1934
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Острво Алкатраз је постало федерални затвор САД.
- 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.
- 26. јануар — Немачко-пољски пакт о ненападању
ФебруарУреди
- 9. фебруар — Грчка, Румунија, Турска и Југославија формирале Балкански пакт
- 16. фебруар — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.
МартУреди
- 24. март — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД.
АприлУреди
 |
Овај одељак треба проширити. |
МајУреди
- 19. мај — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
- 23. мај — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.
ЈунУреди
- 30. јун — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
ЈулУреди
- 25. јул — Аустријски нацисти убили канцелара Енгелберта Долфуса у неуспелом покушају пуча
АвгустУреди
- 2. август — Адолф Хитлер постао Фирер Немачке, поставши шеф државе као и канцелар
- 19. август – Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.
СептембарУреди
- 8. септембар — Путнички брод Моро Касл изгорео је на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
- 19. септембар — Совјетски Савез постао члан Лиге народа
ОктобарУреди
- 9. октобар — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
Датум непознатУреди
- Википедија:Непознат датум — Изграђен мост „Витешког краља Александра“, познат као „трамвајски“ мост преко Саве. У рату је овај ланчани мост срушен и на његовим стубовима је изграђен данашњи „Бранков мост“.
РођењаУреди
За више информација погледајте: Категорија:Рођени 1934.
ЈануарУреди
- 8. јануар — Жак Анкетил, француски бициклиста и петоструки победник Тур де Франса. (†1987).
ФебруарУреди
- 11. фебруар — Џон Сертиз, британски возач Формуле 1
- 11. фебруар — Мануел Норијега, панамски диктатор
- 12. фебруар — Бил Расел, амерички кошаркаш
МартУреди
- 9. март — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут
- 14. март — Јуџин Сернан, амерички астронаут
АприлУреди
МајУреди
- 30. мај — Алексеј Леонов, совјетски космонаут
ЈунУреди
ЈулУреди
- 11. јул — Ђорђо Армани, италијански модни креатор.
- 13. јул — Воле Сојинка, нигеријски књижевник
АвгустУреди
- 20. август — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (†1985.)
СептембарУреди
- 20. септембар — Софија Лорен, италијанска глумица.
- 21. септембар — Леонард Коен, канадски књижевник и музичар.
- 28. септембар — Брижит Бардо, француска глумица.
ОктобарУреди
- 7. октобар — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка и терористкиња
- 14. октобар — Љубомир Поповић, српски сликар
- 28. октобар — Хулио Хименез, шпански бициклиста.
- 30. октобар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. († 2000)
НовембарУреди
ДецембарУреди
- 9. децембар — Џуди Денч, британска глумица.
- 14. децембар — Ружица Сокић, српска глумица. († 2013.)
- 15. децембар — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. († 1996.)
- 27. децембар — Лариса Латињина, совјетска (украјинска) гимнастичарка.
- 28. децембар — Меги Смит, британска глумица.
СмртиУреди
За више информација погледајте: Категорија:Умрли 1934.
ЈануарУреди
- 8. јануар — Андреј Бели, руски књижевник (* 1880).
- 29. јануар — Фриц Хабер, немачки хемичар. (* 1868).
ФебруарУреди
МартУреди
АприлУреди
МајУреди
- 25. мај — Густав Холст, енглески композитор
ЈунУреди
ЈулУреди
- 4. јул — Марија Кири, француска хемичарка и физичарка (* 1867)
- 25. јул — Енгелберт Долфус, аустријски политичар и диктатор. (* 1892.)
АвгустУреди
- 9. октобар — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (* 1888.)
НовембарУреди
- 23. новембар — Ђовани Брунеро, италијански бициклиста. (*1895)
ДецембарУреди
Дани сећањаУреди
Нобелове наградеУреди
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Харолд Клејтон Јури
- Медицина — Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи
- Књижевност — Луиђи Пирандело
- Мир — Артур Хендерсон (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године