Петар Лаловић

српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ

Петар Лаловић (Суботица, 8. јул 1932Београд, 2. новембар 2015) био је српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ. Лаловић је снимио преко 200 документарних филмова.[1]

Петар Лаловић
Петар Лаловић
Датум рођења(1932-07-08)8. јул 1932.
Место рођењаСуботицаЈугославија
Датум смрти2. новембар 2015.(2015-11-02) (83 год.)
Место смртиБеоградСрбија

Каријера

уреди

Завршио је позоришну и филмску академију у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду.

Направио је преко 200 документарних филмова у којима је сценариста, редитељ и сниматељ. Такође је снимао игране филмове и ТВ серије. Лаловићева преокупација су снимање метафоричних филмова о природи, за које је освојио преко 150 награда како у бившој Југославији тако и у иностранству. Дугометражни филм Птице које не полете је добио више од 20 награда, укључујући четири Гранд Прија у Европи. Међутим, филмска критика и биоскопска публика сматра да је његов највећи успех био са документарним филмовима Последња оаза и Свет који нестаје из 1987. године.[2]

Лаловић је током 2011. године снимао филм Београдска оаза — његов двестоти филм који је урадио.[3]

Преминуо је 2. новембра 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[4]

Филмске режије

уреди
Филмови које је режирао Петар Лаловић
Год. Назив Жанр Награда
1983. Последња оаза
1985. Крпељ
1987. Свет који нестаје
1997. Птице које не полете
2009. Како се може продати небо и топлина земље
2012. Београдска оаза

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди