Отворите главни мени

Шума је сложена биљна заједница или биоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе.[1][2][3] Према широко кориштеној[4][5] дефиницији Организације за храну и пољопривреду, шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године.[3] Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска биоценоза и литосфера.[6] Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света.[7] Шуме заузимају 75 % бруто примарне продуктивности Земљине биосфере, и садрже 80 % биомасе наше планете.[7]

Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите екозоне: бореалне шуме у близини полова, тропске шуме у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине.[8] Шуме пружају екосистемске услуге људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.

Врсте шумаУреди

 
Шума од смрче на Головцу код Љубљане.

Шумски екосистеми су веома разноврсни. Међутим, без обзира на овако велику разноврсност, све шуме се могу груписати у четири основна типа:

  • Лишћарске зимзелене
  • Лишћарске листопадне
  • Четинарске зимзелене
  • Четинарске листопадне

Лишћарске зимзелене шумеУреди

Лишћарске зимзелене шуме се развијају у условима тропске и суптропске климе на свим континентима, изузев Антарктика. Неповољан период године (летњи или сушни) становници ове биоценозе преживљавају захваљујући низу адаптација. У неким областима (Медитеран, Калифорнија) пожари имају важну улогу у нормалном функционисању екосистема.

На Балканском полуострву, лишћарске зимзелене шуме су најбоље представљене илирским шумама на обали Јадранског мора. У изворном облику, илирске шуме имају јасно изражену спратовност:

Уништавањем лишћарских зимзелених шума настала су три ступња деградације:

Лишћарске листопадне шумеУреди

 
Листопадна шума на Старој планини

Лишћарске листопадне шуме се развијају у условима умереноконтиненталне климе. У овом подручју владају умерено топла лета и умерено хладне зиме. Неповољан зимски период са снегом и јаким мразевима различити чланови биоценозе преживљавају на различите начине.

Четинарске зимзелене шумеУреди

Четинарске зимзелене шуме се развијају у полувлажним пределима са тропском и суптропском климом, као и на планинама у умереном топлотном појасу (предели са планинском климом). Главне врсте дрвећа које граде ове шуме су различити борови, смрче, јеле, кедрови и дуглазије.

Четинарске листопадне шумеУреди

Четинарске листопадне шуме су шуме ариша, које су распрострањене у условима бореалне (хладне континенаталне) климе, у оквиру биома тајги.

Шуме према топлотним појасевимаУреди

Шуме севераУреди

 
Тајга код Архангелска зими

Шуме севера, бореалне шуме или тајге простиру се као огроман непрекинут појас кроз Скандинавију и Русију, као и кроз Канаду. Обилно су експлоатисане како би се добила целулоза, која је неопходна за производњу папира и дрвна грађа за потребе грађевинских радова, или пак за потребе столарства. Огромни оголели простори настали су поред сеча и великим пожарима, који се у овим областима јављају лети, опасно угрожавајући њихов опстанак. Због ниске температуре и недостатка светлости, дрвеће расте веома споро и уништеној шуми треба много времена да се обнови.[9]

Шуме умереног појасаУреди

 
Шуме у Бугарској на обали Црног мора

Према Плинију Старијем, писцу 1. века наше ере, Шпанија је у римско доба била тако шумовита да се могла прећи „са гране на грану”… То није случај данас. У умереном појасу, где се правилно смењују четири годишња доба, листопадне шуме (изграђене од храстова и букве, али и од јавора и јасена…) вековима су биле изложене узастопном крчењу, како би се добило више простора за насеља и пољопривредне површине. Оригиналне, или примарне шуме, су скоро свуда нестале. Оне су замењене секундарним шумама, које су настале захваљујући природној обнови шуме или акцијама пошумљавања.

Шуме умереног појаса, у скорије време поново почињу да се шире. Међутим, њих људи и даље уништавају да би уступиле место путевима, железници, насељима и индустрији (дрво за грађу, целулозна влакна за производњу папира). И друге опасности прете шумама, а међу њима највише забрињавају киселе кише, проузроковане загађењем ваздуха.[9]

Тропске и екваторијалне шумеУреди

 
Тропска кишна шума у Полинезији

Највећи део тропских и екваторијалних шума (које се пружају у Средњој и Јужној Америци, Африци, јужној и југоисточној Азији и у Аустралији) постепено је уништен деловањем човека; сваке године тако нестане шума на површини која одговара оној коју има Енглеска: 130.281 km².[9][10]

У овим шумама расте скупоцено дрвеће (ебановина, палисандер, махагони, тиково дрво), које је веома тражено. Тако су уништене читаве шуме да би се искористило само неко дрвеће. Осим тога, како би створили добру земљу за обраду, становници ових области крче шуме користећи старинску технику паљења која за дужи период исцрпљује земљиште. То су такозвана пожаришта. Дрвеће које је опстало се сече.[9]

Шумски биомиУреди

Биоми
Сувоземни биоми
Тундра
Тајге/бореалне шуме
Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Четинарске шуме умерених предела
Тропске кишне шуме
Тропске и суптропске суве широколисне шуме
Тропске и суптропске четинарске шуме
Тропске и суптропске травне и жбунасте вегетације
Травне и жбунасте вегетације умерених предела
Планинске травне и жбунасте вегетације
Вегетација пустињских предела
Средоземна вегетација
Плављена травна вегетација
Мангрове
Водени биоми
Континентални шелф
Обалска зона (литорал) и зона млата
Рипаријска зона
Језера
Корални гребен
Шуме алги
Ледени покривач
Хидротермални извори
Хладни извори
Зона дна (бентос)
Пелагијска зона (пелагијал)
Неритичка зона (сублиторал)
Други биоми
Ендолитска зона

Биом је скуп сличних екосистема. Сви биоми се удружују у најсложенији систем — биосферу.[6] Међу сувоземним биомима на Земљи најбројнији су шумски биоми и они су:

[11]

Кружење материје и протицање енергијеУреди

 
Ланац исхране на копну и у води

У шумама основну производњу хране врше зелене биљке у процесу фотосинтезе. Биљке су храна различитим врстама биљоједа, од којих су најзначајнији инсекти и птице. Инсектима и осталим биљоједима се хране месоједи првог реда (инсекти месоједи, бубоједи, птице). На месоједе првог реда се наставља читава серија других месоједа. На врху трофичке пирамиде се налазе месоједи као што су медвед, вук и рис.

Мреже исхране у шумама су веома сложене. У шумским екосистемима се разликују читаве серије потрошача који се налазе на различитим нивоима трофичке пирамиде. На пример гусенице лептира се хране биљкама (потрошачи првог реда), трчуљци се хране гусеницама (потрошачи другог реда), слепићи се хране трчуљцима (потрошачи трећег реда), слепићи су храна јежевима (потрошачи четвртог реда), јежевима се хране лисице (потрошачи петог реда), а лисицама се хране вукови (потрошачи шестог реда).[6]

Најчешће чланови шумских екосистема имају веома разноврсну исхрану. Тако се на пример медвед храни плодовима биљака, шумским медом, пужевима, птицама, јеленима, па чак и вуковима. У шумама постоје и кратки и једноставни ланци исхране, на пример ланац који чине биљка-срна-вук.

У односима исхране органска материја коју производе зелене биљке преноси се на чланове потрошача у шумском екосистему. Део материје се троши за изградњу тела потрошача. Други део те материје се користи за животне активности чланова биоценозе. Трећи део човек „извлачи” из шума, а четврти, велики део многобројне гљиве и микроорганизми разлажу на саставне делове и враћају у систем кружења материје у шумским екосистемима.

У шумама круже органска материја, кисеоник, угљен-диоксид, азот и друга неорганска једињења. У процесу кружења материје Сунчева енергија сев у процесу фотосинтезе претвара у хемијску енергију. Део енергије се троши за животне активности свих чланова биоценозе, а други већи део те енергије претвара се у топлоту. Тако енергија и у шумским екосистемима стално протиче.[6]

Значај шумаУреди

 
Шума у Пољској

За опстанак планете Земље велики значај имају шуме.[12] Непосредна и највећа корист шума је производња кисеоника.[13] На иницијативу Генералне скупштине европске конфедерације пољопривреде из 1971. године, у свету се 21. март обележава као Светски дан шума. Ту иницијативу прихватила је Организација уједињених нација за храну и пољопривреду.

После пустиња, најзаступљенији копнени екосистеми су шуме. Оне заузимају 28 % површине Земље и по својим особинама се разликују од осталих екосистема. Значај шума за опстанак живота илуструје и чињеница да је кенијска еколошкиња Вангари Матхаи 2004. добила Нобелову награду за мир, која је први пут додељена у области заштите животне средине. Оснивање покрета „Зелени појас” за спашавање афричких шума је између осталих и њена заслуга; у оквиру тог покрета, она је организовала сиромашне жене Африке („шумаре без дипломе”), које су од 1974. године до данас засадиле 30 милиона стабала, да би спречиле ширење пустињског појаса.[12]

Истраживањем је утврђено да једна букова шума може да произведе око 9,6 тона суве материје по хектару за годину дана. Иста та шума произведе око 4 тоне кисеоника по хектару за једну годину.[13]

Уништавање шумаУреди

 
Уништавање шума
 
Сеча дрва

Шуме су неопходне за природну равнотежу и живот на Земљи. Оне су током векова доста редуковане. Људи обарају на милионе стабала како би добили дрво за храну, да би се грејали и изградили куће. Они, такође и крче велике просторе да би их преобразили у оранице или у пашњаке за стоку. Тако су природни предели постепено мењани и претварани у сеоска имања. Данас су зоне дефорестације[a] присутне нарочито у тропским шумама, али су све шуме на свету угрожене. Свесне опасности, међународне организације, као што су Светски фонд за природу (World Wildlife Fund, WWF), који за амблем има панду, или Међународна унија за заштиту природе, труде се да оживе програме заштите и очувања шума.[9]

Годишње нестане око 16.000.000 хектара шума на свету. Европа је изгубила 70 % свог шумског богатства, Бразил 40 %, а Филипини 30 %. Неке државе штету смањују пошумљавањем, али то чине само земље које за то имају довољно средстава.[13]

Болест брестоваУреди

Холандска болест брестова је епидемијска болест убрзана загађењима, која је уништила скоро целокупну популацију брестова у Европи и Америци за само неколико година.[9]

Киселе кишеУреди

Загађење ваздуха је узрок киселих киша које су уништиле читаве шуме у високоиндустријализованим областима нарочито у Европи.[9]

Површина земљиштаУреди

Шумска земљишна површина[14]
2008 2009 2010 2011 2012
('000 km²) ('000 mi2) ('000 km²) ('000 mi2) ('000 km²) ('000 mi2) ('000 km²) ('000 mi2) ('000 km²) ('000 mi2)
Аустралија 1511 km² 1502 km² 1493 km² 1473 km² 1467 km²
Бразил 5239 km² 5217 km² 5195 km² 5183 km² 5173 km²
Канада 3101 km² 3101 km² 3101 km² 3101 km² 3101 km²
Кина 2013 km² 2041 km² 2069 km² 2159 km² 2168 km²
Европска унија 1559 km² 1564 km² 1569 km² 1573 km² 1578 km²
Немачка 111 km² 111 km² 111 km² 113 km² 113 km²
Индија 681 km² 683 km² 684 km² 693 km² 693 km²
Индонезија 958 km² 951 km² 944 km² 937 km² 931 km²
Јапан 250 km² 250 km² 250 km² 251 km² 251 km²
Русија 8090 km² 8090 km² 8091 km² 8092 km² 8093 km²
Сједињене Америчке Државе 3033 km² 3036 km² 3040 km² 3049 km² 3051 km²
Свет тотално 40318 km² 40261 km² 40204 km² 40184 km² 39519 km²

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Дефорестација: уништавање шуме (деградација).

РеференцеУреди

  1. ^ Schuck, Andreas; Päivinen, Risto; Hytönend, Tuomo; Pajari, Brita (2002). „Compilation of Forestry Terms and Definitions” (PDF). Joensuu, Finland: European Forest Institute. Приступљено 16. 11. 2014. 
  2. ^ „Definitions: Indicative definitions taken from the Report of the ad hoc technical expert group on forest biological diversity”. Convention on Biological Diversity. Приступљено 16. 11. 2014. 
  3. 3,0 3,1 „Forest definition and extent” (PDF). United Nations Environment Programme. 27. 1. 2010. Приступљено 16. 11. 2014. 
  4. ^ „Comparative framework and Options for harmonization of definitions”. Second Expert Meeting on Harmonizing Forest-Related Definitions. FAO. Приступљено 26. 11. 2014. 
  5. ^ Johnson, Pacini & Smeets 2013.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.
  7. 7,0 7,1 Pan, Yude; Birdsey, Richard A.; Phillips, Oliver L.; Jackson, Robert B. (2013). „The Structure, Distribution, and Biomass of the World’s Forests” (PDF). Annu. Rev. Ecol. Evol. Syst. 44: 593—62. doi:10.1146/annurev-ecolsys-110512-135914. 
  8. ^ Vogt, Kristina A, ур. (2007). „Global Societies and Forest Legacies Creating Today's Forest Landscapes”. Forests and Society: Sustainability and Life Cycles of Forests in Human Landscapes. CABI. стр. 30—59. ISBN 978-1-84593-098-1. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 9,6 Откривање Земље; Клод Ноден; превод Бранислава Буторац; Енциклопедија за младе/Larousse; Змај; Атлантис; Нови Сад 2004.
  10. ^ www.statistics.gov.uk (на језику: енглески) Статистике земаља Уједињеног Краљевства
  11. ^ www.panda.org (на језику: енглески) Биоми
  12. 12,0 12,1 www.srbijasume.co.yu Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 21, 2007) (на језику: енглески) (на језику: српски) У сусрет 21. марту Светском дану шума; Шуме услов опстанка; припремила Нада Мијук
  13. 13,0 13,1 13,2 www.planeta.org.yu Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 16, 2009) (на језику: енглески) (на језику: српски) Српске шуме на издисају
  14. ^ „Forest Land Area”. FAOSTAT. World Bank. 12. 2. 2014. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди