Отворите главни мени

Звери (лат. Carnivora) је ред сисара унутар нерангиране групе Carnivoraformes, чији се представници одликују пре свега месождерским начином исхране, те им је телесна организација прилагођена лову. Звери обухватају преко 280 живући врста плаценталних сисара. Чланови овог реда се формално називају карниворима, док се реч „месождер” (која се често популарно примењује за чланове ове групе) не мора и односити на њих, већ на било који организам који се храни месом. Звери су веома разноврсне у погледу величине, од женки мале ласице (које теже 29 g и достижу дужину од 11,4 cm), па до мужјака поларног медведа (који може тежити до 700 kg и достиже дужину до 3 m) и мужјака јужног морског слона (који може тежити до 4.000 kg и достиже дужину до 5,8 m).

Звери
(Carnivora)
Временски распон: 64.9–0 Ma
рани Палеоцен до данас[1]
Carnivora portraits.jpg
разни представници реда Carnivora (лева страна слике су представници мачколиких звери, а десна псоликих звери)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
(нерангирано):
Ред:
Carnivora

Bowdich, 1821[2]
Подредови
Синоними

Звери имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи врсте лове у групама и друштвене су животиње, што им даје предност над већим пленом. Неки звери, као што су мачке и перајари, у потпуности зависе од меса за своју исхрану. Други, као што су ракуни и медведи, у већој су мери сваштоједи, у зависности од станишта. Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође храни рибом, јајима и инсектима. Поларни медвед се углавном храни фокама.

Звери су подељене на два подреда: мачколике звери (лат. Feliformia) и псолике звери (лат. Caniformia).

Етимологија називаУреди

Назив овог реда сисара води поријекло од латински ријечи каро (лат. carō), која значи месо, и вораре (лат. vorāre), која значи гутати.

КарактеристикеУреди

Већина врста су брзе, окретне и јаке животиње. Мускулозни удови су снабдевени оштрим и кукасто повијеним канџама.[3] Код мачака ове канџе могу да се увлаче. Чула су им добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[4]

Вилице су им снажне, а зуби оштри. На свакој вилици имају четири малих секутића. Очњаци су дуги и шиљати, веома уочљиви и служе за убијање плена. Кутњаци су бунодонтни са оштрим грбицама и служе за кидање и млевење меса, а по један кутњак у обе вилице и на обе стране је модификован у зуб раскидач који може чак да сече хрскавицу и кост.[3] Представници овог реда су месоједи, мада има и сваштоједа, а неки представници, попут панде се хране биљном храном. Лове појединачно, у пару или у чопорима (лавови и вукови).[4]

Звери се могу кретати плантиградно (примери су медвед и јазавац), семиплантиградно (мунгос) и дигитиградно (пас и мачка).[4]

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде која има значај при обележавању територије. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им је од 3 до 7 пари.[3]

СистематикаУреди

 
Дијаграм мандибуле карнивора (вука) приказује имена и позиције зуба

ТаксономијаУреди

Сви карнивори имају исто уређење зуба, при чему су задњи горњи преткутњаци (звани П4) и први доњи кутњаци (звани m1) имају крунице у облику ножа које раде заједно као зуби који кидају месо. Карнивори су имали тај аранжман више од 60 милиона година уз многе адаптације, и те денталне адаптације помажу у идентификацији карниворних врста и подгрупа врста.[5]

ЕволуцијаУреди

Карнивори су еволуирали у Северној Америци из чланова фамилије Miacidae (miacids) пре око 42 милиона година.[1] Они су ускоро подељени у форме сличне мачкама и псима (Feliformia и Caniformia). Њихова молекуларна филогенија[6] показује да су постојећи припадници Carnivora монофилетска група, крунска група кладе Carnivoramorpha.

КласификацијаУреди

Филогенетско стаблоУреди

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе реда звери.[8][9][10][11][12][13]

 Carnivoraformes 

Miacidae (парафилетска породица)  

Ceruttia

Walshius

 Carnivora 
 Feliformia 
 Aeluroidea 
 Viverroidea 
 Herpestoidea 
 Hyaenidae 

Percrocutidae  

Hyaenidae (sensu stricto)  

Lophocyonidae

 sensu lato 
 Herpestidae 

Herpestidae (sensu stricto)  

Eupleridae  

 sensu lato 

Anictis

Viverridae (sensu stricto)  

 (Viverridae sensu lato) 

Shandgolictis

Asiavorator

Alagtsavbaatar

 Feloidea 
 Prionodontidae 

Prionodontidae (sensu stricto)  

Palaeoprionodon

 sensu lato 

Haplogale

Stenoplesictis

 ? 

Pseudictis

 Felidae 

Barbourofelidae

Viretictis

Stenogale

Felidae (sensu stricto)  

 sensu lato 
 sensu stricto 

Nandiniidae  

 (Feloidea sensu lato) 

Nimravidae  

Palaeogalidae

 Caniformia 
 †Amphicyonoidea 

Amphicyonidae  

Lycophocyon

 Canoidea 
 Cynoidea 

Canidae  

 Arctoidea 
 Ursida 
 Ursoidea 

Ursidae  

Adracon

Nothocyon

 Musteloidea 

Procyonidae  

Mustelidae (sensu stricto)  

Ailuridae  

 ? 

Peignictis

Mephitidae  

Plesiogale

 (Mustelidae sensu lato) 
 Pinnipedimorpha 

Semantoridae

Enaliarctidae

Pinnarctidion

 Pinnipediformes 

Pacificotaria

Pteronarctos

 Pinnipedia 
 Otarioidea 

Otariidae  

Odobenidae  

 Phocoidea 

Desmatophocidae

Phocidae  

 sensu stricto 
 (Pinnipedia sensu lato) 

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (јануар 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  7. ^ Phylogenetic analysis on Palaeogale (Palaeogalidae, Carnivora) based on specimens from Oligocene strata of Saint-Jacques, Nei Mongol
  8. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J. A.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. A. (април 2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the impact of increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—37. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  9. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  10. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 
  11. ^ Susumu Tomiya (2011). „A new basal caniform (Mammalia: Carnivora) from the Middle Eocene of North America and remarks on the phylogeny of early carnivorans”. PLoS ONE. 6 (9): e24146. PMC 3173397 . PMID 21935380. doi:10.1371/journal.pone.0024146. 
  12. ^ Law, Chris J.; Slater, Graham J.; Mehta, Rita S. (2018-01-01). „Lineage Diversity and Size Disparity in Musteloidea: Testing Patterns of Adaptive Radiation Using Molecular and Fossil-Based Methods”. Systematic Biology (на језику: енглески). 67 (1): 127—144. ISSN 1063-5157. doi:10.1093/sysbio/syx047. 
  13. ^ Morales, Jorge; Mayda, Serdar; Valenciano, Alberto; DeMiguel, Daniel; Kaya, Tanju (2019). „A new lophocyonid, Izmirictis cani gen. et sp. nov. (Carnivora: Mammalia), from the lower Miocene of Turkey”. Journal of Systematic Palaeontology. Online Edition. 17 (16): 1127—1138. doi:10.1080/14772019.2018.1529000. 

ЛитератураУреди

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Спољашње везеУреди