2. новембар

2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.
• 1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II.
• 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.
• 1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.
• 1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.
• 1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.
• 1914 — Русија је објавиле рат Турској.
• 1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
• 1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица.
• 1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.
• 1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
• 1949 — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.
• 1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.
• 1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.
• 1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.
• 1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.
• 1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.
• 1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.
• 1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
• 1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.
• 1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
• 1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.
• 2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.
• 2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.
• 2004 — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
• 2020 — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет особа, док је више од 17 њих рањено.

Рођења

• 1755 — Марија Антоанета, краљица Француске. (прем. 1793)
• 1766 — Јозеф Радецки, аустријски војсковођа. (прем. 1822)
• 1777 — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац. (прем. 1858)
• 1815 — Џорџ Бул, енглески математичар и филозоф. (прем. 1864)
• 1838 — Никола Спасић, српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. (прем. 1916)
• 1850 — Славка Атанасијевић, српска пијанисткиња и композиторка. (прем. 1897)
• 1861 — Морис Блондел, француски филозоф. (прем. 1949)
• 1865 — Ворен Хардинг, 29. председник САД. (прем. 1923)
• 1868 — Јокојама Таикан, јапански сликар. (прем. 1958)
• 1879 — Валери Славек, пољски политичар, троструки премијер Пољске. (прем. 1939)
• 1890 — Моа Мартинсон, шведска списатељица. (прем. 1964)
• 1891 — Милан Будимир, српски филолог. (прем. 1975)
• 1906 — Лукино Висконти, италијански редитељ и сценариста. (прем. 1976)
• 1911 — Одисеас Елитис, грчки песник. (прем. 1996)
• 1913 — Берт Ланкастер, амерички глумац. (прем. 1994)
• 1917 — Ен Радерфорд, канадско-америчка глумица. (прем. 2012)
• 1928 — Владимир Беара, југословенски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2014)
• 1929 — Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990). (прем. 2018)
• 1931 — Звонко Марић, српски физичар и академик. (прем. 2006)
• 1932 — Мелвин Шварц, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2006)
• 1934 — Кен Роузвол, аустралијски тенисер.
• 1939 — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман.
• 1941 — Јежи Осјатињски, пољски политичар. (прем. 2022)
• 1944 — Кит Емерсон, енглески музичар и композитор. (прем. 2016)
• 1946 — Ђузепе Синополи, италијански диригент и композитор. (прем. 2001)
• 1946 — Алан Џоунс, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1947 — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац и новинар. (прем. 2022)
• 1950 — Љубомир Љубојевић, српски шахиста.
• 1951 — Буч Тејлор, амерички кошаркаш.
• 1963 — Драгољуб Брновић, црногорски фудбалер.
• 1964 — Предраг Савић, српски књижевник.
• 1965 — Наташа Мићић, српска политичарка.
• 1966 — Дејвид Швимер, амерички глумац, редитељ и продуцент.
• 1974 — Нели, амерички музичар и глумац.
• 1976 — Тјери Омејер, француски рукометни голман.
• 1980 — Дијего Лугано, уругвајски фудбалер.
• 1981 — Кетрин Изабел, канадска глумица.
• 1981 — Татјана Тотмјанина, руска клизачица.
• 1982 — Предраг Прокић, српски бициклиста.
• 1984 — Анастасија Карпова, руска певачица.
• 1985 — Демаркус Нелсон, америчко-српски кошаркаш.
• 1986 — Тијана Сретковић, српска певачица.
• 1988 — Јулија Гергес, немачка тенисерка.
• 1989 — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер.
• 1989 — Тибор Плајс, немачки кошаркаш.
• 1993 — Дражен Лубурић, српски одбојкаш.
• 2000 — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер
• 2001 — Лазар Павловић, српски фудбалер.

Смрти

• 472 — Олибрије, западноримски цар.
• 1647 — Пајсије Јањевац, српски патријарх. (рођ. отприлике 1542)
• 1802 — Шарл Леклер, француски генерал. (рођ. 1772)
• 1887 — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (рођ. 1811)
• 1905 — Алберт фон Келикер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог. (рођ. 1817)
• 1915 — Војислав Танкосић, мајор српске војске и четнички војвода. (рођ. 1880)
• 1923 — Стеван Алексић један од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века. (рођ. 1876)
• 1942 — Китахара Хакушу, јапански песник. (рођ. 1885)
• 1945 — Петар Драпшин, генерал (рођ. 1914)
• 1950 — Џорџ Бернард Шо, енглески драматург, критичар и публициста. (рођ. 1856)
• 1960 — Димитри Митропулос, грчки диригент. (рођ. 1896)
• 1963 — Нго Дин Зјем, председник Јужног Вијетнама. (рођ. 1901)
• 1966 — Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац Нобелове награде из 1936. године. (рођ. 1884)
• 1977 — Ханс Ерих Носак, немачки писац. (рођ. 1901)
• 2014 — Звонимир Балог, хрватски дечји књижевник. (рођ. 1932)
• 2004 — Мирослав Дерета, издавач. (рођ. 1948)
• 2014 — Вељко Кадијевић, генерал ЈНА. (рођ. 1925)
• 2015 — Петар Лаловић, српски филмски редитељ (рођ. 1932)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети великомученик Артемије Антиохијски
  • Свети праведни Артемије Веркољски
  • Преподобни Герасим Нови;
• Римокатоличка црква слави -
  • Задушнице

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума