Универзитет у Кембриџу
Универзитет у Кембриџу (енгл. University of Cambridge; неформално Cambridge University, Cambridge) је универзитет у граду Кембриџу у источној Енглеској. То је други најстарији англофонски универзитет на свету који ради непрекидно од оснивања. Његово име се некада означава са: Cantab. што потиче од латинског имена града Кембриџ: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Мото универзитета је: Hinc lucem et pocula sacra, што на латинском значи: „Одавде светлост и драгоцено знање“.
| Универзитет у Кембриџу | |
|---|---|
| University of Cambridge | |
 Грб Универзитета у Кембриџу | |
| лат. Universitas Cantabrigiensis | |
| Мото | Hinc lucem et pocula sacra |
| Мото (на српском) | Одавде светлост и драгоцено знање |
| Тип | државни[1] |
| Оснивање | око 1209. |
| Буџет | 7,46 милијарди евра[2][3][4] |
| Потканцелар | Стефан Тур |
| Ректор | Лорд Сејнсбери од Тервила |
| Академско особље | 6.645 |
| Административно особље | 3.178[5] |
| Број студената | 19.660 (2015/16)[6] |
| Преддипломци | 12.220 (2015/16) |
| Постдипломци | 7.440 (2015/16) |
| Број факултета | 31 |
| Локација | Кембриџ,  Уједињено Краљевство |
| Боје | Кембриџ плава[7] |
| Афилијације | Russell Group, EUA, G5 universities, Golden triangle, LERU, IARU |
| Веб-сајт | www.cam.ac.uk |
Основан 1209. године[8] и са краљевском повељом од Хенрија III 1231. године, Кембриџ је трећи најстарији преживели универзитет на свету и један од његових најпрестижнијих, тренутно други најбољи на свету и најбољи у Европи према КС Светском универзитетском рангирању.[9] Међу најистакнутијим бившим студентима универзитета су 11 Филдсових медаљиста, седам добитника Тјурингове награде, 47 шефова држава, 14 британских премијера, 194 спортиста освајача олимпијских медаља,[10] и неке од најтрансформативнијих и најиконичнијих личности светске историје у различитим дисциплинама, укључујући Френсис Бејкон, Лорд Бајрон, Оливер Кромвел, Чарлс Дарвин, Стивен Хокинг, Џон Мејнард Кејнс, Џон Милтон, Владимир Набоков, Џавахарлал Неру, Исак Њутн, Алан Тјуринг, Бертран Расел, Лудвиг Витгенштајн и други. Алумни и професори Кембриџа освојили су 121 Нобелову награду, што је највише од свих универзитета на свету, према универзитету.[11]
Оснивање Универзитета у Кембриџу у 13. веку било је у великој мери инспирисано удружењем научника који су тада побегли са Универзитета Оксфорд у Кембриџ након suspendium clericorium (вешања научника) у спору са локалним грађанима.[12][13] Два древна енглеска универзитета, иако се понекад описују као ривали, деле многе заједничке карактеристике и често се заједнички називају Оксбриџ. Универзитет је основан из разних институција, укључујући 31 полуаутономни саставни колеџ и преко 150 академских одељења, факултета и других институција организованих у шест школа. Сви колеџи су самоуправне институције у оквиру универзитета, које управљају сопственим особљем и политиком, а од свих студената се захтева да имају факултетску припадност у оквиру универзитета. Универзитет нема главни кампус, а његови колеџи и централни објекти су раштркани по целом граду. Додипломска настава на Кембриџу је усмерена на недељне групне надзоре на колеџима у малим групама од једног до четири студента. Овај интензиван метод подучавања се широко сматра драгуљем у круни додипломског образовања на Оксбриџу.[14][15][16][17][18] Предавања, семинаре, лабораторијске радове, а повремено и даље надзоре обезбеђују централни универзитетски факултети и катедре, а последипломско образовање се такође претежно обезбеђује централно; дипломе, међутим, додељује универзитет, а не факултети.
Општи прегледУреди
Универзитет је основала група учених људи који су 1209. отишли из Оксфорда после сукоба са тамошњим житељима. [19] Универзитети у Оксфорду и Кембриџу су временом постали значајан део британске културе и историје. Вековима се међу њима развијао ривалитет.
Кембриџ се у различитим анализама стално сврстава међу пет најбољих универзитета на свету, и оцењује се као најбољи европски универзитет. [20][21] Универзитет у Кембриџу је дао 81 добитника Нобелове награде (до 2008),[22] што је више него било који други универзитет у свету.
Године 2008. Универзитет је имао 8.614[23] наставног особља и 18.396[24] студената (12.018[24] на основним студијама и 6.378[24] постдипломаца). Универзитет је 2006. располагао са 4,1 милијардом фунти (7,9 милијарди $)[25] средстава.
ОрганизацијаУреди
Кембриџ је организован на принципу аутономних и самоуправних колеџа, који сви имају своју имовину и приходе. Већина колеџа образује студенте у широком спектру академских дисциплина, иако се неки специјализују за поједине области (рецимо, Гонвил и Киз колеџ је нарочито јак у медицинским наукама. [26]) На свим факултетима, школама и одсецима могу се срести студенти и наставници са разних колеџа.
Факултети су одговорни за предавања, семинаре, истраживачки рад и утврђивање наставног програма. Њих надгледа посебан савет. Централну администрацију универзитета предводи вицеканцелар (има функцију ректора). Библиотеке постоје на свим нивоима, од Универзитета (Универзитетска библиотека Кембриџа), преко одсека, до мултидисциплинарних библиотека у појединим колеџима које служе углавном студентима на основним студијама.
КолеџиУреди
Студенти и многи наставници су везани за колеџе, где живе, хране се и воде друштвени живот. Ту студенти могу да слушају мања предавања (консултације). Сваки колеџ одабира свој наставни кадар и студенте, иако је за већину предавања и доделу диплома одговоран Универзитет. Колеџ се брине и о добробити својих студената, наставника и особља.
Универзитет у Кембриџу данас има 31 колеџ, од којих 3 примају само девојке. Сви остали колеџи примају студенте оба пола.
У Кембриџу постоји и пар теолошких колеџа који су у лабавој заједници са Универзитетом.
РеференцеУреди
- ^ „Estate Data”. Estate Management. University of Cambridge. 28. 11. 2016. Приступљено 1. 4. 2018.
- ^ Colleges of the University of Cambridge
- ^ „Reports and Financial Statement 2019” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Reports and the Financial Statements 2019” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 25. 8. 2021.
- ^ „Who's working in HE?”. HESA. Приступљено 25. 8. 2021.
- ^ „Cambridge at a glance”. септембар 2020.
- ^ „Identity Guidelines – Colour” (PDF). University of Cambridge Office of External Affairs and Communications. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 28. 3. 2008.
- ^ „Early records”. University of Cambridge (на језику: енглески). 28. 1. 2013. Приступљено 5. 12. 2019.
- ^ „QS World University Rankings 2023: Top Global Universities”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 8. 6. 2022.
- ^ "All Known Cambridge Olympians". Hawks Club. Retrieved 17 May 2019.
- ^ „Nobel prize winners”. University of Cambridge. 28. 1. 2013. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ Catto, J. I. (1984). The History of the University of Oxford: I The Early Oxford Schools (на језику: енглески) (1st изд.). Oxford: Clarendon Press. стр. 37—41. ISBN 0199510113.
- ^ „A Brief History: Early records”. University of Cambridge. Приступљено 17. 8. 2008.
- ^ Tapper, Ted; Palfreyman, David (2011). „The Tutorial System: The Jewel in the Crown”. Oxford, the Collegiate University. Higher Education Dynamics. 34. Springer. стр. 95—115. ISBN 978-94-007-0046-8. doi:10.1007/978-94-007-0047-5_6. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „What should students expect from their College and the University?”. University of Cambridge. децембар 2017. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „The Jewel in the Crown?”. David Palfreyman. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „'Jewel in the crown?' The Oxbridge College: its origin, character and future” (PDF). Duncan Dormor. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „The Tutorial System: The Jewel in the Crown”. Ted Tapper, David Palfreyman. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „A Brief History: Early records”. University of Cambridge. Приступљено 17. 8. 2008.
- ^ „Top 500 World Universities (1—99)”. ARWU 2007. Архивирано из оригинала 24. 8. 2007. г. Приступљено 9. 10. 2007.
- ^ „World University Rankings”. The Times Higher Education Supplement (Requires subscription and log-in). Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 9. 10. 2007.
- ^ „University and Colleges: The Nobel Prize”. Cam.ac.uk. 13. 10. 2008. Приступљено 8. 8. 2009.
- ^ „Facts and Figures January 2008” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 1. 6. 2008.
- ^ а б в „Table 0b - All students FTE by institution and level of study 2004/05”. Higher Education Statistics Agency. Архивирано из оригинала (Microsoft Excel spreadsheet) 28. 9. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2008.
- ^ „University of Cambridge appoints Chief Investment Officer”. University of Cambridge. 27. 11. 2006. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 8. 9. 2008.
- ^ „Medicine at Caius - Subject Information Page”. Gonville and Caius College. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2008.
ЛитератураУреди
- Leedham-Green, Elisabeth (1996). A concise history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43978-7.
- Leader, Damien (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1.
- Stubbings, Frank (1995). Bedders, bulldogs and bedells: a Cambridge glossary. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47978-3.
- Smith, J. (2001). Teaching and Learning in 19th century Cambridge. Stray, C. Boydell Press. ISBN 978-0-851-15783-2.
- Willis, Robert (1988). John Willis Clark, ур. The Architectural History of the University of Cambridge and of the Colleges of Cambridge and Eton. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35851-4.
- Deacon, Richard (1985). The Cambridge Apostles: A History of Cambridge University’s Elite Intellectual Secret Society. Cassell. ISBN 978-0-947-72813-7.
- Christopher N.L. Brooke (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34350-3.
- „Japanese Students at Cambridge University in the Meiji Era, 1868–1912: Pioneers for the Modernization of Japan”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2009. г. Приступљено 08. 8. 2009., by Noboru Koyama, translated by Ian Ruxton,„A Translation from a Japanese Original”. Lulu Press. 2004. Текст „. 2009. ISBN 978-1-4116-1256-3.” игнорисан (помоћ) This book includes information about the wooden spoon and the university in the 19th century as well as the Japanese students.
- Webb, Grayden (2005). The History of the University of Cambridge and Education in England. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1.
- Anonymous (2009) [1790]. A Concise and Accurate Description of the University, Town and County of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-00065-9.
- Garrett, Martin (2004). Cambridge: A Cultural and Literary History. Signal Books. ISBN 1-902669-79-7.
- Lee, John S. and Christian Steer, eds, Commemoration in Medieval Cambridge History of the University of Cambridge, Boydell. 2018. ISBN 978-1-78327-334-8.
- Rawle, Tim (2016). Adamson, John, ур. Cambridge. Oxbridge Portfolio. ISBN 978-0-9572867-2-6.
- Smith, J.; Stray, C. (2001). Teaching and Learning in 19th-Century Cambridge. Boydell Press. ISBN 978-0-85115-783-2.
