Википедија

Монголи

Под појмом Монголи се, у ужем смислу, подразумијевају етнички Монголи, који се језички могу грубо поделити на Источне и Западне Монголе. У ширем смислу, под тим називом се подразумевају и монголски народи, дакле, народи који говоре неким монголским језиком. Они пак, по правилу, сами себе називају другим именима. Углавном су настањени у Азији, али их има и у Европи. Народи из ове групе су Халха Монголи, Калмици, Бурјати, Ојрати, итд. Чине већину становништва у држави Монголији, као и у Републици Калмикији (део Русије). У мањем броју их има и у Републици Бурјатији (Русија), Унутрашњој Монголији (Кина), као и на још неким подручјима.

Монголи
Монголски будистички монах, 1913
Укупна популација
око 10–11 милиона
Региони са значајном популацијом
 Кина6.278.722 (изузимајући Дауре)[1]
 Монголија     3.201.377[2]
 Русија651.355[3]
 Јужна Кореја41,500[4]
 Сједињене Државе18.000–20.500[5]
 Чешка Република10.200[6]
 Киргистан10.000[7]
 Јапан7.340[8]
 Канада7.480[9]
 Немачка4,056[8]
 Уједињено Краљевство3.331[8]
 Казахстан2.723[8]
 Француска2.459[8]
 Турска2.143[8]
 Аустрија2.007[10]
Језици
монголски
Религија
Углавном тибетански будизам,[11][12][13] у мањој мери монголски шаманизам (тенгризам),[14] сунизам, православна црква, таоизам, бон, протестантизам

Порекло имена Уреди

 
Подручја настањена монголским народима
 
Размештај Монгола у Монголији и НР Кини

Име „Монгол“ потиче из тунгуских језика и значи „непобедиви“. Некада се односило на једно мало, безначајно племе које је живело у средњем току реке Онон. Касније се, за време Џингис-кана у 13. веку уобичајило као групни назив за читав народ.

Данашње монголске етничке групе Уреди

У разним државама у којима живе припадници монголских народа и етничких група линије разграничења између „племена“ и „народа“ се јако разликују. У земљи са највећим бројем монголског становништва, Народној Републици Кини, Монголе сматрају једним народом. Тимед, Чахар, Ордос, Баргут, Бурјат и Ојрат Монголи се сви сматрају делом народа Монгола. Уз њих, постоје и други народи који говоре монголским језицима, као што су: Даур, Ту, Донгсјанг, Бонар и део народа Јогур. Они се, као што је речено, не сматрају Монголима по народности, него чине посебне етницитете.

У држави Монголији живе три племена источних Монгола и једно западних Монгола.

И у Русији живи неколико група које припадају источним и западним Монголима (нпр. Калмици, Бурјати).

Народи Могол, Хазара и Ајмаци, који су једним делом монголског порекла, живе раштркани и у Авганистану и у Пакистану.

Према горенаведеном принципу, у 2000. години је у попису становништва у Кини живело 5.813,947 Монгола. Сматра се да Монгола на свету има до 10 милиона.

Види још Уреди

Референце Уреди

  1. ^ Demographics of China
  2. ^ „Монголын үндэсний статистикийн хороо”. National Statistical Office of Mongolia. Приступљено 2013-11-14. 
  3. ^ 2,986 Mongols proper, 461,389 Buryats, 183,372 Kalmyks, 3,608 Soyots (Russian Census (2010))
  4. ^ „'Korean Dream' fills Korean classrooms in Mongolia”, The Chosun Ilbo, 2008-04-24, Архивирано из оригинала 23. 9. 2008. г., Приступљено 2009-02-06 
  5. ^ Bahrampour, Tara (2006-07-03). „Mongolians Meld Old, New In Making Arlington Home”. The Washington Post. Приступљено 2007-09-05. 
  6. ^ „T13 Cizinci podle typu pobytu a pohlaví - 25 nejčastějších státních občanství k 30. 6. 2020” (PDF). czso.cz (на језику: Czech). Приступљено 30. 7. 2021. 
  7. ^ President of Mongoli Received the Kalmyk Citizens of the Kyrgyz. 2012 Архивирано 2016-12-06 на сајту Wayback Machine
  8. ^ а б в г д ђ „Mongolia National Census” (PDF) (на језику: монголски). National Statistical Office of Mongolia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2017. 
  9. ^ [1]
  10. ^ „Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland” [Population by citizenship and country of birth] (на језику: немачки). Statistik Austria. 3. 7. 2014. Приступљено 21. 8. 2014. 
  11. ^ National Bureau of Statistics of the People's Republic of China (април 2012). Tabulation of the 2010 Population Census of the People's Republic of China. China Statistics Press. ISBN 978-7-5037-6507-0. Приступљено 2013-02-19. 
  12. ^ China.org.cn – The Mongolian ethnic minority
  13. ^ China.org.cn – The Mongolian Ethnic Group
  14. ^ Bira 2011.

Литература Уреди

  • Balogh, Matyas (2010). „Contemporary shamanisms in Mongolia”. Asian Ethnicity. 11 (2): 229—38. S2CID 145595446. doi:10.1080/14631361003779489. 
  • Bira, Shagdaryn (2011). Монголын тэнгэрийн үзэл: түүвэр зохиол, баримт бичгүүд [Mongolian Tenggerism: selected papers and documents] (на језику: монголски). Улаанбаатар: Содпресс. ISBN 9789992955932. 
  • Bumochir, D. (2014). „Institutionalization of Mongolian shamanism: from primitivism to civilization”. Asian Ethnicity. 15 (4): 473—91. S2CID 145329835. doi:10.1080/14631369.2014.939331. 
  • Garcia, Chad D. (2012). A New Kind of Northerner. 
  • Schlehe, Judith (2004). „Shamanism in Mongolia and in New Age Movements”. Ур.: Rasuly-Paleczek, Gabriele. Central Asia on Display: Proceedings of the VIIth Conference of the European Society for Central Asian Studies. 1. Vienna: LIT Verlag. стр. 283—96. ISBN 3-8258-8309-4. 
  • Batbayar, Bat-Erdene. Twentieth Century Mongolia (Global Oriental, 2000).
  • Batbayar, Tsedendambyn, and Sharad Kumar Soni. Modern Mongolia: A concise history (Pentagon Press, 2007).
  • Bawden, Charles. "Mongolia: Ancient and Modern" History Today (Feb 1959) 9#2 p103-112.
  • Bold, Bat-Ochir. Mongolian Nomadic Society: a reconstruction of the 'medieval' history of Mongolia (Routledge, 2013).
  • Buyandelgeriyn, Manduhai. "Dealing with uncertainty: shamans, marginal capitalism, and the remaking of history in postsocialist Mongolia." American Ethnologist 34#1 (2007): 127–147. online
  • Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Vol. 1: Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire (1998) excerpt
  • Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Volume II: Inner Eurasia from the Mongol Empire to Today, 1260-2000 (John Wiley & Sons, 2018). excerpt
  • Kaplonski, Christopher. Truth, history and politics in Mongolia: Memory of heroes (Routledge, 2004).
  • Sanders, Alan J. K. (2010). Historical Dictionary of Mongolia. Scarecrow Press. ISBN 0810874520.
  • Volkov, Vitaliĭ Vasil’evich. "Early nomads of Mongolia." in Nomads of the Eurasian steppes in the Early Iron Age ed by Jeannine Davis-Kimball, et al. (1995): 318-332 online.
  • Weatherford, Jack. Genghis Khan and the Making of the Modern World (2005) a best-seller excerpt.
  • Walther Heissig, Claudius Müller, Die Mongolen (exhibition catalogue in German), Munich 1989 (as Mongolen (catalogue))
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Asimov, M.S. (1998), History of civilizations of Central Asia Volume IV The age of achievement: A.D. 750 to the end of the fifteenth century Part One The historical, social and economic setting, UNESCO Publishing 
  • Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell 
  • Barrett, Timothy Hugh (2008), The Woman Who Discovered Printing, Great Britain: Yale University Press, ISBN 978-0-300-12728-7  (alk. paper)
  • Beckwith, Christopher I. (2009), Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13589-2 
  • Beckwith, Christopher I (1987), The Tibetan Empire in Central Asia: A History of the Struggle for Great Power among Tibetans, Turks, Arabs, and Chinese during the Early Middle Ages, Princeton University Press 
  • Biran, Michal (2005), The Empire of the Qara Khitai in Eurasian History: Between China and the Islamic World, Cambridge Studies in Islamic Civilization, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 0521842263 
  • Bregel, Yuri (2003), An Historical Atlas of Central Asia, Brill 
  • Drompp, Michael Robert (2005), Tang China And The Collapse Of The Uighur Empire: A Documentary History, Brill 
  • Ebrey, Patricia Buckley (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-66991-X  (paperback).
  • Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006), East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-618-13384-4 
  • Golden, Peter B. (1992), An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East, OTTO HARRASSOWITZ · WIESBADEN 
  • Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300-900, Warfare and History, London: Routledge, ISBN 0415239559 
  • Graff, David Andrew (2016), The Eurasian Way of War Military Practice in Seventh-Century China and Byzantium, Routledge, ISBN 978-0-415-46034-7 .
  • Haywood, John (1998), Historical Atlas of the Medieval World, AD 600-1492, Barnes & Noble 
  • Latourette, Kenneth Scott (1964), The Chinese, their history and culture, Volumes 1-2, Macmillan 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Luttwak, Edward N. (2009), The Grand Strategy of the Byzantine Empire, The Belknap Press of Harvard University Press 
  • Millward, James (2009), Eurasian Crossroads: A History of Xinjiang, Columbia University Press 
  • Mote, F. W. (2003), Imperial China: 900–1800, Harvard University Press, ISBN 978-0674012127 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 
  • Rong, Xinjiang (2013), Eighteen Lectures on Dunhuang, Brill 
  • Schafer, Edward H. (1985), The Golden Peaches of Samarkand: A study of T'ang Exotics, University of California Press 
  • Shaban, M. A. (1979), The ʿAbbāsid Revolution, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-29534-3 
  • Sima, Guang (2015), Bóyángbǎn Zīzhìtōngjiàn 54 huánghòu shīzōng 柏楊版資治通鑑54皇后失蹤, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 978-957-32-0876-1 
  • Skaff, Jonathan Karam (2012), Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires), Oxford University Press 
  • Standen, Naomi (2007), Unbounded Loyalty Frontier Crossings in Liao China, University of Hawai'i Press 
  • Steinhardt, Nancy Shatzman (1997), Liao Architecture, University of Hawaii Press 
  • Twitchett, Denis C. (1979), The Cambridge History of China, Vol. 3, Sui and T'ang China, 589–906, Cambridge University Press 
  • Twitchett, Denis (1994), The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0521243319 
  • Twitchett, Denis (2009), The Cambridge History of China Volume 5 The Sung dynasty and its Predecessors, 907-1279, Cambridge University Press 
  • Wang, Zhenping (2013), Tang China in Multi-Polar Asia: A History of Diplomacy and War, University of Hawaii Press 
  • Wilkinson, Endymion (2015). Chinese History: A New Manual, 4th edition. Cambridge, MA: Harvard University Asia Center distributed by Harvard University Press. ISBN 9780674088467. 
  • Xiong, Victor Cunrui (2000), Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Late Medieval China (Michigan Monographs in Chinese Studies), U OF M CENTER FOR CHINESE STUDIES, ISBN 0892641371 
  • Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537 
  • Xu, Elina-Qian (2005), HISTORICAL DEVELOPMENT OF THE PRE-DYNASTIC KHITAN, Institute for Asian and African Studies 7 
  • Xue, Zongzheng (1992), Turkic peoples, 中国社会科学出版社 
  • Yuan, Shu (2001), Bóyángbǎn Tōngjiàn jìshìběnmò 28 dìèrcìhuànguánshídài 柏楊版通鑑記事本末28第二次宦官時代, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 957-32-4273-7 
  • Yule, Henry (1915), Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Vol I: Preliminary Essay on the Intercourse Between China and the Western Nations Previous to the Discovery of the Cape Route, Hakluyt Society 

Спољашње везе Уреди

 
Монголи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монголи&oldid=25912570”