Бахаме

острвска држава у Атлантском океану

Бахаме (енгл. The Bahamas), или званично Комновелт Бахама (енгл. Commonwealth of The Bahamas),[2] познати и као Бахамска острва или Бахами, држава су у Средњој Америци, у Атлантском океану. Налазе се источно од Флориде, северно од Кубе и Кариба и западно од британске прекоморске територије Теркс и Кејкос.[3]

Комонвелт Бахама
Commonwealth of The Bahamas  (енглески)
Крилатица: Напред, више, напред, заједно
(енгл. Forward, Upward, Onward, Together)
Химна: Бахамландски марш
(енгл. March On, Bahamaland)

Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Бахама
Главни градНасау
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерМаргерит Пиндлинг
 — ПремијерХуберт Минис
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
10. јула 1973.
Географија
Површина
 — укупно13.940 km2(155)
 — вода (%)28
Становништво
 — 2010.[1]351.461(178)
 — густина25,21 ст./km2
Економија
ВалутаБахамски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -5
Интернет домен.bs
Позивни број+1-242

1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

НазивУреди

Назив Бахаме (Bahamas) можда води поријекло од шпанских ријечи baja mar (чита се „баха мар“ — плитко море), а можда од лукајанског имена за острво Велика Бахама, ba-ha-ma („велико горње средње копно“).

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Суседне државе Бахама су: САД, Куба, Хаити и Доминиканска Република. Бахаме чини архипелаг од седамсто острва и острваца који захватају површину од око 259.000 km² Атлантског океана. Површина копна износи 13.878 km². Највеће острво је острво Андрос које се налази на западу државе. На острву Њу Провиденс, које се налази источно од Андроса, налази се главни град Насау у којем живи двије трећине укупног становништва. Поред Андроса и Њу Провиденса, важно је споменути и острво Велики Бахами на сјеверу (гдје је смјештен други највећи град Бахама, Фрипорт) као и острво Инагва на југу државе.

Геологија и рељефУреди

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима Насауа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 25,4
(77,7)
25,5
(77,9)
26,6
(79,9)
27,9
(82,2)
29,7
(85,5)
31,0
(87,8)
32,0
(89,6)
32,1
(89,8)
31,6
(88,9)
29,9
(85,8)
27,8
(82)
26,2
(79,2)
28,8
(83,9)
Просек, °C (°F) 21,4
(70,5)
21,4
(70,5)
22,3
(72,1)
23,8
(74,8)
25,6
(78,1)
27,2
(81)
28,0
(82,4)
28,1
(82,6)
27,7
(81,9)
26,2
(79,2)
24,2
(75,6)
22,3
(72,1)
24,85
(76,73)
Минимум, °C (°F) 17,3
(63,1)
17,3
(63,1)
17,9
(64,2)
19,6
(67,3)
21,4
(70,5)
23,3
(73,9)
24,0
(75,2)
24,0
(75,2)
23,7
(74,7)
22,5
(72,5)
20,6
(69,1)
18,3
(64,9)
20,8
(69,5)
Количина падавина, mm (in) 39,4
(1,551)
49,5
(1,949)
54,4
(2,142)
69,3
(2,728)
105,9
(4,169)
218,2
(8,591)
160,8
(6,331)
235,7
(9,28)
164,1
(6,461)
161,8
(6,37)
80,5
(3,169)
49,8
(1,961)
1.389,4
(54,701)
Дани са падавинама 8 6 7 8 10 15 17 19 17 15 10 8 140
Сунчани сати — месечни просек 220,1 220,4 257,3 276,0 269,7 231,0 272,8 266,6 213,0 223,2 222,0 213,9 2.886
Извор: World Meteorological Organization (UN),[4] Hong Kong Observatory (sun only)[5]
Просечне температуре мора у Насау, Бахами
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
23 °C
(73 °F)
24 °C
(75 °F)
24 °C
(75 °F)
26 °C
(79 °F)
27 °C
(81 °F)
28 °C
(82 °F)
28 °C
(82 °F)
28 °C
(82 °F)
28 °C
(82 °F)
27 °C
(81 °F)
26 °C
(79 °F)
24 °C
(75 °F)

ИсторијаУреди

Када је Кристифор Колумбо први пут закорачио на тло Новог свијета, било је то острво Сан Салвадор у југоисточним Бахамама. На острву је затекао индијанско племе Таино, са којима је размијенио поклоне. У то вријеме на територији данашњих Бахама је живјело око 40.000 Индијанаца. Доцније су сви они поробљени, тако да је њихово богато друштво брзо ишчезло.

Први енглески досељеници су населили острва 1650. године, а доласком гувернера Вудса Роџерса 1718. године званично су постала дио Британског царства.

Године 1964. Бахаме су добиле самосталну власт, да би 1973. постали самостална држава. Од тог тренутка у држави је нагло развијен туризам и банкарство, тако да држава данас има трећи по величини бруто домаћи производ по глави становника у западној хемисфери.

СтановништвоУреди

Гледано по расној основи, црнци чине око 85% а бијелци око 12% становништва. Службени језик је енглески који разумије скоро цијела популација земље.

Бахамци су врло религиозан народ; земља има највећи број цркава по особи на свијету. Хришћанство је главна религија. Баптистичка црква је доминантна; вјерници ове цркве чине око 32% становништва, а велики број припадника припада англиканској (20%) и католичкој цркви (19%).

Одређени број људи, посебно на јужним и источним острвима, су припадници локалне религије оби, која је слична вудуу. Вуду религија је такође распрострањена али готово искључиво у хаићанској заједници. Прастановници су били Лукајански Индијанци.

ПолитикаУреди

На челу државе је краљица Елизабета II. Њу на Бахамама представља гувернер-генерал који се бира по препоруци владе. У складу са британском традицијом, извршну власт представља дводомни парламент који се састоји од доњег дома сачињеног од 41 посланика и шеснаесточланог Сената, чије чланове бира гувернер-генерал, укључујући девет по савјету премијера, четири по савјету шефа опозиције и три по савјету премијера у договору са шефом опозиције. Извршну власт чини влада са премијером на челу. Избори се одржавају сваких пет година.

Бахаме су члан Комонвелта.

Административна поделаУреди

Бахаме се састоје од тридесет и једног дистрикта са локалним властима и острва Њу Провиденс којим управља државна влада. Тренутно постоје двадесет и три дистрикта дефинисана 1996. године и осам дистрикта додатих 1999. године.

ПривредаУреди

 
Плажа на Ељутери

Бахама има стабилну и растућу привреду која зависи од туризма и банкарства. Туризам чини више од 60% бруто домаћег производа и у њему је запослена скоро половина радне снаге. Раст туризма је проузроковао нагли пораст броја нових хотела и прихватилишта за туристе.

СаобраћајУреди

Значајније морске луке за међународни саобраћај су Фрипорт и Насау.

КултураУреди

 
Улична парада Џанкану

Култура Бахама је спој афричке, европске и других култура. Вјеројатно најпрепознатљивији културни облик Бахама је улична парада џанкану (junkanoo).

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Craton, Michael; Saunders-Smith, Gail (1992). Islanders in the Stream: A History of the Bahamian People. University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-2122-6. 
  • Horne, Gerald (2012). Negro Comrades of the Crown: African Americans and the British Empire Fight the U.S. Before Emancipation. NYU Press. ISBN 978-0-8147-4463-5. 
  • Higham, Charles (1988). The Duchess of Windsor: The Secret Life . McGraw Hill. ISBN 978-0471485230. 
  • Cash Philip et al. (Don Maples, Alison Packer). The Making of The Bahamas: A History for Schools. London: Collins, 1978.
  • Miller, Hubert W. The Colonization of The Bahamas, 1647–1670, The William and Mary Quarterly 2 no.1 (January 1945): 33–46.
  • Craton, Michael. A History of The Bahamas. London: Collins, 1962.
  • Craton, Michael and Saunders, Gail. Islanders in the Stream: A History of the Bahamian People. Athens: University of Georgia Press, 1992
  • Collinwood, Dean. "Columbus and the Discovery of Self," Weber Studies, Vol. 9 No. 3 (Fall) 1992: 29–44.
  • Dodge, Steve. Abaco: The History of an Out Island and its Cays, Tropic Isle Publications, 1983.
  • Dodge, Steve. The Compleat Guide to Nassau, White Sound Press, 1987.
  • Boultbee, Paul G. The Bahamas. Oxford: ABC-Clio Press, 1990.
  • Wood, David E., comp., A Guide to Selected Sources to the History of the Seminole Settlements of Red Bays, Andros, 1817–1980, Nassau: Department of Archives
  • Johnson, Howard. The Bahamas in Slavery and Freedom. Kingston: Ian Randle Publishing, 1991.
  • Johnson, Howard. The Bahamas from Slavery to Servitude, 1783–1933. Gainesville: University of Florida Press, 1996.
  • Alan A. Block. Masters of Paradise, New Brunswick and London, Transaction Publishers, 1998.
  • Storr, Virgil H. Enterprising Slaves and Master Pirates: Understanding Economic Life in the Bahamas. New York: Peter Lang, 2004.
  • Johnson, Wittington B. Race Relations in the Bahamas, 1784–1834: The Nonviolent Transformation from a Slave to a Free Society, Fayetteville: University of Arkansas, 2000.
  • Shirley, Paul. "Tek Force Wid Force", History Today 54, no. 41 (April 2004): 30–35.
  • Saunders, Gail. The Social Life in the Bahamas 1880s–1920s. Nassau: Media Publishing, 1996.
  • Saunders, Gail. Bahamas Society After Emancipation. Kingston: Ian Randle Publishing, 1990.
  • Curry, Jimmy. Filthy Rich Gangster/First Bahamian Movie. Movie Mogul Pictures: 1996.
  • Curry, Jimmy. To the Rescue/First Bahamian Rap/Hip Hop Song. Royal Crown Records, 1985.
  • Collinwood, Dean. The Bahamas Between Worlds, White Sound Press, 1989.
  • Collinwood, Dean and Steve Dodge. Modern Bahamian Society, Caribbean Books, 1989.
  • Dodge, Steve, Robert McIntire and Dean Collinwood. The Bahamas Index, White Sound Press, 1989.
  • Collinwood, Dean. "The Bahamas," in The Whole World Handbook 1992–1995, 12th ed., New York: St. Martin's Press, 1994.
  • Collinwood, Dean. "The Bahamas," chapters in Jack W. Hopkins, ed., Latin American and Caribbean Contemporary Record, Vols. 1,2,3,4, Holmes and Meier Publishers, 1983, 1984, 1985, 1986.
  • Collinwood, Dean. "Problems of Research and Training in Small Islands with a Social Science Faculty," in Social Science in Latin America and the Caribbean, UNESCO, No. 48, 1982.
  • Collinwood, Dean and Rick Phillips, "The National Literature of the New Bahamas," Weber Studies, Vol.7, No. 1 (Spring) 1990: 43–62.
  • Collinwood, Dean. "Writers, Social Scientists and Sexual Norms in the Caribbean," Tsuda Review, No. 31 (November) 1986: 45–57.
  • Collinwood, Dean. "Terra Incognita: Research on the Modern Bahamian Society," Journal of Caribbean Studies, Vol. 1, Nos. 2–3 (Winter) 1981: 284–297.
  • Collinwood, Dean and Steve Dodge. "Political Leadership in the Bahamas", The Bahamas Research Institute, No.1, May 1987.

Спољашње везеУреди