7. фебруар

7. фебруар (7.02) је 38. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 327 дана (328 у преступној години).

Садржај

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.
• 1783. — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.
• 1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.
• 1863. — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.
• 1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.
• 1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.
• 1942. — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
• 1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.
• 1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.
• 1964. — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.
• 1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.
• 1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.
• 1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
• 1974. — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.
• 1984. — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.
• 1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
• 1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
• 1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.
• 1992. — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
• 1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.
• 1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.
• 2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.
• 2001. — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.
• 2003. — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.
• 2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

Рођења

• 1478. — Томас Мор, енглески хуманиста и државник († 1535.)
• 1693. — Ана I Ивановна, руска императорка
• 1812. — Чарлс Дикенс, енглески писац. († 1870.)
• 1885. — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. († 1951.)
• 1889. — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. († 1976.)
• 1899. — Раша Плаовић, позоришни глумац, редитељ и педагог († 1977.)
• 1901. — Виторио де Сика, италијански филмски глумац и редитељ. († 1974.)
• 1906. — Олег Константинович Антонов, руски инжењер, конструктор авиона, († 1984.)
• 1906. — Пу Ји, последњи кинески цар
• 1913. — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ. († 2009.)
• 1919. — Дезмонд Дос, амерички десетар, болничар, носилац медаље части за допринос у Бици за Окинаву, († 2006.)
• 1927. — Душан Вукотић, редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог, добитник "Оскар"-а. († 1998.)
• 1949. — Драган Максимовић, позоришни, филмски и ТВ глумац. († 2001.)
• 1955. — Стивен Гулд, амерички писац.
• 1959. — Мик Мекарти, енглески фудбалер и тренер.
• 1971. — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел.
• 1975. — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар.
• 1978. —
  • Ештон Кучер, амерички глумац.
  • Милтон Паласио, кошаркаш из Белизеа.
• 1983. — Федерико Маркети, италијански фудбалер.

Смрти

• 1837. — Густав IV, шведски краљ. (* 1778.)
• 1864. — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа.
• 1878. — Пије IX, папа (* 1792.)
• 1871. — Хенри Стеинвеј, немачко-амерички предузетник, оснивач Steinway & Sons творнице клавира, (* 1797.)
• 1894. — Адолф Сакс, белгијски произвођач дувачких инструмената. (* 1894.)
• 1920. — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. (* 1874.)
• 1932. — Панта Михајловић, српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. (* 1854.)
• 1960. — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. (* 1903.)
• 1964. — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (* 1903.)*
• 1964. — Софоклис Венизелос, грчки политичар, 133 премијер Грчке,(* 1894.)*
• 1979. — Јозеф Менгеле, лекар у нацистичким логорима, познат под надимком „Анђео смрти“. (* 1911.)
• 1987. — Клаудио Вила, италијански певач. (* 1926.)
• 1999. — Хусеин, јордански краљ. (* 1935)*
• 2000. — Павле Булатовић, министар одбране СР Југославије
• 2001. — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица. (* 1912.)
• 2010. — Михаило Марковић, српски филозоф. (* 1923.)
• 2013. — Крсто Папић, филмски редитељ и сценариста. (* 1933.)
• 2015. — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер.(† 1931.)
• 2017. — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. (* 1974.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског
  • Преподобног Публија - сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату
  • Преподобног Мара
  • Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума