Аравачки језици
Аравачки језици (или мајпурски језици) су језичка породица, која укључује велики број језика староседелачких народа Јужне Америке и Кариба.
Аравачки језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Јужна Америка и Централна Америка; до почетка 20. века и острва Карипског мора |
Језичка класификација | Макро-аравачки језици
|
Прајезик | Прааравачки језик |
Подподела |
|
ISO 639-5 | awd |
Глотолог | araw1281[1] |
Географска распрострањеност аравачких језика: северни аравачки језици јужни аравачки језици Тачке представљају модерне аравачке језике. Светлије области представљају вероватну географску распрострањеност аравачких језика у време првог контакта са Европљанима. |
Прааравачки језик из кога су настали аравачки језици је настао у Јужној Америци. Временом су се сеобом различитих аравачких народа, њихови језици проширили по Карипским острвима (Мали Антили, Велики Антили и Бахами); касније и по Централној Америци (Хондурас, Белизе).
Аравачки језици су део хипотетичке макро-аравачке групе језика.
Име
уредиФилипо Салваторе Гили је 1782. ову породицу језика назвао мајпурски језици по мајпурском језику, којим се говорило у делу Венецуеле. До идеје о постојању ове породице језика, Гили је дошао поређењем мајпурског језика са другим језицима код којих је приметио постојање сличности.
Век касније назив мајпурски језици је промењен у аравачки језици, према културно значајнијем аравачком језику. Назив аравачки језици је затим потпуно потиснуо назив мајпурски језици.
Са појавом хипотезе о постојању макро-аравачке групе језика назив мајпурски језици је поново ушао у употребу. Тада су северноамерички лингвисти почели да користе назив аравачки језици за ширу групу језика, уместо назива макро-аравачки језици, а за основну језичку породицу у оквиру макро-аравачке групе језика, почели су да користе назив мајпурски језици, уместо назива аравачки језици.
Класификација
уредиАравачка породица језика је једна од највећих породица језика у Јужној Америци. Она се дели на две главне гране северну и јужну, које се даље деле на мање подгрупе. Укупан број језика у оквиру ове породице језика је 65 (од којих је 31 језик изумро).
Аравачки језици:[2]
- Северна грана
- Горњоамазонска (северноамазонска) група:
- Западна подгрупа:
- Ваинума †
- Мариате †
- Анауја †
- Пиапоко
- Ачагуа
- Амарисана †
- Кабијари
- Варекена
- Мандавака
- Жумана †
- Пасе
- Кајвишана †
- Јукуна
- Гуару †
- Источна подгрупа:
- Тариана
- Кару (кадава-пуритана):
- Ипека-курипако
- Карутана-банива
- Катаполитани-моривене-мапанаи
- Ресигаро
- Централноамазонска подгрупа:
- Марава †
- Баре †
- Гинао †
- Јавитеро †
- Банива (абане, аване) †
- Банива (банива, курипако)
- Мајпуре †
- Манао:
- Манао †
- Каријај †
- Некласификовани:
- Варајку †
- Јабана †
- Вирина †
- Ширијана †
- Западна подгрупа:
- Приморска група:
- Аруан †
- Вапишанска подгрупа (река Бранко):
- Аторада
- Вапишана (вапићана)
- Мапидиан
- Та-аравачка (карибска аравачка) подгрупа:
- Таино †
- Гуахиро (Вахиро)
- Параухано
- Аравачки
- Калифуна (ињери, острвскокарибски) †
- Гарифуна (црнокарибски)
- Шебајо? (могуће) †
- Какуетио? (могуће) †
- Источна група:[3]
- Паликур
- Мараван-карипура †
- Горњоамазонска (северноамазонска) група:
- Јужна грана:
- Западна група:
- Јанеша
- Чамикуро
- Централна група:
- Пареси подгрупа:
- Пареси
- Саравека
- Ваура подгрупа:
- Ваура-мехинаку
- Јавалапити
- Кустенау
- Пареси подгрупа:
- Крајњејужна група:
- Терена (укључује: киникинао, терена, гуана и чане)
- Мохо подгрупа:
- Мохо
- Бауре
- Паунака †
- Пиро подгрупа:
- Пиро (јине)
- Мачинери
- Ињапари †
- Машко-пиро (кухарењо)
- Канамари (канамаре) †
- Апурина
- Кампа група:
- Ашанинка (кампа)
- Ашенинка (укључује: апурукајали, ацири, перене, пичис, укајали и унини)
- Мачигенга (укључује: номацигенга, какинте, нанти (когапакори) и мачигенга)
- Западна група:
О једном броју аравачких језика постоји мала количина података, због чега је отежана њихова класификација:
- Кумерал
- Лапачу (аполиста) †
- Морике †
- Омехес †
- Томедес
- Енавененаве (салума)
Референце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Arawakan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Напомена: Изумрли језици су озаначени знаком †.
- ^ Напомена: Могуће је да су ова два језика у ствари дијалекти једног језика.
Литература
уреди- Migliazza E., Campbell L. Panorama general de las lenguas indígenas en América. (Historia general de América, vol.10). Caracas, 1988;
- Payne D.L. A classification of Maipuran (Arawakan) languages based on shared lexical retentions // Derbyshire D.C., Pullum G.K. (Eds.) Handbook of Amazonian languages, vol. 3. Berlin, 1991;
- Derbyshire D.C. Arawakan languages // International encyclopedia of linguistics, ed. William Bright, vol. 1. New York, 1992;
- Aikhenvald A.Y. Language contact in Amazonia. Oxford UP, 2002.