Гренада

острвска држава у Карибима

Гренада (енгл. Grenada) острвска је држава у Средњој Америци. Налази се на југоистоку Карипског мора северно од Тринидада и Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина.[3][4]

Гренада
Grenada  (енглески)
Крилатица: Увек свесни тежимо Богу, градећи и напредујући као један народ
(енгл. Ever Conscious of God We Aspire, Build and Advance as One People)[1]
Химна: Хеј Гренада
(енгл. Hail Grenada)

Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Гренаде
Главни градСент Џорџиз
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерСесил Ла Гренад
 — ПремијерКит Мичел
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
7. фебруара 1974.
Географија
Површина
 — укупно344 km2(217)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2011.[2]103.328(196)
 — густина300,37 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC-4)
Интернет домен.gd
Позивни број+473

1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Гренада је најјужније острво у ланцу Виндвордских острва. Под њену управу спадају и јужна Гренадинска острва. Главна острва су настала од остатака угашених вулкана и вреди их видети због привлачног шумског крајолика. Током сушне сезоне, клима је веома пријатна, дани су топли, а ноћи хладне. Међутим, кад наступи кишно доба године, врућина је неподношљива и дању и ноћу. Привреда се већином заснива на пољопривреди, те Гренађани извозе какао, орашчић, банане и цимет. Без обзира на ове производе, Гренада се не може похвалити мануфактурном индустријом, премда је туризам постао значајни извор страног капитала. Ова краљевина је омиљено пристаниште бродова који крстаре Карипским морем или уз Мале Антиле

ЕтимологијаУреди

Порекло имена „Гренада” је нејасно, али је вероватно да су шпански морнари назвали острво по граду Гранада.[5] До почетка 18. века, име „Гренада” или „ла Гренаде” у француском језику, било је у широкој употреби.[6]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Гренада је острвска земља која се састоји од острва Гранада и шест мањих острва која представљају јужни дио Гренадина. Гренада се налази северозападно од Тринидада и Тобага, североисточно од Венецуеле и југозападно од Сент Винсента и Гренадина. Површина државе износи 348,5 km².

Геологија и рељефУреди

 
Сент Џорџиз, главни град Гренаде

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

ИсторијаУреди

Гренаду је открио Колумбо на свом трећем путовању, а од средине 17. века насељавају је Французи. Британци острво освајају 1762. током Седмогодишњег рата и проглашавају га својом колонијом. У саставу британске Западноиндијске Федерације 1958-62, 1967. добија самоуправу, а независност 1974. Војне снаге Сједињених Америчких Држава су извршиле инвазију на острво 1983. и свргнуле прокубански режим.

Геолошка историјаУреди

Отприлике пре 38 милиона година, у еоценској ери, подручје данашње Гренаде изникло је из плитког мора као подморски вулкан. У новије време вулканске активности не постоје, осим неких његових врелих извора.

Претколумбовски периодУреди

Гренаду су први населили народи из Јужне Америке, вероватно током архаичног доба Кариба, мада недостају коначни докази. Најраније потенцијално људско присуство потиче из посредничких доказа језерских језгара, почев од ~3600. пне.[7] Мање краткотрајна, стална села започела су око ~300. године нове ере.[8] Популација је достигла врхунац између 750. и 1250. године после Христа, са великим променама у становништву након тога, потенцијално резултат регионалне суше и/или „инвазије Kариба“,[9] иако се последња ослања на изузетно посредне доказе.[10]

Колонијални периодУреди

Европски долазакУреди

Сматра се да је Кристофер Колумбо био први Европљанин који је Гренаду видео 1498. године током свог трећег путовања, назвавши је 'Kонцепцион'.[11] Шпанци то откриће нису наставили искористили, већ су Енглези први покушали да колонизују острво 1609. године; међутим отерали су их домаћи карипски народи.[11][12][13]

Француска колонија (1649–1763)Уреди

Године 1649, француска експедиција од 203 мушкарца са Мартиника коју је водио Жак Диел ду Парке основала је стално насеље на Гренади.[11][12][13] Они су потписали су мировни уговор са карибским поглавицом Кајроуаном, али за након неколико месеци избио је сукоб између две заједнице.[14][15] То је трајало до 1654. године када су Французи острво потпуно потчинили.[16] Аутохтони народи који су преживели или су отишли на суседна острва или су се повукли у удаљеније делове Гренаде, где су на крају нестали током 1700-их. Рат је настављен током 1600-их између Француза на Гренади и карибљана данашње Доминике и Сент Винсента и Гренадина.

Французи су своју нову колонију назвали Ла Гренад, а економија се у почетку заснивала на шећерној трсци и индигу, а радили су афрички робови.[17] Французи су основали главни град познат као Форт Ројал (касније Сент Џорџиз). Да би се склонила од урагана, француска морнарица би се често склонила у природну луку главног града, јер ниједно оближње француско острво није имало природну луку у упоредиву са оном Форт Ројалу. Британци су заузели Гренаду током Седмогодишњег рата 1762.[11]

Британски колонијални периодУреди

Гренада је формално уступљена Британији Паришким уговором 1763.[11] Французи су поново заузели острво током Америчког револуционарног рата, након што је Комт д'Еста победио у крвавој копненој и поморској Гренадској бици у јулу 1779.[11] Међутим, острво је враћено Британији Версајским уговором 1783.[11] Деценију касније незадовољство британском владавином довело је до профранцуске побуне 1795–96, коју је водио Жулијен Федон, а коју су Британци успешно сузбили.[18][19]

Како је економија Гренаде расла, све више и више афричких робова насилно је превожено на острво. Британија је на крају забранила трговину робовима унутар Британског царства 1807. године, а ропство је у потпуности забрањено 1834. године.[11][20] У настојању да ублаже каснији недостатак радне снаге, мигранти из Индије доведени су у Гренаду 1857. године.[12][13][21]

Мушкатни орашчић је уведен на Гренади 1843. године путем једног трговачког брода на путу за Енглеску из Источне Индије.[12][13] На броду је била мала количина дрвећа мушкатног орашчића које су оставили у Гренади, а ово је био почетак индустрије мушкатног орашчића у Гренади која сада даје скоро 40% светског годишњег урода.[22]

Административна поделаУреди

СтановништвоУреди

Око 80% становништва су потомци афричких робова које су довели Европљани. Остатак чини аутохтоно карипско становништво.[23]

Готово цијело становништво говори енглеским језиком. Најраширенија вјера је хришћанство: половину чине католици, а од протестаната најбројнији су англиканци.

ПривредаУреди

Раширена је производња зачина: цимета, клинчића, ђумбира и мушкатног орашчића. У новије вријеме замах добијају туризам и трговина.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Government of Grenada Website”. Приступљено 1. 11. 2007. 
  2. ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. Приступљено 30. 5. 2014. 
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „About Grenada, Carriacou & Petite Martinique | GOV.gd”. www.gov.gd. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2014. Приступљено 31. 7. 2017. 
  5. ^ Crask, Paul (2009). Grenada, Carriacou and Petite Martinique (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 5. ISBN 9781841622743. 
  6. ^ Viechweg, Raymond D. (2017). Grenada Uncovered: An Uncommon View of the Island's Geocultural Beauty (на језику: енглески). Trafford Publishing. стр. 11. ISBN 9781426926051. 
  7. ^ Siegel, Peter E.; Jones, John G.; Pearsall, Deborah M.; Dunning, Nicholas P.; Farrell, Pat; Duncan, Neil A.; Curtis, Jason H.; Singh, Sushant K. (2015). „Paleoenvironmental Evidence for First Human Colonization of the Eastern Caribbean”. Quaternary Science Reviews. 129: 275—295. Bibcode:2015QSRv..129..275S. doi:10.1016/j.quascirev.2015.10.014. 
  8. ^ Hanna, Jonathan A. (2019). „Camáhogne's Chronology: The Radiocarbon Settlement Sequence on Grenada”. The Journal of Anthropological Archaeology. 55: 101075. doi:10.1016/j.jaa.2019.101075. 
  9. ^ Hanna, Jonathan A. (2018). „Grenada and the Guianas: Demography, Resilience, and Terra Firme during the Caribbean Late Ceramic Age”. World Archaeology. 50 (4): 651—675. S2CID 182630336. doi:10.1080/00438243.2019.1607544. 
  10. ^ Whitehead, Neil (1995). Wolves from the Sea: Readings in the Anthropology of the Native Caribbean. Leiden: KITLV Press. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж „Encyclopedia Britannica – Grenada”. Приступљено 12. 7. 2019. 
  12. ^ а б в г Steele, pp. 35–36
  13. ^ а б в г „About Grenada: Historical Events”. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2019. Приступљено 13. 7. 2019. 
  14. ^ Crouse, Nellis Maynard (1940). French pioneers in the West Indies, 1624–1664. New York: Columbia university press. стр. 196. 
  15. ^ Steele, Beverley A. (2003). Grenada: A History of Its People. Macmillan Caribbean. стр. 39—48. ISBN 0333930533. 
  16. ^ Grenada. A History of its People. Steele, Beverley A. 2003. Macmillan Publishers Limited. ISBN 0-333-93053-3, pp. 35–44.
  17. ^ Steele, p. 59
  18. ^ Jacobs, Curtis. The Fédons of Grenada, 1763–1814 Архивирано 31 август 2008 на сајту Wayback Machine. University of the West Indies. Retrieved 10 March 2013.
  19. ^ Cox, Edward L. (1. 1. 1982). „Fedon's Rebellion 1795–96: Causes and Consequences”. The Journal of Negro History. 67 (1): 7—19. JSTOR 2717757. S2CID 149940460. doi:10.2307/2717757. 
  20. ^ „Encyclopedia Britannica – Anguilla”. Приступљено 12. 7. 2019. 
  21. ^ „About Grenada: Historical Events”. GOV.gd. 7. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2019. Приступљено 16. 3. 2015. 
  22. ^ „Grenada Nutmeg – GCNA – Organic Nutmeg Producers, Nutmeg Oil – Nutmeg trees – Nutmeg farming in Grenada”. Travelgrenada.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2012. Приступљено 19. 3. 2012. 
  23. ^ „Grenada”. The World Factbook. Central Intelligence Agency (CIA). Приступљено 19. 3. 2012. 

ЛитератураУреди

  • Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић
  • Београд : Политика : Народна књига. Београд: Алфа.2006. ISBN 978-86-331-2757-8. (НК) 987-86-331-2757-6 !
  • Adkin, Mark. Urgent Fury: The Battle for Grenada: The Truth Behind the Largest US Military Operation Since Vietnam. Trans-Atlantic Publications. 1989. ISBN 978-0-85052-023-1.
  • Beck, Robert J. The Grenada Invasion: Politics, Law, and Foreign Policy Decisionmaking. Boulder: Westview Press.1993. ISBN 978-0-8133-8709-3.
  • Brizan, George 1984. Grenada Island of Conflict: From Amerindians to People's Revolution 1498–1979. London, Zed Books Ltd., publisher; Copyright, George Brizan, 1984.
  • Martin, John Angus. 2007. A–Z of Grenada Heritage. Macmillan Caribbean.
  • „Grenada Heritage”. Grenadaheritage.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2011. Приступљено 28. 6. 2010. 
  • Sinclair, Norma. Grenada: Isle of Spice (Caribbean Guides). Interlink Publishing Group. 2003. ISBN 978-0-333-96806-2.
  • Stark, James H. 1897. Stark's Guide-Book and History of Trinidad including Tobago, Grenada, and St. Vincent; also a trip up the Orinoco and a description of the great Venezuelan Pitch Lake. Boston, James H. Stark, publisher; London, Sampson Low, Marston & Company.
  • Steele, Beverley A. Grenada: A History of Its People (Island Histories). MacMillan Caribbean. 2003. ISBN 978-0-333-93053-3.

Спољашње везеУреди