Пештерска висораван
Пештерска висораван (позната и само као Пештер) је крашка висораван (надморска висина од 1150-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина. Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у најквалитетнији тресет, како у Европи, тако и у свету. Богата је суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца или пештерско-тутинских оваца , попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150m), површине од 63 km2. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).
| Пештерска висораван | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Куљарски врх |
| Ндм. висина | 1492 m |
| Координате | 43° 03′ 04″ С; 20° 03′ 21″ И / 43.051166° С; 20.055833° И 43° 03′ 04″ С; 20° 03′ 21″ И / 43.051166° С; 20.055833° И |
| Географија | |
  Пештерска висораван | |
| Државе |  Србија |
Археолози Музеја Рас су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.[1]
Галерија
уреди-
Краве на Пештери -
-
-
-
-
_7546.NEF.jpg)
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Селимовић, Салих (1999). „Клименте и Кучи на Пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 23: 209—222. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019.
- Селимовић, Салих (2002). „Хришћанске традиције код муслимана на сјеничко-пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 26: 135—147. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019.
- Селимовић, Салих (2004). „Вожд Карађорђе на сјеничко-пештерској висоравни 1809. године”. Први српски устанак и Рашка област: Зборник радова. Пријепоље: Милешевски културни клуб Свети Сава. стр. 28—39.
- Селимовић, Салих (2006). „Остаци хришћанских традиција код муслимана у средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни”. Гласник Завичајног музеја - Пљевља. 5: 163—186.
- Селимовић, Салих (2014). „Ратна и друга збивања на Сјеничко-пештерској висоравни у Првом светском рату: Прилог проучавању”. Историјска баштина. 23: 111—126.
- Селимовић, Салих (2015). „Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни”. Милешевски записи. 10 (2014): 225—237.
- Селимовић, Салих (2016). „Остаци неких хришћанских традиција код муслимана у Средњем Полимљу, Бихору и на Пештарској висоравни”. Српска слободарска мисао. 17 (100): 61—80.
- Селимовић, Салих (2017). „Сјеничко-пештерски крај у току балканских ратова”. Ужички крај и Стари Влах у балканским ратовима 1912. и 1913. године: Зборник радова. Ужице: Градски одбор потомака ратника 1804-1918. стр. 81—90.
- Селимовић, Салих (2017). „Карактеристике порекла, миграционих и демографских процеса на сјеничко-пештерској висоравни”. Зборник Матице српске за друштвене науке. 68 (163): 430—445.
- Селимовић, Салих (2017). Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни. Ужице: Графичар.
- Селимовић, Салих (2018). „Неке карактеристике насељавања Пештерске висоравни у 18. веку”. Научни скуп "Академик Петар Влаховић". Рача: Центар за митолошке студије Србије. стр. 237—253.
- Селимовић, Салих (2018). „Карактеристике миграционих и демографских кретања на Сјеничко-пештерској висоравни током 19. и до почетка 21. века”. Ужички зборник. 42: 177—199.
