Универзитет у Новом Саду
Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа чији је оснивач Република Србија. Универзитет је смештен у Новом Саду, другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960, са више од 50.000 студената и 5.000 запослених на 14 факултета и три института смештених у четири историјска универзитетска града: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Спада у ред такозваних комплетних или свеобухватних универзитета, који су карактеристични по томе што покривају скоро све области науке и високог образовања.[1]
| Универзитет у Новом Саду | |
|---|---|
 Амблем | |
| лат. Universitas Studiorum Neoplantensis | |
| Тип | државни универзитет |
| Оснивање | 28. јун 1960. год. |
| Ректор | проф. др Дејан Мадић |
| Академско особље | 3.863 (2022/23) |
| Административно особље | 1.269 (2022/23) |
| Број студената | 48.874 (2022/23) |
| Локација | Нови Сад, Србија 45° 14′ 51.459″ N 19° 51′ 14.666″ E / 45.24762750° С; 19.85407389° И |
| Кампус | Универзитетски кампус у Новом Саду |
| Веб-сајт | www |
ИсторијатУреди
Темељи високог образовања на простору данашње Аутономне Покрајине Војводине и Србије у целини постављени су отприлике 1740. с оснивањем Висарионовог колегијума (Collegium Vissariono-Pawlovicsianum Petrovaradinense) у Новом Саду.[2][3] Међу најзначајнијим претечама данашњег новосадског универзитета су Норма, школа основана 1778. у Сомбору за образовање српских учитеља, и Препарандија, школа основана 1812. у Сентандреји чије је седиште 1816. пресељено у Сомбор.[4] Значајну улогу у развоју научне мисли од 19. века имала је Матица српска, најстарија културна и научна институција српског народа основана 1826. у Пешти. Године 1864. пресељена је у Нови Сад. Развоју правне науке и правног образовања на простору данашње Војводине посебно је допринео Правни факултет у Суботици, основан 1920. године.[5]
Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду 1960. године.[6] Раније основани факултети повезани су у јединствену новосадску академску заједницу.[7]
Организација Универзитета у Новом СадуУреди
Универзитет се налази у централном кампусу, површине 259,807 m², на обали Дунава, у непосредној близини Петроварадинске тврђаве изграђене у 18. веку и старог градског језгра. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, Студенски центар са два студентска дома и Завод за заштиту здравља студената. Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави. Три факултета имају седиште у Суботици, један факултет у Зрењанину и један у Сомбору. На Универзитету у Новом Саду је од 2016. године седиште Заједнице државних универзитета Србије, у чијем саставу су сви универзитети чији је оснивач држава, као и седиште Докторске школе математике, која на националном нивоу повезује водеће математичаре са више универзитета у Републици Србији.
Значајну улогу има и Центар за стратегијске и напредне студије који је основан 2016. године.
Факултети у саставу Универзитета у Новом СадуУреди
| # | Година оснивања | Факултет | Локација | Град |
|---|---|---|---|---|
| 1 | 1954. | Филозофски факулет | Централни кампус | Нови Сад |
| 2 | 1954. | Пољоприведни факултет | Централни кампус | Нови Сад |
| 3 | 1959. | Правни факултет | Централни кампус | Нови Сад |
| 4 | 1959. | Технолошки факултет | Централни кампус | Нови Сад |
| 5 | 1960. | Економски факултет | Суботица, са одељењима у Новом Саду и Бујановцу | |
| 6 | 1960. | Факултет техничких наука | Централни кампус | Нови Сад |
| 7 | 1960. | Медицински факултет | Клинички центар | Нови Сад |
| 8 | 1969. | Природно-математички факултет | Централни кампус | Нови Сад |
| 9 | 1974. | Академија уметности | Петроварадинска тврђава | Нови Сад |
| 10 | 1974. | Грађевински факултет | Суботица | |
| 11 | 1974. | Технички факултет Михајло Пупин | Зрењанин | |
| 12 | 1974. | Факултет спорта и физичког васпитања | Централни кампус | Нови Сад |
| 13 | 1993. | Педагошки факултет | Сомбор | |
| 14 | 2006. | Учитељски факултет на мађарском наставном језику | Суботица |
Институти у саставу Универзитета у Новом СадуУреди
У саставу Универзитета у Новом Саду су и три института.[8]
- Институт за низијско шумарство и животну средину (1958. године)
- Научни институт за прехрамбене технологије (2007. године)
- Институт Биосенс - Истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема (2015. године)
Унутрашња организација Универзитета и управљањеУреди
Поред факултета, који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине:
- Ректорат
- Секретаријат
- Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања - УЦИМСИ
- Централна библиотека
- Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.
Специјализоване студентске службе и сервисиУреди
Студентима Универзитета у Новом Саду су на располагању специјализоване службе које обезбеђују здравствену заштиту, смештај и исхрану. Здравствене услуге пружа Завод за здравствену заштиту студената у оквиру којег постоје специјализоване амбуланте, саветовалишта и одељења лабораторијске дијагностике. Смештај и исхрану обезбеђује Студентски центар. Ниво услуга одговара стандардима који су прихваћени у развијеним европским државама.
СтудијеУреди
У оквиру Универзитета реализује се око 360 акредитованих студијских програма на нивоу основних, мастер, специјалистичких и докторских студија, чији су носиоци факултети и Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања. Савремени студијски програми прате развој науке. Значајну улогу у перманентном усавршавању тих програма, сем факултета и центара, имају и три научна института.[1]
НаукаУреди
Универзитет у Новом Саду има развијену научну инфраструктуру и снажан иновативни потенцијал. На Универзитету је формирано око 250 лабораторија. У оквиру Универзитета има више акредитованих центара изврсности.
БиблиотекеУреди
Централна библиотека и библиотеке факултета и института располажу богатим књижним фондовима који покривају све релевантне научне области и омогућују приступ великим електронским базама података. На основу посебног споразума о сарадњи, истраживачима, професорима и студентима доступна је и Библиотека Матице српске, најстарија национална, научна и културна институција, основана 1826. године, у којој се налази више од 3.000.000 публикација.
Научно-технолошки парк Нови СадУреди
Посебан значај за јачање иновативности има Научно-технолошки парк Нови Сад, смештен у кампусу Универзитета у Новом Саду. Уз подршку Факултета техничких наука и других чланица Универзитета, формирано је око 200 start-up и spin-off компанија, углавном у ИТ сектору, које запошљавају младе инжењере са Универзитета у Новом Саду. Неке од њих раде пројекте за велике светске компаније и допринеле су томе да Нови Сад у међународним оквирима постане познат као софтверска долина. Многи пројектни тимови, као и појединци са Универзитета, добитници су међународних и националних признања за технолошке иновације остварене у оквиру рада Универзитета.[1]
Институт БиоСенсУреди
Институт БиоСенс основан је 2015. године, а настао је из центра првобитно основаног у оквиру Факултета техничких наука. У фокусу његових истраживања је иновативна примена информационо-комуникационих технологија у пољопривреди, са циљем да српском и светском пољопривредном тржишту понуди врхунска дигитална решења. Европска унија прогласила је Институт за једну од 30 научноистраживачких институција с највећим потенцијалом у Европи у области биотехнологија, а његов пројекат ANTARES је најбоље рангиран у Европи у оквиру програма Хоризонт 2020 у 2016. години.[9]
Ректори Универзитета у Новом СадуУреди
- Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960—1963)
- Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963—1967)
- Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967—1971)
- Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971—1975)
- Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975—1977)
- Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977—1979)
- Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979—1983)
- Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983—1987)
- Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987—1989)
- Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989—1991)
- Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991—1996)
- Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996—1998)
- Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998—2000)
- Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001—2004)
- Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004—2009)
- Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009—2014)
- Проф. др Душан Николић (мандатни период 2015—2018)
- Проф. др Дејан Јакшић (мандатни период 2018—2021)
- Проф. др Дејан Мадић (мандатни период 2021—2024)
Резултати студената на такмичењимаУреди
Студенти Универзитета у Новом Саду постижу изузетне резултате у многим областима. Тимови Правног факултета годинама су међу најбољима у Европи. Године 2009. освојили су прво место на такмичењу у симулацији суђења, које је у Хагу, у Међународном суду правде, организовао Универзитет у Лајдену.
Студенти Факултета техничких наука, који настављају традицију познате Југословенске школе роботике, годинама су међу најбољима у Европи. Остварили су велики успех 2016. године на ЕУРОБОТ такмичењу у Паризу освајањем трећег места.[10]
Студенти Академије уметности и Факултета спорта и физичког васпитања освајају бројне награде на националним и међународним такмичењима.
Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду Соња Маринковић познато је по успешним наступима на фестивалима у земљи и иностранству. Његов оркестар хармоника је 2013. године освојио прво место на светском такмичењу у Инзбруку (Аустрија) и сматра се једним од најбољих у Европи.[11]
Међународна сарадњаУреди
Универзитет у Новом Саду сарађује са институцијама које припадају јединственом научном и образовном простору Европе као и другим деловима света. Сарадња је заснована на бројним билатералним и мултилатералним споразумима.[12]
РеференцеУреди
- ^ а б в „Универзитет у Новом Саду”. Званичан веб сајт. Приступљено 6. 11. 2017.
- ^ "Сведоџба ‘содалса Теодора Нешича’ из 1743", Марко Протић у: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1936, књ. IX, св. 1 и 2. pp. 94.
- ^ Присутност трансценденције, Богољуб Шијаковић, Службени гласник Београд, (2013). pp. 230-232
- ^ „Историјат Педагошког факултета у Сомбору”. Сомбор. Приступљено 3. 11. 2017.
- ^ "Вековна традиција" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960—2000), Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, (2000). pp. 9.
- ^ "Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду" у: Службени гласник НР Србије, 1960, бр. 29
- ^ "Оснивање и развој Универзитета" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960—2000), Универзитет у Новом Саду Нови Сад, (2000). pp. 11.
- ^ Институти Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) uns.ac.rs
- ^ „BioSense институт”. Званичан веб сајт. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „Резултати такмичења ЕУРОБОТ”. Eurobot - International Students Robotic Contest. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „Награде Академског културно-уметничког друштва Соња Маринковић”. Академско културно-уметничко друштво Унивезитета у Новом Саду "Соња Маринковић". Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „Стратегија интернационализације Универзитета у Новом Саду”. Универзитет у Новом Саду. Приступљено 12. 11. 2017.
Спољашње везеУреди
- Вебсајт Универзитета у Новом Саду
- Министарство просвете, науке и технолошког развоја Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2013)
- Званични вебсајт Новог Сада
- Новосадски универзитет – академска звезда у успону („Политика”, 5. јануар 2017)
- Каталог истраживачког и иновативног потенцијала Универзитета у Новом Саду, 2013.