Хаг

Хаг
Хаг; хол. Den Haag
	Трг у центру Хага
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Краљевина Холандија
Конститутивна држава	Холандија
Провинција	Јужна Холандија
Становништво
Становништво	‍
— 2008.	475.932 (процена)
Географске карактеристике
Координате	52°05′00″ СГШ; 4°19′00″ ИГД / 52.083333° СГШ; 4.316667° ИГДКоординате: 52°05′00″ СГШ; 4°19′00″ ИГД / 52.083333° СГШ; 4.316667° ИГД
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	98,2 km2
— копно	{{{површина_копно}}} km2
— вода	{{{површина_вода}}} km2
	Хаг Хаг на мапи Холандије

Хаг (хол. Den Haag или 's-Gravenhage) је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 km², и има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази седиште низоземске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома парламента као и канцеларија краља Вилема Александра. Такође све амбасаде и разне организације налазе се у овом граду но ипак према Холандском уставу главни град је Амстердам.

Хаг је седиште више међународних организација:

Међународни суд правде у Палати Мира
Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије
Међународни кривични суд
Организација за сузбијање хемијског оружја

Град је 1248. основао Виљем II Холандски.

Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Биненхофа, гдје је смештен парламент.

Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата два приобална градића: главно обално одмаралиште Схевенинген у северозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Схевенинген је најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње. Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним градом иако је у ствари један од осам хашких округа, стадсделена.

Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.

Бивша холандска колонија Холандска источна Индија („Nederlands-Indië”, данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска” („Indische(e)” или „Indo”), у ствари мешано холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица „Indië”'.

Једна од карактеристика Хага су широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.

У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив „Hagenaars” (Хагенари), a њихов говор назива се „бекакт”, за разлику од скупине „Hagenezen” (Хагенези), који говоре „плат Хагс”. Међу овим друштвеним групама нема пуно комуникације.