Отворите главни мени

Амерички домородачки језици

Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Према једном начину класификације, ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Према другом мишљењу, сви ови језици се могу класификовати у само две језичке породице, америндијанску и на-дене. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.[1]

СтатусУреди

До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.

Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.

Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу и Боливији. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).

Број говорникаУреди

Укупно око 30.610.387 људи говори америчким домородачким језицима.

ОсобинеУреди

Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).

Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.

ПореклоУреди

У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:

  • Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
  • Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
  • Вишеструке миграције;
  • Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
  • Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
  • Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
  • Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.

ПоделаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 978-1-55671-159-6. 
  2. ^ www12.statcan.gc.ca, "2011 Census of Canada: Topic-based tabulations", преузето 30. априла 2016.
  3. ^ „Census Data Of USA”. US Census Bureau. Приступљено 30. 4. 2016. 
  4. ^ web.archive.org, "Población indígena por países seleccionados de América", објављено 16. јуна 2003., преузето 30. априла 2016.
  5. ^ www.ethnologue.com, "Guaraní, Paraguayan", преузето 30. априла 2016.
  6. ^ Национални институт за статистику Белизеа: попис становништва и домаћинстава 2010., државни извештај, Белмопан 2013.
  7. ^ www.unicef.org Архивирано на сајту Wayback Machine (март 3, 2016) (на језику: енглески), "Atlas sociolingüístico de Pueblos Indígenas de América Latina Fichas nacionales", преузето 30. априла 2016.
  8. ^ www.lenguasdecolombia.gov.co Архивирано на сајту Wayback Machine (март 26, 2014) (на језику: енглески), "Ley de lenguas nativas", преузето 30. априла 2016.
  9. ^ www.ethnologue.com, "Argentina", преузето 30. априла 2016.
  10. ^ www.ethnologue.com, "Chile", преузето 30. априла 2016.
  11. ^ Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5. 

ЛитератураУреди