Света Луција

Света Луција (по систему Сент Луша[а]; енгл. Saint Lucia, IPA:seɪnt ˈluːʃə), понегде названа и Санта Луција, малена је острвска држава у Карибима, у централној Америци.[2] Смештена је на самој граници између Карипског мора и Атлантског океана између Сент Винсента на североистоку, Барбадоса на северозападу и Мартиника на југу. Обухвата територију површине 617 km² са 165.595 становника, према подацима пописа из 2010. године.[3]

Света Луција
Saint Lucia  (енглески)
Крилатица: Земља, људи, светлост
(енгл. The Land, The People, The Light)
Химна: Синови и ћерке Свете Луције
(енгл. Sons and Daughters of Saint Lucia)
Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Свете Луције
Главни градКастри
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна монархија
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерНевел Сенак
 — ПремијерАлен Чејстанет
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
22. фебруара 1979.
Географија
Површина
 — укупно617 km2(178)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2016.[1]178.015(190)
 — густина288,52 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар (EC$)
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.lc
Позивни број+1-758

1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Французи су били први Европљани који су се населили на острву. Потписали су уговор са матичним острвским Карибима 1660. године. Енглеска је преузела контролу над острвом од 1663. до 1667. У наредним годинама ратовало је са Француском четрнаест пута, а владавина острва се често мењала (владало се седам пута сваки од Француза и Британаца). 1814. године Британци су преузели коначну контролу над острвом. Пошто се тако често мењала између британске и француске контроле, Света Луција је била позната и као „Хелена из Западне Индије“ по грчком митолошком лику, Хелена од Троје.

Главни и највећи град на острву је Кастри.

ЕтимологијаУреди

Једно од острва приветрине, Света Луција добила је име по Светој Луцији од Сиракузе (283 п.н.е. - 304 п.н.е.).[4] То је једна од две суверене државе на свету назване по жени (Ирска је названа по келтској богињи плодности Ир)[5] и једина суверена нација названа по историјској жени. Легенда наводи да су француски морнари страдали у бродовима у Светој Луцији 13. децембра, на празник Свете Луције, дајући острву име у част Sainte Lucie.[6]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Држава се налази у групи острва Мали Антили. Површина државе износи 617 km². Света Луција је друга по величини међу Острвима приветрине.

Геологија и рељефУреди

Најзначајнија географска одлика острва су шумовите планине, које се протежу у правцу север-југ. Највиша тачка у држави је Маунт Џими на 950 m надморске висине. На југозападу острва је област Калибу, са 18 вулканских узвишења и 7 кратера. На западу су узвишења Питони (Велики Питон, 797 m и Мали Питон, 750 m) која су најпознатији симбол острва. Острва у суседству Свете Луције су Мартиник на северу и Сент Винсент на југу. Главни и највећи град је Кастри. Дужина обале је 158 km.

КлимаУреди

Клима је тропска, просечна температура током године је 26°C. Годишња количина падавина је између 1.500 mm у нижим пределима и 3.500 mm у брдима. Кишна сезона је од маја до августа.

Света Луција лежи у зони урагана, који се обично јављају између јуна и новембра.

Флора и фаунаУреди

Острво је покривено бујном и разноликом флором: дивље орхидеје, бугенвилије, хибискуси и руже цветају у кишним шумама. Од животиња, најзначајније су птичије врсте.

ИсторијаУреди

Претколумбовски периодУреди

Дуго пре доласка Европљана, острво су насељавали Аравак индијанци, и то од 200. године н. е. Ратоборни Карипци су покорили мирољубиве Араваке око 800. године. Они су острво звали Јоуаналао.

Колонијални периодУреди

За острво се не зна тачно ни ко, ни кад су Европљани први пут стигли до њега. То се вероватно догодило око 1500. године. Острво је добило име по римокатоличкој светици Светој Луцији од Сиракузе. Француска је прва завладала острвом и потписала уговор са локалним племенима 1660. Велика Британија и Француска су се 14 пута сукобиле око Санта Луције. Коначно су Британци превладали 1814. Ропство на острву је укинуто 1834.

Репрезентативна влада настала је 1840. године (опште право гласа основано је 1953. године). Од 1958. до 1962. острво је било члан Западноиндијске федерације. 22. фебруара 1979. Света Луција је постала независна држава и чланица Заједнице народа.[7] Света Луција је мешовита јурисдикција, што значи да има правни систем који се делом заснива и на грађанском и на енглеском обичајном праву. Грађански законик Свете Луције из 1867. године заснован је на Квебечком грађанском законику из 1866. године, допуњен енглеским законодавством уобичајеног закона. Такође је члан Organisation internationale de la Francophonie.[8]

 
Застава Свете Луције 1939–1967.

20. и 21. векУреди

Некадашња британска колонија независност је стекла 22. фебруара 1979. године. Први премијер био је Џон Комптон. Држава је чланица британског Комонвелта и Франкофоније.

Врста гуштера, Anolis luciae, је ендемска врста за Свету Луцију.[9][10]

СтановништвоУреди

Најважнији град острва је главни град Кастриз, где живи преко трећине становништва. Остали важни градови су Суфре (или Суфријер) и Вје Форт.

Етничке групеУреди

На Светој Луцији углавном живе потомци афричких робова, који чине 90,5% популације. После њих следе мешане расе (5,5%), Индијци (3,2%) и Европљани (0,8%). Припадници других или неодређених етничких група чине око 2% становништва. Острво има 165.000 становника, што даје 266 становника по km². Просечни животни век житеља је 72,8 године. Проценат писмености је 67%.

ЈезициУреди

Званични језик острва је енглески, али је у употреби и локални патоа језик (квејол), који је близак француском. Овај антилски креолски језик користи се у књижевности и музици и стиче званично признање.[11] Како се развијао током раног периода француске колонизације, креолски је углавном изведен из француског и западноафричких језика, са неким речником из језика острвске карибе и других извора. Антилски креолски језик говори се и на Доминики, Мартинику, Гвадалупи и (у мањој мери) Сент Винсенту и Гренадини; такође подсећа на креолски које се говори у Француској Гвајани, Хаитију, Маурицијусу и Сејшелима. Света Луција је чланица Франкофоније.[12]

РелигијаУреди

Хришћанство је главна религија у Светој Луцији. Око 61,5% становништва је римокатоличке вере. Још 25,5% припада протестантским деноминацијама, (укључује адвентисте седмог дана 10,4%, пентекосталце 8,9%, баптисте 2,2%, англиканце 1,6%, Цркву Божју 1,5%, остале протестанте 0,9%). Евангелисти чине 2,3% становништва, а 1,1% су Јеховини сведоци. Поред тога, око 1,9% становништва се придржава покрета Растафаријанци. Друге религије укључују ислам, бахајску веру, јудаизам и будизам.

КриминалУреди

2017. године Света Луција је забележила 60 убистава, што је највише у историји земље.[13] Пљачка је проблем у Светој Луцији.[14] 2014. године, Света Луција је сврстана међу 10 најопаснијих дестинација за крстарење на свету, извештавајући о случајевима пљачкања шездесет и девет путника на крстарењу у само два излета.

Људска праваУреди

ЛГБТ људи који живе у Светој Луцији суочавају се са правним изазовима које нису искусили припадници не-ЛГБТ популације.[15] Света Луција забрањује сексуалне активности мушкарца и мушкарца, кажњавајући оне који су проглашени кривима са 10 година затвора; закон се, међутим, не спроводи. Света Луција је такође била једина чланица УН-а у Америци која се формално противила декларацији УН-а о сексуалној оријентацији и родном идентитету.[16]

Административна поделаУреди

Држава је подељена на 10 провинција.

  • Anse la Raye, 31.0 km2
  • Canaries
  • Castries, 79.5 km2
  • Choiseul, 31.3 km2
  • Dennery, 69.7 km2
  • Gros Islet
  • Laborie, 37.8 km2
  • Micoud, 77.7 km2
  • Soufrière, 50.5 km2
  • Vieux Fort, 43.8 km

Додатно подручје је и Forest Reserve Area Quarter (78,3 км2).

Политички системУреди

 
Мапа Свете Луције

Шеф државе је краљица Елизабета II, док је њен представник на острву гувернер Перлет Луизи. Садашњи председник владе је Стивенсон Кинг. Света Луција има дводомну скупштину (Скупштина и Сенат), засновану на британском моделу.

Света Луција је члан следећих међународних организација: Уједињене нације, Светска здравствена организација, ММФ, Комонвелт, Организација америчких држава, Карипска организација држава (КАРИКОМ), Покрет независности и друге.

Света Луција нема војску, али као део полиције постоји специјална јединица обалске страже.

ПривредаУреди

Главне извозни производи Свете Луције су банане, пиринач, кокосови ораси, какао и одећа. Велика конкуренција на тржишту банана је негативно утицала на приход од овог главног извозног производа. Међутим, приходи од туризма и банкарства, су постали нова основа привреде на острву.

Бруто национални производ 2002. године износио је: 1.109,09 милиона EC$ (или 342,11 милиона евра).

ВојскаУреди

Света Луција има паравојне снаге. Јединица за специјалне услуге (ССУ) и Обалска стража су под командом полиције Краљевине Свете Луције. Иако је ССУ под РСЛПФ-ом (Полицијске снаге Краљевине Свете Луције), они су позвани као последња линија одбране или за теже случајеве.[17][18]

2018. године Света Луција је потписала уговор УН-а о забрани нуклеарног оружја.[19]

Спољни пословиУреди

Света Луција одржава пријатељске односе са главним силама активним на Карибима, укључујући Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Канаду и Француску. Света Луција нема тренутних међународних спорова.

Света Луција је пуноправни члан Карипске заједнице, Организације источно-карипских држава и Франкофоније. Света Луција припада Комонвелту.

Света Луција је постала 152. чланица Уједињених нација 9. децембра 1979.[20] Од јануара 2018. године, Космос Ричардсон, који је предао своје акредитиве 22. фебруара 2017. године, био је представник Свете Луције при Уједињеним нацијама.[21]

НовинеУреди

  • The Voice (тираж: 5.000)
  • The Star (тираж: 2.500)

КултураУреди

 
Излазак Сунца на Светој Луцији.

На културу Свете Луције утицало је афричко, источноиндијско, француско и енглеско наслеђе. Један од секундарних језика је француски креолски или квејски, којим говори готово цело становништво.[22][23]

Света Луција се може похвалити другим највећим односом произведених нобеловаца у односу на укупно становништво било које суверене државе на свету. Два добитника су дошла из Свете Луције: Артур Луис добио је Нобелову награду за економију 1979. године, а песник Дерек Волкот добио је Нобелову награду за књижевност 1992. године.

ФестивалиУреди

Највећи фестивал године је Saint Lucia Jazz Festival. Одржан почетком маја на више места широм острва, привлачи посетиоце и музичаре из целог света. Велико финале или главна сцена одржава се на острву Pigeon Island[24] које се налази северно од острва.

Традиционално заједничко са другим земљама Кариба, Света Луција је одржала карневал пре Великог поста. 1999. влада је преселила Карневал на средину јула како би избегла надметање са много већим карневалом у Тринидаду и Тобагу и привукла више иностраних посетилаца.

У мају 2009. године, Свети Луцијани су на острву обележили 150. годишњицу западно-индијског наслеђа.

ЗанимљивостиУреди

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ У важећем Правопису српскога језика, на pp. 186, у подбелешци 1 стоји: „Овај модел транскрипције властитих имена из енглеског језика примењен је у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Прћић: Прометеј, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Прћић: Змај, Нови Сад, 2004).“ Географски речник бележи „St Lucia /сент лУша/ Сент Луша“ (pp. 124), у складу с језиком ендонима. На страници Министарства спољних послова зове се Санта Луција.

РеференцеУреди

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 8. 2011. Приступљено 30. 5. 2014. 
  4. ^ „Saint Lucia - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-03-06. 
  5. ^ Hartston, William (2016-02-21). „Top 10 facts about St Lucia”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-06. 
  6. ^ Saint Lucia (на језику: енглески), 2021-03-04, Приступљено 2021-03-06 
  7. ^ "The Saint Lucia Constitution" (1978-December-20 effective 1979-February-22), Government of St. Lucia, December 2008,
  8. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2012-01-12. Приступљено 2021-03-06. 
  9. ^ Beolens, Bo; Watkins, Michael; Grayson, Michael (2011). The Eponym Dictionary of Reptiles. Baltimore: Johns Hopkins University Press. xiii + 296 pp. ISBN 978-1-4214-0135-5. ("Lucia", стр. 162).
  10. ^ „Anolis luciae”. The Reptile Database. Приступљено 2021-03-10. 
  11. ^ „Kweyolphone Countries Take Stock of the Language's Growth”. web.archive.org. 2012-04-02. Приступљено 2021-03-09. 
  12. ^ Organisation internationale de la Francophonie (на језику: енглески), 2021-02-20, Приступљено 2021-03-09 
  13. ^ „Updated: 60 homicides in St Lucia during 2017”. Приступљено 2021-03-09. 
  14. ^ Mawer, Fred (2016-02-05). „St Lucia: is it safe to visit?”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-03-09. 
  15. ^ „71 countries where it's illegal to be gay”. Newsweek (на језику: енглески). 2019-04-04. Приступљено 2021-03-09. 
  16. ^ „UN Webcast Archives-General Assembly”. www.un.org. Приступљено 2021-03-09. 
  17. ^ ww1.rslpf.com http://ww1.rslpf.com/. Приступљено 2021-03-09.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ „Saint Lucia Military Facts & Stats”. www.nationmaster.com. Приступљено 2021-03-09. 
  19. ^ „United Nations Treaty Collection”. treaties.un.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  20. ^ „Permanent Mission of Saint Lucia To The United Nations” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10. 
  21. ^ „Permanent Mission of Saint Lucia To The United Nations » Press Release – Saint Lucia’s Ambassador Extraordinary Plenipotentiary/Permanent Representative” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10. 
  22. ^ „www.stlucia.org is the official portal for Saint Lucia Tourist Board. Find out about traveling to and enjoying the unique pleasures that the exotic Caribbean Island of St. Lucia.”. web.archive.org. 2013-06-05. Приступљено 2021-03-09. 
  23. ^ „Saint Lucia”. U.S. Department of State. Приступљено 2021-03-09. 
  24. ^ „St Lucia Jazz Festival, Luxury Holiday Blog - Tropical Sky”. web.archive.org. 2013-10-14. Приступљено 2021-03-09. 

Спољашње везеУреди