7. фебруар

7. фебруар је тридесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 327 дана (328 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.
• 1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.
• 1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.
• 1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.
• 1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.
• 1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.
• 1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
• 1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.
• 1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.
• 1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.
• 1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.
• 1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.
• 1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
• 1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.
• 1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.
• 1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
• 1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
• 1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.
• 1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
• 1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.
• 1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.
• 2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.
• 2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.
• 2003 — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.
• 2006 — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

Рођења

• 1102 — Матилда од Енглеске, царица Светог римског царства. († 1167)
• 1478 — Томас Мор, енглески хуманиста и државник. († 1535)
• 1693 — Ана I Ивановна, руска императорка. († 1740)
• 1812 — Чарлс Дикенс, енглески писац. († 1870)
• 1867 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. († 1957)
• 1870 — Алфред Адлер, аустријски лекар и психијатар. († 1937)
• 1877 — Годфри Харолд Харди, енглески математичар. († 1947)
• 1885 — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. († 1951)
• 1885 — Хуго Шеперле, немачки официр. († 1953)
• 1889 — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. († 1976)
• 1899 — Раша Плаовић, српски позоришни глумац, редитељ и педагог. († 1977)
• 1906 — Олег Константинович Антонов, руски инжењер, конструктор авиона. († 1984)
• 1906 — Пу Ји, последњи кинески цар. († 1967)
• 1913 — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ. († 2009)
• 1927 — Душан Вукотић, редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог. († 1998)
• 1927 — Владимир Куц, совјетски атлетичар. († 1975)
• 1932 — Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут.
• 1940 — Тошихиде Масукава, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику.
• 1949 — Драган Максимовић, српски глумац. († 2001)
• 1954 — Дитер Болен, немачки певач, музичар, продуцент, водитељ, забављач, текстописац и писац.
• 1955 — Стивен Гулд, амерички писац.
• 1960 — Џејмс Спејдер, амерички глумац.
• 1962 — Еди Изард, британски комичар и глумац.
• 1965 — Крис Рок, амерички глумац.
• 1971 — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел.
• 1974 — Стив Неш, канадски кошаркаш.
• 1975 — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар.
• 1977 — Цунејасу Мијамото, јапански фудбалер.
• 1978 — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер.
• 1978 — Ештон Кучер, амерички глумац.
• 1978 — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш.
• 1979 — Тавакул Карман, јерменска политичарка и активисткиња за људска права.
• 1982 — Микаел Пјетрус, француски кошаркаш.
• 1983 — Сами Мехија, доминиканско-амерички кошаркаш.
• 1987 — Бри Бенет, америчка порнографска глумица.
• 1989 — Никос Калатес, грчки кошаркаш.
• 1989 — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш.
• 1990 — Стивен Стамкос, канадски хокејаш на леду.
• 1990 — Далила Мухамед, америчка атлетичарка.
• 1991 — Рајан О'Рајли, канадски хокејаш на леду.
• 1993 — Крис Мирс, британски скакач у воду.
• 1993 — Дијего Лаксалт, уругвајски фудбалер.
• 1994 — Марко Павловски, српски фудбалер.
• 1995 — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш.

Смрти

• 590 — Папа Пелагије II. (* 520)
• 999 — Болеслав II, војвода Чешке. (* 932)
• 1317 — Роберт од Клермона, гроф Клермонта. (* 1256)
• 1837 — Густав IV, шведски краљ. (* 1778)
• 1864 — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. (* 1787)
• 1878 — Папа Пије IX. (* 1792)
• 1871 — Хенри Стеинвеј, немачко-амерички предузетник. (* 1797)
• 1894 — Адолф Сакс, белгијски произвођач дувачких инструмената. (* 1894)
• 1920 — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. (* 1874)
• 1932 — Панта Михајловић, српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. (* 1854)
• 1942 — Иван Билибин, руски сликар, илустратор и позоришни сценограф. (* 1876)
• 1960 — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. (* 1903)
• 1964 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (* 1903)
• 1964 — Софоклис Венизелос, грчки политичар, 133 премијер Грчке. (* 1894)
• 1979 — Јозеф Менгеле, лекар у нацистичким логорима, познат под надимком „Анђео смрти“. (* 1911)
• 1987 — Клаудио Вила, италијански певач. (* 1926)
• 1990 — Алан Перлис, амерички научник из области рачунарства. (* 1922)
• 1994 — Витолд Лутославски, пољски композитор и диригент. (* 1913)
• 1999 — Хусеин од Јордана, јордански краљ. (* 1935)
• 2000 — Павле Булатовић, министар одбране СР Југославије. (* 1948)
• 2001 — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица. (* 1912)
• 2010 — Михаило Марковић, српски филозоф. (* 1923)
• 2013 — Крсто Папић, филмски редитељ и сценариста. (* 1933)
• 2015 — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер. (* 1931)
• 2017 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. (* 1974)
• 2019 — Алберт Фини, британски глумац. (* 1936)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског
  • Преподобног Публија - сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату
  • Преподобног Мара
  • Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума