Рашки управни округ

управни округ Републике Србије

Рашки управни округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Обухвата два града и три општине. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 296.532 становника[1] Седиште је у граду Краљеву.

Рашки управни округ
Положај
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областијужна Шумадија, Гружа, Ибар, источни Пештер, западни Стари Колашин
Админ. центарКраљево
Површина3.918 km2
Становништво2022.[1]
 — број ст.296.532
 — густина ст.75,68 ст./km2
Позивни број+381 (0)36, (0)20
Општине и градови5
Врњачка Бања
Град Краљево
Град Нови Пазар
Рашка
Тутин
Број насеља359
(9 градских и 350 сеоских)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

У околини Краљева налази се „мати свих цркава“ - манастир Жича. Овај духовни центар српске средњовековне државе изграђен је око 1220. године када је манастир Жича постао средиште новоосноване српске архиепископије.

Манастир Студеница саграђен је крајем XII века, као задужбина Стефана Немање, који га је богато опремио иконама и књигама. Када се он замонашио и отишао у Хиландар, бригу око манастира преузео је његов старији син Стефан, касније назван Првовенчани.

Недалеко од Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани, настао као задужбина краља Стефана Уроша I, сина краља Стефана Првовенчаног. Сопоћани су грађени око 1260. године. Основна и највећа вредност Сопоћана су фреске, по којима се овај манастир убраја у најбоље примерке европског средњовековног сликарства.

Административна подела уреди

Рашки управни округ обухвата два града и три општине.

Назив Грб Број становника (2011) Број становника (2022)[1]
Град Краљево   125.488 111.491
Град Нови Пазар   100.410 107.859
Општина Врњачка Бања   27.527 25.181
Општина Рашка   24.678 21.659
Општина Тутин   31.155 33.474

Демографија уреди

 
Територијална подела Рашког управног округа

Према последњем званичном попису становништва из 2022, Рашки округ има 296.532 становника. 54,58% становништва живи у урбаним срединама.

Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
161.033 54,31%
Бошњаци
  
115.640 39,00%
Муслимани
  
2.249 0,76%
Роми
  
1.982 0,67%
Горанци
  
357 0,12%
Црногорци
  
310 0,10%
Југословени
  
279 0,09%
Албанци
  
252 0,08%
Руси
  
195 0,07%
Македонци
  
177 0,06%
Хрвати
  
152 0,05%
Мађари
  
51 0,02%
Бугари
  
49 0,02%
Остали
  
469 0,16%
Регионално
  
105 0,04%
Неизјашњени
  
1.827 0,62%
Непознато
  
11.405 3,85%

Највећа насеља уреди

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди