Отворите главни мени

Доминика

острвска држава у Карибима

Доминика (енгл. Dominica), или званично Комонвелт Доминика (енгл. Commonwealth of Dominica),[2] мала је острвска држава у Карипском мору.[3][4] Престоница, Розо, је лоцирана на северној страни острва. Оно је део Острва приветрине у архипелагу Мали Антили у Карипском мору. Острво се налази у близини Гваделупа на северозападу и Мартиника на југу-југоистоку. Оно има површину од 750 km², а његова највиша тачка је Морн Дијаблотинс, са 1.447 m надморске висине. Према попису из 2011 било је 71.293 становника.[5] Комонвелт Доминика је једна од малобројних република на Карибима.

Комонвелт Доминика
Commonwealth of Dominica  (енглески)
Крилатица: Након Бога је земља
(франц. Apres Bondie, C'est La Ter)
(лат. Post deum terra est)
Химна: Острво лепоте, острво сјаја
(енгл. Isle of Beauty, Isle of Splendour)
Положај Доминике
Главни градРозо
Службени језикенглески
Владавина
ПредседникЧарлс Саварин
Председник ВладеРузвелт Скерит
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
3. новембра 1978.
Географија
Површина
 — укупно751 km2(184)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2011.[1]71.293(205)
 — густина94,93 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍XCD‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4 (ECT)
Интернет домен.dm
Позивни број+1-767

Острво је првобитно насељавао домородачки народ Калинаго (Острвски Кариби), а касније су га колонизовали Европљани, првенствено Французи од 1690-их до 1763. Колумбо је прошао поред овог острва у недељу 3. новембра 1493, и стога је име острва изведено из латинске речи за „недељу”. Велика Британија је преузела ово острво у свој посед 1763. године након Седмогодишњег рата, и постепено је енглески успостављен као службени језик. Острвска република је стекла независност 1978. године.

Његово име се изговара са нагласком на трећем слогу, по узору на његово француско име Доминик. Доминика је добила надимак „Карипско острво природе” због свог природног окружења.[6] Ово је најмлађе острво Малих Антила, и у ствари још увек се формира геотермалном-вулканском активношћу, о чему сведочи и други највећи на свету термални извор, који се назива Кључајуће језеро. Ово острво има бујне планинске кишне шуме, и оно је дом многих ретких биљних, животињских, и птичијих врста.

ИсторијаУреди

Кристифор Колумбо се искрцао на Доминику 3. новембра 1493. То је била недеља (шп. Domingo), па је тако острво добило име. Доминика је било последње од острва у Карипском мору које су Европљани колонизовали, јер су домороци пружали снажан отпор. Француска се 1763. одрекла острва у корист Велике Британије. Британци су 1805. острво прогласили својом колонијом. Доминика је стекла независност 1978. године.

Рани европски контактУреди

Доминикини преколонијални урођенички становници су били из народа Калинаго (Острвски Кариби). Они су острво назвали Wai‘tu kubuli, што значи „Високо је њено тело”.[7]

Кристифор Колумбо, пловећи за Шпанију, именовао је ово острво Доминика, по латинском термину за недељу dies Dominica, дан на који су га Шпанци први пут видели у новембру 1493. године. Неки од шпанских колонизатора населили су се на острву. Међутим, док су европски истраживачи и досељеници улазили у регион, домородачке избеглице са околних острва су се населиле на Доминики и при томе су истерали шпанске досељенике. Они су отишли у друге области, које је било лакше контролисати и које су имале више природних ресурса.

ПолитикаУреди

Доминика је земља парламентарне демократије. Чланица је Комонвелта. Председник се бира на пет година, а премијер је обично из странке са највише места у парламенту.

ГеографијаУреди

 
Доминика је острво у источном Карипском мору, лоцирана на око пола пута између француских острва Гваделуп (на северу) и Мартиник (на југу)

Доминика је острвска држава у Карипском мору, најсевернија од Острва приветрине (мада се понекад сматра најјужнијим Острвом заветрине). Површина земље је око 7.500 km² и она је око 47 km (29 миља) дуга и 26 km (16 миља) широка.[8][9]

Познато као „Карипско острво природе” због свог бујног пејзажа и разнолике флоре и фауне, Доминика је углавном покривена прашумом и дом је другог највећег светског врелог извора, Кључајућег језера.[9][10][11] Доминика је најбрдовитија међу Малим Антилима. Њени вулкански врхови су конуси кратера лаве, највећи од којих (од севера ка југу) су Морн о Дјаблес, Морн Дјаблотенс (највиши на острву са 1.447 м),[9] Морн Труа Питони и Морн Енгле. Национални парк Морн Труа Питони је тропска шума помешана с вулканским особинама,[12] који се сматра локацијом светска баштине од 4. априла 1995. године, што је својство које дели са четири друга Карипска острва.[13] Подручје Калибиши на североистоку земље има пешчане плаже.[14] Неке биљне и животињске врсте за које се сматра да су изумрле на околним острвима још увек се могу наћи у шумама Доминике.[15] Острво има неколико заштићених подручја, укључујући Национални парк Кабритс, као и 365 река. У новије време, грађани овог острва настојали су да очувају природни амбијент подстичући екотуризам и обесхрабрујући тип велико импактног туризма који је често присутан у другим деловима Кариба.[9]

Постоје два примарна популациона центра: главни град Розо (са 14.725 становника у 2011.) и Портсмут (са 4.167 становника у 2011). Главни центри су смештени око обале, док је планинска унутрашњост ретко насељена.[9]

Домининика је посебно рањива на урагане, јер се острво налази у ураганском региону.[9] Године 1979, ураган Дејвид погодио је острво као ураган категорије 4, узрокујући широку и екстремну штету. Дана 17. августа 2007. године, острво је погодио ураган Дин, категорије урагана 1 у то време. Мајка и њен седмогодишњи син погинули су када је клизиште узроковано обилном кишом срушило њихову кућу.[16] У другом инциденту две особе су повређене када је дрво пало на њихову кућу.[17] Премијер Рузвелт Скерит проценио је да је оштећено 100 до 125 домова и да је пољопривредни сектор умногоме погођен, посебно усеви банана.[18] У августу 2015. године, тропска олуја Ерика изазвала је велике поплаве и клизишта широм острва. Неколико насеља је евакуисано, а више од 30 људи је погинуло.[19] Према процени штете и утицаја коју је за Доминику припремила Светска банка, укупна штета и губици од олује били су 484,82 милиона УСД или 90% годишњег БДП Доминике.[20] Ураган категорије 5, Марија, погодио је острво 2017. године и проузроковао губитке од око 930 милиона УСД или 226% БДП-а.[21]

ПоложајУреди

Доминика је острвска земља у Карипском мору, најсеверније је Острво приветрине. Ова држава обухвата територију од око 750 km². Главни град је Розо .

Геологија и рељефУреди

Доминика је најмлађе карипско острво, вулканског је порекла и настало је пре око 26 mya. Лежи на месту сусрета две текстонске плоче. Ово је разлог да тако мало острво по површини има планине које достижу висину од 1.447 m.[22]

ВодеУреди

На острву се налази велики број водопада, извора и река, а на његовом североисточном делу постоје пешчане плаже.[23] На острву постоји 365 река.

Флора и фаунаУреди

Доминика је великим делом прекривена кишним шумама и позната је по другом по величини термалном извору на свету Кључајућем језеру.[24] Неке врсте биљка и животиња које су изумрле на суседним острвима још увек постоје у шумама Доминике.[25] На острву постоји већи број заштићених подручја.

КлимаУреди

Административна поделаУреди

Доминика је подељена на 10 округа-парохија, и то:

  1. Сент Ендру;
  2. Сент Дејвид;
  3. Сент Џорџ;
  4. Сент Џон;
  5. Сент Џозеф;
  6. Сент Лук;
  7. Сент Марк;
  8. Сент Патрик;
  9. Сент Пол;
  10. Сент Питер.

ПривредаУреди

Пољопривредне културе, посебно банане, главни су производ Доминике. Велики привредни напредак Доминика је доживела у време премијерке Мери Евгеније Чарлз, 19801995.

СтановништвоУреди

 
Мапа Доминике

Готово сви становници Доминике су потомци робова из Африке. Доминику насељавају и малобројни староседеоци Кариби (или Калинаго), који су са суседних острва протерани или истребљени. Насељавају 8 села на источној обали острва, 2014. било их је око 3.000. Ових 8 села део су аутономне Карипске територије, створене 1903.[26]

Етничка припадност (попис 2001):

  • црнци 86,6%
  • мелези 9,1%
  • староседеоци (Кариби или Калинаго) 2,9%
  • остали 1,3%
  • непознато 0,2%

Старосна доб:

  • 0-14 година: 29% (мушки 10.556; жене 10.254)
  • 15-64 година: 63% (мушки 23.151; жене 21.984)
  • 65 година и више: 8% (мушки 2.294; жене 3.301) (2000, процена)
  • Природни прираштај: -1,14 % (2000, процена)

КултураУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ „One woman's fight to get David Dimbleby to correctly pronounce Dominica”. the Guardian. 12. 11. 2014. 
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „Dominica's Constitution of 1978 with Amendments through 1984”. Constitute. Приступљено 20. 7. 2016. 
  5. ^ „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS” (PDF). Dominica.gov.dm. Приступљено 29. 8. 2017. 
  6. ^ P. C. Evans & L. Honychurch, Dominica: Nature Island of the Caribbean. Hansib (1989).
  7. ^ „Discover Dominica: an introduction to our Caribbean island”. Dominica.dm. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2010. Приступљено 27. 6. 2010. 
  8. ^ „Encyclopedia Britannica - Dominica”. Приступљено 29. 6. 2019. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 „CIA World Factbook - Dominica”. Приступљено 29. 6. 2019. 
  10. ^ „Between Two Reunions: Boiling Lake, 1988 to 2008 |”. The Government of the Commonwealth of Dominica's Official Website. Приступљено 27. 6. 2010. 
  11. ^ Thompson, Keith (2010). Life in the Caribbean. New Africa Press. стр. 288. ISBN 978-9987160150. ASIN 9987160158.  p.173.
  12. ^ „Morne Trois Pitons National Park by World Heritage Sites”. Whc.unesco.org. 7. 12. 1997. Приступљено 27. 6. 2010. 
  13. ^ St. Lucia (2004), Saint Kitts (1999), Hispaniola (Dominican Republic [1990]/Haiti [1982]) and Cuba (multiple).
  14. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Приступљено 29. 9. 2013. 
  15. ^ Stephen Durand and Bertrand Jno. Baptiste, "Dominica" (Forestry, Wildlife and Parks Division).
  16. ^ Jonathan Katz (18. 8. 2007). „Hurricane Dean Gains Caribbean Strength”. Forbes. Associated Press. Приступљено 18. 8. 2007. 
  17. ^ „Hurricane claims one life in St. Lucia and possibly two in Dominica”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2007. Приступљено 17. 8. 2007. 
  18. ^ „Dominica Badly Affected”. CBC. 17. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2007. Приступљено 17. 8. 2007. 
  19. ^ „Dominica pleads for help as storm death toll tops 30”. Yahoo News. 1. 9. 2015. Приступљено 10. 4. 2015. 
  20. ^ „Rapid Damage and Impact Assessment: Tropical Storm Erika” (PDF). Government of Dominica. 25. 9. 2015. Приступљено 4. 10. 2015. 
  21. ^ Handy, Gemma (25. 9. 2017). „Dominica grieves after Hurricane Maria”. BBC News — преко www.bbc.com. 
  22. ^ Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 
  23. ^ „A Photo Tour of the Calibishie Coast”. Calibishiecoast.com. Приступљено 29. 9. 2013. 
  24. ^ „Between Two Reunions: Boiling Lake, 1988 to 2008 |”. The Government of the Commonwealth of Dominica's Official Website. Приступљено 27. 6. 2010. 
  25. ^ Stephen Durand and Bertrand Jno. Baptiste, "Dominica" (Forestry, Wildlife and Parks Division).
  26. ^ „The Carib Indians”. Avirtualdominica.com. Приступљено 3. 11. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Holahan, David (18. 1. 2009). Rugged Dominica worth the ruined sneakers. Boston Globe. 

Спољашње везеУреди