Отворите главни мени
Распрострањеност језичких породица у свету
Распрострањеност језичких породица у свету

Језичка породица је група језика који потичу од заједничког претка званог прајезик те језичке породице. Већина светских језика се уврштава у језичке породице. Они који не припадају ниједној породици (или они чија сродност није поуздано утврђена) називају се изоловани језици. Концепт језичких породица се заснива на претпоставци да се језици током времена деле на дијалекте, од којих настају нови језици. За разлику од биолошких врста, код језика се често догађа мешање несродних језика чији говорници долазе у контакт. У случају креолских језика, и других мешаних језика, језик наслеђује особине из више језика.[1] Неки језици глувих и слепих су се развили изоловано и немају рођаке. Ипак, овакви случајеви су изузеци.

Према референтној публикацији Ethnologue постоји 7.111 говорних људских језика који су распоређени у 141 језичку породицу.[2] „Живући језици” су једноставно они који се користе као примарна форма комуникације међу људима. Исто тако постоји мноштво мртвих и изумрлих језика, као и они који још увек нису довољно изучени да бу се могли класификовати, или који су непознати изван њихове респективне говорне заједнице.

Садржај

СтруктураУреди

ПотподелаУреди

Језичке породице се деле у мање језичко-рођачке гране. Језичке породице се често представљају графички у облику стабла и грана, па отуда потиче овај назив. Могуће је гране посматрати и као нове језичке породице. Рецимо, група словенских језика може да се посматра као посебна језичка породица, или као грана индо-европских језика.

ПрајезициУреди

Заједнички предак језичке породице је ретко унапред познат због кратке историје писмености. Многе карактеристике прајезика је могуће реконструисати коришћењем компаративне методе. Њу је у 19. веку предложио лингвист Аугуст Шлајхер. Овом методом је могуће демонстрирати сродност језика припадника неке језичке породице. Најпознатији пример прајезика је праиндоевропски језик, који је предак језика којима се данас служи већина човечанства.

Некада се прајезик може утврдити директно. На пример, дијалекти старог нордијског језика су прајезик данашњег норвешког, шведског, данског, фарског и исландског језика.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Rowe, Bruce M.; Levine, Diane P. (2015). A Concise Introduction to Linguistics. Routledge. стр. 340—341. ISBN 9781317349280. Приступљено 26. 1. 2017. 
  2. ^ „Summary by language family”. Ethnologue. 

ЛитератураУреди

  • Boas, Franz (1911). Handbook of American Indian languages. Bureau of American Ethnology, Bulletin 40. Volume 1. Washington: Smithsonian Institution, Bureau of American Ethnology. ISBN 978-0-8032-5017-8. 
  • Boas, Franz. (1922). Handbook of American Indian languages (Vol. 2). Bureau of American Ethnology, Bulletin 40. Washington, D.C.: Government Print Office (Smithsonian Institution, Bureau of American Ethnology).
  • Boas, Franz. (1933). Handbook of American Indian languages (Vol. 3). Native American legal materials collection, title 1227. Glückstadt: J.J. Augustin.
  • Campbell, Lyle. . American Indian languages: The historical linguistics of Native America. New York: Oxford University Press.1997. ISBN 978-0-19-509427-5..
  • Campbell, Lyle; & Mithun, Marianne (Eds.). (1979). The languages of native America: Historical and comparative assessment. Austin: University of Texas Press.
  • Goddard, Ives (Ed.). Languages. Handbook of North American Indians (W. C. Sturtevant, General Ed.) (Vol. 17). Washington, D.C.: Smithsonian Institution. 1996. ISBN 978-0-16-048774-3..
  • Goddard, Ives. Native languages and language families of North America (rev. and enlarged ed. with additions and corrections). [Map]. Lincoln, NE: University of Nebraska Press (Smithsonian Institution). (Updated version of the map in Goddard 1996). 1999. ISBN 978-0-8032-9271-0..
  • Gordon, Raymond G., Jr. (Ed.). . Ethnologue: Languages of the world (15th ed.). Dallas, TX: SIL International.2005. ISBN 978-1-55671-159-6.. (Online version: http://www.ethnologue.com).
  • Greenberg, Joseph H. (1966). The Languages of Africa (2nd ed.). Bloomington: Indiana University.
  • Harrison, K. David. (2007) When Languages Die: The Extinction of the World's Languages and the Erosion of Human Knowledge. New York and London: Oxford University Press.
  • Mithun, Marianne. . The languages of Native North America. Cambridge: Cambridge University Press.1999. ISBN 978-0-521-23228-9. (hbk). ISBN 978-0-521-29875-9..
  • Ross, Malcolm. (2005). "Pronouns as a preliminary diagnostic for grouping Papuan languages". In: Andrew Pawley, Robert Attenborough, Robin Hide and Jack Golson, eds, Papuan pasts: cultural, linguistic and biological histories of Papuan-speaking peoples (PDF)
  • Ruhlen, Merritt. (1987). A guide to the world's languages. Stanford: Stanford University Press.
  • Sturtevant, William C. (Ed.). (1978–present). Handbook of North American Indians (Vol. 1–20). Washington, D.C.: Smithsonian Institution. (Vols. 1–3, 16, 18–20 not yet published).
  • Voegelin, C. F. & Voegelin, F. M. (1977). Classification and index of the world's languages. New York: Elsevier.

Спољашње везеУреди