1934
Година
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Острво Алкатраз је постало федерални затвор САД.
- 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.
- 26. јануар — Немачко-пољски пакт о ненападању
ФебруарУреди
- 6. фебруар — Масе окупљене на скупу удружења крајње деснице су покушале да изврше државни удар против Треће француске републике.
- 9. фебруар — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.
- 12. фебруар — Почео је Аустријски грађански рат између левичарских странака и десничарских странка.
- 16. фебруар — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.
МартУреди
- 24. март — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД.
АприлУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
МајУреди
- 19. мај — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
- 23. мај — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.
ЈунУреди
- 30. јун — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
ЈулУреди
- 25. јул — Аустријски нацисти убили канцелара Енгелберта Долфуса у неуспелом покушају пуча
АвгустУреди
- 2. август — Адолф Хитлер постао Фирер Немачке, поставши шеф државе као и канцелар
- 19. август — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.
СептембарУреди
- 8. септембар — Путнички брод Моро Касл изгорео је на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
- 19. септембар — Совјетски Савез постао члан Лиге народа
ОктобарУреди
- 9. октобар — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
Датум непознатУреди
- Википедија:Непознат датум — Изграђен мост „Витешког краља Александра“, познат као „трамвајски“ мост преко Саве. У рату је овај ланчани мост срушен и на његовим стубовима је изграђен данашњи „Бранков мост“.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 8. јануар — Жак Анкетил, француски бициклиста и петоструки победник Тур де Франса. (†1987).
ФебруарУреди
- 11. фебруар — Џон Сертиз, британски возач Формуле 1
- 11. фебруар — Мануел Норијега, панамски диктатор
- 12. фебруар — Бил Расел, амерички кошаркаш
МартУреди
- 9. март — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут
- 14. март — Јуџин Сернан, амерички астронаут
АприлУреди
- 5. април — Роман Херцог, председник Немачке
- 24. април — Ширли Меклејн, америчка глумица
МајУреди
- 1. мај — Кваутемок Карденас, мексички политичар
- 27. мај — Харлан Елисон, амерчки књижевник и сценариста
- 30. мај — Алексеј Леонов, совјетски космонаут
ЈунУреди
ЈулУреди
- 11. јул — Ђорђо Армани, италијански модни креатор.
- 13. јул — Воле Сојинка, нигеријски књижевник
АвгустУреди
- 2. август — Валериј Биковски, совјетски космонаут
- 20. август — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (†1985.)
СептембарУреди
- 20. септембар — Софија Лорен, италијанска глумица.
- 21. септембар — Леонард Коен, канадски књижевник и музичар.
- 28. септембар — Брижит Бардо, француска глумица.
ОктобарУреди
- 7. октобар — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка и терористкиња
- 14. октобар — Љубомир Поповић, српски сликар
- 28. октобар — Хулио Хименез, шпански бициклиста.
- 30. октобар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. († 2000)
НовембарУреди
- 12. новембар — Чарлс Менсон, амерички криминалац и вођа секте
ДецембарУреди
- 9. децембар — Џуди Денч, британска глумица.
- 14. децембар — Ружица Сокић, српска глумица. († 2013.)
- 15. децембар — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. († 1996.)
- 27. децембар — Лариса Латињина, совјетска (украјинска) гимнастичарка.
- 28. децембар — Меги Смит, британска глумица.
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 8. јануар — Андреј Бели, руски књижевник (* 1880).
- 29. јануар — Фриц Хабер, немачки хемичар. (* 1868).
ФебруарУреди
- 17. фебруар — Алберт I, краљ Белгије
МартУреди
- 20. март — Ема од Валдека и Пирмонта, холандска краљица
АприлУреди
- 9. април — Сафвет-бег Башагић, југословенски песник и историчар
МајУреди
- 25. мај — Густав Холст, енглески композитор
ЈунУреди
- 30. јун — Густав фон Кар, немачки политичар
- 30. јун — Грегор Штрасер, немачки политичар
- 30. јун — Курт фон Шлајхер, немачки политичар
ЈулУреди
- 1. јул — Ернст Рем, немачки политичар
- 4. јул — Марија Кири, француска хемичарка и физичарка (* 1867)
- 22. јул — Џон Дилинџер, амерички криминалац
- 25. јул — Енгелберт Долфус, аустријски политичар и диктатор. (* 1892.)
- 25. јул — Нестор Махно, украјински анархиста
АвгустУреди
- 2. август — Паул фон Хинденбург, немачки генерал и политичар
ОктобарУреди
- 9. октобар — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (* 1888.)
- 15. октобар — Ремон Поенкаре, француски политичар
НовембарУреди
- 23. новембар — Ђовани Брунеро, италијански бициклиста. (*1895)
ДецембарУреди
- 1. децембар — Сергеј Киров, совјетски политичар
Нобелове наградеУреди
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Харолд Клејтон Јури
- Медицина — Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи
- Књижевност — Луиђи Пирандело
- Мир — Артур Хендерсон (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године