Miacis

izumrli rod placentalni sisara

Miacis (Мијакис — „мали шиљак”) је изумрли род плаценталних сисара из кладуса Carnivoraformes, који је у периоду од раног до средњег еоцена настањивао подручје Сјеверне Америке.[3][4][5]

Miacis
Временски распон: 52.4–47.0 Ma
рани до средњи еоцен
лобања врсте Miacis parvivorus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pan-Carnivora
Кладус: Carnivoramorpha
Кладус: Carnivoraformes
Род: Miacis
Cope, 1872
Типска врста
Miacis parvivorus
Cope, 1872
Врсте
  • Miacis parvivorus
Синоними
синоними врсте:
  • M. parvivorus:
    • Viverravus parvivorus (Matthew, 1899)[1]
    • Vulpavus parvivorus (Cope, 1873)[2]

Етимологија назива

уреди
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Miacis
  • старогрчке ријечи мион (стгрч. μείων), која значи мањи
  • и старогрчке ријечи акис (стгрч. ἀκίς), која значи шиљак
мали шиљак[6]
Врста: Поријекло назива од: Значење назива:
M. parvivorous
  • рода Miacis
  • латинске ријечи парвус (лат. parvus), која значи мален
  • и латинске ријечи воро (лат. voro), која значи гутати или ждерати
мали прождрљиви Мијакис

Опис

уреди

Врста Miacis parvivorus је у просјеку достизала дужину око 30 cm и тежила је око 1 kg.[7] Ова врста је у поређењу са представницима реда звијери посједовала неке примитивне карактеристике, као што су ниска лобања са 44 зуба у вилицама (гдје су неки зуби били краћи од други зуба), дуго и витко тијело са дугим репом, и кратким ногама са по пет прстију на својим стопалима. Зубна формула код ове врсте је 3.1.4.33.1.4.3.[8] Оштре канџе код ове врсте су се могле увлачити. Зглобови и кости удова ове врсте су били савитљиви, снажни и покретни, и омогућавали су јој да се пење по дрвећу. Са својим дугим репом се служила као кормилом приликом скакања са гране на грану. Предњи удови код ове врсте су били краћи од задњи удова, а кукови су сличили по својој грађи и облику на кукове представника породице пси. Ова врста је имала бинокуларни вид, но он није био тако добар као код представника реда звијери. Однос величине мозга напрема димензијама тијела код врсте Miacis parvivorus је био већи у поређењу са представницима редова Hyaenodonta и Oxyaenodonta, но у поређењу са представницима реда звијери је мањи.

Понашање и палеоекологија

уреди

Врста Miacis parvivorus је била окретни, ноћни сисар сваштојед прилагођен пењању по дрвећу, који је у прошлости Сјеверне Америке настањивао кишне шуме. Овдје је ова врста вребала и ловила свој плијен користећи се својим осјећајем њуха и слуха. Ова врста се највјероватније хранила са глодарима, малим птицама и гмизавцима, и другим малим животињама, али се такође хранила и са јајима и воћем.[9]

Систематика

уреди

Историја класификације

уреди

Откако је 1872. године амерички палеонтолог Едвард Дринкер Коуп први описао род Miacis, овај род је био кориштен као "канта за смеће" гдје су различите врсте изумрли сисара биле уврштаване. Касније, те врсте сисара су препознате као засебне врсте унутар кладуса Carnivoraformes и уврштене су засебне родове,[10] а неке су чак препознате и као изумрли представници реда Carnivora.[11] Данас, само типска врста Miacis parvivorus чини овај род. Сам род Miacis је у прошлости био уврштаван као типски род изумрле породице Miacidae, а касније је препознат као представник кладуса Carnivoraformes.

Класификација

уреди
Род: Miacis (Cope, 1872)
Врста: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
M. parvivorus (Cope, 1872)[12]   САД (Вајоминг,[13] Јута[14][15] и Колорадо) 52,40 до 47,0 мил. год.

Филогенија

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Miacis.[16][17][18][19]

 Carnivoramorpha 
 †Viverravidae 

Viverravoidea

 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 50993 & UALVP 50994)

 ? 

Ravenictis

 sensu lato 
 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 31176)

 ? 

Carnivoramorpha sp. (USNM 538395)

 ? 

"Sinopa" insectivorus

 Carnivoraformes 
 Кладус "B" 

Eogale

 ? 

"Miacis" sp. (CM 67873 & CM 77299)

Gracilocyon igniculus

Gracilocyon winkleri

Gracilocyon solei

 †Gracilocyon 
 ? 

Gracilocyon sp. (Jibou, Romania)

Gracilocyon rosei

Gracilocyon rundlei

Paramiacis

Paroodectes

 †Oodectes jepseni 

 †Oodectes 

 †Oodectes herpestoides 

 †Oodectes proximus 

 †Oodectes pugnax 

 †Uintacyon hookeri 

 †Uintacyon rudis 

 †Uintacyon 

 †Uintacyon massetericus 

 †Uintacyon vorax 

 †Uintacyon asodes 

 †Uintacyon edax 

 †Uintacyon acutus 

 †Uintacyon jugulans 

 †Uintacyon gingerichi 

Xinyuictis

Zodiocyon

Miocyon

Simamphicyon

 †Uintacyon sp. (USGS 1983) 

Messelogale

Quercygalidae

 Кладус "C" 

Palaearctonyx

 (†Phlaodectes

Vulpavus ovatus

Vulpavus profectus

Vulpavus australis

Vulpavus canavus

Vulpavus completus

 †Vulpavus 

Vulpavus farsonensis

Vulpavus palustris

Vassacyon

Dormaalocyon

"Miacis" exiguus

"Miacis" deutschi

 ? 

Africtis

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus B

Dawsonicyon

 ? 

"Miacis" boqinghensis

 ? 

"Miacis" hookwayi

"Miacis" latidens

"Miacis" petilus

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus A

 †Miacis 

Miacis parvivorous

 Кладус "D" 

Lycarion

"Miacis" hargeri

 ? 

Ceruttia

 ? 

"Miacis" invictus

"Miacis" lushiensis

Neovulpavus

 ? 

Carnivoraformes sp. (SDSNH 49600)

Harpalodon

Procynodictis

Prodaphaenus

 ? 

Walshius

"Miacis" gracilis

Tapocyon

Carnivora (sensu stricto)

 †Gracilocyon/Oodectes група 
 †Vulpavus група 
 (Carnivora [sensu lato]) 

Временска распрострањеност рода Miacis унутар кладуса Carnivoraformes

уреди
FalcatipesAfrictisMiacis hookwayiMiacis boqinghensisCarnivoraformes undet. Genus BDawsonicyonCeruttiaMiacis lushiensisMiacis invictusNeovulpavusLycarionMiacis hargeriProdaphaenusWalshiusHarpalodonProcynodictisTapocyonMiacis gracilisЗвериCarnivoraformes undet. Genus AMiacis latidensMiacis petilusMiacis deutschiMiacis exiguusDormaalocyonVulpavusVulpavusVulpavusPalaearctonyxPhlaodectesVulpavusVulpavusVulpavusVassacyonSimamphicyonMiocyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonMesselogaleUintacyonQuercygaleUintacyonXinyuictisZodiocyonUintacyonUintacyonOodectesOodectesOodectesParamiacisParoodectesOodectesGracilocyonGracilocyonMiacis sp. (CM 67873)EogaleGracilocyonGracilocyonGracilocyonGracilocyonФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetian

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ J. L. Wortman and W. D. Matthew (1899.) "The ancestry of certain members of the Canidae, the Viverridae, and Procyonidae." Bulletin of the American Museum of Natural History 12(6):109-138
  2. ^ E. D. Cope (1873) "On some Eocene mammals, obtained by Hayden's Geological Survey of 1872." Paleontological Bulletin 12:1-6
  3. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  4. ^ G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals" Cambridge University Press, 703 pages ISBN 9780521355193
  5. ^ Tomiya, Susumu (2011). „A new basal caniform (Mammalia: Carnivora) from the Middle Eocene of North America and remarks on the phylogeny of early carnivorans”. PLoS ONE. 6 (9): e24146. PMC 3173397 . PMID 21935380. doi:10.1371/journal.pone.0024146. 
  6. ^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 
  7. ^ Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology: 1—10. doi:10.1017/pab.2024.27 . 
  8. ^ W. D. Matthew (1909) "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene." Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567
  9. ^ Palmer, D. (1999.) "The Marshall Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs and Prehistoric Animals" Marshall Editions, London ISBN 978-1-84028-152-1
  10. ^ Welsey-Hunt, G. D.; Flynn, J. J. (2005). „Phylogeny of the Carnivora: basal relationships among the Carnivoramorphans, and assessment of the position of ‘Miacoidea’ relative to Carnivora”. Journal of Systematic Palaeontology. 3 (1): 1—28. doi:10.1017/S1477201904001518. 
  11. ^ Tomiya, Susumu; Tseng, Zhijie Jack (2016). „Whence the beardogs? Reappraisal of the Middle to Late Eocene 'Miacis' from Texas, USA, and the origin of Amphicyonidae (Mammalia, Carnivora)”. Royal Society Open Science. 3 (10): 160518. Bibcode:2016RSOS....3p0518T. ISSN 2054-5703. PMC 5098994 . PMID 27853569. doi:10.1098/rsos.160518. 
  12. ^ E. D. Cope (1872.) "Third account of new Vertebrata from the Bridger Eocene of Wyoming Territory." Proceedings of the American Philosophical Society 12:469-472
  13. ^ K. D. Rose, A. E. Chew, R. H. Dunn, M. J. Kraus, H. C. Fricke and S. P. Zack (2012) "Earliest Eocene mammalian fauna from the Paleocene-Eocene Thermal Maximum at Sand Creek Divide, southern Bighorn Basin, Wyoming." University of Michigan Papers on Paleontology 36:1-122
  14. ^ M. R. Thorpe (1923) "New species of Uinta Carnivora from White River, Utah." Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2023) American Journal of Science 5(27):218-224
  15. ^ Anthony R. Friscia and D. Tab Rassmussen (2010) „Middle Eocene Carnivoramorpha of the Uinta Basin, Utah”. Annals of Carnegie Museum, vol. 79 (1), pp. 51-63
  16. ^ Flynn, John J.; Finarelli, John A.; Spaulding, Michelle (2010). „Phylogeny of the Carnivora and Carnivoramorpha, and the use of the fossil record to enhance understanding of evolutionary transformations”. Ур.: Goswami, Anjali; Friscia, Anthony. Carnivoran evolution. New views on phylogeny, form and function. Cambridge University Press. стр. 25–63. ISBN 9781139193436. doi:10.1017/CBO9781139193436.003. 
  17. ^ Solé, Floréal; Smith, Richard; Coillot, Tiphaine; de Bast, Eric; Smith, Thierry (2014). „Dental and tarsal anatomy of Miacis latouri and a phylogenetic analysis of the earliest carnivoraforms (Mammalia, Carnivoramorpha)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 34 (1): 1—21. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2013.793195. 
  18. ^ Solé, Floréal; Smith, Thierry; De Bast, Eric; Codrea, Vlad; Gheerbrant, Emmanuel (2016). „New carnivoraforms from the latest Paleocene of Europe and their bearing on the origin and radiation of Carnivoraformes (Carnivoramorpha, Mammalia)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 36 (2): e1082480. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2016.1082480. 
  19. ^ Tomiya, S.; Zack, S. P.; Spaulding, M.; Flynn, J. J. (2021). „Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world”. Journal of Paleontology. 95 (Supplement S82): 1—115. doi:10.1017/jpa.2020.74. 

Литература

уреди