Википедија

Стоноге

Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија.[2] Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Стоноге
Временски распон: Силур - данас
Lithobius forficatus.jpg
Lithobius forficatus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Myriapoda
Latreille, 1802
класе[1]

Chilopoda
Diplopoda
Pauropoda
Symphyla

Спољашња анатомијаУреди

Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:

1. главени, на коме се налази :

пар антена
пар мандибула
два пара максила
групе простих очију - оцела;

2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).

Унутрашња анатомијаУреди

Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.

филогенетско стабло подтипа Myriapoda

Класификација и филогенијаУреди

Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.

ФамилијеУреди

РoдовиУреди

ВрстеУреди