Отворите главни мени

Врњачка Бања

градско насеље у Рашком округу

Врњачка Бања је градско насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2011. у самој Врњачкој Бањи било је 10.065 становника (према попису из 2002. било је 9.877 становника, док на простору општине која се простире на 239 km², у 14 насеља, према попису из 2011. године, живи 27.332 становника.

Врњачка Бања
Vrnjacka Banja 22.JPG
Централни део врњачког парка
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ОпштинаВрњачка Бања
Становништво
 — 2011.Раст 10.065
Географске карактеристике
Координате43°37′25″ СГШ; 20°53′37″ ИГД / 43.623582° СГШ; 20.893696° ИГД / 43.623582; 20.893696Координате: 43°37′25″ СГШ; 20°53′37″ ИГД / 43.623582° СГШ; 20.893696° ИГД / 43.623582; 20.893696
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина217 м
Врњачка Бања на мапи Србије
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Остали подаци
Поштански број36210
Позивни број036
Регистарска ознакаВБ

Овде се налази ОШ „Попински борци” Врњачка Бања.

Садржај

Географија и климаУреди

 
Минерални извор Топла Вода

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 11 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастербац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.

Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.

ДемографијаУреди

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Минералне водеУреди

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележене заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

ИсторијаУреди

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића. Ту се сада налази Културни центар Врњачка Бања.

Овде се налази Чајкино брдо, ту постоји Црква рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Овде постоји Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи.

Важније годинеУреди

  • 1833 - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834 - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835 - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868 (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869 - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1875 - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883 - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885 - Одређене прве границе бањског рејона
  • 1892 - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905 - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910 - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
 
Парк Врњци у Врњачкој Бањи (разгледница из 1935. године).
  • 9. новембар 1915 - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918 (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929 - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933 - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 17. новембар 1941 - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944 - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955 - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962 - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
  • 2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам[1]

ПривредаУреди

 
Врабац „Гочко“ - Маскота игара без граница 1990. године. Налази се у центру града.

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретхих туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији[2]
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
  • ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова

Познати ВрњчаниУреди

СпортУреди

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

  • боксерски клуб
  • рукометни клуб „Гоч"
  • стонотениски клуб „Гоч"
  • фудбалски клуб "Гоч"
  • фудбалски клуб "Volley"
  • фудбалски клуб „Врњачка Бања"
  • одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
  • пливачко-ватерполо клуб „Гоч Бели Извор"
  • кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
  • школа кошарке „Баскет"
  • тениски клуб „Гоч“
  • бодибилдинг клуб „Звезда"
  • шаховски клуб „Липова"
  • шаховски клуб „Гоч"
  • карате клуб „Гоч"
  • Теквондо Клуб

ДемографијаУреди

У насељу Врњачка Бања живи 8.421 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,6 код мушкараца и 45,6 код жена).

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.355
1953. 3.158
1961. 4.971
1971. 6.520
1981. 9.699
1991. 9.812 9.568
2002. 9.877 10.273
2011. 10.004
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
9.459 95,76 %
Црногорци
  
79 0,79 %
Југословени
  
46 0,46 %
Македонци
  
20 0,20 %
Хрвати
  
19 0,19 %
Мађари
  
15 0,15 %
Роми
  
14 0,14 %
Руси
  
6 0,06 %
Бугари
  
6 0,06 %
остали
  
8 0,08 %
непознато
  
145 1,46 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Факултет за хотелијерство и туризам – О факултету”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  2. ^ Merkur Vrnjačka Banja http://www.vrnjcispa.rs/. Приступљено 12. 1. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди