомбардера и дрон који су се приближили руској граници на северу и југу. Руско министарство одбране је саопштило да су два америчка бомбардера Б-1Б пришла граници Русије на Балтичком мору, док је дрон "глобал хок" пришао граници на Црном мору. У оба случаја, руски Су-37 је пресрео летелице, након чега су америчке летелице напустиле област код руске границе.[705]

25. октобар

У последња 24 сата, украјинске снаге су испалиле 180 пројектила на територију Белгородске области, са највећим фокусом на село Красни Хутор. Поред тога, на исто село су била испаљена десет хитца из снајперске пушке, изјавио је губернатор области .[706]

26. октобар

Данас су Сједињене Америчке Државе одобриле нови пакет војне помоћи Украјини у вредности од 150 милиона долара. Ова помоћ укључује противваздушно, противтенковско и артиљеријско оружје, како је саопштио Стејт департмент. Истовремено, Стејт департмент наглашава да је Русија започела рат и да би тај рат могла окончати у било којем тренутку повлачењем својих снага. Међутим, док до тога не дође, САД и њени коалициони партнери наставиће са пружањем помоћи Кијеву.[707]

САД су до сада упутиле највећу војну и финансијску помоћ Украјини, у вредности готово 44 милијарде долара, након што је Русија извршила инвазију крајем фебруара 2022. године

27. октобар

Руски званичник Владимир Рогов тврди да је Русија уништила "најмање четири" тенка "леопард" које је Запад испоручио Украјини у региону Запорожја у последња 24 сата.[708]

Министарство одбране Русије на данашњем брифингу саопштило је да су руски ловци и ПВО системи од 1. октобра уништили 31 авион и три хеликоптера украјинске војске.[709]

28. октобар

Најновије саопштење са брифинга руског Министарства одбране, одржаног данас:

  1. На доњецком правцу, украјинске снаге су изгубиле 160 војника.
  2. На краснолиманском правцу, снаге Кијева су у последња 24 сата изгубиле 100 војника и тенк.
  3. На јужнодоњецком правцу, изгубљено је 120 војника.
  4. На запорошком правцу, украјинске снаге су изгубиле 80 војника и тенк „леопард“.

Укупан број изгубљених војника у последња 24 сата је 460, ако се саберу наведени бројеви за горе наведених 4 правца.[710]

29. октобар

Украјинске снаге одбиле су у протекла 24 сата више од 20 руских напада у правцу Марјинке, у Доњецкој области, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.[711]

30. октобар

Свих осам ракета "Сторм Шедоу", које су украјинске трупе испалиле данас на Крим, оборила је руска противваздушна одбрана (ПВО), саопштило је руско Министарство одбране.

Градоначелник Севастопоља Михаил Развожајев објавио је раније данас да су активиране сирене за ваздушни напад и да је активирана противваздушна одбрана.

Због напада, привремено је био блокиран саобраћај на Кримском мосту који је сада обновљен.[712]

31. октобар

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да је председник Џозеф Бајден затражио додатну финансијску помоћ у износу од 61,4 милијарде долара за Украјину и 14,3 милијарде долара за Израел. Та помоћ је предвиђена како би обе земље наставиле да се боре против Русије и палестинске милитантне групе Хамас.[713]

1. новембар

Украјински званичници су саопштили да је рафинерија нафте у Кременчуку, у централној Украјини, запаљена у нападу руског дрона. Због овог напада прекинуто је снабдевање електричном енергијом у три села, а такође су и оштећени железнички далеководи у оближњем региону.[714]

2. новембар

Русија је упозорила да Украјина ризикује нуклеарну катастрофу након што су руске снаге обориле девет украјинских дронова близу атомске централе Запорожје, највеће атомске електране у Европи. Руско министарство одбране тврди да су беспилотне летелице покушале пореметити ротацију особља ИАЕА које ради на локацији у близини града Енергодара.[715]

3. новембар

Америчка администрација одобрила је нови пакет помоћи Украјини у вредности од 125 милиона долара, укључујући системе противваздушне одбране, оружје и возила, саопштио је амерички државни секретар Ентони Блинкен. Пакет, објављен у складу са смањеним буџетом за Украјину, има за циљ јачање украјинске противваздушне одбране.[716]

4. новембар

Оружане снаге Украјине саопштавају да су руске снаге извршиле напад крстарећим и балистичким пројектилима на Дњепропетровску и Полтавску област. Такође, објављено је да су у овим нападима уништена три ракетна система Искандер-К.[717]

5. новембар

На аеродрому Дњепар у Дњепропетровској области, руске снаге су уништеле складиште авионске муниције Оружаних снага Украјине. Том приликом дошло је до значајних оштећења инфраструктуре на аеродрому, укључујући објекат за складиштење муниције, према изјави портпаролке јужног војног команданта Натале Хуменјук на онлајн брифингу. Погођене су зграде магацина у луке и приватне куће, али су ватрогасци брзо угасили избијене пожаре.[718]

6. новембар

Украјинско Одељење за стратешке комуникације Оружаних снага Украјине саопштило је да је погођен руски ракетни носач "Асколд" на Криму.

"Потврђено је да је руски ракетни носач 'Асколд', најновији брод пројекта 'Каракурт' са стелт технологијом, оштећен као последица оштећења поморске и лучке инфраструктуре фабрике Залив на привремено окупираном Криму", саопштило је Украјинско Одељење за стратешке комуникације.[719]

7. новембар

Бивши председник САД Доналд Трамп одбио је позив украјинског председника Володимира Зеленског да посети Украјину како би се уверио у размере напада Русије. Трамп је додао да поштује Зеленског, али да би посета у овом тренутку била "неприкладна".[720]

Председник Украјине Володимир Зеленски изразио је заблагодарност Холандији и премијеру Марку Рутеу након испоруке пет холандских борбених авиона Ф-16.Холандија је данас послала Румунији пет борбених авиона Ф-16, који ће бити коришћени за обуку украјинских пилота. Зеленски је истакао да је ова испорука знак снажне подршке Украјини од стране Холандије и да се радује брзом украјинском учешћу тих авиона на небу.[721]

8. новембар

Француска влада ће апроприрајти додатних 200 милиона евра за подршку Украјини. Ова средства ће омогућити кијевском руководству да настави куповину француског оружја за украјинску војску. Француски министар одбране, Себастијан Лекорну, изложио је предлог пред парламентом и најавио да ће Париз предоставити одговарајуће кредите у наведеном износу.[722]

Посланик из Луганске области, коју је Русија припојила, Михаил Филипоненко, погинуо је у Луганску у експлозији бомбе која је постављена под његов аутомобил. Локалне власти су саопштиле ову вест. Важно је напоменути да је покушај убиства Филипоненка изведен и 21. фебруара 2022. године, када су он и његов возач повређени.[723]

9. новембар

Председник Украјине Володимир Зеленски потписао је законе о продужењу ратног стања и опште мобилизације за 90 дана - до 14. фебруара 2024. године. Врховна рада је 8. новембра усвојила законе о одобравању председничких декрета у вези са продужењем ванредног стања и опште мобилизације у Украјини од 16. новембра за 90 дана, односно до 14. фебруара 2024. године.[724]

10. новембар

Министарство одбране Украјине тврди да су код Крима снаге те земље погодиле десатине чамаца Црноморске флоте. Реч је о чамцима класа Серна који су превозили војнике и оклопна возила, посебно БТР-82. Такви чамци имају велику брзину, могу примити до 45 тона терета и 92 војника.[725]

Министарство одбране Уједињеног Краљевства изјављује да је обучило до сада 30.000 украјинских регрута у оквиру операције "Интерфлек". Ова операција представља највећи програм војне обуке ове врсте на британском тлу од Другог светског рата и обавља се на различитим локацијама широм Британије. Програм укључује добровољце-рекруте који су се придружили украјинским оружаним снагама.[726]

11. новембар

Услед гранатирања, део становништва Доњецке, Запорошке, Сумске, Черниговске, Харковске и Херсонске области остао је без напајања електричном енергијом. Руске снаге напале су енергетску инфраструктуру, оштећујући бројне трафостанице и далеководе, преносећи информације преко прес-службе Министарства енергетике.[727]

12. новембар

Током дана, Кијев је изгубио више од 630 војника на свим правцима, а највећи губици украјинских снага догодили су се на доњецком правцу, где је погинуло или рањено око 305 војника.[728]

13. новембар

У последња 24 сата, Украјинске и руске војне снаге су се сукобиле у 69 војних окршаја, према саопштењу Украјинског генералштаба. У правцу Марјинке, украјински војници су одбили 24 напада, док су се суочили са 11 напада у правцу Купјанска.[729]

14. новембар

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да су руске трупе повећале број јуриша у градовима Авдејевка и Купјанск, као и на доњецком правцу.[730]

Министарство унутрашњих послова Финске разматра могућност ограничења рада или чак затварања граничних прелаза са Русијом, изјавила је министарка Мари Рантанен. Прошле недеље, 71 избеглица прешла је финску границу из Русије.[731]

Словачки министар одбране Роберт Калињак је обавесто генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да Словачка више неће снабдевати Украјину оружјем и муницијом, саопштило је словачко Министарство одбране. Ипак, Словачка ће наставити да подржава Украјину са широким спектром хуманитарне помоћи и техничке подршке, чија употреба не доводи до смрти, наведено је у саопштењу.[732]

15. новембар

Из Министарства одбране Русије:

Украјински МиГ-29 оборен је у рејону Павлограда, док је пресретнуто седам ракета Хајмарс.

На Купјанском правцу одбијена су два напада Оружаних снага Украјине у подручју Синковке. Око 30 војника је ликвидирано, а уништен је тенк и два камионета.[733]

Руске снаге не одустају од покушаја опкољавања Авдејевке, саопшила је Украјинска војска. Генералштаб Оружаних снага Украјине извештава да је у последњих 24 сата дошло до преко 60 војних окршаја.[734]

16. новембар

На правцу Купјанска, јединице групе снага „Запад“ су током активних дејстава уз подршку авијације и артиљеријске ватре одбиле три напада јуришних група 30. и 67. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине у рејонима Украјине. Насеља Синковка и Загорујковка, Харковска област.

Непријатељски губици су износили до 110 војника, тенк, два борбена возила пешадије, као и артиљеријски систем М777 америчке производње.[735]

17. новембар

Скоро 20.000 Украјинаца илегално је напустило земљу од почетка рата како би избегли мобилизацију. Неки су препливали реке, други су прелазили границу преко ноћи, наводи британски јавни сервис. Још толико мушкараца је покушало да побегне из државе, али их је у томе зауставила гранична полиција. Сада им прети казна и до осам година затвора. Откако је почела руска инвазија, Украјина је забранила мушкарцима да напусте земљу без оправданог разлога за изузеће из војне службе, међутим, како наводи британски јавни сервис, многи ипак покушавају да побегну.[736]

Влада Холандије изdвојила је додатне две милијарде евра војне помоћи Украјини током 2024. године, пренео је Ројтерс. Ова помоћ представља само део ширег пакета који ће Холандија обезбедити Украјини следеће године. Пакет такође укључује додатна 102 милиона евра за реконструкцију и хуманитарну помоћ, а његов износ може бити повећан током године ако буде потребно.[737]

18. новембар

На правцу Доњецка, јединице групе трупа Восток, у сарадњи са армијском авијацијом и артиљеријом, одбиле су напад 79. ваздушно-јуришне бригаде Оружаних снага Украјине у рејону насеља Новомихајловка, Доњецка Народна Република, а такође је нанео пожарну штету људству и техници 128. јединице територијалне одбране у рејону села Старомајорске, Доњецка Народна Република.

Непријатељски губици су износили до 70 војника, два оклопна транспортера, два возила, као и противбатеријска радарска станица АН/ТПК-50 америчке производње.[738]

19. новембар

Финске одбрамбене снаге подржавају граничне страже на оперативним граничним прелазима са Русијом, након затварања још четири прелаза, изјавио је данас капетан финске граничне страже Јоуко Кинунен. "На граничном прелазу Вартиус почиње изградња привремених ограда у граничном појасу. Оружане снаге пружају помоћ граничној стражи, а у непосредној близини баријера граде се заштитни објекти, односно привремене баријере на државној граници.[739]

Украјинске снаге почеле су да се повлаче из северних и јужних области града Авдејевке након што су руске снаге пробиле њихове одбрамбене линије. [740]

20. новембар

Сједињене Америчке Државе ће обезбедити Украјини нови пакет војне помоћи у вредности од 100 милиона долара, најавио је шеф Пентагона Лојд Остин током посете Кијеву. Ова помоћ укључиваће муницију за артиљерију и системе противваздушне одбране, као и противтенковско оружје.[741]

21. новембар

Министар одбране Немачке, Борис Писторијус, изјавио је током посете Кијеву да ће та земља подржати Украјину новим пакетом војне помоћи у вредности од 1,3 милијарде евра. Ова помоћ укључује и додатну јединицу противваздухопловног система "ИРИС-Т". Пакет подршке такође обухвата 20.000 артиљеријских граната калибра 155 милиметара, као и противтенковске мина, изјавио је Писторијус на састанку са украјинским колегом Рустемом Умеровимс.[742]

22. новембар

Председник Украјине, Володимир Зеленски, изјавио је да се трупе те земље суочавају с "тешким" одбрамбеним операцијама на деловима источног фронта, усред велике зимске хладноће. Ипак, напоменуо је да снаге на југу и даље спроводе офанзивне акције, изјавивши: "Тешко време и тешка одбрана на фронтовима Лиман, Бахмут, Доњецк и Авдејевка, али се и даље спроводе офанзивне акције на југу".[743]

23. новембар

Руске снаге су уништле складиште авионских бомби украјинске војске, ракетни систем С-300 и обориле МиГ-29 у Хмељницкој области, саопштило је руско министарство одбране.[744]

Велика Британија до сада је обучила 30.000 украјинских регрута од јуна прошле године, саопштило је Министарство одбране те земље. Обуку је помогло војно особље из "10 партнерских земаља", додаје се у објави.То укључује Канаду, Шведску, Данску, Норвешку, Холандију, Финску, Аустралију и Нови Зеланд.[745]

24. новембар

Данско министарство одбране саопштило је да ће ова земља током ове године увећати војну помоћ Украјини за 336,65 милиона долара.[746]

Финска је привремено затворила све осим једног од својих осам путничких прелаза ка Русији. Ова мера долази у среду као одговор на пораст броја миграната из земаља као што су Авганистан, Кенија, Мароко, Пакистан и Сомалија, који су претходних недеља ушли у Финску преко руске границе.[747]

Горњи дом немачког парламента, Бундесрат, одобрио је продужење статуса заштите за украјинске тражиоце азила до марта 2025. године, усклађујући се са одлуком доњег дома Бундестага. За датум до кога важе боравишне дозволе за избеглице из Украјине, оне ће бити валидне до 4. марта 2025. године. Тренутно, око 1,1 милион Украјинаца настанило се у Немачкој од почетка сукоба са Русијом у фебруару 2022. године.[748]

25. новембар

Два украјинска војна авиона МиГ-29 оборена су системима противваздушне одбране у областима око Першотравенска и Брагиновке у Дњепропетровској области, преноси саопштење руског Министарства одбране. Истовремено, руска противваздушна одбрана успешно је пресрела ракету ХИМАРС и 18 украјинских дронова у областима Луганске и Донецке народне републике, као и у Херсонској области.[749]

26. новембар

Руске противваздушне одбрамбене снаге пресреле су 53 украјинске беспилотне летелице током последњих 24 сата, као и уништено 17 ракетних пројектила из вишецевних ракетних система 'Химарс'", саопштило је руско Министарство одбране.[750]

27. новембар

Руске трупе на доњецком правцу погодиле су станицу за електронско ратовање Буковељ-АД и земуницу Оружаних снага Украјине, као и уништене непријатељске магацине муниције у подручју Красногоровке.[751]

28. новембар

Чеченски лидер Рамзан Кадиров изјавио је да је још 3.000 његових бораца спремно да оде да се бори у Украјини, у саставу јединица руског Министарства одбране и снага руске националне гарде. Кадиров је у мају изјавио да је Чеченија од почетка рата Русије и Украјине послала више од 26.000 бораца да се у Украјини боре у саставу руских снага.[752]

29. новембар

Европска унија је до сада испоручила Украјини око 300.000 од обећаних милион артиљеријских граната, изјавио је данас украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба током посете НАТО самиту у Бриселу.[753]

30. новембар

Из Артемовска стижу извештаји да су руске трупе постигле успех на јужном крилу. Након што су руске снаге претходног дана ослободиле Хромово западно од Артемовска, јуришне јединице, уз подршку артиљерије и авијације, кренуле напред на југ од града, што је довело до повлачења украјинске војске са територија у области Клешчејевке и Андрејевке.[754]

1. децембар

Владимир Путин, председник Русије, потписао је декрет о повећању максималног броја припадника Оружаних снага Русије за још 170.000, саопштено је из Кремља и руског министарства одбране.

Прeма декрету, максималан број припадника у руској војсци сада износи 1.320.000 војника.[755]

2. децембар

Немачка влада послала је нови пакет војне помоћи Украјини, објављено је на сајту владе у Берлину.

Пакет укључује 3.840 пројектила калибра 155 мм, 250 комплета експлозива, два возила за одбрану границе, један мобилни антенско-јарболни систем, 25 ласерских даљиномера и пет система за детекцију дронова.

Нови пакет помоћи из Немачке обухвата и четири тегљача ХКС81 и четири полуприколице, осам камиона модела Зетрос и три возила (камиони, минибусеви, теренска возила).

Поред тога, влада Немачке је Украјини предала 15 снајперских пушака модела ХЛР 338 и 60.000 метака за њих.

Берлин је најавио завршетак курса обуке за још 70 војника Оружаних снага Украјине за рад са ПВО системом Патриот.[756]

3. децембар

У Кијеву је одржан митинг подршке демобилизацији рекрута и резервиста који се налазе у редовима украјинских оружаних снага од почетка ратних дејства у Украјини.Демонстрације су одржане испред зграде Кијевске градске администрације. У њима су учествовали и рођаци украјинских ратних заробљеника, који су тражили да се настави размена заробљеника.

Медији јављају да су слични скупови одржани у различитим деловима земље, између осталог у Лавову, Одеси и Суми.[757]

4. децембар

Украјински дронови напали су складиште нафте у Луганску, саопштио је представник самопроглашене Луганске Народне Републике, чије је припајање прогласила Русија.

Он је изјавио да је услед напада избио пожар, који је угашен. Нема повређених. Непосредно пре пожара у граду су се чули звуци ПВО и карактеристичан звук мотора јуришних дронова.[758]

5. децембар

Руска ПВО ноћас је уништила и пресрела више од 40 украјинских дронова изнад Азовског мора и Крима, саопштило је Министарство одбране Русије.

Током ноћи, уништено је 22 дрона, а пресретнуто их је 13. Јутрос око 6 сати по московском времену, ПВО је оборила још шест дронова. Саобраћај на Кримском мосту био је обустављен више од четири сата.[759]

6. децембар

Шведска је потписала споразум о сарадњи у области одбране са Вашингтоном, који омогућава САД приступ свим војним базама широм те скандинавске земље. Министар одбране Шведске, Пал Јонсон, изјавио је да ће овај споразум, потписан у уторак у Вашингтону, "створити боље услове за добијање подршке од Сједињених Држава у случају рата или кризе и тако ојачати регионалну безбедност".[760]

Сједињене Америчке Државе ће издвојити до 175 милиона долара за нови пакет војне помоћи Украјини, укључујући муницију за ракетне системе високе покретљивости, артиљеријску муницију, противоклопне ракете, муницију за малокалибарско оружје и опрему за заштиту критичне националне инфраструктуре, саопштено је из Стејт департмента.[761]

7. децембар

Украјина ће у сарадњи са две америчке компаније почети производњу артиљеријских граната калибра 155 милиметара, изјавио је украјински министар за стратешке индустрије Олександр Камишин. Процес производње се очекује да ће трајати две до три године.[762]

8. децембар

Руски ловачки авиони напали су положаје украјинске војске у правцу Доњецка, саопштило је Министарство одбране.

"Борбени авиони Су-25 извели су напад невођеним авионским пројектилима на непријатељско упориште и људство у правцу Доњецка“, наводи се у саопштењу.[763]

9. децембар

Руска војска извршила је напад на погоне за производњу муниције Оружаних снага Украјине. "Изведен је удар високопрецизним оружјем на погоне муниције за системе Алдер, Град и Гром, циљеви су успешно погођени, сви објекти су разоружани", саопштило је руско Министарство одбране. Такође, наведено је да је уништено складиште муниције у Волчанској области Харкова и да је оштећена војна инфраструктура на аеродрому Кулбакино у Николајевској области.[764]

10. децембар

Немачка ће следеће године моћи да испоручи Украјини око 200.000 комада артиљеријске муниције, потврдио је генерални инспектор немачких оружаних снага (Бундесвер) Карстен Бројер.[765]

11. децембар

Руске снаге су током протеклог дана покренуле нову велику офанзиву на Авдејевку, са 610 артиљеријских напада у близини Авдејевке, града на истоку Украјине, саопштила је украјинска војска[766]

12. децембар

Вечерас је Русија лансирала неколикo група јуришних дронова камиказа типа "шахед" широм Украјине, саопштило је Ваздухопловство Оружаних снага Украјине. Војска је поручила грађанима Одесе да остану у склоништима, а Униан јавља да су се чуле експлозије. Дронови су виђени и у Житомирској регији, као и на граници Кијевске и Виничке области.[767]

13. децембар

Руске јединице успешно су гађале украјинске радионице за монтажу и поправку дронова, саопштило је Министарство одбране.

"Оперативно-тактичка авијација, беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија групација Оружаних снага Руске Федерације уништиле су радионице за монтажу и поправку беспилотних летелица", наводи се у извештају.[768]

14. децембар

Путин је изјавио да се укупно 617.000 руских војника бори у Украјини. Од тог броја, према његовим речима, 244.000 су мобилисани, а остали су професионални војници.Поред наведеног, Путин је објаснио да је мобилизација деловања руских војника у Украјини неопходна ради обезбеђења стабилности и заштите интереса Руске Федерације у региону.[769]

15. децембар

Европска комисија је одобрила пребацивање последње транше из овогодишњег макрофинансијског програма помоћи за Украјину у износу од 1,5 милијарди евра, саопштила је председница ЕК Урсула фон дер Лајен на конференцији за медије у Бриселу. Укупни износ пакета макрофинансијске подршке за ову годину је 18 милијарди евра, од чега је 16,5 милијарди евра већ пребачено Кијеву.[770]

16. децембар

Белгијска савезна влада одобрила је деветнаести пакет обрамбене помоћи Украјини, који укључује балистичку заштиту и генераторе, изјавила је министарка одбране Лудивине Дедондер. Ова нова помоћ, укључујући панцирне прслуке за становништво и војнике, биће достављена на захтев Украјине.[771]

17. децембар

Руска авијација бомбардовала је снаге Украјине на Краснолиманском правцу користећи авионе Су-34, саопштило је Министарство одбране.

Пилоти су употребили високоексплозивне авио-бомбе са универзалним модулом за планирање и корекцију. Ова муниција омогућава да се изводе прецизни напади без уласка у домет противваздушне одбране непријатеља.[772]

18. децембар

Руске трупе одбиле су седам напада украјинских Оружаних снага на Купјанском правцу. Кијев је изгубио преко 50 војника, борбено возило пешадије и два самоходна артиљеријска оруђа, начелник прес-центра групе „Запад“, Сергеј Зибински.[773]

19. децембар

Генералштаб украјинске војске известио је да је ситуација на фронту веома напета, са 105 борбених окршаја током последња 24 часа, преноси Унијан. Већина напада била је усмерена ка Бахмуту, Авдејевки и Запорожју. Најинтензивнији сукоби десили су се код Богдановке, Клишчивке и Андријевке у Доњецкој области, где су украјинске снаге одбиле 21 напад непријатеља. Руска војска наставља са покушајима опколјавања Авдејевке.[774]

Председник Украјине Володимир Зеленски је изјавио да је украјинска војска затражила мобилизацију још између 450.000 и 500.000 људи, истичући да је то врло осетљиво питање. За ову акцију биће потребно додатних 13,5 милиона долара.[775]

20. децембар

Кијев је поставио план производње милион извиђачких и јуришних дронова, као и преко 11.000 дронова средњег и дугог домета за наредну годину, изјавио је украјински министар за стратешке индустрије, Александар Камишини. Ово укључује најмање 1.000 дронова са дометом већим од 1.000 километара.[776]

Министарства спољних послова и економије Немачке заједно су издали саопштење о додатној помоћи Украјини, износу од 88,5 милиона евра. Циљ је јачање отпорности енергетског система пред руским нападима на виталну инфраструктуру Украјине. Министарство економије ће уплатити 54,3 милиона евра преко државне банке "KfW", док ће Министарство спољних послова обезбедити 34,2 милиона евра у Фонд за енергетску подршку Украјине.[777]

Европска унија је обезбедила Украјини 1,5 милијарди евра као последњу траншу финансијске помоћи у оквиру укупног пакета од 18 милијарди евра, изјавио је премијер Украјине Денис Шмигаљ.[778]

21. децембар

Влада Финске одобрила је прослеђивање 21. пакета војне помоћи Украјини. Министар одбране Антти Хааканен истакао је да је Финска дугорочно посвећена пружању подршке Украјини, а укупан трошак војне помоћи сада износи 1,6 милијарди евра.[779]

22. децембар

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски посетио је Кијев како би представио пакет помоћи Украјини у склопу своје прве посете иностранству након формирања нове Владе, изјавио је портпарол пољског министарства. Варшава је шаљала хуманитарну и војну помоћ Украјини од руског напада у фебруару 2022. године, а такође је примила и неколико милиона украјинских избеглица.[780]

23. децембар

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден потписао је Закон о америчкој одбрамбеној политици (НДАА), којим се издваја рекордних 886 милијарди долара годишње за војску и војне операције, укључујући помоћ Украјини и одвраћање кинеских снага у подручју Индо-Пацифика. Закон је усвојио Конгрес прошле седмице, са 310 гласова за и 118 гласова против.[781]

24. децембар

Украјини више нема добровољаца који желе да иду у војску, рекао је бивши командант одбране Николајева, генерал-мајор Оружаних снага Украјине Дмитриј Марченко. У четвртак је министар одбране Украјине Рустем Умеров саопштио да ће мушкарци из Украјине узраста између 25 и 60 година који живе ван земље морати да се јаве на служење војног рока, али је касније портпарол министарства демантовао да се тако нешто разматра. Председник Украјине Володимир Зеленски раније је изјавио да је украјинска војска затражила мобилизацију између 450.000 и 500.000 људи.[782]

25. децембар

Украјина је у оквиру пројекта Светске банке добила зајам од 1,34 милијарде долара за унапређење својих административних капацитета, саопштило је Министарство финансија Украјине. Ова сума укључује 1,086 милијарди долара као кредит Светске банке, грант од 190 милиона долара из Норвешке, субвенције од 50 милиона долара из Сједињених Држава и швајцарски грант у вредности од 20 милиона долара.[783]

Оружане снаге Украјине планирају да прошире базу грађана која може бити позвана на служење војног рока у оквиру мобилизације, са циљем допуне оружаних снага. Проширење ће укључити грађане чији је рок позива на служење војног рока истекао за време претходних мобилизација, као и особе старије од 27 година које нису уписане у војни регистар избегавајући војну дужност.[784]

26. децембар

Прва група украјинских пилота завршила је основну обуку за управљање Ф-16 у Британији, како је саопштила британска влада. Лондон истиче да су ови пилоти сада у Данској где проналазе напредни обучавањски програм. Ова прва група чини 6 пилота, а још 10 наставља основну обуку у Британији.[785]

27. децембар

Русија је током ноћи лансирала укупно 46 јуришних дронова на Украјину, према саопштењу украјинских ваздухопловних снага.

Од тих дронова, противваздушни системи су успели да оборе 32.

Већина беспилотних летелица које нису оборене циљале су области под ратним дејствима на истоку и западу Украјине, саопштиле су украјинске ваздухопловне снаге.[786]

САД ће обезбедити 250 милиона долара у оружју и опреми Украјини, укључујући муницију за ПВО системе и артиљерију, изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.[787]

28. децембар

Више од 640.000 људи служи у руској војсци по уговору, при чему је само у овој години њих 480.000 потписало уговоре.

Саопштено је и да у војним операцијама у саставу одреда БАРС, насталог 2015. у складу са указом о стварању резервног састава војске, учествује више од 40.000 људи.[788]

29. децембар

Рускe снаге су напале Харков ракетама Кх-22 и гађале град са С-300, саопштио је начелник војног гарнизона Харкова Сергеј Мелник.

"Непријатељ поново удара са подручја Белгорода, раније ракетама С-300 и Кх-22“, написао је Мелник.

Русија је преко ноћи гађала Украјину са 158 дронова и пројектила у свом највећем ваздушном нападу од почетка инвазије у пуном обиму, гађајући критичну инфраструктуру, индустрију и војне објекте, саопштила је украјинска војска.

Украјинска противваздушна одбрана оборила је 27 дронова и 87 крстарећих пројектила.

Био је то најмасовнији руски напад из ваздуха, истакао је шеф ваздухопловства.[789]

Велика Британија шаље окo 200 ПВО ракета Украјини како би помогла у заштити цивила и инфраструктуре од руских дронова и гранатирања, саопштило је британско министарство одбране.[790]

30. децембар

Системи руске противваздушне одбране (ПВО) уништили су 32 украјинске беспилотне летелице изнад Брјанске, Орловске, Курске и Московске области, саопштило је Министарство одбране Русије. "Протекле ноћи је заустављен покушај кијевског режима да изведе терористички напад помоћу беспилотних летелица типа авиона на објекте на територији Руске Федерације", објављено је на руског Министарства одбране.[791]

31. децембар

Русија је у Црно море распоредила три носача ракета - две фрегате и мали ракетни брод, рекао је вечерас начелник регионалне администрације Одесе Олег Кипер. "Ниво ракетне претње је изузетно висок. Непријатељ је распоредио три површинска носача ракета - две фрегате и један МРК - на борбено дежурство у Црном мору. Укупна спремност за употребу је 24 калибра", пренела је Украјинска правда. Он је позвао становнике Одесе да не игноришу узбуне за ваздушну опасност. Раније у току вечери широм Украјине проглашена је ваздушна узбуна због полетања борбеног авиона МиГ-31К из Русије, који може да носи хиперзвучну ракету "кинжал".[792]

2024.

1. јануар

Најмање једна особа је погинула, а девет је повређено у нападу руских дронова на украјинску јужну луку Одеса, навео је начелник Одеске области Олег Кипер. Он је додао да су делови оборених дронова изазвали неколико пожара у стамбеним зградама у више делова Одесе. Украјинска војска саопштила је да је напад руске беспилотне летелице на Одесу током ноћи био усмерен на лучку инфраструктуру и да је избио пожар у једном од лучких терминала као резултат удара.[793]

2. јануар

Након јутрошњих руских масовних ракетних напада, више од 250.000 потрошача у Кијеву и Кијевској области остало је без струје, обавестио је украјински оператер Укренерго. Оштећене су мреже компаније и регионалних енергетских компанија, како преноси Интерфакс Украјина. Министарство енергетике Украјине потврдило је да су трафостанице у Кијевској области и високонапонски водови такође оштећени. Русија је данас извела масовни ракетни напад на Украјину, при чему су били мета и Кијев и Харков.[794]

3. јануар

Два борбена авиона "Ф-16" из Норвешке биће упућена у Данску за обуку украјинских пилота, најавио је норвешки министар одбране Бјерн Арилд Грам. Придружују се 10 инструктора из Норвешке већ постављених у Данску, који су задужени за обуку украјинских пилота за управљање америчким авионима "Ф-16".[795]

4. јануар

На Купјанском правцу, руске снаге су уништиле украјинско борбено возило "Ољха" и три возила "Вампир". Украјинске снаге су претрпеле губитак од до 100 војника на том правцу.[796]

Руско министарство одбране саопштило је да су руске снаге успеле да оборе 10 украјинских ракета изнад Крима.

Раније данас, гувернер Севастопоља, Михаил Развожајев, известио је да је украјински напад на тај град одбијен. Према Развожајеву, војска је успешно уништила више ваздушних циљева, при чему је један од фрагмената ударио у кућу.[797]

5. јануар

Нови пакет војне помоћи од стране Немачке достављен је Украјини и садржи различите категорије војне опреме. Според изјаве немачке владе, помоћ укључује ПВО ракете, артиљеријску муницију, борбена возила пешадије, радаре, камионе и другу неопходну опрему.

На основу објављеног списка војне опреме на сајту немачке владе, испоручена помоћ обухвата муницију за тенкове Леопард 2 А6, систем противваздушне одбране Скинек са муницијом, ракете за ПВО систем ИРИС-Т СЛМ, и скоро 10.000 додатних артиљеријских пројектила од 155 мм.

Пакет такође укључује допунска борбена пешадијска возила, тенкове за чишћење мина, радаре за ваздушно осматрање и другу разноврсну војну опрему.[798]

6. јануар

Министарство одбране Руске Федерације објавило је да је систем противваздушне одбране успешно уништио четири украјинске ракете изнад полуострва Крим.[799]

7. јануар

Министарка спољних послова, Јоко Камикава, изразила је на заједничкој конференцији за новинаре са украјинским колегом, Дмитром Кулебом, обавезу Јапана да унесе допринос од 37 милиона долара кроз фонд НАТО-а за набавку система за откривање беспилотних летелица и предоставила додатну помоћ, пренела је агенција Кјодо.

Такође је ангажовала Јапан да обезбеди Украјини пет мобилних гасних турбинских генератора како би помогла украјинском народу да преживи оштру зиму.[800]

8. јануар

Експлозије су се чуле у градовима Кривом Рогу, Запорожју, Дњепру, Одеси, Харковској и у Житомирској области.

Претходно, украјински војни званичници су известили да је Русија данас покренула обиман ракетни напад на различите регионе Украјине. На свим подручјима земље је на снази упозорење на опасност из ваздуха.[801]

Русија је потврдила да је извршила масовне нападе на војне и индустријске циљеве у Украјини, при томе користећи хиперсоничне ракетне системе "Кинжал".[802]

9. јануар

Амбасада Шведске у Кијеву потврдила је да ће Шведска донирати око пет милиона долара повереничком фонду НАТО-а за подршку Украјини. Из шведског дипломатског представништва саопштено је да ће ова помоћ бити усмерена на набавку војне опреме, лекова, горива, деминирање и обуку особља.[803]

Руски министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да су Оружане снаге Украјине претходне године изгубиле више од 215 хиљада људи.

"Групе руских трупа систематски ослабљују борбени капацитет Оружаних снага Украјине. У протеклој години, губитак противника превазилази 215.000 људи и 28.000 јединица оружја", изјавио је Шојгу.[804]

10. јануар

Литванија је одобрила дугорочни пакет војне помоћи Украјини у укупном износу од 200 милиона евра, како је саопштио председник Гитанас Науседа на заједничкој конференцији за новинаре са украјинским колегом Володимиром Зеленским у Виљнусу.

Ова помоћ Литваније обухвата испоруку муниције, генератора и детонационих система већ у јануару, као и оклопних транспортера М577 у фебруару.[805]

Финска ће продужити затварање своје границе са Русијом, које је првобитно требало да се оконча 15. јануара, изјавио је министар пољопривреде и шумарства Сари Есаја за националну радиодифузију ИЛЕ.

"Граница ће остати затворена", изјавио је Есаја на питање о евентуалном продужењу затварања границе за још месец дана.[806]

11. јануар

Летонски председник Едгар Ринкевич најавио је нови пакет војне помоћи за Украјину, у који ће бити укључени, између осталог, хаубице, муниција и противтенковско оружје, и истакао је да ће бити потписана два споразума с Украјином. Ове изјаве дате су на заједничком брифингу са председником Украјине Володимиром Зеленским у Риги.[807]

12. јануар

Британски премијер Риши Сунак објавио је да ће посетити Украјину, а из његове канцеларије је саопштено да ће Велика Британија упутити војну помоћ Украјини у износу од 2,5 милијарди фунти.

Сунак је изјавио: "Велика Британија је већ један од најближих партнера Украјине, јер признајемо да је њихова безбедност наша безбедност."

Пред састанком са украјинским председником Володимиром Зеленским, Сунак је објавио да ће Британија обезбедити 2,5 милијарди фунти војне помоћи Украјини. Од тог износа, најмање 200 милиона фунти ће бити издвојено за хиљаде дронова за Украјину, а канцеларија Сунака је нагласила да се очекује да ће већина њих бити произведена у Британији.[808]

Министарство одбране Русије саопштило је да су на доњецком правцу руске снаге успешно одбиле шест напада Украјинаца у току последње недеље. У купјанском правцу, забележено је 27 напада и контранапада, а такође је истакнуто да су руске снаге заузеле боље положаје у запорошком правцу.

Саопштено је да је руска авијација успела да обори украјинске авионе Су-27 и Су-25 током протекле седмице, као и један хеликоптер Ми-8.[809]

13. јануар

Руско министарство одбране саопштило је да је успешно уништило своје циљеве у серији напада на објекте за производњу муниције и дронова у Украјини.

"Јутрос су Оружане снаге Руске Федерације извеле групни удар на објекте украјинског војно-индустријског комплекса", наведено је у саопштењу Министарства одбране Русије на дневном брифингу, како преноси Гардијан.

Русија је известила да су мете напада биле објекти за производњу граната, барута и дронова, и изразила уверење да су "сви циљеви успешно погодени".[810]

14. јануар

Посаде руског система ТОС-1А "Солнцепрк" уништавале су несколика упоришта Оружаних снага Украјине у области Новомихајловке.

Дубина ровова и дебљина бетонских блокова нису способни заштитити противника од напада "Солнцепека". Када термобарични пројектил експлодира, температура око њега достиже несколико хиљада степени Целзијуса.

У комбинацији са огромним притиском, ова топлота буквално спаљује људство и опрему противника.[811]

15. јануар

Системи противваздушне одбране уништили су три ракете из украјинског тактичког ракетног система "Точка-У" изнад Курске области, саопштило је руско Министарство одбране.[812]

16. јануар

Руска противваздушна одбрана успешно је отклонила напад 12 украјинских дронова у Вороњешкој и Белгородској области, саопштило је руско Министарство одбране.

"Током протекле ноћи, спречени су покушаји кијевског режима да изведе терористичке нападе беспилотним летелицама на територији Руске Федерације. Дежурни системи противваздушне одбране успели су уништити пет и пресрети три украјинске беспилотне летелице изнад територије Руске Федерације", истакло је Руско Министарство одбране.[813]

17. јануар

Руско министарство одбране саопштило је да су њихове војне снаге извршиле прецизан удар јуче на зграду у Харкову где су били смештени страни плаћеници.[814]

У протеклих 24 сата, Украјина је регистровала 98 борбених сукоба на различитим деловима фронта, док је Русија извела укупно четири ракетна напада на војне и цивилне месте. Ваздушни напади су били забележени не само у околини Харкова, већ и у регионима Доњецк и Запорожје, према извештају Украјинске војске.[815]

18. јануар

Француска ће у наредним седмицама испоручити Украјини још шест хаубица "Цезар", а месечно ће слати тој земљи 50 прецизно навођених ракета, изјавио је данас француски министар одбране Себастијан Лекорни.

Лекорни је у интервјуу за радио Франс Ентер изјавио "да је Француска, од почетка руског напада на Украјину у фебруару 2022, допремила Украјини 30 хаубица 'Цезар'".

Он је такође рекао да ће Француска послати око 50 ракета А2СМ Украјини од јануара, а које су адаптиране за совјетски тип авиона.

Ракете "Сафран" могу да носе бомбе тежинске категорије од 125 килограма до једне тоне.[816]

19. јануар

Кијев тврди да је напад на руско складиште нафте у Клинстру дело "поштене" одмазде за ударе Москве на инфраструктуру Украјине.

Украјина је потврдила одговорност за напад дроном који је у петак изазвао велики пожар на складишту нафте у западној Русији, као последњи у низу ескалирајућих прекограничних напада. Резервоари за нафту у складишту у руској области Брјанска запалили су се након што су руске снаге обориле долазећу украјинску беспилотну летелицу.[817]

20. јануар

Руске снаге су поново поставиле мине у околини Запорошке нуклеарне електране, како наводи најновији извештај Међународне агенције за атомску енергију.[818]

21. јануар

Број погинулих у украјинском нападу на пијацу у Доњецку порастао је на 25 људи, а најмање 20 је повређено, саопштио је шеф самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Денис Пушилин.

Тренутно су потврђене информације о 25 смртних случајева. Повређено је још најмање 20 особа, од којих је двоје деце у тешком стању, изјавио је Пушилин.[819]

22. јануар

Украјински министар одбране Рустем Умеров разговарао је са својом белгијском колегиницом Лудивин Дедондер.

"Изразио сам захвалност на учешћу Белгије у коалицији ваздушних снага, посебно у програму обуке пилота. Веома ценимо непоколебљиву подршку Белгије Украјини. Белгија ће ове године обезбедити 611 милиона евра војне помоћи и има дугорочну посвећеност подршци модернизацији наших одбрамбених снага“, написао је Умеров.[820]

23. јануар

НАТО је потписао уговор вредан 1,1 милијарду евра за артиљеријску муницију калибра 155 милметара, саопштила је у Алијанса, при чему ће, како се наводи, део граната бити испоручен Украјини након притужби да недостатак муниције омета њене ратне напоре.[821]

24. јануар

Руски војни транспортни авион Ил-76 са 74 особе срушио се у Белгородској области. Преma наводима РИА Новости, у летелици је било 65 украјинских војника одређених за размену заробљеника. Нема преживелих. Москва оптужила Кијев за обарање авиона, назвавши га "варварским чином".[822]

25. јануар

Украјинске ваздухопловне снаге саопштиле су да је руска војска током ноћи лансирала 14 беспилотних летелица и пет пројектила на Украјину, а ПВО системи су уништили 11 дронова.[823]

Украјинска војска гађала је рафинерију нафте у руском граду Туапсеу на Црном мору, јужно од Краснодора, а у близини Сочија. Наводи се да рафинерија снабдева руске трупе у Украјини горивом и да је складиште нафте нападнуто дроновима. У нападу је, наводно, оштећен објекат за прераду нафтних деривата. Са друге стране, убрзо након напада, "Нафтогас", највећа украјинска компанија за нафту и гас је саопштила да трпи "сајбер напад великих размера".[824]

26. јануар

Нападом на Доњецку област, најмање шест особа је рањено, изјавио је начелник регионалне војне управе Вадим Филашкин.[825]

27. јануар

Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба разговарао је са литванским колегом Габријелусом Ландсбергисом о усмеравању заједничких напора на повећање производње дронова за потребе Оружаних снага Украјине.[826]

28. јануар

Руске снаге погодиле су складишта муниције и горива за војну опрему украјинских снага безбедности у Дњепропетровској и Запорошкој области, изјавило је Министарство одбране Русије.

Министарство наводи да је током дана уништено 28 украјинских беспилотних летелица (УАВ), као и да су оборена три вишецевна ракетна система ХИМАРС и "Ураган".[827]

Француска ће моћи да обезбеди украјинској војсци 3.000 граната од 155 мм сваког месеца, саопштио је заменик министра одбране генерал-потпуковник Иван Хавриљук, који је предводио украјинску делегацију на првом састанку Артиљеријске коалиције у Паризу.[828]

Ракета Руске Федерације погодила је други дан индустријску локацију у централном украјинском округу Кременчук, преноси регионални гувернер Полтаве, Филип Пронин, путем Телеграма. Иста индустријска локација јуче је такође била мета ракетног напада који је изазвао пожар, али без жртава.[829]

29. јануар

Руска ПВО спречила је напад дроном на рафинерију нафте у граду Јарослављ, североисточно од Москве, изјавио је регионални начелник Михаил Јеврајев. Према његовим речима, није било жртава.[830]

30. јануар

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је да су украјинске снаге током ноћи обориле 15 од 35 руских дронова "камиказа" изнад земље. Током јучерашњег дана, било је 70 борбених окршаја на фронту.[831]

 
Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у Сарајеву.

Осуде и санкције

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН.[832][833] Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Канада и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини.[834][835][836][837] Напад су такође осудиле Француска, Шпанија, Јапан, Италија и Грузија.[838][839][840][841][842]

Пољска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према члану 4. Естонска влада објавила је саопштење премијерке Каје Калас: „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“[843] Председник Чешке Милош Земан позвао је на избацивање Русије из Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ).[844] Аустралијски премијер Скот Морисон је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.[845]

Ујутро 24. фебруара, председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.[846]

Хрватски премијер Андреј Пленковић објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“[847] Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.[848]

Председница Молдавије Маја Санду такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“[849] Она је рекла да је Молдавија спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.[850]

Истог дана, израелски министар спољних послова Јаир Лапид издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [... ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“[851][852]

Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у Индији, изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело индијско Министарство спољних послова. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“.[853] Портпарол индонежанског Министарства спољних послова Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине.[854] Индонежански председник Џоко Видодо је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“ [855]

Организација америчких држава издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.[856]

Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније Росњефт и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре."[857][858] [857] Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.[858]

Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб Шалке 04 најавио је да ће уклонити лого Гаспрома, његовог главног спонзора, са својих униформи.[859][860]

Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године, тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе, ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга, ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима, ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.[861]

Кинеска и остале реакције

Руски надзор над медијима, Роскомнадзор, наредио је медијима у земљи да „користе само информације и податке из званичних руских извора”, упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада.[862] Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.[863]

Народна Република Кина је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК Хуа Чуњин позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. Асошиејтед прес је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.[864][865]

Српска православна црква упутила је материјалну помоћ народу Украјине.[866]

Економске последице

Московска берза је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00.[867][868][869][870] Берза у Санкт Петербургу је такође обуставила трговање до даљњег.[871] Рубља је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.[872]

Народна банка Украјине је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. ПФТС берза је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја.[873] Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала.[874][875][876] Слично, океанска тржишта су пала, а Аустралијска берза хартија од вредности и новозеландска берза пале су за више од 3%.[877][878] Индијски индекс Нифти је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је Сенсек пао за више од 2.700 поена.[879]

Протести

Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.[880]

Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.[881][882][883][884][885]

Википедија

Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао задужбини Викимедија тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) са Википедије на руском језику, тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".[886][887]

Напади на Русе

Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је изражена русофобија и напади на руску културу.[888] Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације.[889] Федерација регистара мачака ФИФЕ забранила је мачкама узгојеним у Русији да иучествују на међународним изложбама,[890] а један универзитет у Италији је забранио предавање о руском писцу Фјодору Достојевском,[891] одлука која је касније поништена.[892] Кардифска филхармонија је уклонила дела Чајковског са репертоара.[893] Диригенту Валерију Георгијеву, који је у прошлости био велики поборник Владимира Путина, није било дозвољено да диригује у Карнеги Холу дан после почетка инвазије, као и пијанисти Денису Матсујеву. Градоначелник Милана Ђузепе Сала изјавио је да истом диригенту неће бити дозвољено да диригује Пиковом дамом у Миланској Скали ако не проговори против инвазије.[894] Баварска опера га је потом отпстила из Минхенске филхармоније, заједно са Аном нетребко, пошто су одбили да осуде инвазију.[895] Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима Немачке руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла.[896] Руски медији као што су Раша тудеј и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи Youtube.[897][898]

Напомене

  1. ^ а б Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република су сепаратистичке државе које су прогласиле независност у мају 2014. године, док су једна од друге добиле признања, дефакто државе Јужне Осетије и Русије (од 2022).[1][2][3]
  2. ^ Одређене руске снаге извршиле су инвазију са белоруске територије.[4] Белоруски председник Александар Лукашенко је такође изјавио да би белоруске трупе могле да учествују у инвазији ако буде потребно.[5]
  3. ^ Дошло је до кратких обрачуна у Русији, када су украјинске снаге са своје територије ракетирале војни аеродром у Милерову, који је близу украјинске границе.

Види још

Референце

Шаблон:Извори

Спољашње везе

Шаблон:Послехладноратовски сукоби у Европи Шаблон:Нормативна контрола Шаблон:Портал бар