Википедија

Монголи

Под појмом Монголи се, у ужем смислу, подразумијевају етнички Монголи, који се језички могу грубо поделити на Источне и Западне Монголе. У ширем смислу, под тим називом се подразумевају и монголски народи, дакле, народи који говоре неким монголским језиком. Они пак, по правилу, сами себе називају другим именима. Углавном су настањени у Азији, али их има и у Европи. Народи из ове групе су Халха Монголи, Калмици, Бурјати, Ојрати, итд. Чине већину становништва у држави Монголији, као и у Републици Калмикији (део Русије). У мањем броју их има и у Републици Бурјатији (Русија), Унутрашњој Монголији (Кина), као и на још неким подручјима.

Монголи
Mongolia, near Ulaanbaatar.jpg
Монголски будистички монах, 1913
Укупна популација
око 10–11 милиона
Региони са значајном популацијом
 Кина6.278.722 (изузимајући Дауре)[1]
 Монголија     3.201.377[2]
 Русија651.355[3]
 Јужна Кореја41,500[4]
 Сједињене Државе18.000–20.500[5]
 Чешка Република10.200[6]
 Киргистан10.000[7]
 Јапан7.340[8]
 Канада7.480[9]
 Немачка4,056[8]
 Уједињено Краљевство3.331[8]
 Казахстан2.723[8]
 Француска2.459[8]
 Турска2.143[8]
 Аустрија2.007[10]
Језици
Монголски језик
Религија
Углавном тибетански будизам,[11][12][13] у мањој мери монголски шаманизам (тенгризам),[14] сунизам, православна црква, таоизам, бон, протестантизам

Порекло именаУреди

 
Подручја настањена монголским народима
 
Размештај Монгола у Монголији и НР Кини

Име „Монгол“ потиче из тунгуских језика и значи „непобедиви“. Некада се односило на једно мало, безначајно племе које је живело у средњем току реке Онон. Касније се, за време Џингис-кана у 13. веку уобичајило као групни назив за читав народ.

Данашње монголске етничке групеУреди

У разним државама у којима живе припадници монголских народа и етничких група линије разграничења између „племена“ и „народа“ се јако разликују. У земљи са највећим бројем монголског становништва, Народној Републици Кини, Монголе сматрају једним народом. Тимед, Чахар, Ордос, Баргут, Бурјат и Ојрат Монголи се сви сматрају делом народа Монгола. Уз њих, постоје и други народи који говоре монголским језицима, као што су: Даур, Ту, Донгсјанг, Бонар и део народа Јогур. Они се, као што је речено, не сматрају Монголима по народности, него чине посебне етницитете.

У држави Монголији живе три племена источних Монгола и једно западних Монгола.

И у Русији живи неколико група које припадају источним и западним Монголима (нпр. Калмици, Бурјати).

Народи Могол, Хазара и Ајмаци, који су једним делом монголског порекла, живе раштркани и у Авганистану и у Пакистану.

Према горенаведеном принципу, у 2000. години је у попису становништва у Кини живело 5.813,947 Монгола. Сматра се да Монгола на свету има до 10 милиона.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Demographics of China
  2. ^ „Монголын үндэсний статистикийн хороо”. National Statistical Office of Mongolia. Приступљено 2013-11-14. 
  3. ^ 2,986 Mongols proper, 461,389 Buryats, 183,372 Kalmyks, 3,608 Soyots (Russian Census (2010))
  4. ^ „'Korean Dream' fills Korean classrooms in Mongolia”, The Chosun Ilbo, 2008-04-24, Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2008, Приступљено 2009-02-06 
  5. ^ Bahrampour, Tara (2006-07-03). „Mongolians Meld Old, New In Making Arlington Home”. The Washington Post. Приступљено 2007-09-05. 
  6. ^ „T13 Cizinci podle typu pobytu a pohlaví - 25 nejčastějších státních občanství k 30. 6. 2020” (PDF). czso.cz (на језику: Czech). Приступљено 30. 7. 2021. 
  7. ^ President of Mongoli Received the Kalmyk Citizens of the Kyrgyz. 2012 Архивирано 2016-12-06 на сајту Wayback Machine
  8. ^ а б в г д ђ „Mongolia National Census” (PDF) (на језику: монголски). National Statistical Office of Mongolia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 9. 2011. Приступљено 29. 1. 2017. 
  9. ^ [1]
  10. ^ „Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland” [Population by citizenship and country of birth] (на језику: немачки). Statistik Austria. 3. 7. 2014. Приступљено 21. 8. 2014. 
  11. ^ National Bureau of Statistics of the People's Republic of China (април 2012). Tabulation of the 2010 Population Census of the People's Republic of China. China Statistics Press. ISBN 978-7-5037-6507-0. Приступљено 2013-02-19. 
  12. ^ China.org.cn – The Mongolian ethnic minority
  13. ^ China.org.cn – The Mongolian Ethnic Group
  14. ^ Bira 2011.

ЛитератураУреди

  • Balogh, Matyas (2010). „Contemporary shamanisms in Mongolia”. Asian Ethnicity. 11 (2): 229—38. S2CID 145595446. doi:10.1080/14631361003779489. 
  • Bira, Shagdaryn (2011). Монголын тэнгэрийн үзэл: түүвэр зохиол, баримт бичгүүд [Mongolian Tenggerism: selected papers and documents] (на језику: монголски). Улаанбаатар: Содпресс. ISBN 9789992955932. 
  • Bumochir, D. (2014). „Institutionalization of Mongolian shamanism: from primitivism to civilization”. Asian Ethnicity. 15 (4): 473—91. S2CID 145329835. doi:10.1080/14631369.2014.939331. 
  • Garcia, Chad D. (2012). A New Kind of Northerner. 
  • Schlehe, Judith (2004). „Shamanism in Mongolia and in New Age Movements”. Ур.: Rasuly-Paleczek, Gabriele. Central Asia on Display: Proceedings of the VIIth Conference of the European Society for Central Asian Studies. 1. Vienna: LIT Verlag. стр. 283—96. ISBN 3-8258-8309-4. 
  • Batbayar, Bat-Erdene. Twentieth Century Mongolia (Global Oriental, 2000).
  • Batbayar, Tsedendambyn, and Sharad Kumar Soni. Modern Mongolia: A concise history (Pentagon Press, 2007).
  • Bawden, Charles. "Mongolia: Ancient and Modern" History Today (Feb 1959) 9#2 p103-112.
  • Bold, Bat-Ochir. Mongolian Nomadic Society: a reconstruction of the 'medieval' history of Mongolia (Routledge, 2013).
  • Buyandelgeriyn, Manduhai. "Dealing with uncertainty: shamans, marginal capitalism, and the remaking of history in postsocialist Mongolia." American Ethnologist 34#1 (2007): 127–147. online
  • Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Vol. 1: Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire (1998) excerpt
  • Christian, David. A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Volume II: Inner Eurasia from the Mongol Empire to Today, 1260-2000 (John Wiley & Sons, 2018). excerpt
  • Kaplonski, Christopher. Truth, history and politics in Mongolia: Memory of heroes (Routledge, 2004).
  • Sanders, Alan J. K. (2010). Historical Dictionary of Mongolia. Scarecrow Press. ISBN 0810874520
  • Volkov, Vitaliĭ Vasil’evich. "Early nomads of Mongolia." in Nomads of the Eurasian steppes in the Early Iron Age ed by Jeannine Davis-Kimball, et al. (1995): 318-332 online.
  • Weatherford, Jack. Genghis Khan and the Making of the Modern World (2005) a best-seller excerpt.
  • Walther Heissig, Claudius Müller, Die Mongolen (exhibition catalogue in German), Munich 1989 (as Mongolen (catalogue))
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Asimov, M.S. (1998), History of civilizations of Central Asia Volume IV The age of achievement: A.D. 750 to the end of the fifteenth century Part One The historical, social and economic setting, UNESCO Publishing 
  • Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell 
  • Barrett, Timothy Hugh (2008), The Woman Who Discovered Printing, Great Britain: Yale University Press, ISBN 978-0-300-12728-7  (alk. paper)
  • Beckwith, Christopher I. (2009), Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13589-2 
  • Beckwith, Christopher I (1987), The Tibetan Empire in Central Asia: A History of the Struggle for Great Power among Tibetans, Turks, Arabs, and Chinese during the Early Middle Ages, Princeton University Press 
  • Biran, Michal (2005), The Empire of the Qara Khitai in Eurasian History: Between China and the Islamic World, Cambridge Studies in Islamic Civilization, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 0521842263 
  • Bregel, Yuri (2003), An Historical Atlas of Central Asia, Brill 
  • Drompp, Michael Robert (2005), Tang China And The Collapse Of The Uighur Empire: A Documentary History, Brill 
  • Ebrey, Patricia Buckley (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-66991-X  (paperback).
  • Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006), East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-618-13384-4 
  • Golden, Peter B. (1992), An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East, OTTO HARRASSOWITZ · WIESBADEN 
  • Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300-900, Warfare and History, London: Routledge, ISBN 0415239559 
  • Graff, David Andrew (2016), The Eurasian Way of War Military Practice in Seventh-Century China and Byzantium, Routledge, ISBN 978-0-415-46034-7 .
  • Haywood, John (1998), Historical Atlas of the Medieval World, AD 600-1492, Barnes & Noble 
  • Latourette, Kenneth Scott (1964), The Chinese, their history and culture, Volumes 1-2, Macmillan 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Luttwak, Edward N. (2009), The Grand Strategy of the Byzantine Empire, The Belknap Press of Harvard University Press 
  • Millward, James (2009), Eurasian Crossroads: A History of Xinjiang, Columbia University Press 
  • Mote, F. W. (2003), Imperial China: 900–1800, Harvard University Press, ISBN 978-0674012127 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 
  • Rong, Xinjiang (2013), Eighteen Lectures on Dunhuang, Brill 
  • Schafer, Edward H. (1985), The Golden Peaches of Samarkand: A study of T'ang Exotics, University of California Press 
  • Shaban, M. A. (1979), The ʿAbbāsid Revolution, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-29534-3 
  • Sima, Guang (2015), Bóyángbǎn Zīzhìtōngjiàn 54 huánghòu shīzōng 柏楊版資治通鑑54皇后失蹤, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 978-957-32-0876-1 
  • Skaff, Jonathan Karam (2012), Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires), Oxford University Press 
  • Standen, Naomi (2007), Unbounded Loyalty Frontier Crossings in Liao China, University of Hawai'i Press 
  • Steinhardt, Nancy Shatzman (1997), Liao Architecture, University of Hawaii Press 
  • Twitchett, Denis C. (1979), The Cambridge History of China, Vol. 3, Sui and T'ang China, 589–906, Cambridge University Press 
  • Twitchett, Denis (1994), The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0521243319 
  • Twitchett, Denis (2009), The Cambridge History of China Volume 5 The Sung dynasty and its Predecessors, 907-1279, Cambridge University Press 
  • Wang, Zhenping (2013), Tang China in Multi-Polar Asia: A History of Diplomacy and War, University of Hawaii Press 
  • Wilkinson, Endymion (2015). Chinese History: A New Manual, 4th edition. Cambridge, MA: Harvard University Asia Center distributed by Harvard University Press. ISBN 9780674088467. 
  • Xiong, Victor Cunrui (2000), Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Late Medieval China (Michigan Monographs in Chinese Studies), U OF M CENTER FOR CHINESE STUDIES, ISBN 0892641371 
  • Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537 
  • Xu, Elina-Qian (2005), HISTORICAL DEVELOPMENT OF THE PRE-DYNASTIC KHITAN, Institute for Asian and African Studies 7 
  • Xue, Zongzheng (1992), Turkic peoples, 中国社会科学出版社 
  • Yuan, Shu (2001), Bóyángbǎn Tōngjiàn jìshìběnmò 28 dìèrcìhuànguánshídài 柏楊版通鑑記事本末28第二次宦官時代, Yuǎnliú chūbǎnshìyè gǔfèn yǒuxiàn gōngsī, ISBN 957-32-4273-7 
  • Yule, Henry (1915), Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Vol I: Preliminary Essay on the Intercourse Between China and the Western Nations Previous to the Discovery of the Cape Route, Hakluyt Society 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монголи&oldid=24017167”