Екотуризам је туризам у природном окружењу без оштећења или нарушавања станишта. То је облик туризма који укључује посету крхким, нетакнутим и релативно неометаним природним подручјима, замишљен као алтернатива стандардном комерцијалном масовном туризму са малим утицајем и често у малим размерама. То значи одговорно путовање у природна подручја, очување животне средине и побољшање благостања локалног становништва.[1]Његова сврха може бити образовање путника, обезбеђивање средстава за еколошко очување, директна корист економском развоју и политичком оснаживању локалних заједница или неговање поштовања различитих култура и људских права. Од 1980-их еколози еколошки туризам сматрају критичним подухватом, тако да будуће генерације могу доживети дестинације релативно нетакнуте људском интервенцијом.[2] Неколико универзитетских програма користи овај опис као радну дефиницију екотуризма.[3]

Генерално, екотуризам се бави интеракцијом са биотичким компонентама природног окружења.[4] Екотуризам се фокусира на друштвено одговорна путовања, лични раст и еколошку одрживост. Екотуризам обично укључује путовања на дестинације где су флора, фауна и културно наслеђе примарна атракција. Екотуризам има за циљ да туристима пружи увид у утицај људи на животну средину и да подстакне већу уважавање наших природних станишта.

Поред процене еколошких и културних фактора, саставни део екотуризма су промоција рециклаже, енергетске ефикасности, очувања воде и стварање економских прилика за локалне заједнице. Из ових разлога екотуризам често апелује на заговорнике еколошке и друштвене одговорности.[5]

Бенефити екотуризма

уреди

Екотуризам је туризам који се води одговорно ради очувања животне средине и одржавања добробити локалног становништва.[6]Његове предности укључују:

  • Изградња еколошке свести.
  • Пружање директних финансијских користи за заштиту.
  • Пружање финансијских користи и оснаживање локалног становништва.
  • Поштовање локалне културе.
  • очување биолошке и културне разноликости кроз заштиту екосистема.
  • промоција одрживог коришћења биодиверзитета, обезбеђивањем послова локалном становништву.
  • поделе свих социјално-економских користи са локалним заједницама и аутохтоним народима уз њихов информисани пристанак и учешће у управљању екотуристичким предузећима.
  • туризам до нетакнутих природних ресурса, с минималном утицајем на животну средину која је примарна брига.
  • минимизирање утицаја туризма на животну средину.
  • приступачност и недостатак отпада у облику луксуза.
  • локална култура, флора и фауна су главне атракције.

Референце

уреди
  1. ^ "What is (not) Ecotourism? | Global Ecotourism Network (GEN)". www.globalecotourismnetwork.org. Приступљено 17. 8. 2020.
  2. ^ Honey, Martha (2008). Ecotourism and Sustainable Development: Who Owns Paradise?. Island Press. ISBN 978-1-59726-125-8.  (Second ed.). Washington, DC:..
  3. ^ Untamed Path Defining Ecotourism Archived 2009-03-07 at the Wayback Machine. Приступљено 24. 3. 2009.
  4. ^ Sadry, B. N (2009). Fundamentals of Geotourism: with a special emphasis on Iran. , Samt Organization publishers, Tehran. 220p. (English Summary available Online at http://physio-geo.revues.org/3159?file=1
  5. ^ Stabler, M. J. (eds.) (1997, page 45) Tourism and Sustainability: Principles to Practice. CAB International: Wallingford.
  6. ^ Hunt, Carter A.; Durham, William H.; Driscoll, Laura; Honey, Martha (2015). „Can ecotourism deliver real economic, social, and environmental benefits? A study of the Osa Peninsula, Costa Rica”. Journal of Sustainable Tourism. 23 (3): 339—357. ISSN 0966-9582. S2CID 55684006. doi:10.1080/09669582.2014.965176. .

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди