Пума или кугуар (лат. Puma concolor), сисар је из породице мачака, а може се наћи у Сјеверној, Средњој и Јужној Америци. Ријеч „пума“ долази из кечуа језика. На америчком континенту важи за другу по тежини мачку, одмах након јагуара, а четврта на свету заједно са леопардом, одмах иза тигра, лава и јагуара, иако заправо припада групи мањих мачака.

Пума
Временски распон: 0.3–0 Ma
средишњи PleistoceneHolocene
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. concolor
Биномно име
Puma concolor
(Linnaeus, 1771)[2]
Подврсте[3]

Puma concolor anthonyi
Puma concolor cabrerae
Puma concolor concolor
Puma concolor couguar
Puma concolor costaricensis
Puma concolor puma

Ареал распрострањења пуме
Синоними

Felis concolor

Именовање и етимологија уреди

Реч cougar је позајмљена из португалског çuçuarana, преко француског; а првобитно је изведена из тупијског језика. Тренутни облик у Бразилу је suçuarana.[4] У 17. веку Џорџ Маркгрејв је пуму назвао cuguacu ara. Маркгрејвов приказ је 1648. умножио његов сарадник Вилем Писо. Назив cuguacu ara је затим усвојио Џон Реј 1693. године.[5] Године 1774, Жорж-Луј Леклерк де Буфон, гроф од Буфона, конвертовао је cuguacu ara у cuguar, што је касније измењено у „cougar” на енглеском.[6][7][8]

„Пума” је уобичајен назив који се користи у Латинској Америци и већем делу Европе. Израз пума се такође користи у Сједињеним Државама.[9][10][11][12] Прва употреба пуме на енглеском датира из 1777. године, а уведена је из шпанског, а пре тога из кечуанског језика у 16. веку, где значи „моћна“.[13]

У западним Сједињеним Државама и Канади назива се и „планински лав“, име које се први пут кориштено у писаној форми 1858. године.[14] Други називи укључују „пантер“, „сликар“ и „катамант“.[15][16] Рани шпански истраживачи Америке назвали су пуму gato montés (што значи „мачка планине”) и león (што значи „лав”).[15]

Пума држи Гинисов рекорд за животињу с највећим бројем имена, с више од 40 само на енглеском.[17]

Таксономија уреди

 
Јужноамеричка пума у Националном Парку Торес дел Пајн, у Чилеанском делу Патагоније

Felis concolor је било научно име које је Карл Лине 1771. године предложио за мачку са дугим репом из Бразилије.[18] Друга половина назива „concolor“ на латинском значи „уједначене боје“. Вилијам Јардине је ставио ову врсту је у род Пума 1834. године.[19] Овај род је део Felinae.[2] Пума је у најближем сродству са јагуарундијем и гепардом.[20][21]

Подврсте уреди

Након Линеовог првог научног описа пуме, 32 зоолошка узорка пуме су описана и предложена као подврсте до касних 1980-их. Генетска анализа митохондријске ДНК пума указује на то да су многе од њих превише сличне да би биле препознате као различите на молекуларном нивоу, и да постоји само шест филогеографских група. Узорци пантера из Флориде показали су мале варијације микросателита, вероватно због парење животиња у блиском сродству.[21] Након овог истраживања, аутори Светских врста сисара су препознали следећих шест подврста 2005. године:[2]

  • P. c. concolor (Лине, 1771) укључује синониме бангси, инкарум, осгуди, соасоарана, сусуарана, содерстроми, сукуакуара и вавула
  • P. c. puma (Молина, 1782) укључује синониме araucanus, concolor, patagonica, pearsoni, и пума (Trouessart, 1904)
  • P. c. couguar (Кер, 1792) укључује arundivaga, aztecus, browni, californica, floridana, hippolestes, improcera, kaibabensis, mayensis, missoulensis, olympus, oregonensis, schorgeri, stanleyana, vancouverensis, и youngi
  • P. c. costaricensis (Меријам, 1901)
  • P. c. anthonyi (Нелсон и Голдман, 1931) укључује acrocodia, borbensis, capricornensis, concolor, greeni, и нигра
  • P. c. cabrerae (Покок, 1940) укључује hudsonii и пума по предлогу Марселија из 1922.

Године 2006, флоридски пантер се још увек сматрао засебном подврстом P. c. coryi у истреаживачким радовима.[22]

Према подацима из 2017. године, радна група за класификацију мачака Специјалистичке групе за мачке признаје само две подврсте као важеће:[23]

  • P. c. concolor у Јужној Америци, вероватно искључујући регион северозападно од Анда
  • P. c. couguar у Северној и Централној Америци и вероватно северозападној Јужној Америци

Популација и размножавање уреди

Пре него што је дошло до експлозије људске популације у Америци, пума је обитовала великим делом Америке. Пума има већи простор у којем обитава од других сисара. Живе од Јужног ЈуконаКанади) до јужних АндаЧилеу и Аргентини).

Физичке карактеристике уреди

Пуме су крем боје с црним врховима ушију и репа. Може трчати до 50 км/ч, с места може скочити 6 метара, усправан скок износи 2,5 м. Угриз има јачи од било којег пса. Пума има четири прста, а канџе су увучене и по потреби се могу избацити. Одрасли мужјак пуме може бити дугачак и до 2,5 м (од њушке до краја репа), а тежи око 70 кг. У посебним случајевима може достићи и 95 кг. Одрасле женке су дугачке око 2 м и теже око 35 кг (увек рачунајући од врха њушке па до краја репа). Мачићи пуме су прекривени црно-смеђим тачкицама, а реп им је савијен у круг. Пуме живе око 25 година. Пуме које живе ближе екватору су мање од оних које живе ближе полова.

Извори уреди

  1. ^ Caso, A., Lopez-Gonzalez, C., Payan, E., Eizirik, E., de Oliveira, T., Leite-Pitman, R., Kelly, M., Valderrama, C. & Lucherini, M. (2008). Puma concolor. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 22. 3. 2009. 
  2. ^ а б в Wozencraft, W.C. (2005). „Species Puma concolor. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 544—545. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  3. ^ Wozencraft 2005, стр. 545–554.
  4. ^ „Online Etymology Dictionary”. Douglas Harper. 2001. Приступљено 12. 8. 2006. 
    & corresponding entry for "Cougar"
  5. ^ „Words to the Wise”. Take Our Word for It (205): 2. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  6. ^ Harper, Douglas. „jaguar”. Online Etymology Dictionary. 
  7. ^ „cougar”. Merriam-Webster Dictionary Online. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. 
  8. ^ „cougar”. Oxford Dictionaries Online, Oxford University Press. 1989. Архивирано из оригинала 1. 6. 2013. г. 
  9. ^ Rau, J. R.; Jiménez, J. E. (2002). „Diet of puma (Puma concolor, Carnivora: Felidae) in coastal and Andean ranges of southern Chile”. Studies on Neotropical Fauna and Environment. 37 (3): 201—205. S2CID 84264487. doi:10.1076/snfe.37.3.201.8567. 
  10. ^ Scognamillo, D.; Maxit, I. E.; Sunquist, M.; Polisar, J. (2003). „Coexistence of jaguar (Panthera onca) and puma (Puma concolor) in a mosaic landscape in the Venezuelan llanos”. Journal of Zoology. 259 (3): 269—279. doi:10.1017/S0952836902003230. 
  11. ^ Holmes, B. R.; Laundré, J. W. (2006). „Use of open, edge and forest areas by pumas Puma concolor in winter: are pumas foraging optimally?” (PDF). Wildlife Biology. 12 (2): 201—210. doi:10.2981/0909-6396(2006)12[201:UOOEAF]2.0.CO;2. 
  12. ^ Dickson, B. G.; Roemer, G. W.; McRae, B. H.; Rundall, J. M. (2013). „Models of regional habitat quality and connectivity for pumas (Puma concolor) in the southwestern United States”. PLOS ONE. 8 (12): e81898. Bibcode:2013PLoSO...881898D. PMC 3867332 . PMID 24367495. doi:10.1371/journal.pone.0081898. 
  13. ^ „The Puma”. Projeto Puma. Архивирано из оригинала 6. 7. 2007. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  14. ^ Jackson, G. A. (1935). „George A. Jackson's Diary of 1858–1859”. Colorado Magazine. 6: 201—214. 
  15. ^ а б Tinsley, J. B. (1987). The Puma: Legendary Lion of the Americas. El Paso: Texas Western Press Publications. ISBN 0874042038. 
  16. ^ Murray Wrobel, ур. (2006). Elsevier's Dictionary of Mammals. Elsevier. стр. 179 second. ISBN 978-0-0804-8882-0. 
  17. ^ Folkard, C. (2004). The Guinness Book of World Records. Bt Bound. стр. 49. 
  18. ^ Linnaeus, C. (1771). Felis concolor. Mantissa plantarum altera (на језику: латински). Holmiae: Impensis Direct. Laurentii Salvii. стр. 522. 
  19. ^ Jardine, W. (1834). „Genus II. Puma. Naturalists' library, Mammalia, volume 2. Edinburgh: Lizars, Stirling and Kenney. стр. 266—267. 
  20. ^ Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene radiation of modern Felidae: A genetic assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. S2CID 41672825. doi:10.1126/science.1122277. 
  21. ^ а б Culver, M.; Johnson, W. E.; Pecon-Slattery, J.; O'Brien, S. J. (2000). „Genomic Ancestry of the American Puma”. Journal of Heredity. 91 (3): 186—97. PMID 10833043. doi:10.1093/jhered/91.3.186 . 
  22. ^ Conroy, M. J.; Beier, P.; Quigley, H.; Vaughan, M. R. (2006). „Improving The Use Of Science In Conservation: Lessons From The Florida Panther”. Journal of Wildlife Management. 70 (1): 1—7. doi:10.2193/0022-541X(2006)70[1:ITUOSI]2.0.CO;2. 
  23. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O'Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 33—34. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди