Мајански језици
Мајански језици (енгл. Mayan languages), група од преко 30 живих језика са више од 6 милиона говорника у Средњој Америци.[1] Верује се да су настали еволуцијом изворног мајанског језика током дуге историје народа Маја.[2]
Подела уреди
Мајански језици могу се по сродности поделити на четири групеː западну, источну, јукатанску и хуастечку. Источна и јукатанска група међусобно су најсличније, а хуастечка група највише се разликује од осталих. Из овога би се могло закључити да се хуастечка група Маја одвојила од главнине народа Маја у далекој прошлости, вероватно још пре формирања мајанске цивилизације (прекласични период). По истој логици, западна група одвојила се нешто касније, вероватно у класичном периоду (317-987. године), док су се источна и јукатанска група раздвојиле тек у посткласичном периоду Маја (987-1697. године).[3]
Западна група уреди
Западна група мајанских језика говори се углавном у мексичким државама Табаско и Чијапас. Највећи језици ове групе су језици народа Чол (130.000 говорника), Целтал (265.000) и Цоцил (215.000 говорника), сви у држави Чијапас, као и народа Чонтал (око 55.000 говорника) у држави Табаско. Овој групи припада и изоловани језик народа Чорт на крајњем истоку мајанског говорног подручја, који се говори у источној Гватемали и западном Хондурасу, (око 30.000 говорника).[2]
Источна група уреди
Источна група мајанских језика најбројнија је и по броју језика, и по броју говорника. Говори се у Гватемали и на југоистоку мексичке државе Чијапас, на граници са Гватемалом. Највећи језици ове групе сујезик народа Кекчи (800.000 говорника), Киче (око милион говорника), Мам (око 500.000 говорника) и Какчикел (око 400.000).[2]
Јукатанска група уреди
Најбројнији у овој групи је јукатечки мајански језик (око 800.000 говорника) у мексичким државама Јукатан, Кампече и Китана Ро. Овој групи припадају и некада бројни, а сада готово изумрли језици народа Ица (у Петенском басену), Мопан (у Белизеу) и Лакандон (у држави Чијапас).[2]
Хуастечка група уреди
Вастечки (хуастечки) језик потпуно је територијално одвојен од осталих мајанских језика, и говори се далеко на северу, у мексичким државама Веракруз и Сан Луис Потоси (око 110.000 говорника). Највише се разликује од осталих мајанских језика, и верује се да се раније одвојио од заједничког, старог мајанског језика.[2]
Стари записи уреди
Знатне разлике међу мајанским језицима постојале су већ у време открића и шпанског освајања Маја (1519-1697). Тако су најстарији сачувани мајански записи из 16. и 17.века остали забележени на различитим дијалектима Маја. Књиге Чилам Балам написане су на јукатечком мајанском језику из 16. века, док је књига Попол Вух написана језиком Киче из истог периода.
Извори уреди
- ^ „Mayan | Ethnologue Free”. Ethnologue (Free All) (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01.
- ^ а б в г д Брејнерд 1956, стр. 15-20.
- ^ Морли 1946, стр. 15-20.
Литература уреди
- Morley, Sylvanus Griswold; Brainerd, George W. (1956). The Ancient Maya [Старе Маје од С. Г. Морлија, прерадио и допунио Џ. В. Брејнерд] (3 изд.). STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.
- Morley, Sylvanus Griswold (1946). The Ancient Maya [СТАРЕ МАЈЕ од С. Г. Морлија]. STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.