Гваделуп (франц. Guadeloupe) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Гваделуп
Guadeloupe
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité
(Слобода, једнакост и братство)
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Гваделупа
Главни град Бас Тер
Службени језик француски
Владавина
Облик државе Француске прекоморске територије
 — Председник Викторен Лирел
Историја
Географија
Површина
 — укупно 1628 км2(-)
Становништво
 — 2013. 405.739 [1](175)
 — густина 249,1/км2
Економија
Валута евро
Остале информације
Временска зона UTC -4
Интернет домен .gp
Позивни број +590

Кристифор Колумбо је био први европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Садржај

ГеографијаУреди

 
Мапа архипелага

Архипелаг се налази на 16° 20' сгш, што је иста позиција на северу попут Тајланда или Хондураса, а по географској дужини налази се на подневку Лабрадора и Фолкландских Острва.

Архипелаг Гваделуп се састоји већим делом из два острва раздвојена појасом мора под именом „Слана река“, а повезана преко 2 моста. Веће од ова два острва је Бас Тер (Basse-Terre - „ниска земља“, 848 км²), вулканског порекла, са активним вулканом Суфријер висине 1467 метара. Друго острво је Гранд Тер (Grande-Terre - „велика земља“, 588 км²). На стенама Гранд-тера налазе се главне туристички хотели и плаже.

Остала острва архипелага су:

Државна управаУреди

Гваделуп има статус француског департмана и региона. До фебруара 2007. Гваделуп је административно укључивао и два мања удаљена острва: Свети Бартоломеј и северни део острва Свети Мартин.

ПривредаУреди

Лоша економска ситуација Гваделупа се описује са два индикативна податка: проценат незапослености је 27,8 % (1998), а проценат покривености увоза извозом је 6 % (1996). Ипак, БДП по становнику је 9.000$ годишње, што је више од суседних, независних острва.

Пољопривреда (шећерна трска, банане, диње, итд.) преживљава захваљујући субвенцијама државе. Малобројна индустрија на острву је углавном прехрамбена: шећеране, производња рума и конзервисане хране. Постоји и једна цементара. Туризам је једини сектор економије који је успешан.


ДемографијаУреди

Демографија
1961. 1967. 1974. 1982. 1990. 1999. 2006.
276.545 305.312 315.848 317.269 353.431 386.566 400.736

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. Национална агенција за статистику [1]

Спољашње везеУреди