Википедија

Краљево

град у Србији
За друге употребе, погледајте страницу Краљево (вишезначна одредница).

Краљево је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Рашког управног округа. Према попису из 2022. било је 57.432 становника.[1] Налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница, као и између планина Котленик на северу и Столови на југу. Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује седам крунисања краљева у манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града.

Краљево
Колаж слика Краљева (Лево- Пешачка зона, Манастир Жича, Народни музеј Краљево, Архив у Краљеву) и (Десно- Саборна црква у Краљеву, Маглич, Црква Спаљивања моштију Светог Саве, Аеродром Морава)
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Стара именаРудо Поље, Карановац и Ранковићево
Становништво
Становништво‍
 — 2022.57.432
 — густина37,54 ст./km2
Агломерација (2022.)110.196
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 43.716667° С; 20.683333° И / 43.716667; 20.683333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина192 m
Површина1.530 km2
Краљево на карти Србије
Краљево
Краљево
Краљево на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникПредраг Терзић (СНС)
Поштански број36000
Позивни број036
Регистарска ознакаKV/КВ
Веб-сајт
www.kraljevo.org

Етимологија

уреди

Најстарије познато име насеља, за које постоји писани извор, је Рудо Поље. Под тим именом се помиње 1476. у турском катастарском попису Смедеревског санџака. Након доласка Турака на просторе данашњег Краљева и околине освајачи су једноставно превели име на турски језик, што гласи Каран Оваси. Народ је то поједностављено изговарао Карановац. Исти назив забележен је и у попису из 1528, а затим се јављала двојност назива, те се 1576. у различитим изворима наводи као Рудо Поље или као Карановац. На молбу мештана Карановца, након крунисања Милана Обреновића за краља у манастиру Жичи, име града указом је промењено у Краљево 19. априла 1882. Назив се задржао до после Другог светског рата, а 6. јула 1949. преименовано је у Ранковићево, по Александру Ранковићу[2] и тај назив носило је до 8. јануара 1955. године, када је враћено име Краљево.[3][4]

Географија

уреди

Град Краљево има 64.175 становника, а шире општинско подручје има 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' игд, на ушћу Ибра у Западну Мораву, у западнопоморавској котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 m.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Западне Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река, Магласица и Рибница, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216 m), Столови (1.375 m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на нижим надморским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

 
Панорамски приказ централног градског трга у Краљеву

Клима

уреди

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0 °C (највећа летња, забележена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4 °C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Клима Краљева
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3
(37) 		6
(43) 		11
(52) 		16
(61) 		21
(70) 		23
(73) 		26
(79) 		26
(79) 		23
(73) 		17
(63) 		8
(46) 		4
(39) 		26
(79)
Средњи минимум, °C (°F) −3
(27) 		−1
(30) 		2
(36) 		6
(43) 		11
(52) 		13
(55) 		15
(59) 		15
(59) 		11
(52) 		7
(45) 		1
(34) 		−1
(30) 		−3
(27)
Количина падавина, mm (in) 62
(24,4) 		55
(21,7) 		57
(22,4) 		72
(28,3) 		103
(40,6) 		103
(40,6) 		95
(37,4) 		77
(30,3) 		82
(32,3) 		76
(29,9) 		80
(31,5) 		69
(27,2) 		931
(366,6)
Извор: Weatherbase

Историја

уреди
Главни чланак: Историја Краљева
 
Средњовековни град Маглич 20 km јужно од Краљева

Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.

Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе, пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римско царство. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви били значајни за Римљане због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Средњи век

уреди
 
Манастир Жича

Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњовековни град Маглич.

Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине 1458—1459. године.

Турска владавина

уреди
 
Господар Васин конак

Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.

Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-серај, који је изгорео у аустријско-турском рату 1737—1739. године, када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-их година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.

Модерно доба

уреди
 
Споменик на тргу

Српски устаници су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништво. Почели су да пристижу Срби занатлије и трговци, који су заменили муслимане.

Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Градски камени православни храм градио је и украсио 1823. године "сопственим иждивенијем" кнез Милош Обреновић.[5] Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.

Током Првог светског рата аустроугарске трупе су окупирале Краљево. Оне су ушле у град 6. новембра 1915. године. Окупационе власти је дочекала делегација на челу са Јтадашњим председником општине Јовицом Стојковићем, која је предала град. Међутим, након предаје града, током уласка окупационих трупа, у самом центру Краљева погинуо је немачки каплар Франц Милер. Да би заштитили Краљево од пљачке, његови најугледнији грађани су прикупили новац и позајмили су га Општини на име контрибуције, који је предат окупатору. Касније је овај новац био враћен Општини. Српске трупе су 9. октобра 1918. (ст. кл.) године заузеле Краљево.[6]

Током Другог светског рата Краљево је поприште борби. Током устанка 1941. снаге четника и партизана заједнички су нападали немачки гарнизон у Краљеву. У октобру је извршено масовно стрељање талаца, када је Краљево задесио један од највећих злочина на простору окупиране Србије за време Другог светског рата, који су извршиле немачке окупационе снаге. Догађај је познат под називом Масакр у Краљеву. Ово је назив за масовна стрељања грађана Краљева од 15-20. октобра 1941. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничког дејствовања у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Први таоци су узети 14. октобра, потом је у ноћи 15/16. октобра стрељано 1736 људи. Два дана касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније, што је исходило укупним потврђеним бројем од 2196 људи који су евидентирани именом и презименом од чега 54 Руса, око 60 Словенаца и других. Укупан број страдалих цивила на краљевачком подручју износи 2255.[7] Масакр у Краљеву је коинцидирао с много познатијим масакром у Крагујевцу. Из Краљева је 1942. са 400 вагона пренета велика хала (300×70×30 метара) Државне фабрике авиона Краљево коју је употребила немачка „Rax-Werk Ges.mbH” код Винер Нојштата, где су присилни радници радили оружје великих габарита (локомотиве, тенкове, авионе, ракете В-2). Хала је једина која је преживела савезничка бомбардовања и још данас носи име „Serbenhalle“ (српска хала) као складиште.[8][9] Осим одмазде у самом граду, немачка војска је одмазду у јесен 1941. године спроводила и у околним селима Жичког среза. До сада је поименице утврђено 264 лица која су страдала у овим немачким казненим ескпедицијама.[10]

Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм Црвена земља.

Поред немачке војске, и бугарска војска је на подручју Краљева током Другог светског рата вршила ратне злочине. Немачке оперативне турпе у Србији, које су морале да се пребаце на Источни фронт, замениле су трупе Првог окупационог корпуса из Бугарске, потчињене немачком Војном заповеднику Србије. На подручје Врњачке Бање и околних села бугарске трупе пристижу почетком јануара 1942. године, а у јуну у Краљево долази бугарска 9. пешадијска дивизија. Бугарски војници су били смештени на Ратарском имању, у касарни и коњушници у Хаџи-Милентијевој улици (данашње насеље Моше Пијаде), а становали су у Старој железничкој колонији. Штаб 9. дивизије је у априлу 1943. године заменила 24. пешадијска дивизија. Главни задатак бугарских трупа је био да обезбеђују важне саобраћајнице.[11] Убрзо по доласку у Краљево, бугарски војници су почели да изазивају инциденте, нападајући и жене и децу. Становништво је највише страховало од крађа које су бугарски војници често вршили. Као изговор су коришћени и претреси, које су бугарске трупе вршиле и самостално и у сарадњи са Немцима. Једна од највећих заједничких акција две окупаторске војске спроведена је 23. фебруара 1943. године, када је спроведена блокада Краљева и том приликом је ухаппшено око 150 лица, махом чланова КПЈ и СКОЈ-а и њихових симпатизера.[12] Бугарске трупе су на подручју Краљева остале до повлачења у августу 1944. године. По досадашњим подацима, бугарска војска је директно одговорна за смрт 41 лица, 4 силовања и десетине претупчених и опљачканих грађана. Поред тога, бугарске трупе су одговорне и за стрељања у току 1943. године која су извршиле заједно са Немцима.[13]

Током јесени 1944. Краљево са околином било је поприште шестонедељних борби између совјетско-југословенских снага с једне, и немачке Армијске групе Е с друге стране, познатих под називом Краљевачки мостобран. Ослобођено је 29. новембра 1944.[14] Тај датум је годинама обележаван као дан града, али је 1998. за ту намену узет 7. октобар (по јулијанском календару 24. септембар), који представља смрт Стефана Првовенчаног.[15]

Краљево и околину је 3. новембра 2010. погодио земљотрес у којем су погинуле две особе, а повређено је више 100.

Демографија

уреди

У насељу Краљево живи 55407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису примећен је пораст у броју становника.

Демографија[16]
Година Становника
1948. 11.200
1953. 15.152
1961. 20.490
1971. 27.839
1981. 52.485
1991. 57.926 56.831
2002. 57.411 59.424
2011. 64.175
2022. 61.490
Етнички састав према попису из 2022.‍[17]
Срби
  
 56.590 92,03%
Роми
  
 842 1,35%
Црногорци
  
 173 0,28%
Македонци
  
 115 0,18%
Југословени
  
 134 0,21%
Хрвати
  
 76 0,12%
Муслимани
  
 23 0,04%
Бугари
  
 15 0,02%
Мађари
  
 21 0,00%
Словенци
  
 15 0,00%
Албанци
  
 9 0,00%
Горанци
  
 37 0,00%
Немци
  
 6 0,01%
Руси
  
 46 0,01%
Румуни
  
 5 0,01%
Словаци
  
 3 0,00%
Украјинци
  
 10 0,00%
Русини
  
 0 0,00%
Бошњаци
  
 17 0,00%
Чеси
  
 0 0,00%
Буњевци
  
 2 0,00%
непознато
  
 2.629 4,27%


Становништво према полу и старости[18]
м
ж
? 201
  
  
 212
80+ 254
  
  
 392
75—79 642
  
  
 838
70—74 1.128
  
  
 1.302
65—69 1.571
  
  
 1.793
60—64 1.576
  
  
 1.773
55—59 1.330
  
  
 1.551
50—54 2.149
  
  
 2.372
45—49 2.353
  
  
 2.673
40—44 1.922
  
  
 2.207
35—39 1.735
  
  
 1.923
30—34 1.825
  
  
 1.950
25—29 2.093
  
  
 2.125
20—24 2.119
  
  
 2.204
15—19 1.978
  
  
 1.931
10—14 1.729
  
  
 1.640
5—9 1.618
  
  
 1.506
0—4 1.458
  
  
 1.338
Просек : 37,9 39,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 4.260 4.946 6.611 9.160 16.993 18.585 19.360
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 3.414 4.586 4.093 4.909 1.558 595 145 29 14 17 2,97
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 22.876 6.720 14.467 881 656 152
Женски 25.246 5.503 14.720 3.424 1.464 135
УКУПНО 48.122 12.223 29.187 4.305 2.120 287
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 10.635 166 0 12 2.967
Женски 8.754 103 0 2 2.240
УКУПНО 19.389 269 0 14 5.207
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 259 789 1.466 269 1.276
Женски 126 241 1.600 345 405
УКУПНО 385 1.030 3.066 614 1.681
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 128 221 1.569 356 446
Женски 189 204 614 750 1.459
УКУПНО 317 425 2.183 1.106 1.905
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 377 3 4 327
Женски 301 6 0 169
УКУПНО 678 9 4 496

Привреда

уреди

Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора, али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који се од пролећа 2012. године користи за карго саобраћај, а од 2019. године се користи и за цивилни, од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза (посебно пољопривредних производа), али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре Краљева чине:

  1. Географија, плодно земљиште и рудна налазишта условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољопривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.
  2. Привреда града Краљева располаже са 74% вредности имовине и 72% капитала Рашког округа.
  3. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника.
  4. Највећи утицај на привредна кретања на територији града Краљева остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије. То су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. У области трговине активно је 410 предузећа или 36,35%, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа или 24,56%.

Туризам

уреди
 
Централни део врњачког парка са термоминералним купатилом.
 
Хотел у Матарушкој Бањи

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Витановачка и Сирчанска бања.

Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.

У непосредној близини Краљева налази се Жича (13. век), један од најзначајнијих и најрепрезентативнијих српских средњовековних манастира. Манастир Студеница, који је основао Стефан Немања 1190, још је један од бисера српског средњовековног градитељства и један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве, који се налази на територији Краљева. Од 1986. године се налази на листи светске културне баштине и под заштитом је UNESCO-a.

Саобраћај

уреди

Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постао и велика саобраћајна раскрсница Србије. Кроз град пролазе значајне друмске саобраћајнице.

Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига, спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском.

Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, као и људи. Краљево је на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун. Овде се налази Железничка станица Краљево.

Војни аеродром Краљево-Лађевци ускоро би требало да постане и цивилни аеродром, чиме би Краљево добило и везу са светом. 5. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно–цивилна ваздушна лука. Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић. Према плану, од пролећа 2012. године аеродром ће бити отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника. Укупна вредност инвестиције је 32 милиона евра. Цивилни и војни део аеродрома биће инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај биће изграђена пристанишна зграда, контролни торањ, техноекономски блок и изведени радови на уређењу писте. У наредној фази реконструкције, планираној за 2012. годину, овај аеродром ће бити ваздушна лука за велике летелице и слетање под свим временским условима. Биће то, после београдског и нишког, трећи аеродром у Србији са међународним карактеристикама.

Култура

уреди
 
Саборна црква у Краљеву

У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар Васин конак Господар Васин конак у Краљеву (тренутно у поседу СПЦ), манастири Жича и Студеница и средњовековни град Маглич.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године. Претеча данашње установе је Читаоница карановачка, основана 1868. године. Књижни фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од 1971. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, Жичког духовног сабора - Преображење, на којој се додељује престижна књижевна награда Жичка хрисовуља.

 
Краљевачки Народни музеј

Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби, одржавају се и концерти класичне музике.

Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив Краљево, који има око 280 фондова и пет збирки. Ова установа поседује богату библиотеку, која омогућава успешнији рад како радницима Архива тако и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу.

Краљевачко позориште је основано 1949. године као професионално позориште под називом Народно позориште Краљево. Током година постојања неколико пута је мењан статус ове установе од професионалног, преко аматерског да би од 1996. године поново добило статус професионалног под називом Краљевачко позориште.

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је један од највећих у Републици Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно-историјских споменика, научноистраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.

Свој допринос у неговању и развијању културе дају и Културно-просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други.

Овде се налази Културни центар „Рибница” Краљево.

Образовање

уреди

Веома брз и динамичан развој града омогућио је да Краљево израсте у један од највећих школских центара овог дела Србије. Предшколско образовање организује Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Предшколска установа има 11 објеката целодневног боравка, девет у граду, један у Матарушкој Бањи и један у Ушћу. На територији града Краљева основно образовање је организовано у 21 школи, а средњошколско у 10 школа. Најстарија средња школа на територији града је Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, уједно и најстарија пољопривредна школа у Србији (основана 1882. године). Краљевачка гимназија је основана 1909. године, Шумарска школа 1899, Машинско - техничка школа 1934. Остале краљевачке средње школе су отворене после Другог светског рата. То су Медицинска школа, Електро-саобраћајна школа, Економско-трговинска школа, Музичка школа „Стеван Мокрањац“, Уметничка школа, Основна и средња школа за децу ометену у развоју „Иво Лола Рибар“. Најстарија високошколска установа у Краљеву, и једина са седиштем у граду, је Машински факултет, основан 1976. године. Остале високошколске установе су заступљене по принципу научних центара изван матичног седишта. То су Факултет за трговину банкарство „Јанићије и Даница Карић“ (Алфа универзитет, Београд; бивши Универзитет Браћа Карић) и Београдска пословна школа.

Симболи града Краљева

уреди
 
Улица Милоша Великог

Град Краљево има своје симболе. Симболи града Краљева су грб и застава. Краљево је грб и заставу усвојило у децембру 1997. године. Аутор је Мијат Ивановић, правник из Беча, пореклом Краљевчанин. Грб града Краљева користи се у два нивоа и то: Основни грб Краљева, Велики грб Краљева, Застава града Краљева.

Спорт

уреди
 
Стадион ФК Слога (Краљево)
 
Нова хала спортова у Краљеву
 
Ауто-трка Награда Краљева 1980

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и удружења чини значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.

Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је, после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације.

Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова, који се такмиче у више лига. Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.

Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркашки клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у Регионалној, Другој српској, Јединственој српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге.

Поред ових најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом „Машинац“. чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“, куглашки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Краљево“, бициклистички клуб „Металац“, „клуб екстремних спортова „Баунти“”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2008. г. , боксерски клуб „Металац“, смучарски клуб „Гоч“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб „Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“. Тениски клуб „Краљево"је забележио добре резултате.

Нова хала спортова у Краљеву има 3350 седишта, изузетно је модеран спортски објекат са свим пратећим садржајима. Ова дворана испуњава све потребне услове за такмичења. Нова хала поседује сертификат ФИБА (светска кошаркашка федерација), као и одбојкашке и рукометне Федерације. Поред спортских дешавања, у њој се могу одржавати и друге манифестације.

Партнерски градови

уреди

Познати Краљевчани

уреди
 
Предраг Живковић Тозовац, певач и композитор народне и фолк музике
 
Небојша Дугалић, глумац
 
Василије Мицић, кошаркаш, освајач бронзане олимпијске медаље, европски вицешапмион и најкориснији играч Евролиге

Учесници олимпијских игара из Краљева

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Краљево ће се од сад завти Ранковићево”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 9. 7. 1949. стр. 3. 
  3. ^ Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву („Политика”, 18. април 2017)
  4. ^ „Из прошлости Краљева (Радојица Ћирић, „Историјски архив Краљева”)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2018. г. [1]Chrome-extension://gmpljdlgcdkljlppaekciacdmdlhfeon/images/beside-link-icon.svg
  5. ^ "Просветни гласник", Београд ?
  6. ^ Драшковић, Драган (2016). Краљево 14. Х 1941. Документа и слике. Краљево: Народни музеј Краљево. стр. 6—7. 
  7. ^ Крејаковић, Силвија (2013). Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. Београд: Музеј жртава геноцида Београд. стр. 50, 87, 92, 103. ISBN 978-86-86831-12-5. 
  8. ^ „„Serbenhalle“”. Приступљено 10. 9. 2020. 
  9. ^ Папић, Горислав (10. 1. 2023). „Српска хала, најтужнија веза Краљева и Винер Нојштата”. Радио телевизија Србије. Приступљено 15. 12. 2023. 
  10. ^ Савић, Мирјана; Трифуновић, Немања (2022). Рације: казнене експедиције Вермахта у селима жичког среза 1941. године. Краљево: Народни музеј Краљево. стр. 55. ISBN 978-86-81578-13-1. 
  11. ^ Савић, Мирјана; Трифуновић, Немања (2020). „Бугарска војска у Краљеву и Врњачкој Бањи 1942-1944. године”. Топлички зборник. 5: 161; 164. 
  12. ^ Савић, Мирјана; Трифуновић, Немања (2020). „Бугарска војска у Краљеву и Врњачкој Бањи 1942-1944. године”. Топлички зборник. 5: 165—167. 
  13. ^ Савић, Мирјана; Трифуновић, Немања (2020). „Бугарска војска у Краљеву и Врњачкој Бањи 1942-1944. године”. Топлички зборник. 5: 171—172; 174. 
  14. ^ „Дан ослобођења Краљева”. Град Краљево. 29. 11. 2015. Приступљено 8. 11. 2021. 
  15. ^ „Zašto Kraljevdan slavimo 7. oktobra?”. krug.rs. 6. 10. 2018. Приступљено 8. 11. 2021. 
  16. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  17. ^ Шаблон:Књига пописа 2022
  18. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљево&oldid=28857222”