Липе (Tilia sp. L.) су род који обухвата око 30 врста листопадног дрвећа у северној умереној зони[1]. Назив рода од античког назива за (T. tomentosa) од грчког τιλος = влакно, јер су у употреби ликина влакна; по другом тумачењу назив потиче од грчког измењеног назива за брест πτελεα. Од српских назива наводи се за род само назив липа, док за аутохтоне врсте липа постоји више назива[2]. У нашим крајевима расту бела или сребрна липа (Tilia tomentosa), крупнолисна липа (Tilia platyphyllos) и ситнолисна липа (Tilia cordata).

Липа
Сребрнолисна липа у манастиру Градац.
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Malvales
Породица: Malvaceae
Потпородица: Tilioideae
Род: Tilia
L.
врсте
  • Tilia americana
  • Tilia amurensis
  • Tilia begoniifolia
  • Tilia caroliniana
  • Tilia chinensis
  • Tilia chingiana
  • Tilia cordata
  • Tilia mongolica
  • Tilia dasystyla
  • Tilia henryana
  • Tilia heterophylla
  • Tilia insularis
  • Tilia intonsa
  • Tilia japonica
  • Tilia kiusiana
  • Tilia mandshurica
  • Tilia maximowicziana
  • Tilia mexicana
  • Tilia miqueliana
  • Tilia mongolica
  • Tilia nobilis
  • Tilia occidentalis
  • Tilia oliveri
  • Tilia paucicostata
  • Tilia platyphyllos
  • Tilia rubra
  • Tilia sibirica
  • Tilia tomentosa
  • Tilia tuan
хибриди и култивари
  • Tilia × euchlora (T. dasystyla × T. platyphyllos)
  • Tilia × europaea (T. cordata × T. platyphyllos)
  • Tilia × petiolaris (T. tomentosa × T. ?)
  • Tilia 'Flavescens' (T. americana × T. cordata)
  • Tilia 'Moltkei'
  • Tilia 'Orbicularis'
  • Tilia 'Spectabilis'

Опис биљке

уреди

Липе досежу висину од 25 до 30 m, а старост од неколико стотина година. Листови двореди са дугом петељком, већином срцасто и по ободу тестерасто. Цветови липе су мали, хермафродитни, актиноморфни, петочлани зеленкастожуте боје, пријатног мириса у штитовима са заједничким приперком цвасти до пола сраслим са дршком. Ентомофилне, медоносне и анемохорне врсте. Цветање у јуну траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да прође и за 5 до 6 дана. Плод је орашица настала срастањем пет карпела (на плоду пет уздужних шавова — места срастања). Перикарп чврст длакав, го или брадавичаст зависно од врсте[1]

Историјско значење

уреди

Стари Словени су живели у липовим шумама. У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.[3]

Употреба

уреди

Липов цвет се користи за справљање чаја, а дрво се може користити за прављење играчака, јер је лагано. Није подесно за употребу у грађевинарству и индустрији намештаја јер му је чврстоћа мала.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  2. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука — посебна издања, књига CCCXVIII
  3. ^ Чајкановић, Веселин (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд стр. 164: Српска књижевна задруга. 

Спољашње везе

уреди