Универзитет у Крагујевцу

Универзитет у Крагујевцу
	Грб
Тип	државни
Оснивање	21. мај 1976.; пре 48 година
Ректор	Владимир Ранковић
Број студената	15.202 (2023/24)
Локација	Крагујевац, Србија; 44° 01′ 24.3″ N 20° 55′ 19.1″ E / 44.023417° С; 20.921972° И
Веб-сајт	www.kg.ac.rs

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији.

Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Студенти Универзитета у Крагујевцу имају на располагању пет домова — два у Крагујевцу и по један у Ужицу, Чачку и Краљеву, где може боравити преко 1.400 студената. Студентима је такође на располагању и Универзитетска библиотека у Крагујевцу.^[2]^[3]

Историја

Кнез Милош Обреновић, оснивач Лицеја

Универзитет у Крагујевцу настао је на темељима Лицеја тадашње Кнежевине Србије, прве високошколске институције у модерној Србији. Указом кнеза Милоша Обреновића од 1. јула 1838. године, оснива се Лицеј, а за ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија.

У то време Србија је, по првом попису становништва из 1834. имала само 678.192 углавном неписмених и сеоских становника, који су се бавили земљорадњом. Основних школа је било 72, са 2.514 ђака, од којих 26 плаћа држава. Остале школе су биле општинске или приватне, а обавезност основне наставе није постојала.

У години када је основан Лицеј, па и 1839. када је одвојен од Гимназије, у Србији нису постојали закони о образовању, већ шта ће се и како предавати, зависило је од министарства просвете, самих наставника и Упутства министарства из 1838. године да се гимназијама да хуманистички карактер.

Оснивању савременог Универзитета у Крагујевцу претходила су два одељења Економског и Машинског факултета Универзитета у Београду, која су почела са радом крајем 1960. године. У састав Универзитета у Крагујевцу улазе: Економски, Машински, Правни, Природно-математички и Педагошко-технички факултет и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита и Институт за воћарство и виноградарство.

Универзитет у Крагујевцу данас у свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица, дозволама за рад, који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. У саставу се такође налази и Универзитетска библиотека у Крагујевцу као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.^[4]

Организација

Факултети

Зграда Ректората

Укупно шест факултета Универзитета у Крагујевцу налази се у граду Крагујевцу и додатних шест у четири околна места. Испод су наведени подаци факултети Универзитета у Крагујевцу о месту, академском особљу и броју студената за школску 2020/21:^[5]^[6]

Факултет	Место	Академско особље	Број студената
Економски факултет	Крагујевац	69	2.139
Факултет медицинских наука	Крагујевац	312	2.004
Факултет инжењерских наука	Крагујевац	84	1.583
Факултет техничких наука	Чачак	97	1.563
Филолошко-уметнички факултет	Крагујевац	212	1.541
Природно-математички факултет	Крагујевац	187	1.528
Правни факултет	Крагујевац	49	1.279
Факултет педагошких наука	Јагодина	51	856
Факултет за хотелијерство и туризам	Врњачка Бања	34	603
Факултет за машинство и грађевинарство	Краљево	45	491
Педагошки факултет	Ужице	32	370
Агрономски факултет	Чачак	40	222
Укупно		1.212	14.179

Центри

Поред факултета, Универзитет у Крагујевцу чине и научноистраживачки центри, међу којима су:

Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу
Универзитетски информатички центар
Центар за развој каријере и саветовање студената
Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу
Центар за немачке и европске студије
Центар за доживотно учење
Центар за трансфер знања
Кооперативни тренинг-центар
Креативни центар
Канцеларија за пословну подршку

Види још

Референце

^ „Уписани студенти, 2023/2024. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024.
^ „КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ СТУДЕНАТА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У УСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И ИСХРАНУ СТУДЕНАТА ЗА ШКОЛСКУ 2019/2020. ГОДИНУ” (PDF). mpn.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 12. 2019.
^ „STUDENTSKI DOM KRALJEVO”. domkraljevo.rs. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 22. 12. 2019.
^ „About University”. University of Kragujevac. Приступљено 2016-11-26.
^ „City Tourist Organization Kragujevac”. City Tourist Organization Kragujevac. Приступљено 2016-12-06.
^ „Високо образовање 2020/2021.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 23. 12. 2021.

Спољашње везе

[enrolledstudents2023-1] „Уписани студенти, 2023/2024. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024.

[stdorm2020-2] „КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ СТУДЕНАТА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У УСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И ИСХРАНУ СТУДЕНАТА ЗА ШКОЛСКУ 2019/2020. ГОДИНУ” (PDF). mpn.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 12. 2019.

[3] „STUDENTSKI DOM KRALJEVO”. domkraljevo.rs. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 22. 12. 2019.

[about_university-4] „About University”. University of Kragujevac. Приступљено 2016-11-26.

[City_Tourist_Organization_Kragujevac-5] „City Tourist Organization Kragujevac”. City Tourist Organization Kragujevac. Приступљено 2016-12-06.

[2021stats-6] „Високо образовање 2020/2021.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 23. 12. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]