Екотуризам
Екотуризам је туризам у природном окружењу без оштећења или нарушавања станишта. То је облик туризма који укључује посету крхким, нетакнутим и релативно неометаним природним подручјима, замишљен као алтернатива стандардном комерцијалном масовном туризму са малим утицајем и често у малим размерама. То значи одговорно путовање у природна подручја, очување животне средине и побољшање благостања локалног становништва.[1]Његова сврха може бити образовање путника, обезбеђивање средстава за еколошко очување, директна корист економском развоју и политичком оснаживању локалних заједница или неговање поштовања различитих култура и људских права. Од 1980-их еколози еколошки туризам сматрају критичним подухватом, тако да будуће генерације могу доживети дестинације релативно нетакнуте људском интервенцијом.[2] Неколико универзитетских програма користи овај опис као радну дефиницију екотуризма.[3]
Генерално, екотуризам се бави интеракцијом са биотичким компонентама природног окружења.[4] Екотуризам се фокусира на друштвено одговорна путовања, лични раст и еколошку одрживост. Екотуризам обично укључује путовања на дестинације где су флора, фауна и културно наслеђе примарна атракција. Екотуризам има за циљ да туристима пружи увид у утицај људи на животну средину и да подстакне већу уважавање наших природних станишта.
Поред процене еколошких и културних фактора, саставни део екотуризма су промоција рециклаже, енергетске ефикасности, очувања воде и стварање економских прилика за локалне заједнице. Из ових разлога екотуризам често апелује на заговорнике еколошке и друштвене одговорности.[5]
Бенефити екотуризма
уредиЕкотуризам је туризам који се води одговорно ради очувања животне средине и одржавања добробити локалног становништва.[6]Његове предности укључују:
- Изградња еколошке свести.
- Пружање директних финансијских користи за заштиту.
- Пружање финансијских користи и оснаживање локалног становништва.
- Поштовање локалне културе.
- очување биолошке и културне разноликости кроз заштиту екосистема.
- промоција одрживог коришћења биодиверзитета, обезбеђивањем послова локалном становништву.
- поделе свих социјално-економских користи са локалним заједницама и аутохтоним народима уз њихов информисани пристанак и учешће у управљању екотуристичким предузећима.
- туризам до нетакнутих природних ресурса, с минималном утицајем на животну средину која је примарна брига.
- минимизирање утицаја туризма на животну средину.
- приступачност и недостатак отпада у облику луксуза.
- локална култура, флора и фауна су главне атракције.
Референце
уреди- ^ "What is (not) Ecotourism? | Global Ecotourism Network (GEN)". www.globalecotourismnetwork.org. Приступљено 17. 8. 2020.
- ^ Honey, Martha (2008). Ecotourism and Sustainable Development: Who Owns Paradise?. Island Press. ISBN 978-1-59726-125-8. (Second ed.). Washington, DC:..
- ^ Untamed Path Defining Ecotourism Archived 2009-03-07 at the Wayback Machine. Приступљено 24. 3. 2009.
- ^ Sadry, B. N (2009). Fundamentals of Geotourism: with a special emphasis on Iran., Samt Organization publishers, Tehran. 220p. (English Summary available Online at http://physio-geo.revues.org/3159?file=1
- ^ Stabler, M. J. (eds.) (1997, page 45) Tourism and Sustainability: Principles to Practice. CAB International: Wallingford.
- ^ Hunt, Carter A.; Durham, William H.; Driscoll, Laura; Honey, Martha (2015). „Can ecotourism deliver real economic, social, and environmental benefits? A study of the Osa Peninsula, Costa Rica”. Journal of Sustainable Tourism. 23 (3): 339—357. ISSN 0966-9582. S2CID 55684006. doi:10.1080/09669582.2014.965176..
Литература
уреди- Burger, Joanna (2000). „Landscapes, tourism, and conservation”. Science of the Total Environment. 249 (1–3): 39—49. Bibcode:2000ScTEn.249...39B. PMID 10813445. doi:10.1016/s0048-9697(99)00509-4.
- Ceballos-Lascurain, H. 1996. Tourism, Ecotourism, and Protected Areas.
- larkin, T. and K. N. Kähler. . "Ecotourism." Encyclopedia of Environmental Issues. 2. Salem Press. 2011. стр. 421—424. ISBN 978-1-58765-737-5. Rev. ed. Pasadena:.
- IUCN. The International Union for the Conservation of Nature. 301 pp.
- Ceballos-Lascurain, H. 1998. Ecoturismo. Naturaleza y Desarrollo Sostenible.
- Duffy, Rosaleen (2000). „Shadow players: Ecotourism development, corruption and state politics in Belize”. Third World Quarterly. 21 (3): 549—565. S2CID 153634543. doi:10.1080/713701038.
- Gutzwiller, Kevin J.; Anderson, Stanley H. (1999). „Spatial Extent of Human-Intrusion Effects on Subalpine Bird Distributions”. The Condor. 101 (2): 378—389. JSTOR 1370001. doi:10.2307/1370001.
- Nowaczek, Agnes M.K. (2010). „Ecotourism: Principles and Practices”. Annals of Tourism Research. 37: 270—271. doi:10.1016/j.annals.2009.10.007.
- Orams, Mark B. (2000). „Tourists getting close to whales, is it what whale-watching is all about?”. Tourism Management. 21 (6): 561—569. doi:10.1016/s0261-5177(00)00006-6.
- Reguero Oxide, M. del. 1995. Ecoturismo. Nuevas Formas de Turismo en el Espacio rural. Ed. Bosch Turismo
- Scheyvens, Regina (1999). „Ecotourism and the empowerment of local communities”. Tourism Management. 20 (2): 245—249. doi:10.1016/s0261-5177(98)00069-7.
- Buckley, Ralf (2011). „Tourism and Environment”. Annual Review of Environment and Resources. 36 (1): 397—416. doi:10.1146/annurev-environ-041210-132637.
Спољашње везе
уреди- Ecotourism на сајту Curlie (језик: енглески)