Петар Лаловић (Суботица, 8. јул 1932Београд, 2. новембар 2015) био је српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ који је снимио преко 200 документарних филмова.[1]

Петар Лаловић
Petar Lalovic.jpg
Петар Лаловић
Датум рођења(1932-07-08)8. јул 1932.
Место рођењаСуботица
  Краљевина Југославија
Датум смрти2. новембар 2015.(2015-11-02) (83 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

КаријераУреди

Завршио је позоришну и филмску академију у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Направио је преко 200 документарних филмова у којима је сценариста, редитељ и сниматељ. Такође је снимао игране филмове и ТВ серије. Лаловићева преокупација су снимање метафоричних филмова о природи, за које је освојио преко 150 награда како у бившој Југославији тако и у иностранству. Дугометражни филм Птице које не полете је добио више од 20 награда, укључујући четири Гранд Прија у Европи. Међутим, филмска критика и биоскопска публика сматра да је његов највећи успех био са документарним филмовима Последња оаза и Свет који нестаје из 1987. године.[2] Лаловић је током 2011. године снимао филм Београдска оаза — његов двестоти филм који је урадио.[3]

Преминуо је 2. новембра 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[4]

Филмске режијеУреди

Филмови које је режирао Петар Лаловић
Год. Назив Жанр Награда
1983. Последња оаза
1985. Крпељ
1987. Свет који нестаје
1997. Птице које не полете
2009. Како се може продати небо и топлина земље
2012. Београдска оаза

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди