Тајга
Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2 - 4 степени C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика[1], где чини високе и шумске планине.
РаспрострањеностУреди
Тајге се налазе у поларним зонама Евроазије (Скандинавија, Сибир , Монголија), Северне Америке (Канада, Аљаска) и Јужне Америке (Огњена земља).
Налик тропским шумама, тајге чине циркумполарни биом, који се налази у зони Северног и Јужног поларника.
Флора тајгиУреди
У Евроазији се налазе сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix gmelinii), сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), и смрче (Picea abies и Picea obovata).
У Северној Америци се налазе источноамерички ариш (Larix laricina), балзамаста јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea glauca) и црна смрча (Picea mariana).
У Јужној Америци се налази антарктичка буква.
Фауна тајгиУреди
Очувани тајга екосистеми богати су животињским врстама.
Фауну тајги чине врсте попут - вука, ласице, хермелина, врсте пореклом из умерених шума - ровчице, јеж, зец, пољски миш, јелен, срна, мрки медвед, веверица, рис, врсте које су заједничке за тајге и тундре - ирвас, ендемске - кртица, леминг, самур и полуендемске врсте - веверице, лос, ждеравац.
У сибирској тајги се налазе - тигрови, а у канадској - пуме. У рекама и језерима се налази атлантски лосос.
РеференцеУреди
- ^ Рясянен, Toivonen-Festschr. 131
Спољашње везеУреди
| Тајга на Викимедијиној остави. |