Отворите главни мени

Звери (лат. Carnivora) је ред сисара чији се представници одликују пре свега месождерским начином исхране, те им је телесна организација прилагођена лову. Звери обухватају преко 280 живући врста плаценталних сисара. Чланови овог реда се формално називају карниворима, док се реч „месождер” (која се често популарно примењује за чланове ове групе) не мора и односити на њих, већ на било који организам који се храни месом. Звери су веома разноврсне у погледу величине, од женки мале ласице (лат. Mustela nivalis) [које теже 29 g и достижу дужину од 11.4 cm], па до мужјака поларног медведа (лат. Ursus maritimus) [који може тежити до 700 kg и достиже дужину до 3 m] и мужјака јужног морског слона (лат. Mirounga leonina) [који може тежити до 4000 kg и достиже дужину до 5.8 m].

Звери
Временски распон: 50–0 Ma
рани Еоцен до данас[1]
Carnivora portraits.jpg
разни представници звери (лева страна слике су представници мачколики звери, а десна псолики звери)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
(нерангирано):
Ред:
Carnivora

Bowdich, 1821[2]
Подредови

Звери имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи врсте лове у групама и друштвене су животиње, што им даје предност над већим пленом. Неки звери, као што су мачке и перајари, у потпуности зависе од меса за своју исхрану. Други, као што су ракуни и медведи, у већој су мери сваштоједи, у зависности од станишта. Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође храни рибом, јајима и инсектима. Поларни медвед се углавном храни фокама.

Звери су подељене на два подреда: мачколике звери (лат. Feliformia) и псолике звери (лат. Caniformia).

Садржај

Етимологија називаУреди

Назив овог реда сисара води поријекло од латински ријечи каро (лат. carō), која значи месо, и вораре (лат. vorāre), која значи гутати.

КарактеристикеУреди

Већина врста су брзе, окретне и јаке животиње. Мускулозни удови су снабдевени оштрим и кукасто повијеним канџама.[3] Код мачака ове канџе могу да се увлаче. Чула су им добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[4]

Вилице су им снажне, а зуби оштри. На свакој вилици имају четири малих секутића. Очњаци су дуги и шиљати, веома уочљиви и служе за убијање плена. Кутњаци су бунодонтни са оштрим грбицама и служе за кидање и млевење меса, а по један кутњак у обе вилице и на обе стране је модификован у зуб раскидач који може чак да сече хрскавицу и кост.[3] Представници овог реда су месоједи, мада има и сваштоједа, а неки представници, попут панде се хране биљном храном. Лове појединачно, у пару или у чопорима (лавови и вукови).[4]

Звери се могу кретати плантиградно (примери су медвед и јазавац), семиплантиградно (мунгос) и дигитиградно (пас и мачка).[4]

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде која има значај при обележавању територије. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им је од 3 до 7 пари.[3]

СистематикаУреди

 
Дијаграм мандибуле карнивора (вука) приказује имена и позиције зуба

ТаксономијаУреди

Сви карнивори имају исто уређење зуба, при чему су задњи горњи преткутњаци (звани П4) и први доњи кутњаци (звани m1) имају крунице у облику ножа које раде заједно као зуби који кидају месо. Карнивори су имали тај аранжман више од 60 милиона година уз многе адаптације, и те денталне адаптације помажу у идентификацији карниворних врста и подгрупа врста.[5]

ЕволуцијаУреди

Карнивори су еволуирали у Северној Америци из чланова фамилије Miacidae (miacids) пре око 42 милиона година.[1] Они су ускоро подељени у форме сличне мачкама и псима (Feliformia и Caniformia). Њихова молекуларна филогенија[6] показује да су постојећи припадници Carnivora монофилетска група, крунска група кладе Carnivoramorpha.

КласификацијаУреди

Филогенетско стаблоУреди

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе и односе реда звери.[7][8][9][10]

 Carnivora 
 Feliformia 
 Aeluroidea 
 Viverroidea 
 Herpestoidea 

Percrocutidae  

Hyaenidae  

Lophocyonidae

Herpestidae  

Eupleridae  

Viverridae  

Shandgolictis

Asiavorator

Anictis

Alagtsavbaatar

Stenoplesictis

 ? 

Pseudictis

 Feloidea 
 Prionodontidae 

Prionodontidae  

Paleoprionodon

 sensu lato 

Haplogale

Barbourofelidae

Viretictis

Stenogale

Felidae  

Nandiniidae  

Nimravidae  

 Caniformia 

Amphicyonidae  

Lycophocyon

 Canoidea 

Canidae  

 Arctoidea 
 Ursoidea 

Hemicyonidae  

Ursidae  

 Musteloidea 

Procyonidae  

Mustelidae  

Mephitidae  

Ailuridae  

 Pinnipedimorpha 

Semantoridae

Enaliarctidae

Pinnarctidion

Pacificotaria

Pteronarctos

 Pinnipedia 
 Otarioidea 

Otariidae  

Odobenidae  

 Phocoidea 

Desmatophocidae

Phocidae  

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (јануар 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  7. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 
  8. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J. A.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. A. (април 2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the impact of increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—37. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  9. ^ Morales, Jorge; Mayda, Serdar; Valenciano, Alberto; DeMiguel, Daniel; Kaya, Tanju (2019). „A new lophocyonid, Izmirictis cani gen. et sp. nov. (Carnivora: Mammalia), from the lower Miocene of Turkey”. Journal of Systematic Palaeontology. Online Edition. 17 (16): 1127—1138. doi:10.1080/14772019.2018.1529000. 
  10. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 

ЛитератураУреди

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Спољашње везеУреди