16. фебруар

16. фебруар је четрдесет седми дан у години у Грегоријанском календару. У години остаје још 318 дана (319 у преступним годинама) после овог.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1270 — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора.
• 1804 — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија.
• 1808 — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
• 1862 — Основано је прво соколско друштво.
• 1862 — Генерал Јулисиз Симпсон Грант је заузео Форт Донелсон у Тенесију.
• 1871 — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата. Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.
• 1932 — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
• 1933 — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939.
• 1934 — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.
• 1936 — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франциска Франка.
• 1940 — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
• 1943 — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков.
• 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.
• 1959 — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.
• 1978 — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.

— Први јавни ББС

• 1992 — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.
• 1994 — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.
• 1998 — Приликом пада "ербаса А-300" тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.
• 2000 — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..
• 2001 — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.
• 2003 —
  • У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи.
  • Ствара се Википедија на српском језику
• 2006. -
  • Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду.
  • Уједињене нације у извештају на 54 странице осудиле америчко поступање у логору у заливу Гуантанамо, и затражиле да затвореницима буде суђено или да буду ослобођени.
  • Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе спровођење реформи и измену Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.

Рођења

• 1222 — Нићирен, јапански будистички монах и верски реформатор. († 1282)
• 1497 — Филип Меланхтон, немачки реформатор, теолог и филозоф. († 1560)
• 1519 — Гаспар де Колињи, француски државник и војсковођа († 1572)
• 1620 — Фридрих Вилхелм, изборник од Бранденбурга. († 1688)
• 1698 — Пјер Буге, француски хидрограф, математичар и физичар. († 1758)
• 1710 — Луј XV, краљ Француске († 1774)
• 1731 — Марчело Бачарели, италијански барокни сликар. († 1818)
• 1761 — Жан Шарл Пишегри, француски војсковођа. († 1804)
• 1786 — Марија Павловна, руска принцеза. († 1859)
• 1812 — Хенри Вилсон, амерички политичар. († 1875)
• 1821 — Хајнрих Барт, немачки истраживач. († 1865)
• 1822 — Френсис Галтон, енглески научник. († 1911)
• 1830 — Ларс Хертервиг, норвешки сликар. († 1902)
• 1831 — Николај Семјонович Љесков, руски писац. († 1895)
• 1834 — Ернст Хекел, немачки биолог и филозоф, један од твораца теорије еволуције. († 1919)
• 1848 — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. († 1917)
• 1873 — Радоје Домановић, српски писац. († 1908)
• 1877 — Исидора Секулић, српска књижевница. († 1958)
• 1893 — Михаил Тухачевски, совјетски војни командант († 1937)
• 1901 — Честер Морис, амерички глумац. († 1970)
• 1904 — Џорџ Фрост Кенан, амерички дипломата, политиколог и историчар. († 2005)
• 1906 — Вера Менчик, светска шампионка у шаху. († 1944)
• 1926 — Џон Шлесинџер, енглески глумац и редитељ. († 2003)
• 1942 — Ким Џонг Ил, севернокорејски диктатор. († 2011)
• 1952 — Иво Папазов, бугарски кларинетиста.
• 1954 — Ијан Бенкс, шкотски књижевник. († 2013)
• 1956 — Ксенија Зечевић, српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике. († 2006)
• 1958 — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш.
• 1959 — Џон Мекинро, амерички тенисер.
• 1959 — Александар Петровић, хрватски кошаркаш и тренер.
• 1964 — Бебето, бразилски фудбалер
• 1970 — Анђело Перуци, италијански фудбалер.
• 1970 — Владан Лукић, српски фудбалер.
• 1976 — Драган Младеновић, српски фудбалер.
• 1971 — Барбара Вицковић, хрватска глумица.
• 1973 — Кети Фриман, аустралијска атлетичарка.
• 1978 — Тија Хелебаут, белгијска атлетичарка.
• 1979 — Валентино Роси, италијански мотоциклистички првак.
• 1982 — Милица Дабовић, српска кошаркашка репрезентативка.
• 1982 — Лупе Фијаско, амерички музичар.
• 1984 — Софија Арвидсон, шведска тенисерка.
• 1985 — Рон Флар, холандски фудбалер.
• 1986 — Дијего Годин, уругвајски фудбалер.
• 1989 — Елизабет Олсен, америчка глумица.
• 1990 — Викнд, канадски певач, текстописац и музички продуцент.
• 1991 — Серхио Каналес, шпански фудбалер

Смрти

• 1247 — Хајнрих Расп, гроф Тирингије. (* 1204)
• 1279 — Афонсо III, краљ Португалије. (* 1210)
• 1391 — Јован V Палеолог, византијски цар (* 1332)
• 1899 — Феликс Фор, француски политичар. (* 1841)
• 1907 — Ђозуе Кардучи, италијански песник (* 1835)
• 1912 — Николај Јапански, светитељ, архиепископ и просветитељ Јапана. (* 1836)
• 1917 — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац (* 1848)
• 1975 — Морган Тејлор, амерички атлетичар. (* 1903)
• 2001 — Вилијам Х. Мастерс, амерички гинеколог. (* 1915)
• 2002 — Волтер Винтерботом, први менаџер енглеске фудбалске репрезентације. (* 1913)
• 2012 — Душко Антуновић, ватерполиста, репрезентативац. (* 1947)
• 2015 — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица. (* 1972)
• 2016 — Бутрос Бутрос-Гали, египатски дипломата. (* 1922)
• 2019 — Бруно Ганц, швајцарски глумац. (* 1941)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Симеона Богопримца
  • Свете мученике Адријана и Евула
  • Светог Јакова - архиепископа српског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума