Ракуни (лат. Procyonidae) су породица сисара из реда звери.[2] Врсте из ове породице насељавају континенте Новог света Северну и Јужну Америку, а међу њима су ракун, коатији, кинкаџу, олингои, олингито, какомистл и прстенорепа мачка. Насељавају различита станишта и по правилу су сваштоједи.

Ракуни
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Натпородица: Musteloidea
Породица: Procyonidae
Gray, 1825
Родови

Еволуција

уреди

Фосили проционида за које се некада веровало да припадају роду Bassariscus, који укључује савремени прстенасти реп и какомисту, идентификовани су из епохе миоцена, пре око 20 милиона година (Ма). Претпоставља се да су рани проциониди били изданак канида који су се прилагодили свеједној исхрани.[3] Недавна еволуција проционида била је усредсређена на Централну Америку (где је њихова разноврсност највећа);[4] они су ушли у раније изоловану Јужну Америку као део Велике америчке размене,[5] почевши од пре око 7,3 Ма у касном миоцену, са појавом Cyonasua.[6]

Генетске студије су показале да су кинкаџуси сестринска група свих осталих постојећих проционида; они су се одвојили пре око 22,6 Ма.[7] Кладе које воде до коатиса и олинга на једној грани, и до прстенастих репова и ракуна на другој, раздвојиле су се пре око 17,7 милиона година.[4] Процењује се да се дивергенција између олинга и коатија догодила пре око 10,2 Ма,[4] отприлике у исто време када су се разишли прстенасти репови и ракуни.[4][5] Процењује се да је до раздвајања коатиса и планинских коатиса дошло пре 7,7 Ма.[8]

Класификација

уреди

Постојала је значајна историјска неизвесност у вези са исправном класификацијом неколико чланова. Црвени панда је раније био класификован у ову породицу, али је сада класификован у своју породицу, Ailuridae, на основу студија молекуларне биологије. Статус различитих олинга је био споран: неки су их све сматрали подврстама Bassaricyon gabbii пре него што су подаци о ДНК секвенци показали другачије.[4]

Традиционална класификациона шема приказана доле на левој страни претходила је недавној револуцији у нашем разумевању филогеније проционида на основу анализе генетичке секвенце. Ова застарела класификација групише кинкаџусе и олинге на основу сличности у морфологији за које се сада зна да су пример паралелне еволуције; слично томе, коати су приказани као најближи ракуни, док су у ствари најближи олинзима. Испод је кладограм који приказује резултате молекуларних студија према подацима из 2013. године.[4][5][7] Род Nasuella није укључен у ове студије, али је у посебној студији откривено да припада у Nasua.[9]

Породица ракуни (Procyonidae) према превазиђеној традиционалној класификацији:[4]

Филогенија

уреди

Следећи кладограм приказује филогенетске односе између врста породице ракуни, ови односи су расветљени након неколико спроведених молекуларних студија:[10][11][12][13]

Procyonidae
Potos

Potos flavus (кинкаџу)

Procyon

Procyon cancrivorus (ракун ракојед)

Procyon lotor (северноамерички ракун)  

(прави ракуни)
Bassariscus

Bassariscus sumichrasti (какомистл)

Bassariscus astutus (прстенорепа мачка)

Bassaricyon

Bassaricyon medius (западни долински олинго)  

Bassaricyon alleni (источни долински олинго)  

Bassaricyon gabbii (северни олинго)  

Bassaricyon neblina (олингито)  

(олингои)
Nasuina

Nasua nasua (јужноамерички коати)

Nasua narica (белоноси коати)

Nasuella

Nasuella olivacea (западни планински коати)

Nasuella meridensis (источни планински коати)

(коатији)

Референце

уреди
  1. ^ а б Forasiepi, Analía M.; Agustin G. Martinelli; Francisco J. Goin (2007). „Taxonomic revision of Parahyaenodon argentinus Ameghino and its implications for the knowledge of the Mio-Pliocene large carnivorous mammals of South America”. Ameghiniana. 44 (1): 143—159. 
  2. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 624—628. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  3. ^ Russell, James (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals . New York: Facts on File. стр. 98–99. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  4. ^ а б в г д ђ е Helgen, K. M.; Pinto, M.; Kays, R.; Helgen, L.; Tsuchiya, M.; Quinn, A.; Wilson, D.; Maldonado, J. (15. 8. 2013). „Taxonomic revision of the olingos (Bassaricyon), with description of a new species, the Olinguito”. ZooKeys (324): 1—83. PMC 3760134 . PMID 24003317. doi:10.3897/zookeys.324.5827. 
  5. ^ а б в K.-P. Koepfli; M. E. Gompper; E. Eizirik; C.-C. Ho; L. Linden; J. E. Maldonado; R. K. Wayne (2007). „Phylogeny of the Procyonidae (Mammalia: Carvnivora): Molecules, morphology and the Great American Interchange”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 43 (3): 1076—1095. CiteSeerX 10.1.1.495.2618 . PMID 17174109. doi:10.1016/j.ympev.2006.10.003. 
  6. ^ Woodburne, M. O. (2010-07-14). „The Great American Biotic Interchange: Dispersals, Tectonics, Climate, Sea Level and Holding Pens”. Journal of Mammalian Evolution. 17 (4): 245—264. PMC 2987556 . PMID 21125025. doi:10.1007/s10914-010-9144-8. 
  7. ^ а б Eizirik, E.; Murphy, W. J.; Koepfli, K.-P.; Johnson, W. E.; Dragoo, J. W.; Wayne, R. K.; O’Brien, S. J. (2010-02-04). „Pattern and timing of diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56 (1): 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  8. ^ Nunes Tsuchiya, Mirian Tieko (2017). Evolutionary History of Procyonidae (Mammalia, Carnivora): Integrating Genomics, Morphology and Biogeographic Modeling (Теза). ProQuest 1999244770. 
  9. ^ Helgen, K. M.; Kays, R.; Helgen, L. E.; Tsuchiya-Jerep, M. T. N.; Pinto, C. M.; Koepfli, K. P.; Eizirik, E.; Maldonado, J. E. (август 2009). „Taxonomic boundaries and geographic distributions revealed by an integrative systematic overview of the mountain coatis, Nasuella (Carnivora: Procyonidae)”. Small Carnivore Conservation. 41: 65—74. Приступљено 2013-08-20. 
  10. ^ K. P. Koepfli; et al. (2007). „Phylogeny of the Procyonidae (Mammalia: Carvnivora): Molecules, morphology and the Great American Interchange”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 43 (3): 1076—1095.
  11. ^ Helgen, K. M. et al. (15. 8. 2013). „Taxonomic revision of the olingos (Bassaricyon), with description of a new species, the Olinguito”. ZooKeys. 324: 1—83.
  12. ^ Helgen, K. M.; et al. (август 2009). „Taxonomic boundaries and geographic distributions revealed by an integrative systematic overview of the mountain coatis, Nasuella (Carnivora: Procyonidae)”. Small Carnivore Conservation. 41: 65—74.
  13. ^ Law, Chris J.; Slater, Graham J.; Mehta, Rita S. (1. 1. 2018). „Lineage Diversity and Size Disparity in Musteloidea: Testing Patterns of Adaptive Radiation Using Molecular and Fossil-Based Methods”. Systematic Biology (на језику: енглески). 67 (1): 127—144. ISSN 1063-5157. doi:10.1093/sysbio/syx047. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди