Отворите главни мени

Миоцен (симбол M[1]) је геолошка епоха неогена која покрива период од пре око 23,03 до 5,332 милиона година. Миоцен је именовао сер Чарлс Лајел. Назив „миоцен“ води порекло од речи грч. μείων и грч. καινός,[2] и значи „мање недавно“, јер има 18% мање морских бескичмењака него плиоцен. Миоцен прати епоху олигоцена, а праћен је плиоценом.

Садржај

Живи светУреди

Примати су се раширили подељени током епохе миоцена, постајући широко распростањени по старом свету. У ствари, до краја ове епохе, људски преци су се одвојили од предака шимпанзи пратећи њихов сопствени еволуциони пут. Као и у олигоцену, травната површина је наставила да се шири док је опсег шуме ишчезавао. У миоценским морима, шуме алги су се први пут појавиле и ускоро су постале један од најпродуктивнијих земљиних екосистема.[3] Животиње и биљке миоцена биле су потпуно прилагођене. Птице и сисари били су добро утемељени. Ајкуле, делфини и алге су се ширили. Миоценска епоха је од посебног значаја за геологе и палеоклиматологе јер су се главне фазе подизања Хималаја догодиле током ње, утичући на монсунске циклусе у Азији, који су повезани са глацијацијама на северној хемисфери.[4]

СтадијумиУреди

 
Панонско море на подручју данашње Србије и средње Европе у епохи миоцена

Стадијуми фауне миоцена од најмлађег ка најстаријем именовани су типично у складу са Међународном комисијом за стратиографију:[5]

  • Понт
  • Панон
  • Сармат
  • Баден
  • Карпат
  • Отнанг
  • Егенбург
  • Егер

Ове подподеле у оквиру миоцена дефинисане су релативним обиљем различитх врста кречњачких нанофосила и фораминифера (једноћелијских протиста с наговештајем љуске).

РеференцеУреди

  1. ^ „Geologic Age Symbol Font (StratagemAge)” (PDF). USGS. 99-430. Приступљено 22. 06. 2011. 
  2. ^ „Miocene”. Online Etymology Dictionary. Приступљено октобар 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ Миоцен, ВВС
  4. ^ An Zhisheng, John E. Kutzbach, Warren L. Prell & Stephen C. Porter (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. doi:10.1038/35075035. 
  5. ^ Rohde, Robert A. (2005). „GeoWhen Database”. 

ЛитератураУреди

  • Cox, C. Barry & Moore, Peter D. Biogeography. An ecological and evolutionary approach (5th ed.). Cambridge: Blackwell Scientific Publications.1993. ISBN 978-0-632-02967-9.
  • Ogg, Jim (2004): Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)

Спољашње везеУреди