Википедија

Тајга

За друге употребе погледајте страницу Тајга (вишезначна одредница).

Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2—4 °C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика[1] попут монголског[2] и туркијских језика[3], где се односи на високе и шумске планине. То је биом који карактеришу четинарске шуме које се углавном састоје од борова, смрче и ариша.

Тајга
Jack London Lake by bartosh.jpg
Taiga ecoregion.png
Тајга се налази у високим северним географским ширинама, између тундре и умерених шума, од око 50 °C до 70 °C, али са значајним регионалним варијацијама.
Екологија
БиомКопнени субарктички, влажни
Географија
Климатски типDfc, Dwc, Dsc, Dfd, Dwd, Dsd

Тајга или бореална шума је названа највећим копненим биомом на свету.[4] У Северној Америци, покрива већину унутрашњости Канаде, Аљаске и делове северних суседних Сједињених Држава.[5]

Термин „тајга” се не користи доследно у свим културама. На енглеском језику, „бореална шума“ се користи у Сједињеним Државама и Канади када се говори о јужнијим регионима, док се „тајга“ користи за описивање севернијих, неплодних подручја која се приближавају линији дрвећа и тундри. Хофман (1958) расправља о пореклу ове диференцијалне употребе у Северној Америци и како ова диференцијација искривљује устаљену руску употребу.[6]

Климатске промене представљају претњу тајги,[7] а контроверзно је како би се апсорбовани угљен-диоксид третирао при обрачуну угљеника.[8]

Клима и географијаУреди

 
Сибирска тајга

Тајга покрива 17 милиона квадратних километара (6,6 милиона квадратних миља) или 11,5% Земљиног копна,[9] што је на другом месту иза пустиња и ксеричних грмова.[4] Највеће области се налазе у Русији и Канади. У Шведској је тајга повезана са тереном Норланда.[10]

ТемператураУреди

После тундре и трајних ледених капа, тајга је копнени биом са најнижим годишњим просечним температурама, са средњом годишњом температуром која углавном варира од −5—5 °C (23—41 °F).[11] Екстремни зимски минимуми у северној тајги су обично нижи од оних у тундри. Постоје подручја тајги источног Сибира и унутрашњости Аљаске-Јукон где се средња годишња достиже до −10 °C (14 °F),[12][13] а најниже поуздано забележене температуре на северној хемисфери су забележене у тајги североисточне Русије.

Тајга има субарктичку климу са веома великим температурним распоном између годишњих доба. −20 °C (−4 °F) би била типична зимска дневна температура и 18 °C (64 °F) просечана за летњи дан, али дуга, хладна зима је доминантна карактеристика. Ова клима је класификована као Dfc, Dwc, Dsc, Dfd и Dwd у Кепеновој класификационој шеми,[14] што значи да су кратка лета (24 h просек 10 °C (50 °F) или више), иако су генерално топла и влажна, трају само 1–4 месеца, док зиме, са просечним температурама испод нуле, трају 5–7 месеци.

У сибирској тајги просечна температура најхладнијег месеца је између −6 °C (21 °F) и −50 °C (−58 °F).[15] Постоје и неке много мање области које се крећу ка океанској клими Cfc са блажим зимама, док крајњи југ и (у Евроазији) западно од тајге сежу до влажне континенталне климе (Dfb, Dwb) са дужим летима.

Према неким изворима, бореалне шуме прелазе у умерену мешовиту шуму када средња годишња температура достигне око 3 °C (37 °F).[16] Дисконтинуирани пермафрост се налази у областима са средњом годишњом температуром испод нуле, док се у климатским зонама Dfd и Dwd јавља континуирани пермафрост и ограничава раст на дрвеће са веома плитким кореном попут сибирског ариша.

 
Тајга у долини реке у близини Верхојанска у Русији, на 67 °C, доживљава најхладније зимске температуре на северној хемисфери, али екстремна континенталност климе даје просечну дневну највишу температуру од22 °C (72 °F) у јулу.
 
Бореална шума у близини Шовел Појнта у државном парку Тетегуш, дуж северне обале језера Супериор у Минесоти.

Сезона растаУреди

Сезона раста, када вегетација у тајги оживи, обично је нешто дужа од климатске дефиниције лета, јер биљке бореалног биома имају нижи температурни праг за покретање раста од других биљака. Неки извори тврде да је сезона раста од 130 дана типична за тајгу.[4]

У Канади и Скандинавији, сезона раста се често процењује коришћењем периода године када је просечна 24-часовна температура +5 °C (41 °F) или више. За равнице тајге у Канади, сезона раста варира од 80 до 150 дана, а у Тајга штиту од 100 до 140 дана.[17]

Други извори дефинишу сезону раста према данима без мраза.[18] Подаци за локације у југозападном Јукону дају 80–120 дана без мраза.[19] Бореална шума са затвореним крошњама у Националном парку Кенозерски у близини Плесецка, Архангелска губернија, Русија, у просеку има 108 дана без мраза.[20]

Најдужа сезона раста се налази у мањим областима са океанским утицајима; у приобалским подручјима Скандинавије и Финске, сезона раста затворене бореалне шуме може бити 145–180 дана.[21] Најкраћа сезона раста се налази у екотону северне тајге-тундре, где шума северне тајге више не може да расте и тундра доминира пејзажом када се сезона раста смањи на 50–70 дана,[22][23] и дневни просек најтоплијег месеца у години обично је 10 °C (50 °F) или мање.[24]

 
Језера и друга водена тела су уобичајена у тајги. Национални парк Хелветињарви, Финска, налази се у тајги са затвореним крошњама (средње бореалне до јужно-бореалних)[25] са средњом годишњом температуром од 4 °C (39 °F).[26]

РаспрострањеностУреди

Тајге се налазе у поларним зонама Евроазије (Скандинавија, Сибир, Монголија), Северне Америке (Канада, Аљаска) и Јужне Америке (Огњена земља).

Налик тропским шумама, тајге чине циркумполарни биом, који се налази у зони Северног и Јужног поларника.

Флора тајгиУреди

 
Тајга у зони Анабоде, Шведска

У Евроазији се налазе сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix gmelinii), сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), и смрче (Picea abies и Picea obovata).

У Северној Америци се налазе источноамерички ариш (Larix laricina), балзамаста јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea glauca) и црна смрча (Picea mariana).

У Јужној Америци се налази антарктичка буква.

Фауна тајгиУреди

Очувани тајга екосистеми богати су животињским врстама.

Фауну тајги чине врсте попут — вука, ласице, хермелина, врсте пореклом из умерених шума — ровчице, јеж, зец, пољски миш, јелен, срна, мрки медвед, веверица, рис, врсте које су заједничке за тајге и тундре — ирвас, ендемске — кртица, леминг, самур и полуендемске врсте — веверице, лос, ждеравац.

У сибирској тајги се налазе — тигрови, а у канадској — пуме. У рекама и језерима се налази атлантски лосос.

РеференцеУреди

  1. ^ Рясянен, Toivonen-Festschr. 131
  2. ^ „taiga | Definition of taiga in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2018. Приступљено 2018-07-17. 
  3. ^ „Definition of taiga | Dictionary.com”. dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-12. 
  4. ^ а б в „Berkeley: The forest biome”. Ucmp.berkeley.edu. Архивирано из оригинала на датум 2019-06-20. Приступљено 2019-05-12. 
  5. ^ „List of Plants & Animals in the Canadian Wilderness”. Trails.com. 2010-07-27. Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2018. Приступљено 2016-12-26. 
  6. ^ Hoffmann, Robert S. (1958). „The Meaning of the Word "Taiga"”. Ecology. 39 (3): 540—541. JSTOR 1931768. doi:10.2307/1931768. 
  7. ^ Graham, Karen (2021-05-19). „'Zombie fires' may become more common as the climate warms”. Digital Journal (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-04. 
  8. ^ „How should the world's nations account for the carbon absorbed by their forests? We better figure it out”. Bellona.org (на језику: енглески). 2021-05-18. Приступљено 2021-06-04. 
  9. ^ „Taiga biological station: FAQ”. Wilds.m.ca. Приступљено 2011-02-21. 
  10. ^ Sporrong, Ulf (2003). „The Scandinavian landscape and its resources”. Ур.: Helle, Knut. The Cambridge History of Scandinavia . Cambridge University Press. стр. 22. ISBN 9780521472999. 
  11. ^ „Marietta the Taiga and Boreal forest”. Marietta.edu. Приступљено 2011-02-21. 
  12. ^ „Yakutsk climate”. Worldclimate.com. 2007-02-04. Приступљено 2011-02-21. 
  13. ^ „Interior Alaska-Yukon lowland taiga”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. 
  14. ^ „radford:Taiga climate”. Radford.edu. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-09. Приступљено 2011-02-21. 
  15. ^ Encyclopedia Universalis édition 1976 Vol. 2 ASIE – Géographie physique, p. 568
  16. ^ „The eastern forest – boreal transition”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. 
  17. ^ „Climate of Canadian ecozones”. Geography.ridley.on.ca. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-05. Приступљено 2011-02-21. 
  18. ^ „Taiga”. Blueplanetbiomes. Архивирано из оригинала на датум 2011-04-10. Приступљено 2011-02-21. 
  19. ^ „Southwest Yukon:Frost-free days”. Yukon.taiga.net. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-24. Приступљено 2011-02-21. 
  20. ^ „Kenozersky National Park”. Wild-russia.org. Приступљено 2011-02-21. 
  21. ^ „University of Helsinki: Carabid diversity in Finnish taiga” (PDF). Приступљено 2011-02-21. 
  22. ^ „Tundra”. Blueplanetbiomes. Приступљено 2011-02-21. 
  23. ^ „NatureWorks:Tundra”. Nhptv.org. Приступљено 2011-02-21. 
  24. ^ „The Arctic”. saskschools.ca. Архивирано из оригинала на датум 2011-04-10. Приступљено 2011-02-21. 
  25. ^ „Finland vegetation zone and freshwater biome” (PDF). 113.139. Приступљено 19. 4. 2018. 
  26. ^ „Tampere/Pirkkala, Finland Weather History and Climate Data”. Worldclimate.com. 2007-02-04. Приступљено 2011-02-21. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Тајга на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајга&oldid=25339066”