Одеса

Одеса
Одеса; укр. Одеса, рус. Одесса
	Потемкинове степенице
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Украјина
Област	Одешка област
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	1.008.162 (процена)
Географске карактеристике
Координате	46° 29′ 04″ СГШ; 30° 43′ 59″ ИГД / 46.48443° СГШ; 30.73303° ИГДКоординате: 46° 29′ 04″ СГШ; 30° 43′ 59″ ИГД / 46.48443° СГШ; 30.73303° ИГД
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	40 m
Површина	163 km2
	Одеса Одеса на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник	Генадиј Труханов
Позивни број	+380-48
Регистарска ознака	BH
Веб-сајт
	odessa.ua

Одеса (укр. Одеса, рус. Одесса) град је и најважнија лука у Украјини на Црном мору. Према процени из 2012. у граду је живело 1.008.162 становника.

ИсторијаУреди

Током 14. века, област на обали Црног мора између река Дњестар и Дњепар се налазила под влашћу Великог литванског војводства. Татари су у близини данашњег града саградили утврђење Хаџи-беј, у коме су поред Татара живели и Грци. Године 1765. Османлије су саградили тврђаву, Јени-Дуња, на овом месту. Руске трупе под командом шпанског генерал-мајора Хосеа де Рибаса (рус. Осип (Иосиф) Михайлович Дерибас) су заузеле Одесу 14. септембра 1789. у Руско-турском рату 1787—1792. Миром склопљеним у Јашију (1792) области источно од Дњестра су званично постале руски посед.

Мапа Одесе из 1888.

На рушевинама тврђаве Хаџи-беј настало је руско поморско утврђење. Име Одеса се први пут помиње јануара 1795. Није познато зашто је одабрано ово име, али вероватно постоје везе са именом древног грчког насеља на овом подручју. Град се брзо развио под влашћу гувернера Војводе од Ришељеа 1803–1814. Војвода је побегао од Француске револуције и служио у војсци Катарине Велике у борбама против Турака. Њему се приписује уређење града и градске инфраструктуре.

У Одеси је постојала бројна колонија Срба досељених током 19. века, међу којима су се нарочито истицали велико-купци. Године 1839. путописац Јоаким Вујић примећује да су у том граду након Руса, најбројнији Срби.^[1] Срби у Одеси су исписали позамашну и импресивну културно-националну хронику о свом трајању у том мултиетничком граду.

Руски војни брод Књаз Патјомкин од Тауриде упловио је 27. јуна 1905. у луку Одеса да би морнари учествовали у гушењу генералног штрајка у граду (део Руске револуције 1905). Морнари су одбили овај задатак. Тај догађај био је основа за филм Оклопњача Потемкин.

У периоду 1819–1858. Одеса је била слободна лука. За време Совјетског Савеза лука Одеса је била главна трговачка лука државе и поморска војна база.

Одесу су после двомесечне опсаде од 1941. до 1944. окупирале румунске и немачке трупе. У овом периоду убијено је или депортовано око 60.000 становника, највише Јевреја. Нарочито је био суров масакр 23-25. октобра 1941. Од експлозије у румунском главном војном штабу погинуо је 61 војно лице, укључујући једног генерала. Јон Антонеску, вођа румунског фашистичког режима, дао је наређење да се за сваког погинулог официра стреља 200, а за сваког војника 100 Јевреја или комуниста. У масакру, који је уследио, убијено је око 30.000 Јевреја.

Од 2000, Одеса је поново постала слободна лука и слободна економска зона на период од 25 година.

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2012. живело 1.008.162 становника.

Демографија
1979.	1989.	2001.	2012.
1.046.133^[2]	1.115.371^[2]	1.029.049^[2]	1.008.162^[2]

Кроз историју, становништво Одесе увек је било национално и конфесионално мешовито. Овде су поред Руса живели Јевреји, Украјинци, Грци, Румуни, Арапи, Турци, Јермени, Грузини, Немци, Французи, Срби и многе друге нације. О овоме сведоче имена булевара: Француски и Италијански, и улица: Грчка, Јеврејска, Арнаутска. Уочи немачке окупације града у лето 1941, Јевреји су чинили око 20 процената становништва (у 19. веку и до 37%). После рата, многи преживели Јевреји су емигрирали у Израел.

Заједничка одлика свих становника Одесе је отвореност према свету и гостопримљивост. Данас је главни језик у употреби у Одеси руски, а мање украјински.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима Одесе (1991–2020, екстреми 1894–садашњост)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	15,1 (59,2)	19,2 (66,6)	24,1 (75,4)	29,4 (84,9)	33,3 (91,9)	37,2 (99)	39,3 (102,7)	38,0 (100,4)	35,4 (95,7)	30,5 (86,9)	26,0 (78,8)	16,9 (62,4)	39,3 (102,7)
Максимум, °C (°F)	2,3 (36,1)	3,4 (38,1)	7,7 (45,9)	13,6 (56,5)	20,3 (68,5)	25,1 (77,2)	27,9 (82,2)	27,7 (81,9)	21,8 (71,2)	15,3 (59,5)	9,1 (48,4)	4,2 (39,6)	14,9 (58,8)
Просек, °C (°F)	−0,4 (31,3)	0,4 (32,7)	4,3 (39,7)	10,0 (50)	16,2 (61,2)	20,8 (69,4)	23,4 (74,1)	23,1 (73,6)	17,8 (64)	12,0 (53,6)	6,3 (43,3)	1,5 (34,7)	11,3 (52,3)
Минимум, °C (°F)	−2,7 (27,1)	−2,1 (28,2)	1,6 (34,9)	6,9 (44,4)	12,6 (54,7)	16,9 (62,4)	19,1 (66,4)	18,5 (65,3)	14,0 (57,2)	8,9 (48)	3,9 (39)	−0,8 (30,6)	8,1 (46,6)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−26,2 (−15,2)	−28,0 (−18,4)	−16,0 (3,2)	−5,9 (21,4)	0,3 (32,5)	5,2 (41,4)	7,5 (45,5)	7,9 (46,2)	−0,8 (30,6)	−13,3 (8,1)	−14,6 (5,7)	−19,6 (−3,3)	−28,0 (−18,4)
Количина падавина, mm (in)	43 (1,69)	35 (1,38)	35 (1,38)	28 (1,1)	39 (1,54)	47 (1,85)	45 (1,77)	40 (1,57)	44 (1,73)	37 (1,46)	39 (1,54)	38 (1,5)	470 (18,5)
Дани са кишом	9	7	10	11	12	13	10	8	9	10	13	10	122
Дани са снегом	11	10	6	0,4	0	0	0	0	0	0,2	4	9	41
Релативна влажност, %	82,5	80,7	78,4	74,5	71,0	70,6	66,0	65,4	71,8	77,1	81,9	83,6	75,3
Сунчани сати — месечни просек	63,2	91,6	142,2	199,5	292,5	307,5	332,9	313,1	234,6	164,7	73,0	57,4	2.272,2
Извор #1: Pogoda.ru^[3]
Извор #2: World Meteorological Organization (humidity and sun 1981–2010)^[4]

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди


Градска кућа	Опера и балет	Саборна Црква Светог Преображења	Археолошки музеј

РеференцеУреди

^ Јоаким Вујић: "Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845.
^ ^а ^б ^в ^г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
^ Погода и Климат – Климат Одессы [Weather and Climate – The Climate of Odessa] (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 11. 2021.
^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2021. Приступљено 17. 7. 2021.

ЛитератураУреди

Richardson, Tanya (2008). Kaleidoscopic Odessa: History and Place in Contemporary Ukraine. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9563-3. Приступљено 7. 11. 2009.
Imperial, Odessa Society of History and Artifacts (1848). Notes of the Imperial Odessa Society of History and Artifacts. Vol.2. Odessa: Odessa City Typography. Приступљено 29. 4. 2019.
Yefimenko, Aleksandra (2018). History of Ukraine and its people (История Украйны и ее народа). Litres. ISBN 9785457887299. Приступљено 29. 4. 2019.
Dallin, Alexander (1998). Odessa, 1941–1944: A Case Study of Soviet Territory Under Foreign Rule. Iaşi: Center for Romanian Studies. ISBN 973-98391-1-8. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2012. Приступљено 7. 11. 2009. Complete book available online.
Friedberg, Maurice (1991). How Things Were Done in Odessa: Cultural and Intellectual Pursuits in a Soviet City. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 0-8133-7987-3.
Ghervas, Stella (2008). „Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique”. Ур.: Ghervas, Stella; Rosset, François. Lieux d'Europe. Mythes et limites. Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme. ISBN 978-2-7351-1182-4.
Ghervas, Stella (2008). Réinventer la tradition. Alexandre Stourdza et l'Europe de la Sainte-Alliance. Paris: Honoré Champion. ISBN 978-2-7453-1669-1.
Gubar, Oleg (2004). Odessa: New Monuments, Memorial Plaques, and Buildings. Odessa: Optimum. ISBN 966-8072-86-3.
Herlihy, Patricia (1979—1980). „Greek Merchants in Odessa in the Nineteenth Century” (PDF). Harvard Ukrainian Studies. 3 (4): 399—420. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 5. 2008.
Herlihy, Patricia (1987). Odessa: A History, 1794–1914. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-916458-15-6. (hardcover), ISBN 0-916458-43-1 (1991 paperback reprint)
Herlihy, Patricia (2002). „Commerce and Architecture in Odessa in Late Imperial Russia”. Commerce in Russian Urban Culture 1861–1914. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6750-9.
Herlihy, Patricia (2003). „Port Jews of Odessa and Trieste: A Tale of Two Cities”. Jahrbuch des Simon-Dubnow-Instituts. München: Deutsche Verlags-Anstalt. 2: 182—198. ISBN 3-421-05522-X.
Herlihy, Patricia; Gubar, Oleg (2008). „The Persuasive Power of the Odessa Myth”. Ур.: Czaplicka, John; Gelazis, Nida; Ruble, Blair A. Cities after the Fall of Communism: Reshaping Cultural Landscapes and European Identity. Woodrow Wilson Center Press and Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-9191-5.
Kaufman, Bel; Oleg Gubar; Alexander Rozenboim (2004). Nicholas V. Iljine; Patricia Herlihy, ур. Odessa Memories. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-98345-0.
King, Charles (2011). Odessa: Genius and Death in a City of Dreams. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-07084-2.
Kononova, G. (1984). Odessa: A Guide. Moscow: Raduga Publishers. OCLC 12344892.
Makolkin, Anna (2004). A History of Odessa, the Last Italian Black Sea Colony. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 0-7734-6272-4.
Mazis, John Athanasios (2004). The Greeks of Odessa: Diaspora Leadership in Late Imperial Russia. East European Monographs. New York: Columbia University Press. ISBN 0-88033-545-9.
Orbach, Alexander (1997). New Voices of Russian Jewry: A Study of the Russian-Jewish Press of Odessa in the Era of the Great Reforms, 1860–1871. Studies in Judaism in Modern Times, No. 4. Leiden: Brill Academic Publishers. ISBN 90-04-06175-4.
Rothstein, Robert A. (2001). „How It Was Sung in Odessa: At the Intersection of Russian and Yiddish Folk Culture”. Slavic Review. 60 (4): 781—801. JSTOR 2697495. S2CID 163549178. doi:10.2307/2697495.
Skinner, Frederick W. (1986). „Odessa and the Problem of Urban Modernization”. The City in Late Imperial Russia. Indiana–Michigan Series in Russian and East European Studies. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 0-253-31370-8.
Sylvester, Roshanna P. (2001). „City of Thieves: Moldavanka, Criminality, and Respectability in Prerevolutionary Odessa”. Journal of Urban History. 27 (2): 131—157. PMID 18333319. S2CID 34219426. doi:10.1177/009614420102700201.
Tanny, Jarrod (2011). City of Rogues and Schnorrers: Russia's Jews and the Myth of Old Odessa. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35646-8. (hardcover); ISBN 978-0-253-22328-9 (paperback)
Weinberg, Robert (1992). „The Pogrom of 1905 in Odessa: A Case Study”. Pogroms: Anti-Jewish Violence in Modern Russian History. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-40532-7.
Weinberg, Robert (1993). The Revolution of 1905 in Odessa: Blood on the Steps. Indiana–Michigan Series in Russian and East European Studies. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 0-253-36381-0.
- Herlihy, Patricia (1994). „Review of The Revolution of 1905 in Odessa: Blood on the Steps by Robert Weinberg”. Journal of Social History. 28 (2): 435—437. JSTOR 3788930. doi:10.1353/jsh/28.2.435.
Zipperstein, Steven J. (1991) [1986]. The Jews of Odessa: A Cultural History, 1794–1881. Palo Alto: Stanford University Press. ISBN 0-8047-1251-4. (hardcover), ISBN 0-8047-1962-4 (paperback reprint)