Отворите главни мени

Доминика (енгл. Dominica), или званично Комонвелт Доминика (енгл. Commonwealth of Dominica),[2] мала је острвска држава у Карипском мору.[3][4] Престоница, Розо, је лоцирана на северној страни острва. Оно је део Острва приветрине у архипелагу Мали Антили у Карипском мору. Острво се налази у близини Гваделупа на северозападу и Мартиника на југу-југоистоку. Оно има површину од 750 km², а његова највиша тачка је Морн Дијаблотинс, са 1.447 m надморске висине. Према попису из 2011 било је 71.293 становника.[5] Комонвелт Доминика је једна од малобројних република на Карибима.

Комонвелт Доминика
Commonwealth of Dominica  (енглески)
Крилатица: Након Бога је земља
(франц. Apres Bondie, C'est La Ter)
(лат. Post deum terra est)
Химна: Острво лепоте, острво сјаја
(енгл. Isle of Beauty, Isle of Splendour)
Положај Доминике
Главни градРозо
Службени језикенглески
Владавина
ПредседникЧарлс Саварин
Председник ВладеРузвелт Скерит
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
3. новембра 1978.
Географија
Површина
 — укупно751 km2(184)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2011.[1]71.293(205)
 — густина94,93 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍XCD‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4 (ECT)
Интернет домен.dm
Позивни број+1-767

Острво је првобитно насељавао домородачки народ Калинаго, а касније су га колонизовали Европљани, првенствено Французи од 1690-их до 1763. Колумбо је прошао поред овог острва у недељу 3. новембра 1493, и стога је име острва изведено из латинске речи за „недељу”. Велика Британија је преузела ово острво у свој посед 1763. године након Седмогодишњег рата, и постепено је енглески успостављен као службени језик. Острвска република је стекла независност 1978. године.

Његово име се изговара са нагласком на трећем слогу, по узору на његово француско име Доминик. Доминика је добила надимак „Карипско острво природе” због свог природног окружења.[6] Ово је најмлађе острво Малих Антила, и у ствари још увек се формира геотермалном-вулканском активношћу, о чему сведочи и други највећи на свету термални извор, који се назива Кључајуће језеро. Ово острво има бујне планинске кишне шуме, и оно је дом многих ретких биљних, животињских, и птичијих врста.

Садржај

ИсторијаУреди

Кристифор Колумбо се искрцао на Доминику 3. новембра 1493. То је била недеља (шп. Domingo), па је тако острво добило име. Доминика је било последње од острва у Карипском мору које су Европљани колонизовали, јер су домороци пружали снажан отпор. Француска се 1763. одрекла острва у корист Велике Британије. Британци су 1805. острво прогласили својом колонијом. Доминика је стекла независност 1978. године.

Рани европски контактУреди

Доминикини преколонијални урођенички становници су били из народа Калинаго (Острвски Кариби). Они су острво назвали Wai‘tu kubuli, што значи „Високо је њено тело”.[7]

Кристифор Колумбо, пловећи за Шпанију, именовао је ово острво Доминика, по латинском термину за недељу dies Dominica, дан на који су га Шпанци први пут видели у новембру 1493. године. Неки од шпанских колонизатора населили су се на острву. Међутим, док су европски истраживачи и досељеници улазили у регион, домородачке избеглице са околних острва су се населиле на Доминики и при томе су истерали шпанске досељенике. Они су отишли у друге области, које је било лакше контролисати и које су имале више природних ресурса.

ПолитикаУреди

Доминика је земља парламентарне демократије. Чланица је Комонвелта. Председник се бира на пет година, а премијер је обично из странке са највише места у парламенту.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Доминика је острвска земља у Карипском мору, најсеверније је Острво приветрине. Ова држава обухвата територију од око 750 km². Главни град је Розо .

Геологија и рељефУреди

Доминика је најмлађе карипско острво, вулканског је порекла и настало је пре око 26 mya. Лежи на месту сусрета две текстонске плоче. Ово је разлог да тако мало острво по површини има планине које достижу висину од 1.447 m.[8]

ВодеУреди

На острву се налази велики број водопада, извора и река, а на његовом североисточном делу постоје пешчане плаже.[9] На острву постоји 365 река.

Флора и фаунаУреди

Доминика је великим делом прекривена кишним шумама и позната је по другом по величини термалном извору на свету Кључајућем језеру.[10] Неке врсте биљка и животиња које су изумрле на суседним острвима још увек постоје у шумама Доминике.[11] На острву постоји већи број заштићених подручја.

КлимаУреди

Административна поделаУреди

Доминика је подељена на 10 округа-парохија, и то:

  1. Сент Ендру;
  2. Сент Дејвид;
  3. Сент Џорџ;
  4. Сент Џон;
  5. Сент Џозеф;
  6. Сент Лук;
  7. Сент Марк;
  8. Сент Патрик;
  9. Сент Пол;
  10. Сент Питер.

ПривредаУреди

Пољопривредне културе, посебно банане, главни су производ Доминике. Велики привредни напредак Доминика је доживела у време премијерке Мери Евгеније Чарлз, 19801995.

СтановништвоУреди

 
Мапа Доминике

Готово сви становници Доминике су потомци робова из Африке. Доминику насељавају и малобројни староседеоци Кариби (или Калинаго), који су са суседних острва протерани или истребљени. Насељавају 8 села на источној обали острва, 2014. било их је око 3.000. Ових 8 села део су аутономне Карипске територије, створене 1903.[12]

Етничка припадност (попис 2001):

  • црнци 86,6%
  • мелези 9,1%
  • староседеоци (Кариби или Калинаго) 2,9%
  • остали 1,3%
  • непознато 0,2%

Старосна доб:

  • 0-14 година: 29% (мушки 10.556; жене 10.254)
  • 15-64 година: 63% (мушки 23.151; жене 21.984)
  • 65 година и више: 8% (мушки 2.294; жене 3.301) (2000, процена)
  • Природни прираштај: -1,14 % (2000, процена)

КултураУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ „One woman's fight to get David Dimbleby to correctly pronounce Dominica”. the Guardian. 12. 11. 2014. 
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „Dominica's Constitution of 1978 with Amendments through 1984”. Constitute. Приступљено 20. 7. 2016. 
  5. ^ „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS” (PDF). Dominica.gov.dm. Приступљено 29. 8. 2017. 
  6. ^ P. C. Evans & L. Honychurch, Dominica: Nature Island of the Caribbean. Hansib (1989).
  7. ^ „Discover Dominica: an introduction to our Caribbean island”. Dominica.dm. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2010. Приступљено 27. 6. 2010. 
  8. ^ Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 
  9. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Приступљено 29. 9. 2013. 
  10. ^ „Between Two Reunions: Boiling Lake, 1988 to 2008 |”. The Government of the Commonwealth of Dominica's Official Website. Приступљено 27. 6. 2010. 
  11. ^ Stephen Durand and Bertrand Jno. Baptiste, "Dominica" (Forestry, Wildlife and Parks Division).
  12. ^ „The Carib Indians”. Avirtualdominica.com. Приступљено 3. 11. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 

Спољашње везеУреди