Отворите главни мени

Хајле Селасије I (енгл. Haile Selassie I; Ејерса Горо, 23. јул 1892Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар. Селасије је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

Хајле Селасије I
Haile Selassie in full dress.jpg
Хајле Селасије I, 1971.
Датум рођења(1892-07-23)23. јул 1892.
Место рођењаЕјерса Горо
Етиопија
Датум смрти27. август 1975.(1975-08-27) (83 год.)
Место смртиАдис Абеба
Етиопија
ДинастијаСоломонска
ОтацMakonnen Wolde Mikael
МајкаYeshimebet Ali
ВероисповестПравославље
СупружникМенен Асфав
ПотомствоTenagnework, Amha Selassie, Makonnen, Sahle Selassie, Romanework, Zenebework, Tsehai
Цар Етиопије
Период2. новембар 193012. септембар 1974.
ПретходникЗаудита
Наследникуспостављена република

БиографијаУреди

 
Хајле Селасије I у Вашингтону 1963.

Рођен под именом Тафари Маконен Водимихајел, касније Војвода, Рас Тафари Маконен а након крунисања 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасије I. Хајле на етиопском језику значи „Снага“, а Селасије значи „Свето Тројство“ - дакле Хајле Селасије отприлике може да се преведе као „Снага Светог Тројства“. Његова цела титула, док је владао, била је „Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар Царева, Господар Господара, Освајачки Лав Јудејског Племена, Изабраник Божји“.[1] По традицији, био је 225. потомак краља Соломона и краљице од Сабе, Соломонска династија.[2]

Дана 2. новембра 1930. наследио је престол након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и последњи владар Етиопије. Почиње да спроводи важне аграрне, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, али је све заправо било формално, јер је права власт остала при владару.

 
Са Титом у Београду, 1963.

Године 1935, уочи Другог светског рата, Италија под Мусолинијевим вођством је извршила инвазију Етиопије и Селасије је не успевши да се супротстави, отишао у прогнанство у Енглеску у мају 1936. године.[3] Тамо је помогао Британцима да испланирају кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942. године.

Вративши се на власт почео је да обнавља своју ратом погођену домовину. Највећа достигнућа су му аграрна реформа (1942—1944)[4], еманципација робова (1942)[5], те успостава скупштине.

Године 1955. изменио је Устав, покушавајући тако да државу уведе у 20. век.[6] Скупштина је добила одређене, али опет ограничене моћи, па је народ осећао да то није довољно.[7] Селасије је 1960, након неуспелог покушаја свргавања са престола, обећао економски развој и социјалне реформе. Године 1961. поклонио је једну од својих палата да се користи као главни кампус универзитета у главном граду Етиопије, Адис Абеби.[8]

Током 1960-их, Селасије је постао све више заузет спољним пословима. Године 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације афричког јединства и у спору између Сомалије и Етиопије који су прерасли у оружане сукобе. У марту 1964. је договорено примирје. Године 1965. сазвао је Конференцијy оријенталних православних цркви где је стекао титулу „Заштитник Вере“.[9] Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, као и Јужног и Северног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, занемаривао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на северу (1972—1975). Године 1974, студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су достигле врхунац 12. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија са престола и марксистички оријентисана војна хунта „Дерг“ преузела власт.[10]

Већина царске породице је била заточена у затвору у Адис Абеби. Дана 23. новембра 1974. шездесет бивших високих званичника царске власти стрељано је без суђења.[11] У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија проглашена републиком. Дана 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.[12] Његови посмртни остаци су пронађени 1992. године испод бетонске плоче у бившој царској палати. Године 2000, приређена му је царска сахрана у организацији Етиопске православне цркве.

ОдликовањаУреди

  •   Врховни командант орден звезде Етиопија – 1909[13]
  •   Велики кордон орден Соломонов (Етиопија) – 1930[14]
  •   Велика огрлица орден Соломонов Печат (Етиопија)[13]
  •   Велики кордон орден краљица од Сабе (Етиопија)[13]
  •   Велики кордон орден Свете Тројице (Етиопија)[13]
  •   Велики кордон орден Менелик II (Етиопија)[13]
  •   Витешки орден великог крста светог Михаила и светог Ђорђа – 1917.
  •   Орден круне Италије – 1917.
  •   Орден светих Морис и Лазарус – 1924.
  •   Орден искупитеља (19 August 1924)
  •   Орден Леополда (Белгија) – 1924.
  •   Витешки орден великог крста краљевског Викторианског – 1924.
  •   Витешки орден великог крста орден Бата – 1924.
  •   Орден златног лава дома Насау – (25. мај 1924)
  •   Орден Легије части велики крст – 1924.
  •   Орден торањ и мачем Португалије – 1925.
  •   Витешки орден пресвето благовештење – 1928
  •   Краљевског Викторианског ланац – 1930.
  •   Велики кордон орден Хризантема – 1930.
  •   Огрлица орден Мухамеда Алија – 1930.
  •   Витешки орден великог крста орден Холандски лав – 1930.
  •   Орден белог орла Пољске – 1930.
  •   Врховни командант легије заслуге – 1945.
  •   Огрлица орден светог Олав Норвешке – 1949.
  •   Огрлица орден Карлоса III (1954)
  •   Орден Југословенске велике звезде – 1954.
  •   Орден за војне заслуге 1. класе (28 Oktobar 1954)
  •   Посебна класа орден за заслуге Федералне Републике Немачке – 1954.
  •   Војна медаља Француске – 1954.
  •   Витешки орден великог крста Вилијамов – 1954.
  •   Страни витешки орден подвезице – 1954.
  •   Орден слона – 1954.
  •   Огрлица орден Серафим – 1954.
  •   Огрлица орден Азтец орао – 1954.
  •   Велика звезда украса части за заслуге Аустрије – 1954.
  •   Почасни грађанин Београда – 1954[15]
  •   Орден за заслуге за Националне фондације (орден Републике Кореје) – 1955.
  •   Огрлица орден заслуге Републике Италије – 1955.
  •   Огрлица орден Хризантема - 1956.
  •   велики крст Национални орден Вијетнам - 1958.
  •   Орден истине – 1958.
  •   Огрлица орден јужног крста – 1958.
  •   Звезда Републике Индонезије, 1. класе – 1958.
  •   Хилал-И-Пакистана, 1. класе – 1958.
  •   Орден Маха Цхакри – 1958.
  •   Рибанд од три војне реда Христа, Бенедикт Авиз и Ст.Јамес мач (1959)
  •   Орден Суворов 1. класе – 1959.
  •   Орден Леопард Сомалије – 1960.
  •   Орден Ниле (22 Maj 1963)
  •   Иран велика огрлица орден Пахлави – 1964.

  •   Командант орден штита и копаља Уганде – 1964.
  •   Звезда Народска Република Румунија (1964)
  •   Банер Народне Републике Мађарске, 1. класе са дијамантима – 1964.
  •   Иран спомен медаља 2500. годишњице оснивања Персијског царство (14 Oktobar 1971)[16]
  •   Јамајка дом краљева лауерат, Јамајка – 1966.
  •   Огрлица националног орден част и заслуге – 1966.
  •   Огрлица орден Жан-Жак Десалинес Велики – 1966[17]
  •   Пољска Реститута Пољске (1967)
  •   Орден државне круне Малезије – (21 May 1968)
  •   Орден Звезда Гане– 1970.
  •   Орден of Пија IX – 1970.
  •   Почасни грађанин Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – 1972[18]
  •   Орден ослободиоца Сан Мартин
  •   Огрлица орден леопард
  •   Орден лав
  •   Орден лав
  •   Орден валоур камеруна
  •   Орден сунца Перу
  •   Огрлица орден биста ослободиоца Симон Боливар
  •   Орден кондор Анда
  •   Специјални степен реда повољних Облака
  •   Велики Орден Хасхемитес
  •   Огрлица орден бела ружа
  •   Орден независност
  •   Орден Умаиад
  •   Орден Моно Того
  •   Орден заслуге конгоанског
  •   Орден Екваторијална Звезда
  •   Орден Федералне Републике Нигерије
  •   Орден извор Нила
  •   Орден орла Замбије
  •   Орден Хусеин ибн Алија
  •   Орден Мухамеда
  •   Часни Ланац
  •   Раја Орден Сикатуна Филипини
  •   Велики витешки оркестар орден пионира
  •   Велики начелник орден златног срца
  •   Орден белог лава 1. класе са огрлицом
  •   Орден Идрис I Либија
  •   Национални орден Либан
  •   Национални орден Централноафричкој Републици
  •   Орден кралја Абдул Азиз, 1. класе, Саудијска Арабија
  •   Национални орден Чиле
  •   Национални орден Чад
  •   Национални орден Бенин
  •   Национални орден Малија
  •   Национални орден Мадагаскар
  •   Национални орден Мауританија
  •   Национални орден Гвинеја
  •   Национални орден Републике Горње Волте

Војни чиновиУреди

 
Селасије покушава да одбрани државу од италијанских фашиста

Хаиле Селасије је имао следеће чинове:[19]

  • Фелдмаршал Царске Етиопске Војске
  • Адмирал Флоте Царске Етиопске Морнарице
  • Маршал Царског Етиопског Ваздухопловства
  • Фелдмаршал Британске Војске

ЦитатиУреди

„Кућу изграђену на граниту и снажном темељу ни најезда пљуска, шикљање олуја и јаки ветрови неће моћи да сруше. Неки људи су написали Причу мог живота представљано као истину оно што заправо произилази из незнања, грешке или зависти; али они не могу да отргну истину из свог места, чак и ако они покушавају да убеде друге да верују.”

— Увод из Мој Живот и Етиопијски Напредак, Аутобиографија Његово Царско Величанство Хајле Селасије I

„И морамо да погледамо у себе, у дубине наше душе. Морамо постати нешто што никад нисмо били и за које наше образовање и искуство и окружење су нас лоше припремили. Морамо постати већи него што смо били, храбрији, већи у духу, већи у изгледу. Морамо постати чланови нове расе, која ће се издићи изнад ситничавих предрасуда, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.”

— говор уједињене нације 6. Окотобар 1963.

„Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.”

— Престолски говор 2. новембар 1963.

„Проучавај и испитуј све, али изабери и прати оно што је добро.”

„Користите своје знање за добро, да сачувате мир међу људима.”

„Данас човек види све своје наде и тежње да се троше пред њим. Он је збуњен и не зна куда лута. Али он мора да схвати да је Библија његово уточиште, и окупљање за сво човечанство. У њој ће човек наћи решење његових садашњих тешкоћа и смернице за његову будућност, и ако он не прихвата са јасном савести Библију и њену велику поруку, не може да се нада спасењу. Што се мене тиче, ја славим Библију.”

— Хајле Селасије I

У популарној културиУреди

Сарајевска група Елвис Ј. Куртовић му је посветила песму „Хајле Селасије” на албуму „Чудесан свет приватлука” 1988. године.

ПородицаУреди

Дана 31. јула 1911. Рас Тафари оженио Менен Асфав. Заједно су имали шесторо деце, престолонаследник Асфав Восен, принцеѕа Зенебеворк, принцеѕа Цехај, принц Маконен, и принц Сахле Селасије.

  • Принцеза Тенагневорк (12. јануар 1912 - 6. април 2003) муж командант Деста Дамтев, деца принц Амха Деста, принц Искиндер Деста, принцеза Ајда Деста, Себле Деста, Софија Деста и Хирут Деста.
  • Престолонаследник Асфав Восен (27. јул 1916 - 17. фебруар 1997) жена царица Медферишворк Абебе, деца престолонаследник Зера Јаков, принцеза Илигајеху, принцеза Марјам Сена, принцеза Сехин Азебе, принцеза Сифрашу Бизу.
  • Принцеза Зенебеворк (25. јул 1918 - 25. март 1933) муж командант Хајле Селасије Гугса.
  • Принцеза Цехај (13. октобар 1919 - 17. август 1942) муж генерал Лиџ Абије Абебе, била је почасни председник удружења за добробит Етиопских жена (1935—1942).
  • Престолонаследник Маконен (16. октобар 1923 - 13. мај 1957) погинуо у саобраћајној несрећи. Жена Сара Гизав, деца принц Павле Восен Сегед Маконен, принц Михајл Маконен, принц Тефери Маконен, принц Биде Мариам Маконен, принц Давит Маконен.
  • Принц Сахле Селасије (27. фебруар 1931 - 24. април 1962) жена Махисенте Хабте Маријам, дете престолонаследник принц Ермиас Сахле Селасије.

РеференцеУреди

  1. ^ Lee V. (1983, July) The Roots of Rastafari. Yoga Journal No. 51. ISSN 0191-0965. p. 18
  2. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 265.
  3. ^ Spencer 2006, стр. 62.
  4. ^ Ofcansky & Berry 2004, стр. 63-4.
  5. ^ Hinks, Peter P.; McKivigan, John R. and Williams, R. Owen. Encyclopedia of Antislavery and Abolition, Greenwood Publishing Group. 2007. ISBN 978-0-313-33143-5. стр. 248. .
  6. ^ "Ethiopia Administrative Change and the 1955 Constitution". Country-studies.com. Приступљено 12 September 2010.
  7. ^ Mammo, Tirfe . The Paradox of Africa's Poverty: The Role of Indigenous Knowledge.The Red Sea Press. 1999. ISBN 978-1-56902-049-4. стр. 103. .
  8. ^ http://www.angelfire.com/ny/ethiocrown/palaces.html. Imperial Palaces and Residences of Ethiopia. Приступљено 12 August 2014.
  9. ^ http://www.ethiopianorthodox.org/english/ethiopian/01addisababaconf.html. The Oriental Orthodox Churches Addis Ababa Conference, January 1965. Приступљено 8 August 2014.
  10. ^ Launhardt 2005, стр. 239–40.
  11. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 44.
  12. ^ "Haile Selassie of Ethiopia Dies at 83". New York Times. 28 August 1975. Приступљено 21 July 2007.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Copley 1998, стр. 17
  14. ^ Religous, Traditional & Ceremonial. The Official Website of The Crown Council of Ethiopia. The Crown Council of Ethiopia. Приступљено 13 August 2014. <http://www.ethiopiancrown.org>
  15. ^ „Đilas podržao predlog”. Blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2008. Приступљено 12. 9. 2010. 
  16. ^ Badraie Архивирано на сајту Wayback Machine (март 6, 2016) (на језику: енглески). None. Приступљено 24 April 2014.
  17. ^ Abbott 1988, стр. 139.
  18. ^ Odluka o proglašenju Njegovog Carskog Veličanstva Cara Etiopije Haila Selasija Prvog za počasnog građanina SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 33/72 Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2009) (на језику: енглески) 319–655
  19. ^ "Shoa6". Royalark.net. Приступљено 12 September 2010.

ЛитератураУреди

  • Abbott, Elizabeth (1988). Haiti: An insider's history of the rise and fall of the Duvaliers. Simon & Schuster. стр. 139. ISBN 978-0-671-68620-8. 
  • {{Cite book|ref=harv|last=Ofcansky|first=Thomas P.|last2=Berry|first2=Laverle|lastauthoramp=yes |title=Ethiopia A Country Study|year=2004|url= |publisher=Kessinger Publishing|location= |isbn=978-1-4191-1857-9|pages=63-4}
  • Copley, Gregory R. (1998). Ethiopia Reaches Her Hand Unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. стр. 17. ISBN 978-1-892998-00-2. 
  • Spencer, John (2006). Ethiopia at Bay: A Personal Account of the Haile Selassie Years. Tsehai Publishers. стр. 62. ISBN 978-1-59907-000-1. 
  • Shinn, David Hamilton & Ofcansky, Thomas P. (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Scarecrow Press. стр. 265. ISBN 978-0-8108-6566-2. 
  • Launhardt, Johannes (2005). Evangelicals in Addis Ababa (1919–1991). LIT Verlag. ISBN 978-3-8258-7791-0. 

Спољашње везеУреди