Централна Америка
Централна Америка (енгл. Central America, географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија) је регион Северне Америке и у оквиру ње Средње Америке, налази се између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије у Јужној Америци. Неки географи класификују Централну Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.
Централна Америка | |
---|---|
Површина | 521.876 km2 |
Територије | Остале територије |
Централна Америка стога има површину од око 521.876 km² са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 km.
Природне одлике
уредиГеологија
уредиГеологија Централне Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.
Клима
уредиСредња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 mm. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Централна Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.
Као најужи део Америка, Централна Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.
Биодиверзитет
уредиЦентрална Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса и она поседује 7% укупног светског биодиверзитета.[1] Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Централној Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Централна Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.[1]
Биодиверзитет у Централној Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака)
Држава | Број врста водоземаца |
Број врста птица |
Број врста сисара |
Број врста гмизаваца |
Укупан број врста терестријалних кичмењака |
Број врста васкуларних биљака |
Биодиверзитет |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Белизе[2] | 46 | 544 | 147 | 140 | 877 | 2894 | 3771 |
Костарика[3] | 183 | 838 | 232 | 258 | 1511 | 12119 | 13630 |
Салвадор[4] | 30 | 434 | 137 | 106 | 707 | 2911 | 3618 |
Гватемала[5] | 133 | 684 | 193 | 236 | 1246 | 8681 | 9927 |
Хондурас[6] | 101 | 699 | 201 | 213 | 1214 | 5680 | 6894 |
Никарагва[7] | 61 | 632 | 181 | 178 | 1052 | 7590 | 8642 |
Панама[8] | 182 | 904 | 241 | 242 | 1569 | 9915 | 11484 |
Становништво
уредиАмерички земљоуз или Централна Америка наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно. Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али реше од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по km²) до пренасељеног Салвадора (320 становника по km²).
Постојала је савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, која се састојала од садашњих независних држава Гватемале, Хондураса, Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чијапас). Позната је и као Уједињене Провинције Централне Америке или Сједињене Државе Централне Америке.
Становништво Централне Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима, преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), изузетак је Костарика где преовлађују белци.[9]
Демографија
уредиПрема процени из 2018. године, Средња Америка има 47.448.333 становника.[10][11] Са површином од 523.780 km²,[12] она има густину насељености од 91 ст. по km².
Држава | Површина (km²)[13] |
Популација (2018)[10][11] |
Густина насељености (по km²) |
Престоница | Службени језик |
Показатељ хуманог развоја |
---|---|---|---|---|---|---|
Белизе | 22.966 | 383.071 | 13 | Белмопан | Енглески | 0,732 Висок |
Костарика | 51.100 | 4.999.441 | 82 | Сан Хосе | Шпански | 0,763 Висок |
Салвадор | 21.040 | 6.420.746 | 292 | Сан Салвадор | Шпански | 0,680 Средњи |
Гватемала | 108.890 | 17.247.849 | 129 | Гватемала (град) | Шпански | 0,628 Средњи |
Хондурас | 112.090 | 9.587.522 | 67 | Тегусигалпа | Шпански | 0,617 Средњи |
Никарагва | 130.373 | 6.465.501 | 44 | Манагва | Шпански | 0,614 Средњи |
Панама | 78.200 | 4.176.869 | 44 | Панама (град) | Шпански | 0,765 Висок |
Укупно | 523.780 | 47.448.333 | 80 | - | - | - |
Град | Држава | Популација | Година цензуса | % националне популације |
---|---|---|---|---|
(1) Гватемала (град) | Гватемала | 5.700.000 | 2010 | 26% |
(2) Сан Салвадор | Салвадор | 2.415.217 | 2009 | 39% |
(3) Манагва | Никарагва | 1.918.000 | 2012 | 34% |
(4) Тегусигалпа | Хондурас | 1.819.000 | 2010 | 24% |
(5) Сан Педро Сула | Хондурас | 1.600.000 | 2010 | 21%+4 |
(6) Панама (град) | Панама | 1.400.000 | 2010 | 37% |
(7) Сан Хосе | Костарика | 1.275.000 | 2013 | 30% |
Језици
уредиЗванични језик у већини земаља Централне Америке је шпански, осим у Белизеу, где је енглески званичан језик. Мајански језици чине породицу језика која обухвата око 26 међусобно сличних језика. Гватемала је 1966. године званично признала 21 од њих. Шинкански и гарифунски језици су такође присутни у Централној Америци.
Језици у Централној Америци (2010) | |||||||||
Бр. | Државе | Популација | % шпански | % мајански језици | % енглески | % шинкански | % гарифунски | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Гватемала | 17.284.000 | 64,7% | 34,3% | 0,0% | 0,7% | 0,3% | ||
2 | Хондурас | 8.447.000 | 97,1% | 2,0% | 0,0% | 0,0% | 0,9% | ||
3 | Салвадор | 6.108.000 | 99,0% | 1,0% | 0,0% | 0,0% | 0,0% | ||
4 | Никарагва | 6.028.000 | 87,4% | 7,1% | 5,5% | 0,0% | 0,0% | ||
5 | Костарика | 4.726.000 | 97,2% | 1,8% | 1,0% | 0,0% | 0,0% | ||
6 | Панама | 3.652.000 | 86,8% | 9,2% | 4,0% | 0.0 | 0,0% | ||
7 | Белизе | 408.867 | 52,1% | 8,9% | 37,0% | 0,0% | 2,0% |
Етничке групе
уредиОвај регион је веома богат у смислу етничких група. Већина становништва су мелези, са присутним популацијама Маја и белаца, укључујући народе Шинка и Гарифуна. Имиграција Арапа, Јевреја, Кинеза, Европљана допринела је повећању броја етничких група у овом подручју.
Етничке групе у Централној Америци (2010) | |||||||||
Држава | Популација | % Староседеоци | % Белци | % Местици/Mixed | % Црнци | % Шинка | % Остали | ||
Белизе | 324.528 | 6,3% | 5,0% | 49,6% | 32,0% | 0,0% | 4,1% | ||
Костарика | 4.301.712 | 4,0% | 65,8% | 13,8% | 7,2% | 0,0% | 9,0% | ||
Салвадор | 6.340.889 | 1,0% | 12,0% | 86,0% | 0,0% | 0,0% | 1,0% | ||
Гватемала | 15.700.000 | 38,0% | 18,5% | 40,0% | 1,0% | 0,5% | 2,0% | ||
Хондурас | 8.143.564 | 6,0% | 5,5% | 82,0% | 6,0% | 0,0% | 0,5% | ||
Никарагва | 5.815.500 | 5,0% | 17,0% | 69,0% | 9,0% | 0,0% | 0,0% | ||
Панама | 3.474.562 | 6,0% | 10,0% | 65,0% | 14,0% | 0,0% | 5,0% |
Религија
уредиДоминантна религија у Централној Америци је хришћанство (95,6%).[14] Почевши од шпанске колонизације у 16. веку, католицизам је постала најпопуларнија религија у региону до прве половине 20. века. Од 1960. године дошло је до пораста других хришћанских група, нарочито протестантизма, као и других верских организација и појединаца који се идентификују као нерелигиозни.[15]
Државе |
% Хришћанство (2013)[16] |
% Католицизам (2010) |
% Протестантизам (2010) |
% Нерелигиозни (2010) |
% Остали (2010) |
% Непознато (2010) |
---|---|---|---|---|---|---|
Белизе | 74% | 30% | 41% | 15% | 10% | 4% |
Костарика | 86% | 69% | 17% | 11% | 3% | 0% |
Салвадор | 85% | 46% | 29% | 24% | 1% | 0% |
Гватемала | 87% | 47% | 39% | 12% | 2% | 0% |
Хондурас | 88% | 52% | 35% | 10% | 3% | 0% |
Никарагва | 84% | 58% | 23% | 13% | 4% | 2% |
Панама | 91% | 70% | 21% | 6% | 3% | 0% |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Biodiversity in Central America
- ^ Butler, RA (2006). „Belize forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „Costa Rica forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „El Salvador forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „Guatemala forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „Honduras forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „Nicaragua forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). „Panama forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8.
- ^ а б "World Population prospects – Population division". population.un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division Архивирано на сајту Wayback Machine (16. август 2015). Retrieved 9. 11. 2019.
- ^ а б ""Overall total population" – World Population Prospects: The 2019 Revision" (xslx). population.un.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Retrieved 9 November 2019.
- ^ „Central America: strategic information”. Central America economic integration and cooperation handbook. Volume 1: Strategic information, organizations and programs (2013 изд.). Washington, D.C.: International Business Publications, USA. 2013. стр. 8. ISBN 978-1-4387-4280-9.
- ^ Agency, Central Intelligence (2014). „The world factbook”. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 11. 04. 2020.
- ^ „Christianity in its Global Context” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 8. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2015.
- ^ Holland, CL (новембар 2005). Ethnic and religious diversity in Central America: a historical perspective (PDF). 2005 Annual Meeting of the Society for the Scientific Study of Religion. стр. 1—34. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2008. г. Приступљено 4. 1. 2015.
- ^ „Las religiones en tiempos del Papa Francisco” (на језику: Spanish). Latinobarómetro. април 2014. стр. 6. Архивирано из оригинала (pdf) 10. 05. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2015.
Спољашње везе
уреди- Средња Америка Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2020)