Тунгуски језици

Тунгуски или тунгуско-манџурски језици, група су језика заступљена у северној Кини – у Манџурији и Синкјангу, источној Русији – у централном и источном Сибиру, и у Монголији. Већина језика ове групе је угрожена.

тунгуски језици
тунгуско-манџурски језици
Географска распострањеностсеверна Азија и север источне Азије
Језичка класификацијаједна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је алтајске макропородице језика)
  • тунгуски језици
Подподела
  • севернотунгуски језици
  • јужнотунгуски језици
ISO 639-5tuw
Глотологtung1282[1]
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност различитих огранака тунгуске породице језика:
  севернотунгуски језици
  југоисточнотунгуски језици
  југозападнотунгуски језици

Традиционално се сматрају делом алтајске породице језика.

КласификацијаУреди

Тунгуско-манџурски језици се најчешће деле на северне (тунгуске) и јужне (манџурске) језике, а јужни се даље деле на југозападни и југоисточни огранак.

Тунгуско-манџурски језици:[2]

Језик са највише говорника је евенкијски (око 29.000 говорника), манџурски је донедавно био једини језик који је имао писани облик.

КарактеристикеУреди

Сви језици ове групе су аглутинативни и познају категорију самогласничке хармоније.

Повезаност са другим језицимаУреди

Тунгуски језици се традиционално сврставају у алтајске језике, заједно са туркијским и монголским језицима. Део лингвиста сматра да су тунгуски језици повезани и са корејским и јапанским језиком, а можда и са аину језиком.

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Tungusic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ „Тунгуски језици - Етнолог”. Ethnologue. Приступљено 2. 10. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International. Online version