Татари

Уколико сте тражили претечу данашњих поштара у Србији, погледајте чланак Поште Србије.

Татари (тат. татарлар, tatarlar; рус. татары) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Татарстан, у којој чини апсолутну етничку већину од 53%. Татари су већином исламске вероисповести, има и православаца. Говоре татарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Татари

Татарка у народној ношњи (18. век)
Укупна популација
6.200.000
Региони са значајном популацијом
Русија (без Крима)	5.319.877
Узбекистан	477.875
Украјина (са Кримом)	319.377
Казахстан	240.000
Турска	175.500
Туркменистан	636.355
Киргистан	28.334
Језици
татарски, руски
Религија
ислам (сунизам), хришћанство (православље)
Сродне етничке групе
туркијски народи

Распрострањеност Татара у Русији (попис из 2010)

Република Татарстан у Русији

Распрострањеност

Татари се деле у три главне гране: Волшки Татари, Кримски Татари и Сибирски Татари. Поред Русије, Татари живе у Узбекистану, Казахстану, Киргистану, Украјини, Белорусији, Литванији, Пољској, Финској, Румунији (Добруџа), Бугарској, Кини, Турској, Азербејџану и у дијаспори.

Татара укупно има око 7.811.000 (процене су 8 до 10 милиона), од тога у Русији 5.796.000, а у Узбекистану 1.020.000.

Историја

Први етноним „Татари” појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9. века.

Пошто су разне номадске групе постале део војске Џингис-кана почетком 13. века, дошло је до фузије монголских и турскијских елемената, а дошљаци у Панонском басену постали су Европљанима познати као „Татари” или „Тартари”. Након распада Монголског царства, Татари су постали посебно идентификовани са западним делом царства, познатом као Златна хорда.

Види још

• Списак народа света
• Татарин