Хаг
Хаг (хол. Den Haag или 's-Gravenhage) је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 km², и има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази седиште холандске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома парламента као и канцеларија краља Вилема Александра. Такође све амбасаде и разне организације налазе се у овом граду но ипак према Холандском уставу главни град је Амстердам.
| Хаг хол. Den Haag | |
|---|---|
 Трг у центру Хага | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Краљевина Холандија |
| Конститутивна држава | Холандија |
| Провинција | Јужна Холандија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 475.932 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 05′ 00″ С; 4° 19′ 00″ И / 52.083333° С; 4.316667° ИКоординате: 52° 05′ 00″ С; 4° 19′ 00″ И / 52.083333° С; 4.316667° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 98,2 km2 |
| — копно | 82,66 km2 |
| — вода | 0,87 km2 |
  Хаг Хаг на мапи Холандије | |
Хаг је седиште више међународних организација:
- Међународни суд правде у Палати Мира
- Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије
- Међународни кривични суд
- Организација за сузбијање хемијског оружја
Град је 1248. основао Виљем II Холандски.
Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Биненхофа, гдје је смештен парламент.
Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата два приобална градића: главно обално одмаралиште Схевенинген у северозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Схевенинген је најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње. Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним градом иако је у ствари један од осам хашких округа, стадсделена.
Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.
Бивша холандска колонија Холандска источна Индија („Nederlands-Indië”, данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска” („Indische(e)” или „Indo”), у ствари мешано холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица „Indië”'.
Једна од карактеристика Хага су широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.
У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив „Hagenaars” (Хагенари), a њихов говор назива се „бекакт”, за разлику од скупине „Hagenezen” (Хагенези), који говоре „плат Хагс”. Међу овим друштвеним групама нема пуно комуникације.
ГеографијаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
| Клима Морнаричке ваздухопловне базе Балкенбург | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,8 (56,8) |
15,9 (60,6) |
20,8 (69,4) |
25,9 (78,6) |
29,7 (85,5) |
33,5 (92,3) |
36,5 (97,7) |
34,6 (94,3) |
31,7 (89,1) |
24,5 (76,1) |
17,5 (63,5) |
15,4 (59,7) |
36,5 (97,7) |
| Максимум, °C (°F) | 5,9 (42,6) |
6,3 (43,3) |
9,3 (48,7) |
12,8 (55) |
16,7 (62,1) |
19,0 (66,2) |
21,3 (70,3) |
21,5 (70,7) |
18,4 (65,1) |
14,5 (58,1) |
9,9 (49,8) |
6,6 (43,9) |
13,5 (56,3) |
| Просек, °C (°F) | 3,6 (38,5) |
3,6 (38,5) |
6,1 (43) |
8,7 (47,7) |
12,5 (54,5) |
15,1 (59,2) |
17,4 (63,3) |
17,5 (63,5) |
14,8 (58,6) |
11,3 (52,3) |
7,4 (45,3) |
4,3 (39,7) |
10,2 (50,4) |
| Минимум, °C (°F) | 1,0 (33,8) |
0,7 (33,3) |
2,7 (36,9) |
4,5 (40,1) |
8,1 (46,6) |
11,0 (51,8) |
13,3 (55,9) |
13,3 (55,9) |
10,9 (51,6) |
7,8 (46) |
4,5 (40,1) |
1,7 (35,1) |
6,6 (43,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,4 (2,5) |
−14,0 (6,8) |
−11,1 (12) |
−4,4 (24,1) |
−1,5 (29,3) |
1,7 (35,1) |
5,4 (41,7) |
5,5 (41,9) |
1,2 (34,2) |
−4,4 (24,1) |
−7,1 (19,2) |
−10,6 (12,9) |
−16,4 (2,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 68,4 (2,693) |
51,2 (2,016) |
59,8 (2,354) |
42,9 (1,689) |
54,7 (2,154) |
61,6 (2,425) |
72,7 (2,862) |
84,0 (3,307) |
89,2 (3,512) |
89,9 (3,539) |
90,4 (3,559) |
76,4 (3,008) |
841,2 (33,118) |
| Дани са падавинама (≥ 1 mm) | 12 | 10 | 11 | 9 | 9 | 9 | 10 | 10 | 12 | 13 | 14 | 13 | 132 |
| Дани са снегом | 5 | 5 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 4 | 20 |
| Релативна влажност, % | 86 | 84 | 83 | 79 | 78 | 79 | 80 | 80 | 83 | 84 | 87 | 87 | 82,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 65,5 | 89,6 | 133,7 | 190,5 | 229,0 | 216,1 | 227,4 | 207,1 | 145,5 | 110,3 | 61,1 | 49,2 | 1.726,1 |
| Извор #1: Royal Netherlands Meteorological Institute (1981–2010 normal, snowy days normal for 1971–2000)[1] | |||||||||||||
| Извор #2: Royal Netherlands Meteorological Institute (1971–2000 extremes)[2] | |||||||||||||
ПанорамаУреди
СтановништвоУреди
Према процени, у граду је 2008. живело 441.094 становника.
| 1980. | 1990. | 2000. | 2008. |
|---|---|---|---|
| 456.886[3] | 441.506[3] | 441.094[3] | 475.932[3] |
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ „Klimaattabel Valkenburg, langjarige gemiddelden, tijdvak 1981–2010” (PDF) (на језику: холандски). Royal Netherlands Meteorological Institute. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 10. 10. 2017. Приступљено 10. 9. 2013.
- ^ „Klimaattabel Valkenburg, langjarige extremen, tijdvak 1971–2000” (на језику: холандски). Royal Netherlands Meteorological Institute. Приступљено 10. 9. 2013.
- ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities”. City Population. Приступљено 11. 11. 2012.
ЛитератураУреди
- Arjan Van Dixhoorn; Susie Speakman Sutch, ур. (2008). The Reach of the Republic of Letters: Literary and Learned Societies in the Late Medieval and Early Modern Europe. Brill. ISBN 978-90-04-16955-5.
- Henri Bouchot (1890). „Topographical index of the principal towns where early printing presses were established”. Ур.: H. Grevel. The book: its printers, illustrators, and binders, from Gutenberg to the present time. London: H. Grevel & Co.
- Willem Frijhoff; Marijke Spies (2004). „Chronological Table”. 1650: Hard-Won Unity. Dutch Culture in a European Perspective. 1. Koninklijke Van Gorcum. ISBN 978-90-232-3963-5.
- Claartje Rasterhoff (2014). „The spatial side of innovation: the local organization of cultural production in the Dutch Republic, 1580-1800”. Ур.: Karel Davids; Bert De Munck. Innovation and Creativity in Late Medieval and Early Modern European Cities. Ashgate. стр. 161—188. ISBN 978-1-4724-3989-5.
- Patrick Robertson (2011). Robertson's Book of Firsts. Bloomsbury. ISBN 978-1-60819-738-5.
- Paul Schneiders (1998). „Libraries in the Netherlands” (PDF). IFLA Journal. International Federation of Library Associations. 24.
- Klaas van Berkel; et al., ур. (1999). History of Science in the Netherlands. Brill. ISBN 90-04-10006-7.
- Vernon N. Kisling, ур. (2000). „Zoological Gardens of the Netherlands (chronological list)”. Zoo and Aquarium History. USA: CRC Press. ISBN 978-1-4200-3924-5.
- „Netherlands”. International Banking Directory. New York: Bankers Publishing Company. 1922. hdl:2027/hvd.hb1sji?urlappend=%3Bseq=829.
- M. S. Vassiliou (2009). „Chronology”. Historical Dictionary of the Petroleum Industry. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6288-3.
- „Netherlands”. Statesman's Year-Book. London: Macmillan and Co. 1921. hdl:2027/njp.32101072368440?urlappend=%3Bseq=1150 — преко HathiTrust.
- Richard Green (2008). Chronology of International Organizations. Routledge. ISBN 978-1-135-35590-6.
- Hans van Maanen (1997). Het Nederlandse toneelbestel van 1945 tot 1995 [Netherlands Theatre from 1945 to 1995]. Amsterdam University Press. ISBN 978-90-5356-252-9.
- Walter Rüegg, ур. (2011). „Universities founded in Europe between 1945 and 1995”. Universities Since 1945. History of the University in Europe. 4. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49425-0.
- Joop W. Koopmans; Arend H. Huussen Jr. (2007). „Chronology”. Historical Dictionary of the Netherlands (2nd изд.). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6444-3.
- Hans van Dijk (1999). Twentieth-century Architecture in the Netherlands. Rotterdam: 010 Publishers. ISBN 978-90-6450-347-4.
- Randstad Holland, Netherlands. OECD Territorial Reviews. Organisation for Economic Co-operation and Development. 2007. ISBN 978-92-64-00793-2.
- „Netherlands”. Europa World Year Book. Europa Publications. 2004. ISBN 978-1-85743-255-8.
- Thomas Nugent (1749), „Hague”, The Grand Tour, 1: Netherlands, London: S. Birt, hdl:2027/mdp.39015030762598?urlappend=%3Bseq=113
- „Hague”. Gazetteer of the Netherlands. Attributed to Clement Cruttwell. London: G.G.J. and J. Robinson. 1794.
- „Hague”. Galignani's Traveller's Guide through Holland and Belgium (4th изд.). Paris: A. and W. Galignani. 1822. hdl:2027/njp.32101073846667?urlappend=%3Bseq=130.
- „The Hague”, A Handbook for Travellers on the Continent (8th изд.), London: John Murray, 1851
- William Henry Overall, ур. (1870). „Hague”. Dictionary of Chronology. London: William Tegg. hdl:2027/uc2.ark:/13960/t9m32q949?urlappend=%3Bseq=385.
- George Henry Townsend (1877), „Hague”, A Manual of Dates (5th изд.), London: Frederick Warne & Co., hdl:2027/hvd.32044088047865?urlappend=%3Bseq=464
- W. Pembroke Fetridge (1885), „The Hague”, Harper's Hand-Book for Travellers in Europe and the East, New York: Harper & Brothers
- Haagsch jaarboekje (на језику: холандски), Mouton & Co.
- „Hague”. Chambers's Encyclopaedia. 5. London. 1901. hdl:2027/uc2.ark:/13960/t1fj2r624?urlappend=%3Bseq=517.
- Charles Bertram Black (1908), „The Hague”, Holland: its Rail, Tram, and Waterways (3rd изд.), London: A. and C. Black
- George Wharton Edwards (1909). „The Hague”. Holland of To-day. New York: Moffat, Yard & Company. ISBN 9780849513558.
- „The Hague”, Belgium and Holland (15th изд.), Leipzig: Karl Baedeker, 1910, OCLC 397759
- „The Hague”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Benjamin Vincent (1910), „Hague”, Haydn's Dictionary of Dates (25th изд.), London: Ward, Lock & Co., hdl:2027/loc.ark:/13960/t89g6g776?urlappend=%3Bseq=671 — преко HathiTrust
- Colum Hourihane, ур. (2012). „The Hague”. Grove Encyclopedia of Medieval Art and Architecture. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539536-5.
- Jan Hein Furnée (2014). „'Our Living Museum of Nouveaut's': Visual and Social Pleasures in The Hague's Shopping Streets, 1650-1900”. Ур.: Furnée and Lesger. The Landscape of Consumption: Shopping Streets and Cultures in Western Europe, 1600-1900. Palgrave Macmillan. стр. 208+. ISBN 978-1-137-31406-2.
- Henri Zondervan, ур. (1908), „'sGravenhage”, Winkler Prins' Geillustreerde Encyclopaedie (на језику: холандски), Amsterdam: Uitgevers-Maatschappy „Elsevier“, стр. 362—367
Спољашње везеУреди
