Тајга

За друге употребе, погледајте Тајга (вишезначна одредница).

Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2—4 °C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика, где чини високе и шумске планине.

Распрострањеност

Зона тајге

Тајге се налазе у поларним зонама Евроазије (Скандинавија, Сибир , Монголија), Северне Америке (Канада, Аљаска) и Јужне Америке (Огњена земља).

Налик тропским шумама, тајге чине циркумполарни биом, који се налази у зони Северног и Јужног поларника.

Флора тајги

Тајга у зони Анабоде, Шведска

У Евроазији се налазе сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix gmelinii), сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), и смрче (Picea abies и Picea obovata).

У Северној Америци се налазе источноамерички ариш (Larix laricina), балзамаста јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea glauca) и црна смрча (Picea mariana).

У Јужној Америци се налази антарктичка буква.

Фауна тајги

Очувани тајга екосистеми богати су животињским врстама.

Фауну тајги чине врсте попут — вука, ласице, хермелина, врсте пореклом из умерених шума — ровчице, јеж, зец, пољски миш, јелен, срна, мрки медвед, веверица, рис, врсте које су заједничке за тајге и тундре — ирвас, ендемске — кртица, леминг, самур и полуендемске врсте — веверице, лос, ждеравац.

У сибирској тајги се налазе — тигрови, а у канадској — пуме. У рекама и језерима се налази атлантски лосос.