Коатији или коатимунди (родови Nasua и Nasuella) су сисари из реда звери и из породице ракуни (Procyonidae).

Коати
Прстенорепи коати
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врсте

Nasua nasua
Nasua narica
Nasuella meridensis
Nasuella olivacea

Распрострањеност 4 врсте коатија

Опис уреди

Дуги су до 1,4 m, али им је само реп дуг око 75 центиметара. Реп им је пругаст, а најчешће га држе усправно са увијеним врхом.[1] Сужава се при врху и користе га као средство за одржавање равнотеже док се пењу.[2]

Имају мале уши, мање од ракуна, и спљоштено чело које се наставља у дугачку и шпицасту њушку на којој је бела пруга. Боја крзна им је обично црвенкасто – браон боје, али може да варира од цимет – браон до браонкасто – сиве. Трбушни део им је жућкасте боје, а лице им је прошарано црним и сивим шарама, а има и беле пеге на образима. Око сваког ока имају бели круг.[1][2]

Они су једини чланови из породице ракуна који су будни дању и спавају ноћу, на крошњама дрвећа. Мужјаци живе сами, док женке и младунци праве групе од 20 – 25 животиња. Оглашавају се на разне начине, од гроктања и фрктања до завијања и вриштања.[2]

Врсте уреди

Коати  

Nasua narica

Nasuella meridensis

Nasuella olivacea

Nasua nasua

Постоје 4 врсте коатија, које се сврставају у два рода:

Према резултатима анализе ДНК, ова два рода би требало спојити у један, јер је род Nasuella угнежђен у род Nasua, па би род Nasua у супротном (ако до спајања не дође) био парафилетски.[4] Према другим анализама ДНК, најближи сродник коатија је олинго (Bassaricyon);[5][6][7] ове две лозе су се раздвојиле пре 10,2 милиона година.[7]

Исхрана уреди

Коатији се хране инсектима, а њихова покретљива њушка је савршена за прекопавање шумског отпада и пукотина у стенама у потрази за разним бубама, термитима, мравима, стоногама и пауковима. Женке понекад лове и бескичмењаке и гуштере, а мужјаци глодаре.

Кад је неко воће у сезони, они усмере пажњу ка њему и једна група без проблема оголи цело дрво.[2]

Размножавање уреди

Млади мужјаци напуштају породичну групу кад напуне 2 – 3 године старости. Њима је дозвољено да буду у групи само у сезони парења. Поновно чланство заслужи тимарећи женке и понашајући се понизно. Након тога се пари са сваком женком, по реду. После тога га поново отерају.

Младунци се рађају након, отприлике, 77 дана. Женке праве гнезда на дрвећу у којима се роди 3 – 5 малих и слабо развијених младунаца. Мајка напушта гнездо само у потрази за храном. Након 5 – 6 недеља их спуштају на тло да би се придружили главној групи.[2]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад: Иван Кампел, Илдика Јанковић, Небојша Драговић. стр. 359. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  2. ^ а б в г д часопис Свет знања - животиње; штампа - Бугарска 2009; ISSN 1312-9414
  3. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог III”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  4. ^ Helgen, K. M.; Kays, R.; Helgen, L. E.; Tsuchiya-Jerep, M. T. N.; Pinto, C. M.; Koepfli, K. P.; Eizirik, E.; Maldonado, J. E. (август 2009). „Taxonomic boundaries and geographic distributions revealed by an integrative systematic overview of the mountain coatis, Nasuella (Carnivora: Procyonidae)” (PDF). Small Carnivore Conservation. 41: 65—74. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2013. 
  5. ^ K.-P. Koepfli; Gompper, M. E.; Eizirik, E.; C.-C. Ho; Linden, L.; Maldonado, J. E.; R. K. Wayne (2007). „Phylogeny of the Procyonidae (Mammalia: Carvnivora): Molecules, morphology and the Great American Interchange” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 43 (3): 1076—1095. PMID 17174109. doi:10.1016/j.ympev.2006.10.003. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W. J.; Koepfli, K.-P.; Johnson, W. E.; Dragoo, J. W.; Wayne, R. K.; O'Brien, S. J. (4. 2. 2010). „Pattern and timing of diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56 (1): 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  7. ^ а б Helgen, K. M.; Pinto, M.; Kays, R.; Helgen, L.; Tsuchiya, M.; Quinn, A.; Wilson, D.; Maldonado, J. (15. 8. 2013). „Taxonomic revision of the olingos (Bassaricyon), with description of a new species, the Olinguito”. ZooKeys. 324: 1—83. PMC 3760134 . PMID 24003317. doi:10.3897/zookeys.324.5827. 

Спољашње везе уреди