Државни универзитет

Државни (или Јавни) универзитет је универзитет који је у јавном власништву или прима значајна јавна средства путем националне или поднационалне владе, за разлику од приватног универзитета . Да ли се национални универзитет сматра јавним, разликује се од једне земље (или региона) до друге, у великој мери зависи од специфичног образовног система.

Азија

Бангладеш

Види још: Списак универзитета у Бангладешу

Постоји 40 јавних универзитета у Бангладешу.

Кина

У континенталној Кини, скоро сви универзитети и истраживачке институције су јавни и тренутно су сви важни и значајни центри за високо образовање у земљи у њеном власништву .

Јавне универзитете обично воде покрајинске владе; постоје и околности у којима општинске управе управљају универзитетима. Неки јавни универзитети су национални, којима директно управља централна влада .

Постоје приватни високошколски факултети, који су углавном стручне школе које спонзоришу приватна предузећа. Већина таквих универзитета нема право да додељује дипломе. Јавни универзитети обично уживају већи углед на домаћем нивоу.

Европа

Хрватска

Већина универзитета је јавна и њима управља држава. Академски успешни студенти плаћају само административне таксе (мање од 100 € годишње). Само они који не заврше више часова у једној години и морају их поново узети, плаћају делимичну или пуну школарину.

Данска

Скоро сви универзитети су јавни и више се поштују у односу на приватне универзитете. Похађање универзитета је бесплатно у Данској.

Финска

Сви универзитети су јавни и бесплатни.

Француска

Већина организација високог образовања (универзитети и велике школе) су јавне и наплаћују веома ниске школарине (око 400 € годишње). Главни изузеци су пословне школе као што је ХЕЦ Сцхоол оф Манагемент. Члан Л731-14 "Code de l'éducation" наводи да "Приватне високошколске установе ни у којем случају не могу узети назив" универзитет ". Међутим, многе приватне институције као што је Католички универзитет у Лиону користе "универзитет" као своје маркетиншко име.

Немачка

Већина институција високог образовања су јавне и њима управљају државе, а сви професори су јавни службеници. Уопштено говорећи, јавни универзитети су кредибилнији од одговарајућих приватних универзитета. Од 1972. до 1998. јавни универзитети су били ослобођени плаћања школарине; од тада, међутим, неке државе су усвојиле ниску школарину.