Татари
Татари (тат. татарлар, tatarlar; рус. татары) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Татарстан, у којој чини етничку већину од 53%. Татари су већином исламске вероисповести, мада има и православаца. Говоре татарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.
![]() Татарка у народној ношњи (18. век) | |
Укупна популација | |
---|---|
6.200.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
![]() | 5.319.877 |
![]() | 477.875 |
![]() | 319.377 |
![]() | 240.000 |
![]() | 175.500 |
![]() | 636.355 |
![]() | 28.334 |
Језици | |
татарски, руски | |
Религија | |
ислам (сунизам), хришћанство (православље) | |
Сродне етничке групе | |
туркијски народи |
РаспрострањеностУреди
Татари се деле у три главне гране: Волшки Татари, Кримски Татари и Сибирски Татари. Поред Русије, Татари живе у Узбекистану, Казахстану, Киргистану, Украјини, Белорусији, Литванији, Пољској, Финској, Румунији (Добруџа), Бугарској, Кини, Турској, Азербејџану и у дијаспори.
Татара укупно има око 7.811.000 (процене су 8 до 10 милиона), од тога у Русији 5.796.000, а у Узбекистану 1.020.000.
ИсторијаУреди
Први етноним „Татари” појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9. века.
Пошто су разне номадске групе постале део војске Џингис-кана почетком 13. века, дошло је до фузије монголских и турскијских елемената, а дошљаци у Панонском басену постали су Европљанима познати као „Татари” или „Тартари”. Након распада Монголског царства, Татари су постали посебно идентификовани са западним делом царства, познатом као Златна хорда.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
Татари на Викимедијиној остави. |