16. фебруар

16. фебруар^[1] је четрдесет седми дан у години у Грегоријанском календару. У години остаје још 318 дана (319 у преступним годинама) после овог.

ДогађајиУреди

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

1270 — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора.
1804 — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија.
1808 — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
1826 — Основана је Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа.
1862 — Основано је прво соколско друштво.
1862 — Генерал Јулисиз Симпсон Грант је заузео Форт Донелсон у Тенесију.
1871 — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата.^{[тражи се извор]} Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.
1918 — Немачка подморница је бомбардовала енглеску луку Довер у Првом светском рату. ^[2]
1932 — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
1933 — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939.
1934 — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.
1936 — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франциска Франка.
1940 — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
1943 — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков.
1945 — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.
1959 — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.
1978 — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.

— Први јавни ББС

1992 — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.
1994 — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.
1998 — Приликом пада "ербаса А-300" тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.
2000 — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..
2001 — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.
2003 —
- У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи.
- Ствара се Википедија на српском језику
2006. -
- Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду.
- Уједињене нације у извештају на 54 странице осудиле америчко поступање у логору у заливу Гуантанамо, и затражиле да затвореницима буде суђено или да буду ослобођени.
- Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе спровођење реформи и измену Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.

РођењаУреди

1222 — Нићирен, јапански будистички монах и верски реформатор. (прем. 1282)^[3]
1497 — Филип Меланхтон, немачки реформатор, теолог и филозоф. (прем. 1560)^[4]
1519 — Гаспар де Колињи, француски државник и војсковођа (прем. 1572)
1620 — Фридрих Вилхелм, изборник од Бранденбурга. (прем. 1688)
1698 — Пјер Буге, француски хидрограф, математичар и физичар. (прем. 1758)
1710 — Луј XV, краљ Француске (прем. 1774)
1731 — Марчело Бачарели, италијански барокни сликар. (прем. 1818)
1761 — Жан Шарл Пишегри, француски војсковођа. (прем. 1804)^[5]
1786 — Марија Павловна, руска принцеза. (прем. 1859)
1812 — Хенри Вилсон, амерички политичар. (прем. 1875)
1821 — Хајнрих Барт, немачки истраживач. (прем. 1865)^[6]
1822 — Френсис Галтон, енглески научник. (прем. 1911)
1830 — Ларс Хертервиг, норвешки сликар. (прем. 1902)
1831 — Николај Семјонович Љесков, руски писац. (прем. 1895)
1834 — Ернст Хекел, немачки биолог и филозоф, један од твораца теорије еволуције. (прем. 1919)
1848 — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. (прем. 1917)
1873 — Радоје Домановић, српски писац. (прем. 1908)
1877 — Исидора Секулић, српска књижевница. (прем. 1958)
1893 — Михаил Тухачевски, совјетски војни командант (прем. 1937)
1901 — Честер Морис, амерички глумац. (прем. 1970)^[7]
1904 — Џорџ Фрост Кенан, амерички дипломата, политиколог и историчар. (прем. 2005)
1906 — Вера Менчик, светска шампионка у шаху. (прем. 1944)
1926 — Џон Шлесинџер, енглески глумац и редитељ. (прем. 2003)
1942 — Ким Џонг Ил, севернокорејски диктатор. (прем. 2011)
1952 — Иво Папазов, бугарски кларинетиста.
1954 — Ијан Бенкс, шкотски књижевник. (прем. 2013)^[8]
1956 — Ксенија Зечевић, српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике. (прем. 2006)
1958 — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш.
1959 — Џон Мекинро, амерички тенисер.
1959 — Александар Петровић, хрватски кошаркаш и тренер.
1964 — Бебето, бразилски фудбалер
1970 — Анђело Перуци, италијански фудбалер.
1970 — Владан Лукић, српски фудбалер.
1976 — Драган Младеновић, српски фудбалер.
1971 — Барбара Вицковић, хрватска глумица.
1973 — Кети Фриман, аустралијска атлетичарка.
1978 — Тија Хелебаут, белгијска атлетичарка.
1979 — Валентино Роси, италијански мотоциклистички првак.
1982 — Милица Дабовић, српска кошаркашка репрезентативка.
1982 — Лупе Фијаско, амерички музичар.
1984 — Софија Арвидсон, шведска тенисерка.
1985 — Рон Флар, холандски фудбалер.
1986 — Дијего Годин, уругвајски фудбалер.
1989 — Елизабет Олсен, америчка глумица.
1990 — Викнд, канадски певач, текстописац и музички продуцент.
1991 — Серхио Каналес, шпански фудбалер

СмртиУреди

1247 — Хајнрих Расп, гроф Тирингије. (рођ. 1204)
1279 — Афонсо III, краљ Португалије. (рођ. 1210)
1391 — Јован V Палеолог, византијски цар (рођ. 1332)
1899 — Феликс Фор, француски политичар. (рођ. 1841)
1907 — Ђозуе Кардучи, италијански песник (рођ. 1835)
1912 — Николај Јапански, светитељ, архиепископ и просветитељ Јапана. (рођ. 1836)
1917 — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац (рођ. 1848)
1975 — Морган Тејлор, амерички атлетичар. (рођ. 1903)
2001 — Вилијам Х. Мастерс, амерички гинеколог. (рођ. 1915)
2002 — Волтер Винтерботом, први менаџер енглеске фудбалске репрезентације. (рођ. 1913)
2012 — Душко Антуновић, ватерполиста, репрезентативац. (рођ. 1947)
2015 — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица. (рођ. 1972)
2016 — Бутрос Бутрос-Гали, египатски дипломата. (рођ. 1922)
2019 — Бруно Ганц, швајцарски глумац. (рођ. 1941)^[9]

Празници и дани сећањаУреди

Српска православна црква слави:

РеференцеУреди

^ Гајовић, Александар (2001). "Људи и догађаји који су обележили човечанство". Народна књига-Алфа, Београд.
^ Гајовић, Александар (2001). Људи и догађаји који су обележили човечанство. Београд: Народна књига. стр. 48.
^ Morgan, Diane (2004). The Buddhist Experience in America (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32491-8.
^ H. Ashley Hall (12. 3. 2014). Philip Melanchthon and the Cappadocians: A Reception of Greek Patristic Sources in the Sixteenth Century. Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 75—. ISBN 978-3-525-55067-0.
^ Grolier Incorporated (1994). Academic American encyclopedia. Internet Archive. Danbury, Conn. : Grolier Inc. ISBN 978-0-7172-2053-3.
^ The Journal of the Linnean Society: Zoology (на језику: енглески). The Society. 1868.
^ Jan Onofrio (1. 1. 1999). Pennsylvania Biographical Dictionary. Somerset Publishers, Inc. стр. 189. ISBN 978-0-403-09950-4.
^ „Iain Banks obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-06-10. Приступљено 2021-01-15.
^ Kreps, Daniel; Kreps, Daniel (2019-02-16). „Bruno Ganz, Swiss Actor Who Portrayed Hitler in 'Downfall,' Dead at 77”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-15.

Види јошУреди

РеференцеУреди

[1] Гајовић, Александар (2001). "Људи и догађаји који су обележили човечанство". Народна књига-Алфа, Београд.

[2] Гајовић, Александар (2001). Људи и догађаји који су обележили човечанство. Београд: Народна књига. стр. 48.

[3] Morgan, Diane (2004). The Buddhist Experience in America (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32491-8.

[4] H. Ashley Hall (12. 3. 2014). Philip Melanchthon and the Cappadocians: A Reception of Greek Patristic Sources in the Sixteenth Century. Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 75—. ISBN 978-3-525-55067-0.

[5] Grolier Incorporated (1994). Academic American encyclopedia. Internet Archive. Danbury, Conn. : Grolier Inc. ISBN 978-0-7172-2053-3.

[6] The Journal of the Linnean Society: Zoology (на језику: енглески). The Society. 1868.

[7] Jan Onofrio (1. 1. 1999). Pennsylvania Biographical Dictionary. Somerset Publishers, Inc. стр. 189. ISBN 978-0-403-09950-4.

[8] „Iain Banks obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-06-10. Приступљено 2021-01-15.

[9] Kreps, Daniel; Kreps, Daniel (2019-02-16). „Bruno Ganz, Swiss Actor Who Portrayed Hitler in 'Downfall,' Dead at 77”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]